ИВАН ТАСОВАЦ 1966 – 2021 И ЗАУВЕК

 

Београдска филхармонија

30/09/21

 

 

Драги наш Тасо,

 

У Београдску филхармонију уткао си прво и основно правило и научио нас да баш све радимо другачије. Зато не пишемо комеморативне текстове, in memoriam осврте и опроштаје, јер би нас много изгрдио. Гнушајући се форме, васпитано непослушан и истанчано безобразан до крајњих граница, задао си такт који смо заједнички следили више од двадесет година и остварили многе снове. У инат свима и упркос свему!

 

Готово да није могуће пописати све што си овој институцији дао, јер си заслужан за оно што је суштина – вера сваког члана у нашу Београдску филхармонију. Тако смо подизали ниво, константно пребацивали лествицу, славили победе и одмах настављали даље ка све вишим циљевима. Ако је требало да се прво сруше зидови оронуле зграде да би се направио бољи дом за музику и музичаре, то ти није био ни најмањи проблем. После мањих турнеја, одмах смо ишли на веће. У филхармонијски ентузијазам који си неодољиво ширио, заљубљивала су се сва горућа имена светске музичке сцене и остајала уз нас, данас веома поносна на све што смо заједнички постигли. Ти остајеш у сваком блиставом инструменту који оживљава у рукама музичара, у свим партитурама, у свакој подршци коју смо заслужно добијали са свих меридијана.

 

Човек је велик онолико колико сања и мисли велико. А за тебе ни превише није довољно. Зато си изградио дрим-тим, снажан, уједињен и складан, који те неће изневерити и који ће да чува оно што смо постигли. Али, оно што је најважније је да идемо даље и да нећемо заборавити ту луду забаву коју си заразно ширио. Зато, на свим концертима које будемо одсвирали, свака нота иде теби, ка нашем enfant terrible који не може од среће да се суздржи, већ поскакује на свом седишту и изнова се одушевљава велесили Београдске филхармоније, као да је чује први пут.

 

Својом визијом и несагледивом лудошћу изградио си оно што смо данас ми. Храбри, непомирљиви, спремни за изазов и нове успехе. Прошло време није прихватљива опција, јер много тога имамо испред себе.

 

Београдска филхармонија се од тебе не опрашта. Досањаћемо заједнички сан у нашој новој згради, и не одустајемо, Тасо, упркос свему.

 

Твоја заувек,

 

Београдска филхармонија

 ***

 Komentar

 ***

Dirljivo napisano. Ali ipak i "forma" je bitna za kontinuiran razvoj društva. Na pr, "forma", kako nekoga birate na konkurs; u Nemačkim gradovima državama, kroz vekove, izbor, radi objektivnosti, vrše dva tela: gradsko i crkveno veće. Bah je slučajno 1723. postao glavni kompozitor u crkvi svetog Tome u Lajpcigu (centru crkvene muzike kod protestanata). Johann Kunau, kantor, umro je 1722. u Thomasschuleu u Lajpcigu; J.S. Bach (kapelan-majstor na sudu u Kothen-u) prijavio se za mesto „Kantor“ u Lajpcigu, ali nije ušao u uži izbor; u uži izbor ušlo je 6 kandidata, već dokazane muzičke ikone: Teleman, Faš (čija je dela Bach beležio), Graupner ... Komisije za izbor (gradsko i crveno – veće) mogle su birati samo one muzičare koji su bili kapelani, kantoni ili orguljaši u jednom od gradova u Njemačkoj. Tek kada je svih 6 muzičara odustalo iz sličnih razloga (na pr, gradska vlast u Hamburgu nije htela da izgubi Telemanna, pa su mu povećali platu i nisu hteli da mu raskinu ugovor), dve komisije su uzele u obzir i J.S. Bacha . Da Lajpcig ne bi bio oštećen (jer nove kantate je trebalo izvoditi svake nedelje u 4 crkve), komisije su pristale da prekrše formu, ne raspisuju novi konkurs, te prime ovog „osrednjeg muzičara“, J. S. Baha! U tradiciji forme i kontinuiteta čak i kad se naruši forma dobije se J.S.Bah. Jer J.S.Bah se zapravo bavio sintezom ovih slavnih predhodnika i savremenika, bez njih ne bi bilo ni - ikone J.S.Baha.

Zoran Stokić

30.09.2021.

 

Senzacionalno otkriće na Gibraltaru: "Ovo je kao Tutankamonova grobnica za neandertalce"

 

Istraživajući mrežu pećina na Gibraltarskoj steni, arheolozi su otkrili novu prostoriju, koja je sakrivena od sveta najmanje 40.000 godina, a mogla bi da rasvetli detalje kulture i običaje neandertalaca koji su naseljavali to područje, piše Gardijan.

 

IZVOR: JUTARNJI LIST SREDA, 29.09.2021. | 14:40 -> 19:00

 

Godine 2012. stručnjaci su započeli istraživanje pećine Vanguard, dela kompleksa Gorhamove pećine, kako bi utvrdili njene prave dimenzije kao i ima li prolaze i prostorije koje je zatvorio pesak.

 

Prošli mesec, tim predvođen profesorom Klajvom Finlajsonom, evolucijskim biologom i direktorom Nacionalnog muzeja Gibraltar, naišao je na pukotinu u sedimentu koju su proširili i puzajući prošli kroz u nju.

 

Odvela ih je do 13 metara širokog prostora na vrhu pećine gde su stalaktiti visili sa plafona, a slomljene stene ukazivale su na oštećenja nastala usled nekog davnog potresa.

 

"To je neverovatna prostorija", rekao je Finlajson. "Na neki način, to je skoro kao otkrivanje Tutankamonove grobnice; ulazite u prostor u kojem niko nije bio 40.000 godina. Zaista je otrežnjujuće."

 

U prostoriji su pronađene razbacane kosti risa, pršljenovi pegave hijene i velika kost krila beloglavog supa.

