Večeras stiže redak nebeski spektakl, sledeći se očekuje za 14 godina

 

 

SCITECH Autor: N1 BiH 31. jul 202309:04 1 komentar

 

 

Redak nebeski spektakl obasjaće noćno nebo večeras, donoseći nam nezaboravan prizor koji će se ponoviti tek za 14 godina.

Astronomi su istakli da se ovakva pojava poslednji put dogodila 2018. godine, a sledeću priliku za posmatranje imaćemo tek 2037. godine.

Naime, u noći na 1. avgust, pojaviće se prvi supermesec u avgustu, a samo 30 dana kasnije, drugi pun mesec, poznat kao “plavi mesec”, prenosi N1 BiH.

Ono što čini ovaj spektakl još zanimljivijim je da će u istoj noći na nebu biti vidljivi i planete Merkur i Mars, što se retko događa. Ovaj spoj supermeseca i vidljivosti planeta biće pravi užitak za zaljubljenike u astronomiju i nebeske pojave.

Ako nas vreme posluži i nebo bude bez oblaka, ova nezaboravna pojava omogućiće posmatračima da golim okom vide detalje sa površine meseca, kao što su tamne ravnice formirane drevnim vulkanskim tokovima lave.

Za potpuni užitak u posmatranju, biće dovoljno skloniti se od gradskih svetala i podignuti pogled prema nebu. Oni koji se nađu u prirodi, daleko od javne rasvete, biće iznenađeni koliko će dobro moći videti prirodu koju osvetljava blistava mesečina.

Zato označite datum u kalendaru i pripremite se za nezaboravan noćni spektakl kada će nas nebeske pojave oduševiti svojom lepotom i retkošću.

 

 

****

Komentar

***

 

 

Za život na Zemlji nije presudno samo Sunce – već i Mesec! Mesec je naš najbliži saveznik u beskraju Univerzuma, bez koga bi Zemlja bila jedno veoma usamljeno  mesto. Mesečev uticaj, nekad suptilan a nekad dominantan, ima odlučujući  uticaj na život na Zemlji. Mesec je - bio taj - koji je uopšte omogućio život na Zemlji. Mesec "umiruje"  Zemlju dok se ona rotira oko svoje ose -  pomažući  da imamo  stabilniju  klimu. Bez Meseca, Zemlja bi se kretala mnogo haotičnije. Polovi bi se pomerali značajnije u skladu sa Zemljinom orbitom. Godišnja doba, dani i noći izgledali bi drastično drugačije. Svake godine Mesec se pomera dalje od Zemlje za skoro četiri centimetra zbog plima koje on izaziva na Zemlji. Dok Mesec "ubrzava", on bude "odguran" malo dalje i njegova orbita postaje veća. Mesečeva gravitacije privlači ka sebi vodu na Zemljinoj najbližoj strani, stvarajući ispupčenja. More se ispupči i na suprotnoj strani zbog centrifugalne sile koju izaziva Zemljina rotacija; učinak tih  vodenih ispupčenja je taj da svaki dan proizvede do dve visoke plime i dve niske oseke. Svakih 18,6 godina, Mesečeva orbita "koleba" se između maksimuma i minimuma od plus i minus pet stepeni u odnosu na Zemljin ekvator. Ovaj ciklus je prvi put zabeležen 1728. godine, zove se ciklus mesečevih čvorova. U sinergetskom dejstvu sa drugim faktorima "mesečevi čvorovi" diktiraju život na Zemlji!

 

Zoran Stokić

31.07.2023.

 

Demonokrntija

*

Predlozi za nove srpske reči: Demonokrntija, zrčak, nesvoj, čežnjište…

 

 

VESTI Autor: Maja Savić 31. jul 202311:25 Shutterstock/ maRRitch

 

 

Kako vam zvuči da umesto "bot" kažete "nesvoj", napravite "zrčak" umesto "selfija" ili da koristite "suncokrem" sa zaštitnim faktorom? To su samo neki od predloga koji su stigli na takmičenje za najbolju novu srpsku reč koju je organizovao sajt "Mala biblioteka" iz Londona.

Takmičenje je počelo u maju ove godine i traje do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, tako što će poslati svoj predlog. Urednik stranice Veljko Žižić rekao je za N1 da su do sada dobili predloge oko 150 takmičara. Prema pravilima, svakom takmičaru je dozvoljeno da pošalje do pet reči.

