Đorđević: Vlast ne brine o
golom životu građana, situacija u društvu tragična
VESTI
Autor:N1 Beograd26. dec 202222:38
Profesorka
Teorije kulture na Fakultetu političkih nauka (FPN) Jelena Đorđević ocenjuje da
je najpogubniji efekat vlasti poslednjih 10 godina - to osećanje da ljudi više
ne žele da misle - ne o sebi, već ni o svojoj deci i pored činjenice da im deca
odlaze, da ostaju sami... "I za to što ljudi nisu u stanju da se pobune -
za goli život", istakla je. Govorila je i o žargonu režima i navela:
"Pljuvanje, agresija, prostački rečnik, način na koji se obraćaju
međunarodnoj zajednici - to izaziva tako duboki stid i sram... To više nije ono
"transfer blama", to je više od toga". Problem je, naglašava,
što predsednik države i predsednica Vlade "formiraju tu vrstu žargona i to
ostali prate", i ocenjuje da vlast ne pokazuje ni minimum pristojnosti, ni
minimum moralnog rasuđivanja... Društvena situacija je, konstatuje, tragična.
Započeo
je jedan jako loš i ružan period globalno, ne samo u ovoj zemlji, a što se nas
tiče – naš sunovrat se ubrzava i mi stalno svedočimo nemogućnosti da se iz toga
izvučemo, rekla je profesorka Đorđević dodajući da je rat u Ukrajini mnogo
poremetio odnose. Opet ulazimo u jedan ciklus temeljnih promena sa verovatno
jako mnogo žrtava svih mogućih vrsta, ističe.
Smatra
da će ova kriza biti jedan dugotrajan proces, ili je to zapravo proces, odnosno
kriza koja nije ni prestajala… Padom Berlinskog zida smatrali smo da je Hladni
rat prošao, a on je tinjao i dalje – kriza je trajala, samo u drugoj formi, a
sada je buknula i mislim da će dugo da traje, kaže. „Već decenijama traje
velika globalna moralna, kulturna i socijalna kriza, koju je doneo, između
ostalog, neoliberalizam i to će trajati i imaće neke posledice – da li bolje,
videćemo“, navela je gošća emisije N1
Newsnight.
Upitana
koje su dominantne emocije koje zapaža u vezi sa aktuelnim događajima (i s
ratom u Ukrajini i sa situacijom na severu Kosova) i šta je to što nju dotiče,
kaže da je to osećanje bespomoćnosti „i jedno latentno osećanje koje je masovno
prisutno, a to je da ništa mi ne možemo učiniti protiv sistema – protiv svih
mogućih sistema i svetskog, ekonomskog, i rasporeda moći i ovog našeg koji se
zove režim Aleksandara Vučića“. To osećanje bespomoćnosti je bolno, kaže
profesorka i dodaje da paralelno s tim ide suprotno osećanje – „osećanje
strašnog besa zbog odustva racionalnosti, odsustva pameti, nedostatka vizije i
strategije u političkom usmeravanju – i globalnom i lokalnom“. S tim što je ovo
što se kod nas događa jedan viši stepen u odnosu na ono što se dešava globalno,
konstatuje.
Profesorka
Đorđević navodi da je društvena situacija tragična. „Mi smo jedno staro
društvo, mi smo društvo pod dejstvom jedne permanentne propagande godinama.
Pokušaji da se nešto učini su uvek propali. Propadaju zbog toga što smo mi
izgleda ljudi kratkog daha. Drugo, kada se pogleda većina građana – građani
vole da budu vođeni i da ne razmišljaju. Ta mogućnost bekstva i potreba za
bekstvom od realnosti… Što su situacije teže, ta potreba da se beži od istine
je sve veća i veća“, istakla je.
Osvrćući
se na akcident u Pirotu i na konstataciju da su najviši predstavnici vlasti
došli tek narednog jutra u taj kraj, profesorka je rekla da je mnogo tragičnije
to što se time pokazuje da ova vlast ne brine o golom životu građana. „Mi
godinama živimo u užasnim uslovima vazduha, to su činjenice. Ispostavlja se da
kada o tome počnemo da govorimo – da je to propaganda opozicionih stranaka i
nas buntovnih ljudi. Čak vlast to javno kaže – da je to izmišljotina. Kažu da
će sve biti u redu kad dunu vetrovi, a mi živimo u jezivo zagađenoj sredini.
Nema brige o golom životu. Ljudi više ne brinu o sopstvenom golom životu“,
naglasila je.