 

"Nešto je davno dovuklo te stvari tamo", rekao je Finlajson.

 

"Takođe smo pronašli šest ili sedam tragova kandži na zidovima pećine. Obično povezujemo takvu vrstu ogrebotina sa kandžama medveda - a pronašli smo i ostatke medveda u pećini, ali meni izgledaju premali za medveda. Možda je po zidovima grebao taj ris čije smo kosti takođe pronašli."

 

Iako su kosti - na kojima se ne vide rezovi ili neki drugi tragovi koji bi ukazivali na ljudsku intervenciju - same po sebi zanimljive, istraživači su takođe pronašli veliku školjku morskog puža što otvara dodatne mogućnosti.

 

"Taj deo pećine je verovatno na 20 metara nadmorske visine. Očito je školjku neko tamo odneo pre 40.000 godina. To je indicija da su ljudi bili tamo gore", rekao je profesor.

 

Na drugim mestima u pećinama, tim je pronašao mnogo dokaza o prisustvu neandertalaca, od ognjišta i kamenog alata do ostataka životinja, uključujući jelene, koze, foke i delfine.

 

Pre četiri godine istraživači su pronašli mlečni zub četvorogodišnjeg deteta neadertalca.

 

"Još uvek istražujemo taj deo, ali čini se da neandertalci nisu zauzeli tu visinu pećine. Zato sumnjamo da su hijene uhvatile dete i ubile ga pa ga odvukle u zadnji deo pećine", rekao je Finlajson. "Sada istražujemo da vidimo da li je tamo ostalo još šta od tog deteta."

 

Bočne odaje

Tim se nada da bi njihovo iskopavanje vrha pećine moglo dda dovede do bočnih odaja, koje su možda bile korišćene kao neobično mesto ukopa.

 

"Nešto što smo pronašli na mnogim visinama ove pećine, jasan je dokaz nastanjenosti - logorske vatre i tome slično", rekao je Finlajson.

 

"Ali ono što nismo pronašli je mesto gde su sahranjivali svoje preimnule. Možda je odaja u zadnjem delu pećine takvo mesto. To su potpuna nagađanja, ali nećete sahraniti ljude u svojoj kuhinji ili dnevnoj sobi."

 

Sada se planiraju dalja istraživanja i iskopavanja, a istraživači veruju da bi novo područje moglo da pruži dragocene podatke o životu i društvu ovih priobalnih, mediteranskih neandertalaca.

 

"Ove pećine su nam dale mnogo podataka o ponašanju ovih ljudi", rekao je Finlajson. "I, daleko od starog pogleda na njih kao na brutalna bića nalik majmunima, shvatamo da su u svakom pogledu bili sposobni za većinu stvari koje moderni ljudi mogu da učine".

 

Za profesora, potraga nije samo pronalaženje kostura: radi se o otkrivanju toga ko su bili neandertalci, kako su živeli, kako su umrli i kako su preživeli.

 

"Ponosan sam što mogu da kažem da sam odradio test i da imam u sebi određen procenat neandertalske DNK", rekao je. '"Verovatno neandertalci nikada i nisu izumrli jer ih još uvek ima malo u nama."

 

 

***

Komentar

***

 

 

Biološki razvoj hominida tekao je dugo, ali u kom trenutku je nastao „čovek“? Pre 2 miliona godina još nije postojao ali pre 1 milion  jeste – pojavio je Homo erektus u Africi (!) Mozak se razvijao 50 miliona god; ali kada je stvorena veza šake i mozga, kada je u čeonom delu mozga nastao centar za „predviđanje“ (budućnost) to je naš početak – pored biološke započinje i kulturna evolucija – postali smo „mašina“  sa predispozicijom za učenje – kojoj kulturne matrice stvaraju budućnost.  Preživeli smo ledeno doba tako što smo bili sposobni da izmislimo nova oruđa. Bio je to život u selidbama, pre 1 milion god bili smo u severnoj Africi, a pre 700 000 god na Javi, pre 400 000 putovali  smo ka severu, na istok prema Kini i na zapad u Evropu. Pre oko 400 000 g započelo je ledeno doba u tri odvojene faze; u prvoj se pojavljuje pekinški čovek smestio se u pećine i preživeo pomoću vatre. U vreme drugog  ledeno doba pre 200 000 g pojavio se neandertalac  sa velikim mozgom. U poslednjem  ledenom doba oko 50 000 g stvoreno je visoko razvijeno oruđe: bacač koplja, nazubljeni harpun, kremen kojim je oštreno oruđe za lov. Iako se neke vrste nenadertalaca izumrle, vrsta sa srednjeg istoka ide direkno ka Homo sapijensu. Za razliku od drugih homoida Homo erektus, neandeltalac i Homo sapijens su jeli sve vrste hrane, neandeltalac i Homo sapijens izmisli su i kuvanu, što je smanjilo organe za varenje a povećalo mozak .

*  

Antropolog i anatom Raymond Dart (1893-1988) je 1924. južno od ekvatora u mestu Taung (Južna Afrika) otkrio lobanju deteta starosi oko 6 god; Fosil je nazvan Dete iz Taunga; uočio je dve važne neobične crte: 1) „foramen magnum“ (potvrđuje da je dete išlo uspravno), 2) mlečni mali zubi, a ne očnjaci kao kod majmuna za borbu; osoba nije išla po hranu „ustima“ nego „rukama“, ruke su držale oruđe. „Biće“ je Dart nazvao  Australopithecus „južni majmun“ što naravno zavodi; jer to biće nije bilo majmun. 1934 već je otktiveno dosta lobanja odraslih osoba, od južne Afrike preko Tanzanije do najbogatijeg nalažišta fosila i oruđa - izumrlog hominida Australopithecus africanus - predaka Homo sapijensa - u koritu Rudolfovog jezera. Kao i sva "otkrića" i ovo je nastalo "slučano" ključnu ulogu u njemu je imala Dartova prva studentkinja i demonstratorka, Josephine Salmons. Ona mu je skrenula pažnju na postojanje fosilizovane lobanje pavijana u kući gospodina E.G. Izod, direktora kompanije Northern Lime Compani i vlasnika kamenoloma u Taungu; lobanja je čuvana kao ukras na ogrtaču iznad kamina u njegovoj kući. Donoseći lobanju da pokaže prof. Raimondu Dartu, pokrenula je - slučajno - lanac događaja koji su doveli do otkrića 'Dečije lobanje Taunga'.

