Kolosek savremenosti ili linčovanje
“Kritički
racionalizam je omogućio britanski srednji put: poštovanje prema tradicijama, a
u isto vreme priznanje postojanja potrebe da se ona reformiše”
Karl Poper
Svaki od brojnih evropskih
naroda, kao što je to isticao Ortega i Gaset, “stalno je kroz svoju istoriju
živeo dvostukim životom: onaj koji mu dopire iz evropske pozadine i onaj svoj,
različit, nacionalni”. Ta zajednička evropska pozadina iznikla je na grčkoj
naučnoj tradiciji i hrišćanstvu – na veri u nauku, razum i Boga. Kada su se
narodi Balkana počeli oslobađati vizantijsko-otomanske despotske tradicije i
oni su svoje države počeli gradili na pomenutim dvodimenzionim temeljima. Želja
elite tih naroda da tradicija naučnog istraživanja ponovo pusti korenje i u
njihovom društvu bila je pretočena u državne projekte, rezultati nisu
izostali. Nažalost, u Srbiji je posle
Titove smrti staljinizam rešio da preživi kroz formu nacionalizma koji nas je
uveo u ratove, siromaštvo, bolesti, nezaposlenost. Ali, tu nije bio kraj našeg
propadanja jer je taj nacionalizam, koji se hranio mržnjom i teorijama zavere,
pokušavo da raskine sve veze Srbije sa evropskom tradicijom i kulturom. Započeo
je proces transpalantacije indijske, kineske... – bilo koje tradicije samo da
nije evropska, što je u praksi dovelo do uvećavanja naše društvene entropije!
Entropija meri porast nereda u
jednom izolovanom termodinamičkom sistemu. Entropija Kosmosa raste te se on kao
celina strukturalno raspada i dimanički slabi; sa protokom vremena inertnost
postaje sve veća i kada dostigne apsolut više neće biti makroskopskih
fenomena! Bakterije, pak, koje žive
unutar zatvorene posude pokazuju opadanje entropije tj. povećanje unutrašnjeg
reda. Kako kaže Šredinger, “organizmi se hrane negativnom entropijom”. U jednom
sićušnom sektoru vasione pojavio se, znači, fenomen života, pravac kosmičkog
procesa tu je obrnut: materija postaje organizovanija, a energija
koncentisanija. Život je kretanje ka većoj organizaciji, većoj diferencijaciji
strukture, višim nivoima integracije.
Samo što je evolucija bila
započela, ponestalo je jednostavnih organskih spojeva koji su bili hrana prvim
pra-ćelijama. Ta kriza ishrane je prevaziđena procesom fotosinteze. Evolucija
bioloških organizama koji su se stalno usložnjavali odvija se pomoću energija
neživih sistema.
Da bi živi svet (znači i ljudska
vrsta) preživeo, on mora konstantno stvarati dovoljno energije. I istorija
civilizacija nije ništa drugo do priča o stvaranju energije pomoću kulturne
matrice (sa svojim ideološkim, društvenim i materijalnim elementima).
Naša viševekovna despotska
kultura koja je svoj maksimum, znači, doživela 90-tih metamorfozom komunizma u
nacionalizam doprinela je da se na početku 21. veka život u Srbiji sve manje
odvija u smeru biološke, a sve više u smeru termodinamičke strele vremena: svi
važni sociološki parametri pokazuju da naša društvena entropija raste! Inercija
teorije zavere iz 90-tih još uvek sprečava da se mi kao društvo vratimo našim
dvodimenzionim temeljima (evropskim i nacionalnim) koje su postavili naši prethodnici
počev od Karađorđa i Miloša Obrenovića. A kako naopaki plodovi rađaju iz
inercije onih tradicija koje nisu pod kontrolom kritičkog racionalizma –
najbolje pokazuje nesrećni događaj iz Indije kada je brzi voz usmrtio trideset
sedmoro hodočasnika.
Ekspresni voz ne staje na stanici Damara Gat, u indijskoj
saveznoj državi Bihar , ali su uprkos tome hodočasnici
želeli da se u taj voz ukrcaju. Da niko od njih ni u 21. veku nije ništa znao o
Njutnovom pojmu inercije tela pokazuje sled događaja. Pomislili su da će najsigurnije
zaustaviti voz tako što će puno njih stati na same šine (ne pored pruge!), te
će mašinovođa, kada ih ugleda, morati da zakoči – stane – a oni će se ukrcati.
Tako velike kompozicije – i ako se još kreću brzinama ekspresnih vozova –
predstavljaju sistem neverovante inercije, o čemu govore rastojanja koja pri
naglom kočenju moraju još da pređu do potpunog zaustavljanja. Pri manjim
brzinama ta se rastojanja mere stotinama metara, a pri većim – čitavim kilometrima!
Mašinovođa jednostavno nije mogao da izbegne gaženje tih nesrećnika. No, tragediji
tu još nije kraj. Nakon što je voz pokosio hodočasnike, inercija je dozvolila
da se on zaustavi tek nekoliko stotina metara dalje. Besna masa preostalih
hodočasnika tada je izvukla mašinovođu iz voza i linčovala ga! Zatim su iz voza
izveli putnike te zapalili njegove vagone. Pride su porazbijali prozore na dva druga voza koja su
se takođe nalazila u stanici...
Za razliku od pogleda na svet i vrednosti koji su kvalitativne
prirode i čine samo jezgro jedne kulturne matrice, norme, pravila ponašanja i naš
fond znanja su kvantitativne prirode i nešto što je u toj matrici sekundarno.
Tragično je za jednu kulturu (Indije, ili Srbije, na primer) i društvo da ima
elitu koja svoje sunarodnike iz ideoloških, sebičnih, kratkovidih političkih
razloga drži u “šah-mat” poziciji tvredeći da će se njihova kulturna matrica i
društvo raspasti ako oni u nju uključe kvantitativne elemente drugih kultura
(norme, pravila ponašanja i elemente saznanja) – i to u svetu koji je već
odavno postao globalo selo.
Zoran
Stokić
29. 08.
2013.
