уторак, 31. децембар 2024.

 

"Božićna pesma" 

1843.

Čarls Dikens

 

 

U noveli "Božićna pesma" 1843., Dikens je spasao - praznik na kraju godine - iz kandži mračnih kalvinista; pa je sam Dikens postao Deda Mraz za anglosaksonski svet, poklonio im je sekularni Božić, koji je nadređen religioznoj praksi, inagurisao je rituale - "Srećan Božić" - svečane porodične trpeze,...,razmenu poklona, velikodušnu ljubav prema bližnjima, komšijama,...,siromašnima u svetu zahvaćenom nepravdom. Podjednako hvaljen od strane kritike i publike, njegova popularnost nikada nije jenjavala. Adaptacije "Božićne pesme" koje konstantno traju od 1843 do danas svedoče o univerzalnosti njegove poruke; najpre pozorište, zatim muzička scena, radio, televizija i bioskop, ali i pop pesme i klasična muzika, balet i naučna fantastika, interenet čak i video igrice. Viktorijanska alegorija, koja se vinula do vanvremenosti, o starom i ogorčenom kirijanji, koga noć uoči Božića u snovima posećuju tri duha (prošlosti, sadašnjosti i budućnosti) - duhovi uspevaju da ga humanizuju.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=nx3ctBjG6yI

THE MAN WHO INVENTED CHRISTMAS | Official Trailer

Film o tome kako je Dikens uspešno promenio način na koji se slavi Božić

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=JXaVI60BFJM

The Muppet Christmas Carol | Original Trailer [HD] | Coolidge Corner Theatre

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=NgVcCGuG7yw

Un chant de Noël - Un ballet d'après Charles Dickens - ARTE Concert

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=tnAJntI3NNs

Spirited — Official Trailer | Apple TV+

 


Zoran Stokić

31.12.2024.

 

понедељак, 30. децембар 2024.

 Hil o pokretanju TV RT Balkan: Sve očajnije mere Rusije za širenje dezinformacija

 

 

VESTI Autor: Beta 30. dec 202413:36 0 komentara

 

 

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil izjavio je danas da Rusija preduzima "sve očajnije" mere u cilju širenja propagande i dezinformacija na Balkanu i izrazio uverenje da Moskva neće uspeti da poremeti integraciju Srbije u Evropsku uniju (EU). Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/hil-o-pokretanju-tv-rt-balkan-sve-ocajnije-mere-rusije-za-sirenje-dezinformacija/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Rade oni na odvajanju Srbije od civilizacije od 1929., veoma su uspešni u tome. Jedan primer, novela "Božićna pesma" 1843. Dikeksa – je kod nas apsolutno nepoznata; to nije bilo koja novela. U njoj je Dikens spasao - praznik na kraju godine - iz kandži mračnih kalvinista; pa je sam Dikens postao Deda Mraz za anglosaksonski svet, poklonio im je sekularni Božić, koji je nadređen religioznoj praksi, inagurisao je rituale - "Srećan Božić" - svečane porodične trpeze,...,razmenu poklona, velikodušnu ljubav prema bližnjima, komšijama,...,siromašnima - u svetu zahvaćenom nepravdom. Podjednako hvaljen od strane kritike i publike, njegova popularnost nikada nije jenjavala. Adaptacije "Božićne pesme" koje konstantno traju od 1843 do danas svedoče o univerzalnosti njegove poruke; najpre pozorište, zatim muzička scena, radio, televizija i bioskop, ali i pop pesme i klasična muzika, balet i naučna fantastika, interenet čak i video igrice. Viktorijanska alegorija, koja se vinula do vanvremenosti, o starom i ogorčenom kirijanji, koga noć uoči Božića u snovima posećuju tri duha (prošlosti, sadašnjosti i budućnosti) - duhovi uspevaju da ga humanizuju.

 

Zoran Stokić

30.12.2024.

 Jakub Jan Riba - "Češka Božićna /narodna/ misa" 1796.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=KqefSQ95CXE

Česká mše vánoční Jakuba Jana Ryby 13. 12. 2024

 

 

 

Jakub Jan Riba - "Češka Božićna misa" 1796., (češki: "Česka mše vanočni") žanra Missa pastoralis. Zbog svojih uvodnih reči, poznat je i kao "Zdravo, Učitelju"! ili "Hej, Gospodaru"! (na češkom: "Hej, mistre"!). Češka božićna misa sastavljena je prema obrisima latinokatoličke mise (sa pokretima pod nazivom Kirie, Gloria itd.), ali sadrži naraciju zasnovanu na temi rođenja Isusa iz Nazareta. Shodno tome, rad se oslanja na tradicije srednjoevropske božićne pastirske muzike i dramatizuje Božić kroz likove reprezentativne za češko selo. Njegova rana istorija izvođenja je malo proučavana, ali je tokom vremena kompozicija postigla izuzetnu popularnost među Česima u zemlji i inostranstvu, pravi muzički simbol češke proslave Božića!