 

Zoran Stokić

 

Jutjub: Suspendovani video zapisi koji sadrže dezinformacije o vakcinama

 

 

SCITECH Autor:N1 Beograd 29. sep. 202116:41 > 16:43

Izvor: REUTERS/Dado Ruvic/Illustration/File Photo

 

Platforma "Jutjub" je saopštila da je suspendovala sve video zapise koji sadrže dezinformacije o vakcinama koje se trenutno u upotrebi i koje su odobrile lokalne zdravstvene vlasti ili Svetska zdravstvena organizacija. Ova mera predstavlja proširenje politike koja pokriva upotrebu vakcine protiv koronavirusa.

 

Kako prenosi portal „Engadget“, korisnici ne smeju da objavljuju video zapise u kojima tvrde da vakcine dovode do hroničnih nuspojava (osim retkih nuspojava koje su zdravstvene vlasti priznale), sadržaj koji navodi da vakcine ne smanjuju prenos ili sakupljanje bolesti, ili video zapise koji sadrže netačnosti o sastojcima vakcine.

 

Ipak, kako se dodaje, postojaće neki izuzeci. Jutjub će „nastaviti da dozvoljava sadržaj o politikama vakcina, novim ispitivanjima vakcina i istorijskim uspesima ili neuspešima vakcina“.

 

Korisnici takođe mogu da dele naučne rasprave o vakcinama i lična svedočanstva o svojim iskustvima, sve dok nemaju istoriju promovisanja dezinformacija o vakcinama i dok je njihov video u skladu sa drugim Jutjub pravilima. Takođe će biti dozvoljeno objavljivanje video zapisa koji „osuđuju ili osporavaju dezinformacije“ koje krše Jutjub politiku.

 

Kako je saopšteno iz Jutjuba za „Vašington post“, biće uklonjeni i kanali koji su povezani sa istaknutim protivnicima vakcinacije, uključujući Džozefa Merkolu i Roberta F. Kenedija mlađeg.

 

 

***

Komentar

***

 

 

I za ljude u razvijenim zemljama, a kamo li kod nas, sve je postalo previše složeno, komplikovano, preglomazno ne samo nauka nego i umetnost, tehnika, pravo, birokratija, transport.... budući tako „preglomazni“ ti sistemi, kao i  sama kultura, postaju zamorni, odbojni čak za većinu. Umesto da nam kultura bude - kompas, pojmovna i praktična lupa, štaka - pomoću koje se lakše krećemo kroz život i preživljavamo, ona biva odbačena i zamenjena surogatima. U našem slučaju, budući da živimo u društvu gde je sprečena evolucija, bilo kakva promena – u društvu gde je  budućnost zatvorena – ljudi nalaze izlaz u tome ili da u sadašnjosti na najvulgarniji način uživaju. Druga opcija, pored pomenutog hedonizma u sadašnjosti, je povratak u prošlost. To vraćanje u prošlost vođeno je parolom „vraćamo se čistoći koja je postojala na početku“ a uvek se završava vraćanjem u primitivne oblike te prošlosti. Ni hedonizam kao ni povratak u prošlost u sebi nemaju ni trunku inovacije, nikakvu konstruktivnos koja bi nam pomogla da se izgradimo kao ličnosti, pa da tako izgrađeni, budemo sposobniji da se bolje snalazimo u tom složenom svetu u kome živimo. Hedonizam i povratak u prošlost su „involucija“ – „razvoj prema smrti“. Antivaseri i naši vozači (saobraćaj) su najbolji pokazatelj involucije tj. "život kao ruski rulet"!

 

 Zoran Stokić

29.09.2021.

 

Giuseppe Bonno - L'isola disabitata (1753)

 

Svako ko je gledao Formanovog "Amadeusa", zapazio je i epizodni lik Giuseppea Bonnoa; u sceni: "Salieri's March of Welcome". Taj "dobroćudni trbuško" za koga danas niko nije čuo bio je zapravo vrhunski kompozitor opera, oratorijuma i crkvene muzike u Beču. Konačno se na netu može čuti, makar jedna njegova opera: L'isola disabitata (1753), na libreto Metastazija, pisana za Farinelija. U L’isola disabitata, Metastasio je preuzeo temu sretne nevinosti primitivnih ljudi, motiv koji se široko proširio od romana "Robinson Kruso"(1719.), osnivača engleskog modernog romana, Daniela Defoea (1660-1731). Kasnije je još 35 kompozirtora napisalo svoje verzije L'isola disabitata (Niccolo Jommelli 1760., London, Tommaso Traetta 1765., Davide Perez 1767. Lisabon, Joseph Schuster 1779., Leipzig, J. Haydn 1779 za Esterhazija,..., Nino Rota, 1932.), ali izgleda da niko nije nadmašio Bonoovu; pisana u stilu opere serije Porpore/Hase.

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=qYwuP0t3Hr8

Giuseppe Bonno - L'isola disabitata (1753)

https://www.youtube.com/watch?v=7FgqBQamzus

Amadeus (1984) - Salieri's March of Welcome (full scene)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=QHECDQK6CQg

N. Jommelli, L'Isola disabitata - Raffaella Milanesi

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=WPo1K0Ci2ao&list=OLAK5uy_n1oEBb0rxZbC64rR5dLK6nG6FiQ2Z0I1I

J. Haydn L'isola disabitata, XXVIII:9, Pt. I: Sinfonia

 

 

Zoran Stokić

29.09.2021.