„Često dobijemo i po pet reči po takmičaru, ali je prosek po takmičaru ipak malo manji. Ukupno, do sada nam je stiglo oko 300 reči, čime smo veoma zadovoljni“, rekao je Žižić za portal N1.

Predlozi, kako kaže, pristižu iz cele bivše Jugoslavije, naravno, najviše reči iz Srbije, potom Republike Srpske i Crne Gore. Iz sveta reči pristižu iz više evropskih zemalja – Britanije, Nemačke, Švajcarske, potom iz Kanade, SAD i Australije.

„Reči nam stižu od pisaca, novinara, ali pre svega i najviše od ljubitelja jezika. Reči dolaze i od roditelja i od dece. Dolaze prethodno promišljene reči, gde su njihovi stvaraoci odranije tražili zamenu za tuđicu koja im se ne dopada. Stižu i reči koje su smišljene posebno za takmičenje“, ističe Veljko Žižić.

Osim toga, kako dodaje, stigle su i reči koje su deca već ranije smislila, iz nekog sasvim iznenadnog povoda, gde njihove porodice radosno već koriste tu reč u svojoj sredini. Dolaze i one koje su stvorene u svakodnevnom neobaveznom razgovoru između prijatelja.

„Svakako, nadamo se da će lepi predlozi nastaviti da pristižu. Sve lepe poruke i predlozi su nam veoma dragoceni. Takmičenje je otvoreno sve do 15. septembra. Takmičenje nudi i vredne nagrade, a to su 600 evra za prvu, 400 evra za drugu i 200 evra za treću nagradu“, rekao je Žižić.

Najzanimljivije „nove reči“

Smotuljak – Zamena za „wrap“, reč koja se često može naći kod dostavljača hrane. Kako Žižić objašnjava, reč je o proizvodu za koji niko nije siguran kako se izgovara: „rap“, „rep“, „vrap“, „vrep“. Svakako, neozbiljno je imati u srpskom imenicu koja se piče sa „w“.

Žižić nam je predstavio još neke zanimljive predloge koji su stigli:

Populica – Zamena za „bestseller“, obično za knjigu koja je veoma čitana pa je predlog imenica ženskog roda koja će ujedno biti i slatka.

Samoglas – Predlog zamene za „podcast“. Ova reč bi bila zbir reči za „samo“ i „glas“, što bi odražava zvuk gde govornik sam izražava svoje misli.

Čežnjište – Značenje je mesto, stvarno ili preneseno, u prostoru ili u duši, koje nadahnjuje, podstiče, nagoni na čežnju. Nadahnuće je proisteklo iz pesničkih misli, sećanja i potrebe dočaravanja stanja posebnih osećanja.

Zrčak – Zamena za reč „selfi“. Zrčak dolazi od reči zrcalo, odnosno ogledanje, ogledalo. Stoga je predložena reč kratka a ipak ima vezu sa starom rečju i zvukom našeg jezika.

Smečkati – izgnječiti nešto.

Beztebnost – Stanje bez tebe (nije nedostajanje, več upravo stanje bez druge osobe) – nadahnuće je iz turskog jezika, koji poseduje reč tog značenja.

 

Demonokrntija – Privid demokratskog uređenja, gde je demokratija zapravo zloupotrebljena protiv društva.

Suncokrem – Krema za sunčanje, zamenjuje čak tri reči, lako se izgovara, smislio ju je jedan dečak na putu ka morskoj plaži.

Nesvoj – Odlična zamena za engleski „Bot“ odnosno ljude ili uređaje bez svog mišljenja.

Barlabuć(i) – Iz Banjaluke pristigla nam je reč “Barlabući”. Delim sa vama divno objašnjenje koje je poslao takmičar: „Barlabući su tinejdžeri, bez obzira na pol! Zamjena za stranu riječ. Reč slikovito prikazuje tu napupelu mladost koja se „prndulji“ na sve i svašta od ustalasalih hormona i neukrotive snage. Istovremeno je riječ ušećerena i ne kritikuje mladost!“

Na pitanje kako se došlo do ideje o ovom zanimljivom takmičenju, kaže da je to način da se pokrene širi društveni razgovor o rečima koje koristimo.