 

Iako je Riba komponovao više od 1.500 kompozicija, njegova češka božićna misa ostaje jedno od retkih njegovih dela koje je redovno izvodio do danas. Originalni tonalitet kompozicije je bio A-dur, međutim, kasnije je transponovan i aranžiran na različite načine. Danas je transpozicija u G-duru (ton niže) najčešće korišćena verzija. Glavni oblik kompozicije naziva se ordinarijum i sastoji se od šest delova. Masa sadrži karakteristične kratke melodijske motive inspirisane narodnom muzikom, podržane živopisnim ritmovima. Često se smatra božićnom kantatom, zasnovanom na pastoralnim motivima. Zbog svog narodnog karaktera i jednostavnosti, isključen je iz katoličke liturgije. Međutim, i dalje ostaje povezano sa proslavom tradicionalnog češkog Božića. Ali kao što je primetila češka  mecosopran Magdalena Kožena, kada je bila mlada, na Badnje veče je bila naširoko izvođena (i) u lokalnim crkvama.

 

Misa se sastoji od devet delova:

(Ribin rad sugeriše sliku češkog Vitlejema, kao što je drvena scena jaslica pod nazivom Mohelnice Betlehem).

 

Kirie (ceo tekst) – Uvodni deo počinje poznatim stihom "Hej, mistre, vstan bistre!" („Hej Gospodaru, ustani brzo!“). Mladi pastir budi svog gospodara, obojica se čude raznim neobičnim pojavama prirode.

Glorija (ceo tekst) – himna u čast rođenja Hristovog

Gradual (ceo tekst) – Pastiri okupljaju ljude iz svih krajeva i zemalja. Deo se završava apelom: „K Betlemu ted pujdeme, Boha slavit budeme.“ ("Idemo u Vitlejem, da slavimo Boga.")

Credo (ceo tekst) – U češkoj božićnoj misi, Credo opisuje pripreme za hodočašće u Vitlejem.

Offertorium (ceo tekst) – okupljanje nad jaslama; Ljudi prinose muzičke darove Bogu i Hristu.

Sanctus (ceo tekst) – najkraći deo kompozicije, anđeoska himna

Benedikt (ceo tekst) – Ovaj deo sa solo sopranom u centralnoj ulozi posvećen je proslavi novorođenog Otkupitelja.

Agnus (ceo tekst) – rastanak sa Hristom, molba za zaštitu svih ljudi

Communio (ceo tekst) – Završni deo završava se monumentalnom himnom kojom se proslavlja Sveta Trojica.

Originalna instrumentacija dela bila je 4 solista, hor, orgulje, flauta, 2 klarineta, 2 horne, klarion (klarina; truba), 2 violine, viola, violon-kontrabas i timpani.

 

 

Zoran Stokić

30.12.2024.

недеља, 29. децембар 2024.

 

Rusija vodi rat i protiv Deda Mraza: „Ne trebaju nam strane stvari iznad glava“

 

 

SVET Autor: N1 Beograd 27. dec 202420:52 27 komentara

Shutterstock/Gorodenkoff

 

Pogledati video:

https://n1info.rs/svet/rusija-vodi-rat-i-protiv-deda-mraza-ne-trebaju-nam-strane-stvari-iznad-glava/

 

Ruski mediji objavili su novogodišnji video kako njihov PVO obara Deda Mraza dok u sankama leti nebom nad Rusijom.

 

Deda Mraz je videu predstavljan kako u prepoznatljivom crvenom odelu leti sankama u kojima kao poklone nosi bombe na kojima je prikazan znak NATO.

 

„Zdravo, Rusi! Evo vam poklona“, uzvikuje Deda Mraz na engleskom, pijuckajući Koka-kolu, da bi potom projektil udario u njegove sanke, a scena se završava vatrometom na nebu.

 

Potom je prikazano kako Djed Moroz (ruska verzija Deda Mraza) u kontrolnoj sobi protivvazdušne odbrane vojnika pored sebe pita da li je završeno.

 

„Da, završeno je. Cilj je uništen“, odgovara vojnik.

 

„Odlično! Ne trebaju nam nikakve strane stvari da nam lete iznad glava“, uzvraća Djed Moroz odobravajući.

 

Video je objavljen samo nekoliko dana pošto se azerbejdžanski putnički avion srušio u zapadnom Kazahstanu, na šta su mnogi izneli pretpostavku da je možda oboren ruskom raketom zemlja-vazduh.


 

***

Komentar

***

 


Postojala je Ruska verzija - "Ded Moroz" - nosio je plavo-belu nošnju, koja predstavlja mraz i hladnoću. Uz njega je uvek išla njegova unuka Sneguročka ("pahulja"). Drama (bajka): "Snjeguročka" Aleksandra Ostrovskog bila je veoma uticajna - Čajkovski je napisao muziku za tu dramu-bajku, koja je premijerno izvedena 1873;  takođe je inspirisala Rimskog-Korsakova da napiše svoju operu 1882., "Snjeguročka — prolećna bajka"! Na kraju 19. veka lik Ded Moroz je postao veoma popularan. Ali ga je Staljin (Putinov  učitelj i uzor) 1928., proglasio "saveznikom popova i kulaka" i poslao na đubrište!

 

https://www.youtube.com/watch?v=APfQ14JUg-4

Tchaikovsky: The Snow Maiden - Snegurochka

 

*

 

Rimsky Korsakoff:The Snow Maiden

Glen Peters

1 / 53

 

Zoran Stokić

29.12.2024.