 

Superstar na violončelu Johanes Mozer s Beogradskom filharmonijom i Felcom

 

KULTURA Autor:N1 Beograd27. sep. 202115:461 komentar

Izvor: Foto: Marko Đoković/BEOGRADSKA FILHARMONIJA

 

 

Šef-dirigent Gabrijel Felc ponovo je pred Beogradskom filharmonijom, povodom prvog zajedničkog nastupa u novoj sezoni, u petak 1. oktobra na Kolarcu. Sa orkestrom priprema veče Šostakoviča, a kao solista nastupa superstar na violončelu, Johanes Mozer.

 

Stari znanac i miljenik filharmonijske publike, kanadsko-nemački violončelista zemunskog porekla, Johanes Mozer, odsviraće Koncert br. 1, jedan od najtežih koncerata u literaturi za ovaj instrument, posvećen Mstislavu Rostropoviču.

 

Mozer je jedan od vodećih violončelista sveta, dobitnik mnogih nagrada kao što je prva na čuvenom takmičenju “Čajkovski”. Redovno sarađuje sa vrhunskim dirigentima kao što su Muti, Mazel, Jansons, Gergijev, Mehta, Jurovski, Jarvi, Neze-Segen, Dudamel, kao i sa najpoznatijim svetskim orkestrima.

 

Drugi deo koncerta posvećen je brutalnoj simfoniji broj 10 u Felcovom jedinstvenom i inspirativnom tumačenju. Ovo delo direktno vodi u godinu Staljinove smrti i precizno daje sliku tog vremena. Priča o stalnom sukobu Šostakoviča sa sovjetskim vlastima veoma je poznata, a čim je do njega došla vest o smrti diktatora, kompozitorov prvi potez je bila ova simfonija koja sumira sve što je imao da kaže ali i označava novi početak, navodi Filharmonija.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Šostakovič je napisao ne samo svoj prvi konceret nego i svoj drugi koncert za violončelo za Rostropoviča ali pre toga i Prokofjev je napisao svoju sonatu za violončelo u C, op. 119, za 22-godišnjeg Rostropoviča, kao i svoj Sinfoniski-kincert; takođe i Bendžamin Britna je svoju sonatu za violončelo napisao za njega. Slučaj Mstislav  - „iver ne pada danje od klade“. Otac Mstislava -  Leopold Vitoldovič Rostropovič bio je viliočelista ćak ikone Pabla Casalsa, deda po ocu, poljski plemić, Vitold Rostropovič bio je kompozitor. Majka Sofija pijaniskinja iz takođe muzičke porodice. Mstislav je od svoje 4-te godine učio od majke klavir, a od 10-te otac ga uči da svira violončelo... Vratimo se koncertu, u zemlji gde smo za 31 godinu stigli do „Zemlje ravna ploča“, „gde čak i studenti i medicinari izbegavaju vakcine – ne veruju nauci“, gde politička elita nije savladal pojam metafore, alegorije, parabole napraviti veče Šostakoviča? Za koga? Delo je sofisticirano i krcato simbolima kao što je kazao Rostropovič - njegove su sinfonije „skrivena istorija Rusije“. Za koga? Za „ruski svet“, „srpski svet“, gde će „patriotska“ publika, budući da filharmonija ne izvod - kazačok - da zadrema.

 

*

 Da doamo i to da je viončelista Moser potiče iz porodice muzičara: njegova majka je sopran Edith Viens (rođena 1950), njegov otac violončelist Kai Moser i njegov brat pijanista Benjamin Moser (rođen 1981), njegova tetka sopran Edda Moser, njegov deda muzikolog Hans Joachim Moser, a njegov pradeda violinista i učitelj Andreas Moser.

Verovali ili ne, tek i danas postoje muzičari iz tako starih muzičkih porodica kao što su Benda ili Bah. Na primer, naša savremenica - Violinistkinja Ariane Pfister - je iz porodice Benda; njena majka - violinistkinja Lola Benda - je pre dvadeset godina uradila Kadencu za čuveni “violinski koncert u D" njenog dalekog rođaka Franz (František) Benda (1709–1786): Violin Concerto in D minor (idao: 2001; Nakos). Do 2008 postojao je potomak porodice Bah; prvi Bah je bio Hans Bach umro je 1550; Annalies Bach (1912–2008), ima doduše ćerku, naša savremenica Monika Ortner-Bach ali nije muzičarka već kustos.

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=6IhmArQuc90

Franz (František) Benda: Violin Concerto in D minor, Ariane Pfister (violin)

Zoran Stokić

27.09.2021.

 

U SAD otkriveni drevni otisci stopala stari 23.000 godina

 

SCITECH Autor:Hina/AFP26. sep. 202113:201 komentar

Izvor: Tanjug/NPS via AP

 

U Sjedinjenim Državama otkriveni su otisci stopala stari 23.000 godina, što ukazuje na to da su se ljudi naselili u Severnoj Americi mnogo pre kraja poslednjeg ledenog doba, pokazalo je istraživanje.

 

Ovo otkriće pomaklo je za hilljade godina vreme kada su prvi stanovnici naselili taj kontinent.

 

Otisci su ostavljeni u blatu na obalama davno presušenog jezera, koje je danas deo pustinje u Novom Meksiku.

 

Talog je ispunio udubljenja koja su stvorila stopala i stvrdnuo se u stenu, štiteći dokaze o našim precima i dajući naučnicima detaljan uvid u njihov život.

 

„Čini se da mnogi tragovi pripadaju tinejdžerima i deci, veliki otisci odraslih su ređi“, pišu autori studije objavljene u američkom časopisu Science.