„Na tok te ogromne, žive reke kao što je zajednički jezik ipak možemo uticati tek kada se stvori zajednički društveni stav. Slična takmičenja postoje u drugim jezicima. Srpski jezik je dobro i tekovina koja nas spaja unutar države, potom nas spaja sa državama gde se isti jezik govori, i na kraju sa srpskim rasejanjem širom sveta. Pitanje jezika nas u rasejanju ujedinjuje. Takmičenje je naš način da pristupimo rešavanju neprilike, umesto da samo sležemo ramenima“, kaže za portal N1 Žižić.

Svi zainteresovani mogu slati predloge novih reči na adresu: rec@malabiblioteka.net. O uslovima takmičenja informacije su na sajtu wwww.malabiblioteka.net/novarec

A ukoliko imate neke predloge, možete ih napisati i ovde, u komentarima na vest.

 

 

***

Komentari

***

"Demonokratija". Kada smo krenuli od NULE, potrebno je puno vremena da se neki oblici vladanja ustale i postanu praksa. Za demokratiju je potrebna srednja klasa i građansko društvo  a toga nije bilo u despotijama.  Naši su preci postavili temelje 1835, 1844. Da započnemo  izgradnju građanskog društva uz pomoć  zakona  koji će biti  garant  - neprikosnovenosti  privatne  svojine. 1844., za vreme vladavine Ustavobranitelja – donet  je "Srpski građanski zakonik" J.  Hadžića;  posle Napoleonovog  Code civil-a (1804.), Austrijskog građanskog zakonika (1811.) i Holandskog  zakonika (1838.); bio je u upotrebi do 1945! A način (politički) vladanja regulisao je - "Ustav Knjažestva Serbije" (Sretenjski ustav, sastavio D. Davidović), donet je u Kragujevcu 1835. Ustavom je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti. Proklamovana su prava i slobode građana, kao što su: neprikosnovenost ličnosti, nezavisnost sudstva i pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, ravnopravnost građana, bez obzira na veru i nacionalnost. Ustavom su ukinuti ropstvo i feudalni odnosi. Ali su nas birokrate cara Rusije odmah ocinkarili kod sultana, pa je ovaj Ustav na snazi bio samo nekoliko nedelja. Inercija vekova u "Prokletoj avliji" je učinila da je knjaz Miloš vladao kao "mali sultan"! 1945., komunizam nas je vratio u despotski način vladanja, tri grane vlasti nisu odvojene.

 

Zoran Stokić

31.07.2023.

 

"Srpski građanski zakonik" 1844., Jovana  Hadžića 

*

Janković: Demokratija neće pasti s neba, nećemo je dobiti ni iz SAD ni iz Rusije

 

 

VESTI Autor: FoNet 30. jul 202314:24 Fonet/Milica Vučković

 

 

Srbija kao da se raspada na sve strane, ali zapravo stoji u mestu, izjavio je u intervjuu FoNetu nekadašnji predsednički kandidat, stručnjak za bezbednost Saša Janković i upozorio na sve veću opasnost vanistitucionalnog raspleta krize, mada smatra da sama promena vlasti, bez obzira na način, neće automatski značiti da su rešeni svi naši problemi.

Svakako će ovoj vlasti doći kraj, ništa nije večno trajalo, rekao je Janković, ali je upitao kako ćemo da iskoračimo u nešto kvalitetnije kada se taj momenat desi i nagomilana energija promene ostvari.

Umesto nekih prelaznih vlada bez legitimiteta i jasne političke forme, dajte da vidimo da li je moguća, ne samo saglasnost oko toga šta i koga nećemo, nego šta hoćemo i ko bi to što hoćemo mogao da ostvari, objasnio je Janković.

Kako je rekao, na jednoj strani je sveznajući vođa, pa onda Aleksandar Vučić u predizbornom spotu objašnjava da samo jedan pilot može da upravlja avionom, ali su na drugoj su putnici među kojima većina misli da to može da radi bolje od njega.

Ni jedno, ni drugo, nije u redu, ali onaj koji u proteklih više od 10 godina vodi državu ima ogromnu odgovornost za posledice, ocenio je Janković i upozorio da će, ukoliko su sprečeni institucionalni mehamnizmi regulacije i promene vlasti, ostati samo oni vaninstitucionalni.