субота, 28. децембар 2024.

 Ilon Mask oduševio mišljenjem o Nikoli Tesli: "Najveći inženjer svih vremena" FOTO

 

 

Ilon Mask ponovo je došao u centar pažnje posebno srpske javnosti, nakon što je u jednoj od objava spomenuo našeg naučnika Nikolu Teslu.

 

Izvor: B92.net

Profimedia

 

On je govorio o svojoj kompaniji koja nosi upravo naziv "Tesla".

 

"Kompanija "Tesla" dobila je ime po Nikoli Tesli, jednom od najvećih inženjera svih vremena. Bio je imigrant bez novca čiji su izumi doveli Ameriku do dominacije u proizvodnji i upotrebi električne energije", napisao je Mask na X-u.

 

Ova njegova objava ima preko 30 miliona pregleda i veliki broj lajkova i komentara.

 

Podsetimo, Ilon Mask je nešto ranije na platformi X objavio da bi korisnici trebalo da prestanu sa donacijama Wikipediji, ukazujući na to da je "koordinisana kampanja koju predvodi oko 40 Wikipedia urednika dovela do delegitimizacije Izraela..."

 

Prema njegovom mišljenju, donacije Wikipediji bi trebalo da budu ukinute jer je platforma dozvolila da bude zloupotrebljena i kontrolisana od strane "levo orijentisanih" aktivista.

 

Ovo nije prvi put da Mas napada Wikipediju zbog navodnih zloupotreba, a u oktobru 2023. godine je platformi predložio "nepristojnu" ponudu.

 

 

***

Komentar

***

 

Vergilije ("Eneida") – "Bojim se Danajaca i kad darove nose"! Problem koje će Zemlja imati sa Maskom i &? Nisu u stanju da shvate da je "objektivno znanje -  bez spoznavajućeg subjekta"; ono se uvek odnosi na - korpus merila, konvezcija, paradigmi, prihvaćenih procedura, postupaka, rezultata i tsl., neke discipline, a nikada se ne odnosi na ono što neki pojedinac može znati (pa makar bio i Mask). Objektivno znanje je - inpersonalno, nadindividualno (!) Takođe entuzijazam za tehnološki "napredak" Maska i & - baziran je na – "tehnološkom determinizmu"; koj je nastao na lošem shvatanju nauke; nauka shvaćena samo kao "redukcionizam" - mehanistički način objašnjenja povezan sa pozitivizmom.  Za njih je otuda tehnologije (samo): alati i mašine. Alate i mašine karakteriše njihova nemilosrdna i kruta pravilnost. Sastavljaju se od delova i mogu se analizirati ili rastaviti. Mašina poput sata, kada se jednom pokrene - je autonomna. Otuda oni misle "uzroci su eksplicitni i namerni, a posledice su predvidive".

 

ZoranStokić

28.12.2024. 

петак, 27. децембар 2024.


Sonda Parker preživela bliski susret sa Suncem: Stižu podaci sa istorijske misije

*

 ///kako je vulkam Laki 1783., bitno uticao na pojavu Francuske revolucije///

 *


SCITECH Autor: Hina 27. dec 202408:47 0 komentara

Steve Gribben/Johns Hopkins APL/NASA via AP

 

 

Pogledati video:

https://n1info.rs/magazin/scitech/sonda-parker-prezivela-bliski-susret-sa-suncem-stizu-podaci-sa-istorijske-misije/

 

 

NASA je u petak saopštila da je njena solarna sonda Parker bezbedna i radi normalno nakon što je uspešno dovršila istorijsko najbliži prilazak Suncu nekog objekta koji je izradio čovek.

Svemirska letelica prošla je 24. decembra na samo 6,1 milion kilometara od površine Sunca, leteći kroz spoljašnju Sunčevu atmosferu zvanu korona, u misiji koja bi naučnicima trebalo da pomogne da saznaju više o zvezdi najbližoj Zemlji.

NASA je saopštila da je operativni tim Laboratorija za primenjenu fiziku „Džons Hopkins“ u Merilendu primio signal sa sonde nešto pre ponoći u četvrtak.

Očekuje se da će letelica poslati detaljne telemetrijske podatke o svom statusu 1. januara, dodala je NASA.

Krećući se brzinom do 692.000 km/h, svemirska letelica je izdržala temperature do 982 stepeni Celzijusa, prema web stranici NASA.

„Ova studija Sunca iz velike blizine omogućava solarnoj sondi Parker merenja koja pomažu naučnicima da bolje razumeju kako se materijal u tom području zagreva na milione stepeni, koje je poreklo solarnog vetra, kao i kako energetske čestice ubrzavaju do brzine bliske brzini svetlosti“, dodala je agencija.