 

Jedna od hipoteza naučnika za to je da je postojala podela rada, u kojoj su odrasli uključeni u kvalifikovane poslove, dok su „donošenje i nošenje“ delegirani na tinejdžere.

 

„Deca su pratila tinejdžere i zajedno su ostavljali veći broj tragova“, kažu.

 

Naučnici su takođe pronašli tragove mamuta, praistorijskih vukova, pa čak i džinovskih lenjivaca, za koje se čini da su bili prisutni u isto vreme kad su ljudi posetili jezero.

 

Amerika je bila poslednji kontinent do kojeg je došlo čovečanstvo.

 

Desetinama godina je najčešće prihvatana teorija bila da su doseljenici u Severnu Ameriku došli iz istočnog Sibira preko kopnenog mosta – današnjeg Beringovog moreuza.

 

Sa Aljaske su krenuli prema jugu u ugodniju klimu.

 

Arheološki dokazi, uključujući vrhove koplja koji su korišćeni za ubijanje mamuta, dugo su sugerisali da je naselje staro 13.500 godina bilo povezano s takozvanom predistorijskom kulturom Klovisa, nazvanom po gradu u Novom Meksiku.

 

To se smatralo prvom civilizacijom na kontinentu i pretečom grupa koje su postale poznate kao Indijanci.

 

Međutim, ideja predistorijske kulture Klovisa poljuljana je u poslednjih 20 godina s novim otkrićima koja su pokazala da su prva naselja starija.

 

Čak ni ta pomaknuta procena starosti prvih naselja nije premašila 16.000 godina, nakon završetka takozvanog „poslednjeg ledničkog maksimuma“ – razdoblja kada su ledeni pokrivači bili najrasprostranjeniji.

 

Ovaj je događaj, koji je trajao do pre otprilike 20.000 godina, ključan, jer se veruje da bi s ledom koji je tada prekrivao veći deo severnih delova kontinenta, ljudska migracija iz Azije u Severnu Ameriku i šire bila vrlo teška.

***

Komentar

***

 

 

Čekamo neku  novu "neočekivanu" hipotezu kao što je 1912 bila ona Alfreda Vegenera u radu „Poreklo kontinenata“(Die Entstehung der Kontinente) - postavio je hipotezu - „Urkontinent“ - jedan superkontinent - danas ga zovemo „Pangea“; svoju hipotezu  proširio je u knjizi „Porijeklo kontinenata i okeana“(Die Entstehung der Kontinente und Ozeane) iz 1915. Danas postoje opravdane hipoteze o tome da je formiranje superkontinenata i njihovo razbijanje u kontitente bilo - ciklično - kroz istoriju Zemlje. Rasprostranjenost fosila po kontinentima jedan je od dokaz koji ukazuje na postojanje Pangee. Fosilni dokazi za Pangeu uključuju prisustvo sličnih i identičnih vrsta na kontinentima koji su sada na velikoj udaljenosti. Na pr, fosili listrosaurusa pronađeni su u Južnoj Africi, Indiji i na Antarktiku, pored pripadnika flore Glossopteris, čija bi se rasprostranjenost kretala od polarnog kruga do ekvatora da su kontinenti bili na svom današnjem položaju...Dodatni dokazi za Pangeu nalaze se u geologiji susednih kontinenata, uključujući podudaranje geoloških trendova...Paleomagnetsko proučavanje takođe podržava teoriju superkontinenta. Geolozi mogu utvrditi kretanje kontinentalnih ploča ispitivanjem orijentacije magnetnih minerala u stenama; kada se formiraju stene, one preuzimaju magnetna svojstva Zemlje i pokazuju u kom smeru polovi leže u odnosu na stenu.

 

 

Zoran Stokić

26.09.2021.

 

Посете легату Јосипа Славенског

 

 

"Политика", Петак, 24.09.2021. у 09:58

К. Р.

 

Меморијална музичка соба Јосипа Славенског (Фото: Orange studio

У оквиру манифестације „Дани европске баштине ’Наслеђе за све’”, Легат Јосипа Славенског биће отворен за посете сутра и 30. септембра од 11 до 13 часова (а због ограниченог броја посетилаца обавезна је најава доласка посредством елекреронске поште: pr@sokoj.rs).

 

Највећи део заоставштине овог југословенског композитора званично је поверен на бригу и чување Сокоју. Захваљујући залагању породице композитора, сачувана је његова радна соба и пресељена из Светосавске улице број 33 где је композитор живео и радио до смрти 1955. године. У овом простору, као стална поставка, чува се библиотека, нототека, клавир, лични предмети, писма, успомене.

 

Меморијална музичка соба, Легат Јосипа Славенског свечано је отворена 8. децембра 1983. године на тадашњем тргу Маркса и Енгелса а данашњем Николе Пашића на петом спрату зграде број 1. У години када се обележава 125. година од рођења овог композитора, ове јесени, планирани су концертни програми, предавања и презентације у концертној сали која се налази у простору легата.

 

***

Komentar

***

 Josip Štolcer-Slavenski

Muzički tumač Kant-Laplasove teorije o postanku svemira

(kroz tri dela: Haos, Heliofoniju, Religiofonije.)

 

 

Josip Štolcer-Slavenski (Čakovec, 11. maj 1896. – Beograd 30. novembar 1955.) nije imao ni prethodnike ni sledbenike, za života, u YU. Komponovao je simfonije, simfonijske poeme, koncert za violinu, igre sa Balkana za gudački orkestar, dela kamerne muzike, kantate, horska dela, pesme, dramsku i filmsku muziku. Rodio se 11. maja 1896. godine u Čakovcu, kao najstarije dete seoskog citraša Josipa Štolcera (poreklom iz Frankfurta na Majni) i Julije Novak, rođake muzičara Marka Novaka i prave "enciklopedije" međumurskih i hrvatskih napeva. Vođen idejama panslovenstva svom je prezimenu 1918.g. dodao ‘Slavenski’, a 1939. zvanišno je promenio prezime u Slavenski.