Ne otkrivam toplu vodu, ako kažem da je to moguće. Samo mislim da je loše što postoji sve veća mogućnost da se to dogodi, kao što smatram i da promena ljudi na vlasti, kada se bude desila na ovaj ili na onaj način, neće automatski značiti da smo rešili sve naše probleme, predočio je Janković.

Naravno da je vlast ranjiva, ali da bi to politički bilo iskorišćeno, moraju postojati strategija, taktika, podela poslova i plan, naglasio je on i ocenio da je, posle toliko godina, besmisleno biti „opčinjen“ Vučićem i samo analizirati njegovu politiku.

Problem je što se onog momenta kada napravi neku grešku i kada neko na tu grešku ukaže, na drugoj strani javi njih desetoro koji kažu „nisi u pravu, znam ja bolje, a što ti, što ne ja“, smatra Janković.

Prema njegovom viđenju, ne možete jedan sistem razgraditi i zameniti vakuumom, morate da napravite drugi sistem, bolji i kvalitetniji, ali to znači da moraju da postoje nekakva pravila.

Nije tačno da u opoziciji nema programa

Upitan da li na opozicionoj sceni prepoznaje neku političku grupaciju, koncept ili program koji nisu samo „protiv“, već i „za“, Janković je odgovorio da „naravno prepoznaje“ i istakao da nije tačno da u opoziciji nema programa i kvalitetnih ljudi.

Ono što sprečava veću mobilizaciju i veću prodornost tih kvalitetnih ljudi i njihovih programa je činjenica da u redovima opozicije uvek imate političke aktere koji to ne prihvataju, jer imaju svoje ideje i predloge na kojima insistiraju, iako realno ne mogu ništa da urade, ukazao je Janković.

„Ovo je sada kao neka autoimuna bolest koja sprečava bilo kakvu ozbiljnu organizaciju“, ocenio je on i poručio da nijedan veliki politički proces ne može da se završi u jednom koraku.

Morate imati i isplanirati nekoliko poteza, ali na prvom koji se nekome ne svidi, svi okreću leđa, rekao je Janković, svestan da Srbija, s druge strane, nema vremena da čeka.

Srbija kao da se raspada u svim pravcima, u svim smerovima i na sve strane, a zapravo stoji u mestu, dok svet ide dalje, opisao je on i podsetio da se ovde i dalje debatuje o stvarima koje su u političkom smislu odavno morale da budu stavljene ad akta, ali o njima i dalje ne možemo da se složimo.

Možemo se smejati Aleksandru Vučiću koliko hoćemo, ali Amerika zaista nije u stabilnoj političkoj situaciji, Rusija da ne pričam, i svašta može da se desi. U takvim okolnostima, nama ne treba niko drugi, pored naših 250 frontova, ilustrovao je Janković.

Upitan zašto se u Srbiji od obožavanja i podrške tako lako dođe do masovne omraze, on je ocenio da postoje dve krajnosti, jedna je autoritarna i podrazumeva obožavanje vođe, a druga je ona koja negira sve i svakog.

On misli da se većinska javnost ne pronalazi ni u jednoj, ni u drugoj krajnosti, „ali ako to kaže, onda biva napadnuta s obe strane“.

Moć diskreditacije kao oružje

Janković tvrdi da je na strani vlasti, koja je okupirala javnu reč, neporedivo veća odgovornost i naglašava da su ljudi koji vode političke procese shvatili moć diskreditacije, kao najmoćnijeg političkog oružja.

Kako je objasnio, „to je postalo oružje u koje se ulažu ozbiljni resursi, sredstva, dok neki timovi osmišljavaju kako nekog dići u nebesa, pa ga sutra strovaliti, ili nekog ko je dole, podići gore“

Većina će uvek u to poverovati, a onda će vlast njom uvek moći da manipuliše, rekao je Janković i konstatovao da smo prvo imali tabloidizaciju medija, pa tabloidizaciju društva, a zatim i tabloidizaciju države.

Kako je naglasio, zato smo i došli do toga da se unutrašnja i spoljna politika vode preko tabloida, kao načina manipulacije javnim mnjenjem, a ne upravljanja društvenim procesima na kvalitetan način.

To je ozbiljan društveni i globalni problem krize demokratskih mehanizama sa kojim se i Srbija suočava veoma ozbiljno, a neki od nas ga na svojoj koži osećaju izuzetno jako, rekao je Janković.