Solarna sonda Parker lansirana je 2018. i postepeno ulazi u sve uže orbite oko Sunca, koristeći gravitaciju Venere tokom preleta pored te planete.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Veoma važna mislija! Mi ljudi smo i  dalje preokupiran - socijalnim svetom, ratovima, političkom moći i tsl., a - moć prirode - i njen uticaj na život na Zemlji smo zanemarili. Jedan primer o uticaju prirode - kako je vulkam Laki 1783., bitno uticao na pojavu Francuske revolucije. Prema zapremini emitovane lave vuklan Laki je najveća erupcija vulkana na Islandu u istorijskom vremenu; osmomesrečna erupcija sa zemljotresima. Posledica ovoga? 1/5 stanovništva Islanda umrla od nestašice hrane i trovanja fluorom. Erupcija je obavila severnu hemisferu Zemlje u maglu, uzrokujući pad globalne temperature za 1 (o/ C) proizvedena je vulkanska zima (na pr, Dunav je bio potpuno zaleđen; u Severnoj Americi,1784. je bila najduža i najhladnija zima koja je ikada zabeležena; slično u Sibiru; osetila se i u severnoj Africi) + kisele kiše i neuspeh useva (više godišnja glad, bolesti i u Francuskoj! Izavala je višegodišnju glad čak i u delovima Japana i Kine). U toplom letu 1783. vetar je dugo duvao na jugoistok uzrokujući da se oblak sumpor-dioksida i sumporne kiseline (120 miliona tona) proširio na zapadnu Evropu, sve do Praga; u kombinaciji sa česticama vode, proizveo je toksični aerosol, koji je sa mlaznom strujom putovao na istok i širili se kružno po severnoj Evropi i posebno preko Francuske i VB. Dva dana nakon erupcije, vulkanski oblak je stigao do Farskih ostrva, Norveške i Škotske. Sredinom juna vulkanski pepeo je već stigao u srednju Evropu. Do 24. juna oblak se proširio na celu Evropu i stigao do Finske i Balkana.  

 

Zoran Stokić

27.12.2024.

четвртак, 26. децембар 2024.

 Zaharova: Zapad planira destabilizaciju Srbije mehanizmima „obojenih revolucija“

 

 

VESTI Autor: Srna 26. dec 202408:48 265 komentara

 

 

Zapadne zemlje prave planove za destabilizaciju situacije u Srbiji, koristeći mehanizme "obojenih revolucija" i vrše pritisak na legitimne vlasti zemlje, dok Rusija zahteva da se prekine mešanje u unutrašnja pitanja suverene države, rekla je portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova. Pročitaj više:

 

https://n1info.rs/vesti/zaharova-srbija-obojena-revolucija/

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Zaharova: "...unutrašnja pitanja suverene države"? Koje države? "Suverene" ruske gubernije. A to je bilo moguće (Srbija=ruska gubernija) jer ste despotska država. Kada ste despotska vlast, nikome ne polažete račune, vi ste iznad zakona, onda je moguće da - protivo ošteg dobra naroda - postanete ruska gubernija.

 

Despotski ili građanski kodeks u Srbiji – pitanje je sada (?) - Zaharova! Ko ne uči na greškama njemu se ponavlja istorija tj. pravi iste greške! Despotska Rusija i konzervativne monarhije u Evropi su se najviše uplašili građanskog kodeksa i reforme obrazovanja Napoleona! Vaterlo - nije bio samo vojna bitka. Bila je to i bitka između koncepata: država sa građanskim kodeksom ili države bez građanskog kodeksa; nacionalne države i nadnacionalne države. Napoleonov poraz značio je pobedu onih koji ne uče na greškama.

 

Ps1. A do pobede su doši slučajno, kako? Kako nenameravane posledice nekog događaja, erupcije planine Tambor 1815. - klimatski bag - menja budućnost. Viktor Igo ("Jadnici"; velika digresija o Vaterlou): "Da nije padala kiša u noći između 17. i 18. juna 1815, budućnost Evrope bi se promenila. Oblak koji prelazi nebom,..., bio je dovoljan za kolaps  sveta"! Jaka kiša pre i tokom prve faze bitke dovela je do toga da se Napoleonova artiljerija zaglavila u blatu, da konjica bitno zaostaje u napredovanju...

 

Ps2. Dve stotine godina kasnije, ideja - panevropske države - postala je stvarnost, ali sa zakašnjenjem, uzgubili su tempo, korake - više nisu bili supersila (iako su neke od njih to ranje bile). Vaterlo je bitno doprineo da SAD postanu trgovinska svetska sila a potom i svetska supersila.

 

Zoran Stokić

26.12.2024.

 

Vaterlo i vulkan Tambor 1815.

*

 

Preti nam scenario iz 1815. ali s gorim posledicama: "Ljudi su umirali od gladi, nije bilo leta" 

FOTO/VIDEO

 

 

Naučnici upozoravaju na predstojeću erupciju vulkana za šta čovečanstvo nije spremno, usled čega ćemo imati mini-ledeno doba.

 

Izvor: b92.net/Daily mail Profimedia

FOTO/VIDEO

 

Zemlja se suočava sa velikom šansom da se dogodi ogromna erupcija vulkana u ovom veku, upozoravaju naučnici, a čovečanstvo nema plan da se pozabavi time.

 

Takav događaj, prema profesoru klimaktologije dr Markusu Štofelu, mogao bi da izazove "klimatski haos" sličan erupciji planine Tambora u Indoneziji 1815. godine, preneo je Dejli mejl.

Ta erupcija je izbacila 38.624 kilometara kubnih gasova, prašine i kamenja u atmosferu, što je dovelo do pada globalnih temperatura.

 

Usledila je "godina bez leta", globalne temperature su pale, usevi propali, ljudi gladovali, pandemija kolere se proširila i desetine hilada ljudi je umrlo.