Studirao kompoziciju kod  Zoltana Kodalja u Budimpešti(1913-1915), gde je savladao Bartokov stil, a usavršavao se u Pragu (1920-1923) kod Višeslava Novaka, Dvoržakovog učenika; Prašku diplomu iz 1923. potpisuju, izmedu ostalih, Viceslav Novak, Jozef Suk i Leoš Janacek.  Jedna slučajnost trajno će obeležiti njegovu buduću muziku – baš u vreme koje je proveo u Budimpešti - Bartok je započeo svoje intenzivno istraživanje muzičkog folklora, što na Josipa ostavilo dubok trag. Politonalnost, disonance u kombinaciji sa kontrapunktom, elektronskom muzikom u Beogradu - sredini gde se nije odmaklo od romantizma - nije imao podršku kod naše kritike iako je stekao međunarodu reputaciju (izvodili su ga dirigenti poput: Klajbera, Valtera, Stokovskog, Kusevickog, Matačića, Malkoa...). A reputaciju je započeo na festivalu moderne muzike u Donauešingenu  1924. svojim „Prvim gudačkim kvartetom“, op. 3 (1923.) u kome organski povezuje Betovenova fuga op.133, i naše narodno muzičko stvaralaštvo; u žiriju se nalazio i Arnol Šenberg, a muzikolog Ajnštajn međumurskog kompozitora je smatrao otkrovenjem; laskave kritike mu otvaraju vrata evropskih koncertnih podijuma (Zimu 1924/25. godine provodi u Parizu tu upoznaje d'Endija, Mijoa i Pulanka) kao i vrata muzičke izdavačke kuće Šot i sinovi iz Majnca. Tako se i desilo to da njegovu "Balkanofoniju" u Berlinu 1927. diriguje Erich Kleiber (1890-1956) dirigent, poznat po interpretacijama klasike ali istovremeno i kao veliki zagovornik savremene muzike. 

*

Kleiber je 1924., na primer, dirigovao Janačekovu "Jenufu" u produkciji koja se smatrala odlučujućom za širi uspeh Janačeka; a 1925. premijerno je izveo Bergovog "Vozzecka". Franca Šrekerov "Der singende Teufel"  izveo je 1928.; kao i Darijusa Mijoa "Christophe Colomb" 1930, Stravinskig i &.

Inače Kleiber napustio Hitlerovu Nemačku baš zbog nacističkog pristupa savremenoj muzici. Kleiberovo vreme u Berlinu završilo se 1934., godinu dana nakon što je NSDAP (nacistička partija) došla na vlast u Nemačkoj. Kleiber, koji nije bio Jevrejin, politički aktivan protiv NSDAP ili na neki drugi način osoba "non grata" za naciste, mogao je nastaviti karijeru pod njihovim režimom, ali nije hteo da prihvati njihovu rasnu politiku kao ni  gušenje umetničkih sloboda. Kada je Bergova nova opera "Lulu" zabranjena kao – "Entartete Musik" (degenerisana muzika) - Kleiber je podneo ostavku na mesto u Državnoj operi. Bio je ogorčen kada je Berg – inače njegov blizak prijatelj - pretpostavio da se Kleiber pridružio nacističkoj stranci kako bi zaštitio svoju karijeru; u pismu mu Kleiber odgovara: "Nikada nisam bio član NSDAP-a - i nikada nisam imao nameru da to postanem !!! Uprkos nekoliko zahteva od strane NSDAP!" Sprečen da izvede „Lulu“, Kleiber je učinio gest prkosa Hitlerovom režimu stavljajući svetsku premijeru svita iz opere Berga u program poslednjeg koncerta koji je održao u nacističkoj Nemačkoj. Događaj je privukao međunarodnu pažnju. Izveštaj  "The New York Times" je tada glasio:

„Skoro petnaest minuta ogromna publika gde smo prepoznali i brojne članove diplomatskog kora, bila je u transu, bodrila je, tapšala i aplaudirala, vraćajući na pozornicu puno puta Eriha Kleibera, koji je pripremio i dirigovao uzbudljivom predstavom, orkestrom Državne opere i bečkim sopranom Lillie Claus.“

Kleiber je izveo poslednju opersku predstavu po ugovoru, a zatim je sa suprugom i decom napustio Nemačku u januaru 1935.

 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=GJocMeXyxsM

Josip Slavenski - Haos (Chaos)

 

https://www.youtube.com/watch?v=wSMeUJYZwgw

Josip Slavenski - Gudački kvartet br.1 op.3 (String Quartet No.1, Op.3)

  

https://www.youtube.com/watch?v=6duIu7PiKl4

Josip Slavenski - Pesme moje majke (My mother's songs)

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kyd8Mv7Lh84

Josip Slavenski - Simfonija Orijenta (Symphony of the Orient)

 

https://www.youtube.com/watch?v=c6Yriavp-2k

Josip Slavenski - Balkanofonija (Balkanophony)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=gML1DPIfVPc

Josip Slavenski - Gudački kvartet br.3 (String Quartet No. 3)

 

 

Zoran Stokić

25/26.09.2021.

Irak, Amerika i književnost: Nestvarna avantura jedne od glinenih ploča Epa o Gilgamešu

 

Kako je drevna priča o junaku sa nadljuskim moćima završila na raznim mestima širom sveta.

 

IZVOR: BBC PETAK, 24.09.2021. | 10:29

 

 

Drevnu glinenu ploča na kojoj se nalazi deo priče o junaku nadljudskih sposobnosti, delom božanstvu, Sjedinjene Američke Države (SAD) će vratiti Iraku.

 

Ploča je još poznata i kao Gilgamešov san i predstavlja odeljak iz sumerskog Epa o Gilgamešu, 3.600 godina starog religijskog spisa.