U takvim okolnostima, kako je ukazao, ako sa pozicija društvene ili državne odgovornosti verbalno dođete do same granice, možete očekivati da će neki ljudi, poneti vašim verbalnim nasiljem, preći tu granicu i počiniti fizičko nasilje.

Osim toga, posledica medijskog i gliba u javnom diskursu jeste činjenica da će većina ljudi reći „šta meni treba ovo u životu“ i skloniti se iz javne sfere, protumačio je Janković, ali se usprotivio i mišljenjima da napade i diskreditacije treba prihvatiti kao normalne u politici.

Kako je opisao, imamo ljude kojima nije problem da naprave mentalni zid od toga da ih neko naziva ubicom, silovateljem, pedofilom, izdajnikom ili stranim plaćenikom, pa im je lakše da i oni to rade nekom drugom i tako, umesto rešenja, postaju deo problema.

To nije politička borba, to je najgori vid verbalnog rata i uništavanja ovog društva, ocenio je Janković, koji je sve ove forme ponašanja svrstao u suštinske ciljeve politike vlasti.

Kult ličnosti

Upitan o kultu ličnosti, on je primetio da imamo jednu stranu koja kaže da vođa zna sve najbolje, a odgovornost zamenjuje za autoritarnost, pa i nešto gore, i drugu koja negira svako liderstvo i svaki pokušaj političke organizacije.

Te dve opcije nisu, međutim, jednake, jer ova prva, autoritarna, ima neuporedivo veću odgovornost zato što u svojim rukama ima državu. Od toga šta i kako ona radi, zavise realno naši životi, naglasio je Janković.

Prema njegovim rečima, do pre nekoliko godina možda je i mogla da se očekuje regulacija tog procesa u institucijama, ali ih je vlast uporno davila, iz njih izbacila ljude od integriteta i struke, i ubacila partijske kadrove.

Oni su angažovani samo po kriterijumu političke podobnosti i poslušnosti, pa su institucije postale prazna ljuštura i od njih ovo društvo više ne dobija ono što bi trebalo, obrazložio je Janković.

Vlast je od toga napravila sistem, rekao je on podsetio da je 70 odsto funkcija u javnom sektoru u statusu vršilaca dužnosti i sutra mogu da budu sklonjeni, ako su nelojalni.

Možete da napravite svašta, možete da pregazite nekog, možete da … da ne pominjem šta se sve radi, ali da budete veran deo ekipe. Ako niste, možete da uradite najbolju stvar na svetu, letite napolje“, naglasio je Janković.

Upitan da li su Srbija i demokratija u nepomirljivom sukobu, on je odgovorio da nisu, ali je poručio da demokratija neće da padne s neba, da je nećemo dobiti ni iz Amerike u paketima „Trumanovih jaja“, niti iz Rusije sasvim sugirno.

„Neće je doneti ni neki klinci, koji su možda sjajni klinci, ali još mnogo toga treba da nauče da bi mogli da upravljaju ovom zemljom. Dakle, samo treba da sednemo, malo se uozbiljimo, pogledamo sami sebe i napravimo prave korake“, zaključio je Janković.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Demoratija i razvoj građanskog društva su ukinuti 1945., Jankoviću. Veliki je to vakum 1945-2023 (!) 

Posle vekova u despotiji gde je bilo onemogućeno da stvorimo -  srednju klasu i građansko društvo, naši su preci iskoristili prvu povoljnu priliku 1844., da započnu izgradnju građanskog društva uz pomoć  sistema  zakona  koji će biti  garant  - neprikosnovenosti  privatne  svojine". 1844., za vreme vladavine Ustavobranitelja i  kneza Aleksandra Karađorđevića – donet  je "Srpski građanski zakonik"   Jovana  Hadžića sa 950 članova;  posle Napoleonovog  Code civil-a (1804.), Austrijskog građanskog zakonika (1811.) i Holandskog  zakonika (1838.); bio je u upotrebi do 1945(!) Hadžić nije samo "posrbio"  Austrijski građanski zakonik, već ga je i modifikovao, kako pravno, tako i jezički  da  odgovara  potrebama  tadašnjeg  srpskog naroda. On je izbegavao upotrebu komplikovanih ili direktno prevedenih nemačkih izraza, znajući da stanovništvo nije u stanju da razume složene zakonske  tekstove. Hadžić je na ovaj način modelirao i modernizovao našu pravnu terminologiju. Otuda je primetna i izuzetno česta primena primera. On je nastojao da pripremi i navikne srpski narod na opšte pravne izraze. Učinio je veliki iskorak za razvoj srpskog građanskog prava, ali i pravne terminologije.  Mudro je učinio kada je izbegao  da koristi tj. definiše elemente  hipotetički, neutralno u trećem licu jednine, kako bi to trebalo - „ako neko...“ i sl., Hadžić  često umesto toga  koristi - zamenicu "ti" - kako bi približio komplikovan  zakonski  tekst običnom narodu.