 

Za razliku od "godine bez leta", koja je usledila nakon erupcije Tambore, mega-vulkan iz 21. veka bi doprineo poremećajima, koji su već izazvani zbog "oslanjanja "čovečanstva na fosilna goriva.

 

"Efekti bi mogli biti još gori nego 1815. godine", objasnio je geološki naučnik dr Majkl Rampino, pa istakao:

 

Dešava se masovna evakuacija: Nivo uzbune podignut, opasnost je velika, erupcija izaziva zemljotrese VIDEO

Uzbuna: Eruptirao vulkan Kanlaon FOTO/VIDEO

Eruptirao je, ponovo VIDEO

Velika erupcija vulkana je neizbežna: Izazvaće haos za koji nismo spremni

 

"Svet je sada nestabilniji".

 

Ironično, gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte, a koji su oslobođeni tokom prošlog veka mogli bi da posledice takve erupcije učine još gorim.

 

Istraživanje vulkanologa dr Tomasa Obrija sugeriše da bi toplija, turbulentnija atmosfera brže širila gas sumpor-dioksid i rashladne sulfatne aerosole koje on formira jačajući efekat hlađenja.

 

Šira distribucija ovih jedinjenja u vazduhu koja reflektuju sunčevu svetlost, učinila bi ih efikasnijim smanjujući šansu da se sudare i grupišu.

 

Vatrenocrvena lava šikljala, letelo je užareno kamenje; Ima mrtvih VIDEO

Serija jakih zemljotresa, a onda haos; Oglasile se vlasti FOTO/VIDEO

Eruptirala Etna VIDEO

Uzbuna: Eruptirao vulkan FOTO/VIDEO

 

"Postoji dilema kako bi se ponašale ove sićušne i sjajne čestice, mada verujemo da bi prigušile sunčevu svetlost", rekla je naučnica iz oblasti atmosfere sa Kembridža dr Anja Šmit.

 

Naša buduća i verovatno toplija atmosfera, prema studiji koju je  2021. napisala u koautorstvu sa dr Obrijem za "Nature Communications", uklonila bi 30 odsto više solarne energije u određenim scenarijima "globalnog zagrevanja" koji će uskoro doći.

 

"Smatramo da bi to pojačalo hlađenje površine za 15 procenata", rekao je dr Obri.

 

Ali, postoje i zabrinjavajuće neizvesnosti, kako je za CNN rekao dr Stofel, koji predaje na Univerzitetu u Ženevi.

 

Izdat najviši stepen upozorenja FOTO

Eruptirao vulkan Ibu u Indoneziji FOTO

Nova erupcija u Indoneziji: Ibu izbacuje pepeo tri kilometra u visinu VIDEO

Lava i dalje "šiklja": Ne smiruje se vulkan na Islandu FOTO/VIDEO

 

"Tek smo na početku, nemamo preciznu ideju šta bi se moglo dogoditi. Kada su u pitanju stariji vulkani, imamo veoma loše podatke, objasnio je Stofel, što otežava rekonstrukciju modela njihovog uticaja.

 

Da bi to kompenzovali, klimatolozi, geolozi i drugi istraživači prikupljaju atmosferske podatke zamrznute u vremenu unutar ledenih jezgara i ugrađene u godove drveća.

 

Ova merenja sugerišu da je nekoliko vulkanskih erupcija u poslednjih nekoliko hiljada godina privremeno ohladilo planetu za oko 1 do 1,5 stepeni Celzijusa.


Epska erupcija Tambore iz 1815. godine, na primer, snizila je prosečnu globalnu temperaturu za oko 1 stepen Celzijusa, a geološki dokazi sugerišu da je još jedna velika vulkanska erupcija u Indoneziji 1257. godine, odnosno "veliki događaj Samala", pomogla da se pokrene "malo ledeno doba", dugo stotinama godina.


Za razliku od toga, poznato je da je rad vulkana na planini Pinatubo na Filipinima 1991. godine nekoliko godina ohladio Zemlju za oko 0,5 stepeni Celzijusa. To je izračunato na osnovu savremenih satelitskih podataka koji mogu da zabeleže koliko je sumpor-dioksida oslobođeno.

 

Čak i sa ovim dodatnim senzorima i drugim seizmičkim instrumentima, naravno, naučnici još uvek ne mogu da znaju budućnost vulkana.

 

"Koji je sledeći i kada još uvek je nemoguće predvideti", rekao je Stofel, koji se nada da bi istraživanje mogućih najgorih scenarija moglo pomoći javnosti i kreatorima politike da se bolje pripreme - od planova za evakuaciju do pomoći u hrani, u slučaju svetske kataklizme.

 

Erupcija vulkana u 21. veku uticala bi na mnogo naseljeniji i međusobno povezaniji svet gde bi dramatični poremećaji imali smrtonosne i neočekivane ishode.

 

Nova saznanja o megaerupciji koja je mogla da uništi čovečanstvo

Indonezija: Najmanje 800 ljudi evakuisano nakon erupcije vulkana

Strašno: Stub pepela se digao u nebo; Nivo uzbune podignut na drugi nivo VIDEO

Proglašen najviši stepen uzbune FOTO/VIDEO

 

"Klimatske promene mogu čak da izmene ponašanje samih vulkana", objasnio je dr Obri, koji je primetio da otapanje i nestajanje glečera iznad podzemnog bazena magme može da podigne pritisak koji ga zadržava.