 

To je jedno od najstarijih književnih dela u istoriji čovečanstva i ukradeno je iz iračkog muzeja tokom Zalivskog rata 1991. godine.

 

Tokom poslednjih 30 godina krijumčaren je kroz mnoge države, a pratila su ga i lažna dokumenta.

 

Do pre samo dve godine, ploča je bila istaknuta u muzeju u blizini sedišta američke vlade.

 

Ali ovaj spis će krenuti na novo putovanje ka domovini pošto zvanično bude predat na ceremoniji u Smitsonijanu u Vašingtonu.

 

Pesma

Ep o Gilgamešu je najstarija poznata epska poema.

Delovi nekih njenih priča odražavaju se i hebrejskoj Bibliji.

Ploča je ispisana na akadskom jeziku klinastim pismom - sistemom pisanja na glini koji se koristio u drevnoj Mesopotamiji pre više hiljada godina.

 

Otkriven je 1853. godine, kada je verzija u 12 ploča pronađena u ruševinama biblioteke asirskog kralja Asurbanipala, u severnom Iraku.

 

Događaji i radnja se odvijaju oko kralja Gilgameša od Uruka - oblasti današnjeg južnog Iraka.

 

Mit se zasniva na stvarnom kralju koji je vladao negde između 2.800 i 2.500 godina pre nove ere.

 

Kako priča kazuje, kralj Gilgameš je bio polubog, nadljuske snage, koji je takve moći nasledio od majke.

 

U pratnji saputnika, čoveka koga su odgajile životinje, ubio je Nebeskog bika koji je predstavljao nasilje bogova, i pokušao da otkrije tajnu večnog života.

 

U drugoj avanturi otplivao je do dna mora kako bi ubrao biljku koja omogućava besmrtnost, koju mu je zmija ukrala.

 

Ploča snova govori o delu epa u kome heroj majci opisuje vlastite snove, a ona ih tumači kao najavu dolaska novog prijatelja, koji će mu postati saputnik.

 

"Njegova snaga je moćna poput grumena nebeskog kamena… Videćeš ga i tvoje srce će se nasmejati", govori mu ona.

 

Na drugom stupcu ploče, žena odvodi Gilgamešovog saputnika u pastirski kamp radi seksualnog susreta.

 

Pljačka

Ploča sa Gilgamešovim snom ukradena je iz muzeja u Iraku tokom Zalivskog rata 1991. godine.

 

O njoj se malo toga znalo sve do 2003. godine kada ju je trgovac antikvitetima kupio, prašnjavu i nečitljivu, od numizmatičara u Londonu.

 

Trgovac je ploču poslao za SAD međunarodnom poštom bez prijave formalnog ulaska.

 

Tamo je stručnjak za klinasto pismo prepoznao da se radi o delu Epa o Gilgamešu.

 

Ploču je potom 2007. trgovac prodao drugom kupcu uz lažno pismo u kome se navodi da se ploča nalazila u kutiji sa antičkim bronzanim fragmentima nabavljenoj 1981. godine.

 

Prodavana je još nekoliko puta na aukcijama u različitim državama pre nego što ju je 2014. u privatnoj prodaji kupila konzervativna hrišćanska umetničko-zanatska firma Hobby Lobby.

 

Kompanija je za ploču dala 1,43 miliona evra, koja je potom bila istaknuta u Muzeju biblije u Vašingtonu.

 

Kontroverza

Kompanija Hobby Lobby dobila je 2017. višemilionsku kaznu zbog pogrešnog označavanja hiljada iračkih artefakata koje je nabavio njihov muzej.

 

Artefakti su krijumčareni u SAD preko Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela, sa falsifikovanim poštanskim nalepnicama na kojima je pisalo da su u paketima "keramičke pločice".

 

"Kompanija je bila nova u svetu nabavke ovih predmeta i nije u potpunosti shvatila složenost procesa nabavke.

 

"To je rezultiralo nekim nepoželjnim greškama", rekli su tada iz kompanije Hobby Lobby.

 

Iste godine, kustos muzeja počeo je da istražuje poreklo ploče.

 

Muzej je takođe obavestio iračku vladu da je predmet u njihovom posedu.

 

Kada su se pojavile sumnje u poreklo ploče, Muzej biblije je pokrenuo sudski postupak protiv aukcione kuće Kristi, koja je ugovorila prodaju, tvrdeći da su im aukcionari dali lažne informacije.

 

Aukcionarska kuća je negirala bilo kakvo saznanje da je ploča nezakonito uvezena.

 

Povratak

Američki agenti su 2019. zaplenili ploču iz muzeja.

 

U julu je savezni sudija u SAD izdao nalog za njeno vraćanje Iraku.

 

Ploča je jedna od 17.000 opljačkanih antikviteta koje su SAD pristale da vrate Iraku.

 

"Vraćanjem ovih nelegalno stečenih predmeta, vlasti u SAD i u Iraku pružaju šansu iračkom narodu da se ponovo poveže sa stranicom vlastite istorije", rekla je Odri Azoulaj, generalna direktorka Uneska, kulturne organizacije Ujedinjenih nacija.

 

"Ova izuzetna restitucija predstavlja veliku pobedu nad onima koji skrnave nasleđe, a zatim ga prodaju zarad finansiranja nasilja i terorizma."