*

@Aleksandar Kada smo krenuli od NULE, potrebno je puno vremena da se neki oblici vladanja ustale i postanu praksa. 

Da ne brkamo kategorije. Način (politički) vladanja nije regulisana "građanskim zakonima" nego "Ustavom". Ustav Knjažestva Serbije (Sretenjski ustav, sastavio Dimitrije Davidović), donet je u Kragujevcu 1835. Ustavom je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti. Proklamovana su prava i slobode građana, kao što su: neprikosnovenost ličnosti, nezavisnost sudstva i pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, ravnopravnost građana, bez obzira na veru i nacionalnost. Ustavom su ukinuti ropstvo i feudalni odnosi. Ali su nas birokrate cara Rusije odmah ocinkarili kod sultana, pa je ovaj Ustav na snazi bio samo nekoliko nedelja. Inercija vekova u "Prokletoj avliji" je učinila da je knajz Miloš vladao kao "mali sultan"! 1945., komunizam nas je vratio u despotski način vladanja, tri grane vlasti nisu odvojene. 

 

Zoran Stokić

30.07.2023.

 

Reakcije na spot protiv N1: „Inflacija gadosti“, „crtanje mete na čelo“…

 

 

VESTI Autor: Danas 30. jul 202313:34 Printscreen/Društvene mreže

 

 

Odgovornost, solidarnost, otpor, beskrajni niz napada na neistomišljenike i kritiku vlasti, skandalozno nasilje i autokratija države… samo su neke od prvih reakcija i asocijacija sagovornika Danasa na novo targetiranje novinara N1, Nove S i Danasa u spotu koji se pojavio na društvenim mrežama, kao i na njihovo zaključavanje pre par dana na sastanku Ane Brnabić sa Delegacijom EU.

Na društvenim mrežama pojavio se još jedan spot protiv novinara N1 i Nove S, ali i drugih medija, u kome se ovog puta kaže da je njihov zadatak „da satru srpsku kulturu i pravoslavlje u Srbiji”.

Prikazujući fotografije sadašnjih i bivših novinara i urednika N1, Nove S, Danasa i Insajdera, ali i nekih opozicionih političara, u spotu se navodi da su oni „mračan svet medija N1 i Nova”. U spotu se ovi mediji optužuju da su „inkarnacija antisrpske propagande”, a da je „njihova zla namera da zatru srpski identitet, kulturu, tradiciju i veru”. U spotu se navodi da se sve to, navodno, finansira stranim novcem.

„To što se javnost već skoro anestezirala na ovakve ‘uradke’, ne znači da svako misleće biće u ovoj zemlji nema obavezu da reaguje na ovu pošast. Ta reakcija mora biti u dostupnim medijima, na društvenim mrežama, ali isto tako i neposrednim putem na ulici. Inflacija gadosti koja se valja sa nacionalnih frekvencija i u režimskim tabloidima, po meni govori da je režim spreman da ide do kraja svim sredstvima u odbranu ovim protestima deligitimizirane vlasti i da ljudi moraju biti svesni toga“, kaže za Danas Branislav Guta Grubački, građanski aktivista i osnivač pokreta „Novi optimizam”.

Po njegovom mišljenju „jedino smisleno što nam preostaje je otpor ovom ludilu na svakom koraku i na svakom mestu”.

„Kao pripadnik organizacije koja dugo godina promoviše novu, tj. stvarnu solidarnost, čija je platforma nova, tj. istinska odgovornost, izražavam svoj optimizam da ćemo uspeti da se tom solidarnošću odbranimo, a da će doći vreme da ljudi koji su činili ovakve nedopustive i nezakonite stvari odgovarati za svoja (ne)dela“, smatra on.