 

"Ekstremnije padavine, eskalirane klimatskim promenama, takođe mogu dovesti do detonacija nalik "parnoj bombi" jer ta vlaga prodire duboko u pukotine u blizini aktivnih i uspavanih vulkana", primetio je on.

 

"Trenutno radimo na mapiranju vulkana koji su najosetljiviji na klimatske promene", rekao je dr Obri za Politechnikue Insights.

 

"Ugrubo govoreći, znamo da se to tiče regiona u kojima se glečeri brzo tope, kao što su Island ili Čile, kao i vulkana koji su pod velikim uticajem padavina, kao što je Indonezija", precizirao je dr Obri.

 

"Jedno istraživanje iz 2022. pokazalo je da bi oko 716 vulkana širom sveta ili 58 odsto onih za koje se zna da su aktivni i nadzemni, mogli da prorade usled ekstremnijih padavina", objasnio je dr Obri, što povećava šanse za opasno mini-ledeno doba.

 

"Upravo zbog toga možemo da očekujemo više erupcija", zaključio je dr Obri.


 

***

Komentar

***

 

Kako nenameravane posledice nekog događaja, erupcije planine Tambor 1815. - klimatski bag - menja budućnost. Viktor Igo ("Jadnici"; velika digresija o Vaterlou): "Da nije padala kiša u noći između 17. i 18. juna 1815, budućnost Evrope bi se promenila. Oblak koji prelazi nebom,..., bio je dovoljan za kolaps sveta"! 

Jaka kiša pre i tokom prve faze bitke dovela je do toga da se Napoleonova artiljerija zaglavila u blatu, da konjica bitno zaostaje u napredovanju... Vaterlo nije bio samo vojna bitka. Bila je to i bitka između koncepata: nacionalne države i nadnacionalne države; građanske države i konzervativne monarhije. VB i njeni saveznici su se borili protiv Napoleonove želje da nametne jedinstvenu državu u Evropi, koju bi on kontrolisao (naročito su se uplašili njehove reforme školstva i građanskog kodeksa). Napoleonov poraz značio je pobedu nacionalne države nad drugim konceptima kao što su Napoleonovo francusko revolucionarno carstvo (a pre njega: Sveto rimsko carstvo). Dve stotine godina kasnije, ideja panevropske države postala je stvarnost, ali sa zakašnjenjem, uzgubili su tempo, korake - više nisu bili supersila (iako su neke od njih to ranje bile). Vaterlo je bitno doprineo da SAD postanu trgovinska svetska sila a potom i svetska supersila.

 

Zoran Stokić

26.12.2024.

среда, 25. децембар 2024.

 

'Čista lepota': Restaurirani najveći srednjovekovni mozaici u Italiji

 

 

Mozaici u katedrali Monreale na Siciliji prostiru se na više od 6.400 kvadratnih metara i sadrže 2,2 kilograma čistog zlata.Pogledati više:

https://www.b92.net/bbc/vesti/88658/cista-lepota-restaurirani-najveci-srednjovekovni-mozaici-u-italiji/vest

 

 

***

Komentar

***

 

 

Monreale  crkva je iz doba Normana  11-12. vek, spoj - normanske, vizantijske i arapske umetnosti. Normani su potomci Nordijaca (iz Danske, Islanda i Norveške) koji su, se pod Rolom, zakleli na vernost kralju Zapadne Franačke Karlu III. Ova umetnička simbioza me podseća na zakone  simbioze u biologiji.  Svi smo mi deca simbioza bakterija. Mitohondrije i plastidi - vitalne strukture unutar biljnih i životinjskih ćelija – evoluirale su iz bakterija. Život je jedna - ogromna  mreža – bioloških i  društvenih veza; simbioza je - centralna sila – koja to omogućava. Simbioza (a ne parazitiranje) - povoljna za obe strane - je glavni  pokretač  života, evolucije i umetnosti.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=QyJo3tIZuNc

Anton Zimmermann (1741-1781) - Missa pastoralis

 

 

Zoran Stokić

25.12.2024.

уторак, 24. децембар 2024.

 Posle Goncića i Lazar Ristovski istupio iz UDUS: „Stavili ste se u službu jednoumlja“

 

 

VESTI Autor: Tanjug 24. dec 202416:47 133 komentara

Goran Srdanov / Nova.rs

 

 

Glumac i reditelj Lazar Ristovski obavestio je danas Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) i predsednika tog udruženja Nebojšu Dugalića da posle skoro 50 godina istupa iz članstva, jer smatra da se UDUS stavio u službu jednoumlja.

 

Ristovski je u pismu, u koje je Tanjug imao uvid, istakao da iz članstva UDUS istupa posle sve češćeg objavljivanja saopštenja za javnost tog udruženja u kojima ono, kako kaže, nedvosmisleno podržava samo jednu političku opciju i pozvao UDUS da ne ugrožava slobodu mišljenja u Srbiji.

