Otkrivena velika lična biblioteka Čarlsa Darvina

 

SCITECH Autor: Hina, dpa 12. feb 202413:53 Shutterstock/ShutterStockStudio

 

 

Velika lična biblioteka uticajnog prirodnjaka i biologa Čarlsa Darvina prvi put će biti objavljena u celini, onlajn.

 

Naučnici kažu da zbirka knjiga, od kojih je većina ranije bila nepoznata ili neobjavljena, ukazuje na „izuzetan obim” Darvinovog istraživanja.

 

Katalog od 300 stranica će detaljno predstaviti naučnikovu ličnu kolekciju knjiga, koja se sastoji od 7.400 naslova i 13.000 tomova.

 

Prethodne liste su uključivale samo 15 odsto biblioteke. To je uključivalo knjige, pamflete i časopise o temama kao što su biologija, geologija, filozofija, psihologija i religija, kao i umetnost, istorija i putovanja.

 

Među novootkrivenim radovima je i nemački časopis sa prvom poznatom fotografijom bakterije.

 

Većina radova je na engleskom, iako je polovina objavljena na drugim jezicima, nemačkom, francuskom, italijanskom, španskom, holandskom i danskom.

 

Projekat, nazvan „Kompletno delo Čarlsa Darvina onlajn“, trebalo je 18 godina da se završi, a njegovo objavljivanje se poklapa sa 215. godišnjicom Darvinovog rođenja. Predvodio ga je dr Džon van Vaj sa Odseka za biološke nauke Nacionalnog univerziteta Singapura (NUS).

 

„Ovaj detaljan prikaz Darvinove kompletne biblioteke je bez presedana i omogućava nam da cenimo više nego ikada ranije činjenicu da Darvin nije bio izolovani naučnik koji je radio sam, već izuzetan stručnjak svog vremena koji je gradio svoja dela na sofisticiranoj nauci, studijama i znanje hiljada saradnika“, rekao je van Vaj.

 

On je dodao i da „veličina, kao i opseg dela njegove biblioteke ukazuju na izuzetno interesovanje i obim Darvinovog istraživanja i rada drugih“.

 

Projekat uključuje i virtuelnu rekonstrukciju biblioteke sa 9.300 linkova ka primercima dela koji su dostupni besplatno.

 

Darvin je umro 1882. godine, a inventar njegovog doma zabeležio je više od 2.000 uvezanih knjiga.

 

Istraživači su koristili rukom pisani katalog od 426 stranica iz 1875. i uporedili njegove skraćenice da bi otkrili 440 nepoznatih naslova koji su se prvobitno nalazili u biblioteci.

 

Drugi izvori uključuju liste pamfleta, njegove lične sveske i beleške, dnevnike njegove supruge Eme Darvin, knjige poklonjene Kembridžovoj školi botanike 1908. i 30 tomova Darvinove prepiske, zbirke pisama koje je biolog pisao i slao ljudima širom sveta.

 

***

Komentar

***

 

Stvaranje naučnih teorija se bitno razlikuje od čina otkrića u zanatstvu, primenjenim naukama, svakodnevnom životu i tsl. To je zato što naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć principa i formi koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u logički neuhvatljivom psihološkom bljesku "logike otrića", uz istovremeno dejstvo razuma, i ono naučniku omogućuje da "rasuđuje unazad", nešto nalik "retrodedukciji" ili vraćanju filma unazad. Geniji poput Njutna, Darvina, Prislija, Anštajna... nisu na početku, nego na kraju dugog evolutivnog razvoja nekog strukovnog lanca! Geniji su ljudi sinteze - sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. Odlični poznavaoci svojih struka, oni su do najsitnijih detalja upoznati i sa delima svojih prethodnika.

 

 

*

 

 

Dođe vreme za nove BAZNE naučne ideje, da je Darvin umro u detinjstvu teorija evolucije bi ipak nastala. Darvin je 20 godina prikupljao činjenice koje bi podupirale novu teoriju (nije ih objavio) i onda je na njegov radni sto dospeo objavljen Volasov rad, Darvin je kazao: "Da je Volas kojim slučajem pročitao moje neobjavljene studije iz 1842., ovo bi bio vrlo uspešan sažetak moje studije"! Volas (laboratorija evolucije – Malajski arhipelag) i Darvin (ostrva Galapagos) su uveli u opticaj ideju da - prirodno odabiranje - kao pokretač biološke evolucije - ne možemo pratiti na nivou jedinke, već samo nivou čitave populacije. Biološka evolucija kao koncepcija statističkog odabiranja retkih događaja, kao rezultat - slučaja i nužnosti - slučajnosti mutacija i nižnosti fizičkih i statističkih zakonitosti - prirodne selekcije... Razvojno formalna teorija evolucije čije su glavni parametri - vreme i oblici - daje nam mogućnos predviđanja budućih bioloških stanja - budimo obazrivi - ta nam teorija ne omogućava da predvidimo tokove istorije.... jer istorija je hronološka serija događaja - od kojih je svaki jedinstven.

 

Zoran Stokić

12.02.2024.