I za Miroslava Aleksića, poslanika Narodne stranke, „skandalozno je da režim nastavlja da sprovodi nasilje nad nezavisnim medijima”.

„Posle tragedija koje su potresle celu zemlju, oni koji su najodgovorniji za stanje u društvu nastavljaju da targetiraju i crtaju mete na novinarima, opozicijom i svima koji se suprotstave autokratiji i uništavanju države. Nezavisnim medijima u Srbiji je potrebna zaštita, jer ovo kroz šta prolaze, danas i ovde, postaje vrlo opasno za njihovu bezbednost“, kaže Aleksić.

U demokratskim društvima, podseća on, u kojima se poštuju zakoni, gde postoji vladavina prava i sloboda medija ne može da se dogodi da se novinari „zaključaju” ili da se o njima „puštaju” spotovi kao da su državni neprijatelji.

Da je najnoviji spot kojim se targetiraju nezavisni novinari samo poslednji u beskrajnom nizu napada kojima su izloženi svi oni koji se usude da kritikuju politiku aktuelne vlasti, mišljenje je i Bojane Vlajović Savić iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res Publica.

„Iako novinari čije se fotografije prikazuju u ovom spotu samo rade svoj posao, odnosno nastoje da izveštavaju u javnom interesu, autori spota im pripisuju nameru da žele ‘da zatru srpski identitet’, ‘tradiciju i veru’, ujedno ih optužujući da su ‘za to plaćeni iz inostranstva’. Na ovaj način direktno im crtaju metu na čelu i izlažu ih opasnosti od napada i osuda, a jedini njihov ‘greh’ je zapravo to što ne učestvuju u propagandi aktuelne vlasti“, tvrdi Vlajović Savić.

I po njenim rečima, ovaj najnoviji spot, kao i nedavni primer zaključavanja novinara kako bi bili onemogućeni da postave pitanja premijerki, još jedan je dokaz da vlast ne preza ni od čega u pokušaju da uguši svaki kritički ton i spreči nezavisne medije da profesionalno informišu javnost.

„Naročito zabrinjava to što, sem protesta novinarskih udruženja, gotovo i da nema drugih reakcija kojima se osuđuje ovakvo postupanje vlasti, nezamislivo u bilo kom demokratskom društvu. Problematično je i to što ovakva situacija u Srbiji jako dugo traje, tako da su i sami novinari, na neki način, normalizovali takvo stanje, pa razne vrste pretnji, pritisaka i napada smatraju delom svog posla“, ističe Vlajović Savić.

Zbog toga je, dodaje, neophodno stalno podsećati da je profesionalno novinarstvo jedan od osnovnih preduslova za razvoj demokratije, da podrazumeva kontrolnu i nadzornu ulogu, jer posao novinara i jeste da budu kritičari i korektivi svake vlasti, a ne da se bave isključivo propagandom i promocijom režima.

Da targetiranje novinara i medija koji nisu pod kontrolom vlasti nije nikakva novost već je pojava koja traje u kontinuitetu svih ovih godina, tvrdi i Ljiljana Stojanović, urednica portala JUGpress.

„Naročito su targetirani i stavlja im se meta na čelo, oni novinari i mediji koji pitaju a ‘kad to nisu naručena pitanja’. Nova stepenica u tom procesu je nedavno zaključavanje novinara baš ‘da ne bi pitali’. Pri tome, na događaju gde su bili zaključani je bila premijerka koja je formirala Radnu grupu za bezbednost novinara, iz koje su upravo zbog nereagovanja na nasilje nad novinarima, izašla novinarska i medijska udruženja iz Koalicije za slobodu medija a pre nekolimo meseci i UNS“, navela je Stojanović.

 

***

Komentar

***

 

Problem sa tim agitpropo-vcima koji vas napadaju je u tome  što  su ONI  TI  KOJI  SU  IZDALI  naše pretke – sveli su nas na rusku guberniju; obespravljenu sirotinju raju – ako nisi za Putina ti si izdajnik. Da se podsetimo Save Tekelije ili Svetozara Miletića koji je i na Crkveno-narodnim saborima zastupa ideje liberalnog građanstva: „Mi smo Srbi, ali i građani“. Ideali u javnom radu su mu bili sloboda, nezavisnost i ujedinjenje srpskog naroda. To su bili ideali svih naših umnih predaka, koji su stvarali Srbiju: Jovana Jovanovića Zmaja, Sterije, Jakova Ignjatevića, Laze Lazarevića,..., Magaraševića, Pančića, Milutina Milankovića, Pupina,..., Nušića.