 

„U svakom vašem oglašavanju perete se na kraju teksta jednom rečenicom, da ste vi, navodno, neutralni i da ne zastupate ni jednu političku opciju. Znam da ćete me ubeđivati u suprotno, ali to nije tačno. Zaboravljate pri tom da zastupate članstvo od nekoliko hiljada članova, a ne od nekoliko stotina koji vrše torturu nad većinom, koja ćuti, jer se plaši da se suprotstavi ‘moćnicima'“, naveo je Ristovski.

 

Dodao je da razume, ali samo donekle, kolege koje se plaše da kažu istinu o tome kakve pritiske, kakve ucene i torture doživljavaju, jer se boje za svoju egzistenciju.

 

„Pitam ih samo, hoće li im ti od kojih se boje sutra dati posao i uloge, ili će ih samo iskoristiti u svrhe svog cilja, koji se na kraju zove rušenje vlasti i vraćanje Srbije u prošlost, baš sada kada je Srbija počela ponovo da biva sve više cenjena u svetu“, naglasio je Ristovski u pismu.

 

„Čujem da ima više glumačkih pretendenata na presto! Ne jedan. Više! Znamo kako se uskoro završava vladavina jednog glumca. Krvavo“, naveo je on.

 

Ristovski je naglasio i da nije istina to što na kraju nekog teksta UDUS kaže da će uvek ustati u odbranu svojih članova koji su napadnuti, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripadaju.

 

On je naveo da UDUS nikada nije stao u njegovu odbranu, a da je bio žestoko prozivan, vređan i napadan, i on i njegova porodica, kako je dodao, od SNS-a dok je podržavao demokrate, a još žešće sada kada podržava predsednika Aleksandra Vučića.

 

„Pri tom, za razliku od mnogih, koji pripadate, ili ste pripadali raznim partijama i strankama, ja nikada nisam bio član ni jedne partije ili stranke.

 

Čak ni čuvene KPJ (za mlađe – Komunističke partije Jugoslavije) kada su to mogli samo najhrabriji sebi da dozvole. Ja sam slobodan čovek“, naveo je Ristovski.

 

On je postavio pitanje protiv čega se bune i protestuju glumci i filmski autori.

 

„Pa zar nije budžet za kinematografiju povećan više desetina puta? Zar nije država pomogla da se osnuje UFUS AFA zaštita filmskih autora, koji sada dobijaju milione evra na ime tantijema. Zar država nije pomogla osnivanje GOS gde glumci najzad ostvaruju svoja prava i naplaćuju svoj minuli rad, takođe u milionima evra?“, upitao je Ristovski.

 

Naglasio je da su to činjenice.

 

„A ovo što vi radite je bes, koji ako nastavite tako agresivno da negujete nikome neće doneti dobra. Može dovesti do prolivanja bratske krvi i ništa više“, naveo je Ristovski u pismu.

 

Ukazao je da on i njegova producentska kuća ne diskriminišu kolege, već naprotiv, pokušavaju da ih angažuju u projektima bez obzira na to kako se zovu i kojoj političkoj opciji pripadaju i da će tako biti i ubuduće.

 

„Ne ugrožavajte slobodu mišljenja u Srbiji. Ne vređajte studente tako što ćete ih vi savetovati šta da rade. Pametniji su i pošteniji od vas. Dragi UDUS, bilo je lepo biti vas član, ali je još lepše ne biti, sada kada ste se stavili u službu jednoumlja. Vreme je praštanja. Oprostimo jedni drugima greške, da se na kraju ne bi najviše radovali naši neprijatelji. Svima želim srećne praznike sa željom da počnete da mislite svojom glavom i da se ne bojite!“, naveo je Ristovski u pismu.

 

Podsećamo, Udruženje dramskih umetnika Srbije pozvalo je svoje članove 12. decembra da svake večeri ispred svojih pozorišta, 15 minuta pre početka predstava, u kostimima, ćutanjem odaju počast žrtvama pada nadstrešnice i da nakon toga pročitaju saopštenje UDUS-a.

 

 

 

***

Komentr

***

 

Ristovski glumi da nije primetio - da je Srbija 1945-2024 pred-političko društvo despotsko=birokratsko; živimo po sistemu NEP (Nova ekonmska politika) SSSR 1921., uveo Lenjin, kvazi-kapitalizmom

1989., kada je pao zid u Berlinu, imali smo priliku da se oslobodimo  despotskog sistema (vlast je iznad zakona), stvorimo demokratsko društvo (3 grane vlasti razdvojene) i kapitalističku privredu koja bi punila budzet zemlje – to je bio naš nacionalni interes a ne ratovi i ratna mržnja, koja je - sve druge (iz YU) - oterala od nas, upropastila društvo i državu. Naše "opte dobro" je bilo da stvorimo uspešnog pojedinca u slobodnom društvu – od moći tog društva - zavisi i moć naše države. Sloba je 1991., izveo tenkove na demonstrante, uveo nas u ratove, čak u rat sa NATO samo da bi očuvao despotski sistem; pošto nije bilo 6 oktobra to je to "sitem koji nikada ne greši" je očuvan.  

 

 

Zoran Stokić

25.12.2024.

 

Zanimljiva istorija ukrasa za jelku: Kako su božićne kugle osvojile svet?