Kako
kaže, građani se bune malo u Boru, malo u Majdanpeku, 100 ljudi izađe u
Beogradu… „Sto ljudi u Beogradu za vazduh – to je sramno. Nema koordinacije,
kao da su ljudi digli ruke od sebe. Mislim da je najpogubniji efekat vlasti
poslednjih 10 godina to osećanje da ljudi više ne žele da misle ne o sebi, već
o svojoj deci i pored činjenice da im deca odlaze, da ostaju sami… Ogroman broj
ljudi više ne želi da živi u ovoj zemlji, a beži sad i od vazduha… I za to što
ljudi nisu u stanju da se pobune – za goli život“, naglasila je profesorka.
Govoreći
o kulturi, kaže da uz NVO, neke istraživače i buntovnike, umetnici takođe
ostaju verni i uporni i da stvaraju mimo svih pritisaka. Činjenica je, kako
kaže, da je taj domen vlast ostavila po strani, „jer kultura i umetnost njih
uopšte ne zanima“. „Jer su sve učinili da kultura ima najmanji uticaj na ljude.
Ovim rijalitijima, medijskom propagandom, besmislicamama i tabloidima je
prikupljena pažnja većine… Umetnost ima sreću da je ostala po strani, i tu neki
ljudi koriste priliku da nešto kažu“, dodala je.
Upitana
o nasilju u školama i na ulici, kaže da je to sistemski problem i da se nasilje
– propagira.
O
žargonu vlasti: To više nije transfer blama, to je više od toga
Profesorka
teorije kulture govorila je i o načinu obraćanja vlasti.
„Žargon i jezik naše vlasti, što u skupštini,
što kad čujemo predsednika države i predsednicu Vlade i sve one koji nas predstavljauju – to je nepodnošljiv jezik, to
je jezik koji ne može da podnese jedno društvo, nečuven jezik. Jezik bez
argumenata u skupštini. Vi nikada niste videli u skupštini da je na argument
opozicije ikada odgovoreno argumentom. Pljuvanje, agresija, prostački rečnik,
način na koji se obraćaju međunarodnoj zajednici – to izaziva tako duboki stid
i sram… To više nije ono „transfer blama“, to je više od toga, to je bukvalno
bol u sotmaku… I to je ove godine dostiglo vrhunac“, ocenjuje profesorka
Đorđević.
Kaže
da se na televizijama „prodaju“ atmosfera mržnje, banalnosti, opsenosti. I šta
s tim da uradite, one su u domu većine ljudi – možete nešto (da uradite) ako bi
ušla neka druga televizija, ako bi neki drugi jezik ušao, mislim da je to
jedini način, dodala je.
Postoji
još jedan problem, kaže, a to je što vrhuška, predsednik države i predsednica
Vlade „formiraju tu vrstu žargona i to ostali prate“. Ističe da to nije opasno
samo po vaspitavanje mladih već i za naš status u svetu, za sve što na
političkom planu može da se desi.
Ocenjuje
da je režim jako otporan. „Ne pokazuju ni minimum pristojnosti, ni minimum
moralnog rasuđivanja i njih „probušiti“ nije lako… A opozicija mora da bude
složnija, energičnija i jača i to je nešto što se od nje očekuje. Posle izbora
očekivali smo da će se opozicija izboriti bar za Beograd, ali nije“, kaže.
Profesorka ipak ocenjuje da opozicija u Srbiji pokazuje dobru organizovanost u
Skupštini i da tako treba da nastavi.
„Mada,
činjenica je da koliko god oni izlaze sa argumentima i ukazuju na rđave stvari
– bar ovog trenutka, uvek će biti izglasani zakoni koje hoće ova vlast. Ali,
ipak oni postaju vidljiviji za ove građane, pa postoji nada da će se nešto i
dogoditi“, zaključuje.
***
Komentar
***
Odlična analiza. 33 g lažnog parlamentarizma.
Srbija je u rukama kadrova KOMINTERNE to se sada vidi iz aviona, zbog Putinove
agresije na Ukarajimu. To su ljudi "opsednuti" misijom spašavanja
sveta, "amearika i engleska biće zemlja proleterska". Nova vrsta
INKVIZICIJE – mržnja uspešne Zapadne civilizacije; mrziš uspešne. Oni se 33 g
bave ratovima gde je NATO gde je Rusija i tsl, za Srbiju tu mesta nema, osim da
budemo topovsko meso u tim ratovima. Društvo, privreda, život ono što je najvažnije
za nas građane njima je apsolutno nevažno, jer kad si "opsednut" ti nisi
u stanju da vidiš stvarnost u tri dimenzije, jer si tu stvarnost redukovao na
jednu "pink" dimenziju.
Zoran Stokić
27.12.2022.