 

Kada dospe do Iraka, ploča će biti poslata u Nacionalni muzej u Bagdadu, gde će snovi mitskog kralja Gilgameša biti ponovo čuvani u njegovom zakonitom domu.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

"Ep", da, za nas danas. Kada su Vavilonjani pisali "ep" o Gilgamešu, to za njih nije bila alegorijska, mitska ili pesnička predstava sveta, to je, zapravo, bila njihova saznajnoteorijska „istina“ o svetu. Za njih nije postojala nikakva razlika između svetog i profanog. Intuicija mitotvoraca delovala je na sličan način kao i intuicija maga i vrača, bila je istovremeno veza i sa „objektom“ i sa „istinom“! Slično ljudi su u srednjem veku teologiju smatrali naukom. Inače ovaj slučaj sa Gilgamešovom pločom pokazuje kakve sve "neočekivane" posledice mogu nastati iz tzv - "nenameravanih" posledica - naših "nameravanih" akcija. Lopovi (ratni profiteri) su hteli da zarade 1991. pa su ukrali ovu ploču i ilegalno je prodali u SAD (nekako je posle toga stigla i u Muzej u Vašinktonu). Nenameravana posledica ove krađe  je ta da su tako "spasli" ovaj artefakt; velike su šanse da bi ploča 1991 bila uništena u bobardovanjima. Homo sapijes se ni u 21 veku još nije srodio sa elemtima - slučanosti - koji bitno utiču na naše živote.

 

 

Zoran Stokić

25.09.2021.

 

Međunarodni spor i posebna istraživanja, pratili su otkrivanje planete Neptun

 

Planeta Neptun - koju većina astronoma sada smatra najudaljenijom velikom planetom u našem Sunčevom sistemu - otkrivena je na ovaj datum pomoću matematike i teleskopa.

 

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 23.09.2021. | 20:40 -> 21:15

 

Johan Gotfrid Gale, Irben Žan Žozef Levrije i Džon Kuč Adams, radili su nezavisno kako bi pomogli u otkrivanju ove planete 1846.

 

Njihov odvojeni rad na pronalaženju Neptuna doveo je do međunarodnog spora u kojem se utvrđivalo ko je bio pravi otkrivač najudaljenije planete u Sunčevom sistemu.

 

Neptun se ne može videti bez teleskopa.

 

Do njegovog otkrića se nije došlo samo korišćenjem teleskopa. Došlo je iz analize podataka astronoma vezanih za Uranovu orbitu.

 

Astronom je primetio odstupanja u Uranovom posmatranom položaju za razliku od predviđenog položaja; planeta nije bila baš tamo gde je matematički predviđeno da će biti.

 

Mnogi popularni naučnici tog vremena pokušali su da objasne Uranovo odstupanje od predviđene orbite.

 

Jedna od ideja je bila da je možda Njutnov zakon univerzalne gravitacije prestao da deluje ili je delovao drugačije na tako velikim udaljenostima od Sunca.

 

Pod pretpostavkom da gravitacija deluje isto u celom svemiru (a danas se gravitacija smatra konstantnom i jednom od četiri osnovne sile našeg svemira), šta bi moglo da uzrokuje odstupanja u orbiti Urana?

 

Problem sa orbitijom Urana izazvao je astronome da raspravljaju o drugoj mogućoj planeti izvan nje.

 

Francuski astronom Irben Levrije počeo je da koristi matematiku kako bi pokušao da locira položaj misteriozne planete u junu 1845. Na ovom problemu je radio i Britanac Džon Kuč Adams. Nijedan nije znao za proračune onog drugog.

 

Dana 23. septembra 1846, Gale je koristio Levrijer-ove proračune da pronađe Neptun samo 1 ° od predviđenog položaja Levrijer-a. Planeta se tada nalazila 12 ° od Adamsovog predviđanja.

 

Nakon Neptunovog otkrića, došlo je do međunarodnog spora oko toga ko je bio "pravi" otkrivač nove planete,Levrije ili Adams.

 

Ovaj sukob je pojačan postojećim političkim tenzijama između Francuske i Velike Britanije. Danas su i oni- i Gale, koji je prvi svesno video novu planetu teleskopom - zaslužni za otkriće.

 

Ironično, ispostavilo se da su i Levrije i Adams imali mnogo sreće.

 

Njihova predviđanja su tačno ukazala na udaljenost Neptuna oko 1840-1850.

 

Da su svoje proračune izvršili u neko drugo vreme, obe predviđene pozicije bi bile isključene. Njihovi proračuni bi predvideli položaj planete tek 165 godina kasnije ili ranije, budući da je Neptunu potrebno 165 godina da jednom obiđe oko Sunca.

 

Na primer, pričalo se da je veliki astronom Galileo, koristeći jedan od prvih teleskopa, snimio Neptun kao slabu zvezdu 1612. godine. Da ga je gledao nekoliko nedelja, primetio bi njegovo neobično kretanje.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Da, slučajni događaji - koje nije moguće racionalno predvideti - bitno utiču na budućnost života na planeti Zemlji, pokazuje i ovaj primer sa "otkrićem" Neptuna. Nisu se samo astronomi i fizičari bavili planetarnim kretanjem, na primer, u svojoj disertaciji "O putanji planeta" Hegel nije imao nimalo problema da pomoću svog moćnog "dijalektičkog metoda" 114 godina posle Njutnovih "Principa" dokaže da se planete moraju kretati saglasno Keplerovim zakonima. On je čak izveo dedukciju o stvarnom položaju planeta, ali bez Urana. Promakla mu je, na njegovu žalost, činjenica da je Heršel 1781. godine. bio otkrio planetu Uran. Ali, to nije sve; pomoću svog moćnog metoda Hegel u svojoj disertaciji nije uspeo da predvidi ni postojanje Neptuna. Za razliku od njega, Leverije (Adams), koji se držao Njutnove teorije — a ne populističke metafizike — uspeo je da predvidi postojanje nove planete i ona je 1846. godine i otkrivena i dobila je ime Neptun. Po Njutnovoj teoriji, za razliku od Hegelove, planete se ne kreću prema Keplerovim zakonima; planete bi se kretale po Keplerovim elipsama jedino ukoliko jedna drugu ne bi ometale u tom kretanju. A ometaju se. Stoga je Njutn morao da smisli teoriju perturbacije, iz koje proizilazi da se nijedna planeta ne kreće po elipsi u ravni. U opštoj relatvnosti modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom.

 

Zoran Stokić

24.09.2021.