 

 

LIFESTYLE Autor: Večernji.hr 21. dec 202421:30 0 komentara

jelkafrancescosgura/Shutterstock

 

 

Istorija ukrasnih kugli i ukrasa seže u 16. vek u Nemačkoj, gde je postojala tradicija kićenja bora jabukama, orasima i drugim voćem.

 

Božićni praznici bez jelke ukrašene najposebnijim ukrasima su za većinu ljudi jednostavno nezamislivi. Danas je izbor ukrasa za jelku veoma širok, a šarene zvezde, vozovi, avioni, patuljci, životinje, sveće, cveće i drugi raskošni ukrasi nas svake godine od septembra mame sa rafova prodavnica. Ipak, kraljica svake jelke je svakako ukras sa kojim je sve počelo – kugla.

 

Ne postoji bolji način da se razume njen značaj nego da se zaviri u istoriju kićenja jelke i procesa izrade nakita, uključujući i bezvremensku kuglu koja danas predstavlja neizostavni deo praznične tradicije.

 

Istorija ukrasnih kugli i ukrasa seže u 16. vek u Nemačkoj, gde je postojala tradicija kićenja bora jabukama, orašastim plodovima i drugim voćem u vreme praznika, piše Adventa. Ovi ukrasi su simbolizovali nadu da će uskoro ponovo doći proleće i toplije vreme.

 

Ubrzo je tradicija kićenja jelke počela da se širi svetom. U SAD se veruje da je njegovo usvajanje povezano sa slikom kraljice Viktorije i njene porodice iz 1842. godine, koja ih prikazuje kako sede oko okićenog bora. Međutim, Amerikanci su otišli ​​i korak dalje, dodavši na svoje drveće nizove kokica i sjajnu foliju.

 

Božićne kugle takođe potiču iz Nemačke. Tokom 17. veka, čovek po imenu Hans Greiner počeo je da pravi ukrasne staklene perle koje su se mogle okačiti na drvo. Ubrzo je postao popularan, a dizajneri su počeli da eksperimentišu, praveći staklene ukrase u obliku voća i oraha. Vremenom su ljudi počeli da dodaju nitrat srebra u ove ukrase, koji su potom farbani i opremljeni kukama za kačenje.

 

U SAD preduzetnik F.V. Vulvort je video potencijal ovih ukrasa. Godine 1870. na tržištu se pojavio prvi stakleni božićni ukras, a početkom 1900-ih ovi ukrasi su se prodavali širom zemlje. Prvo su se izrađivale duvanjem stakla u kalupe, a zatim su ručno farbane i ukrašavane. Ali sa razvojem masovne proizvodnje 1910-ih i 1920-ih, postali su široko dostupni, a proizvođači su mogli da proizvode staklene kugle u različitim bojama i dizajnom.

 

Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja staklenih ukrasa je obustavljena zbog nedostatka materijala i radne snage. Međutim, nakon rata nastavljena je tradicija ukrašavanja jelki ornamentima, a uvedene su i nove vrste kugli, uključujući plastične i metalne.

 

Danas su dostupne u svim veličinama, bojama, oblicima i dekorima i pristupačne su svima, tako da praktično svake godine možete imati potpuno drugačiju jelku. Pa ipak, u većini porodica pojedine kugle imaju posebnu sentimentalnu vrednost, pa svake godine nađu svoje mesto na zelenim granama, čineći praznike još posebnijim i magičnijim.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U mnogim kulturama zimi su u obredima i kultovima koristili - zimzelene biljke – to su preteča jelke za Božić. Zimzelene biljke oličavaju životnu snagu - upotreba ukrasa od zimzelenog drveća, venaca bili su simboli - večnog života - kod starih Egipćana, Kineza i Jevreja. Rimljani su svoje kuće kitili lovorovim grančicama na prelazu godine. Kult Mitre odavao je počast bogu Sunca ukrašavanjem drveta tokom zimskog solsticija. Narodi u severnim  krajevima, su u kuće (rano na početku zime) unosili - grančice jele - kako bi se otežao ulazak zlim duhovima - dok je istovremeno to zimzeleno zelenilo davalo nadu u povratak proleća tj. da će one svoje "zelenilo" preneti na druge biljke.

 

U hrišćanstvu je preteča božićne jelke bilo "rajsko drvo (znanja)" koje je simbolizovalo proterivanje Adama i Eve iz raja. Ovo je bilo prikazano u predstavi na dan Adama i Eve u kalendaru svetaca, 24. decembra. "Kuglice" (ukrasi) za jelku podsećale su na voće sa "Drvetu znanja" u raju, koje su Adam i Eva jeli suprotno Božijoj zapovesti, ali su to bile i male figure od drveta (Adam i Eva) kao i figure zmije. Prema hrišćanskom verovanju, prvobitni greh je ispravljen rođenjem Isusa Hrista (i njegovom smrću na krstu), koji se obeležava na Božić, pa je "rajsko drvo" postalo "božićno drvo". Na vrh jelke se sada stavljalo ukras u obliku zvede (Vitlejemska zvezda), pored ukrasa jabuka, tu su i zvezdice, kao i igračke od kolažnog papira...kasnije tu su ukrasi od šećera,..., do današnjih brojnih ukrasa.

 

Zoran Stokić

24.12.2024.