 

Zoran Stokić

30.07.2023.

 

Ivanji: Za Kosovo je potrebna međunarodna konferencija, dijalog bez rezultata

 

 

VESTI Autor: FoNet 29. jul 202312:24 andrej ivanji fonetFoNet/Milica Vučković

 

 

Za Kosovo je potrebna međunarodna konferencija, jer dijalog Beograda i Prištine već godinama nije dao baš nikakve rezultate, izjavio je urednik portala nedeljnika Vreme Andrej Ivanji.

 

On je za agenciju Fonet ocenio da je dijalog suštinska realnost i konstatovao da na Kosovu vlada zamrznuti konflikt.

 

Kako sada stvari stoje, još dugo će biti zamrznut, rekao je on i procenio da, ipak, ne postoji neki rizik sukoba većih razmera, dok lokalni ne mogu apsolutno da se isključe, što se i videlo u skorije vreme.

 

Upitan o dilemi Evropska unija ili Kosovo, Ivanji je naglasio da o tome bi kad-tad trebalo da se izjasne građani Srbije.

 

„Što se mene tiče, EU je jedina šansa za Srbiju“, istakao je Ivanji i dodao da je za njega članstvo Kosova u UN sušta realnost.

 

On smatra da bi Zajednica srpskih opština morala da bude formirana, jer se Priština na to obavezala, i zato bi Zapad trebalo kosovskog premijera Aljbina Kurtija da izloži mnogo većem pritisku da bi to sproveo u delo.

 

Ivanji je podržao ideju o sprovođenju referenduma u Srbiji o Kosovu, ali bi u „nekom trenutku“ trebalo da bude raspisan sa statusno neutralnim pitanjem.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nema od toga NIŠTA, učinak će biti NULA. Neka Ivanji pročita (ako već nije):  "O Jerusalime!" istorijska knjiga koju su 1971., objavili Dominikue Lapierre i Larri Collins koja nastoji da "uhvati" događaje i nezgode oko stvaranja Izraela i masovnog protjerivanja Palestinaca. Ni "Liga Naroda" ni kasnije "UN" nisu ništa uradile da spreče non-stop ratove na tom prostoru. Ili Slučaj Kine u UN, do 1970 u UN - Kina je bila kapitalistička Čaj Kan Šekova, ali od tada 1970/1971 nekakvom rezolucijom (tajnom/polu javnom) u UN to je postala komunistička Kina.

Kada neka zemlja vodi tako dibidus pogrešnu spoljnu politiku kao naše vođe od 1989-2023 kada dođe do toga da joj VELIKE SILE "Posreduju" piši PROPALO. Velike sile se "međusobno podmićuju – trguju malim državama"... rešenje problema se beskonačno odlaže. Srbija je već sada po svim parametrima klinički mrtva. Umesto da se ono malo energije koju imamo – iskoristi za socijalizaciju naroda, stvaranja privrede, stvaranja sistema vrednosti, oživaljavnje struka, davanja autonomije stukama, bez svega toga nije moguće postojanje društva i države; umesto - napuštanja propale ratne ideologije; napuštanja mešetarenja po svetu i zavađanja velikih sila i tsl. enegrija se troši na Kosovo tj. Gordijev čvor.

 

*

 

@Pegaz Fraza „Gordijev čvor“  je postala sinonim za neki problem koji se čini previše komplikovan da bi bio rešen. Mnogi ga pamete po Aleksandru Makednoskom koji ga je mačem presekao (nije istorijski dokazano). Pojam je nastao vekovima pre tog događaja u Frigiji, iz pragmatičnih razloga, svešteničo-upravljačaka kasta je smislila "caku" kako da opravda dovođenje Mide na presto (upravljačke loze su se ugasile - nije bilo nasledika za presto) – "proročanstvo je reklo da prvi čovek koji uđe u grad sa volovskom zapregom,..., treba da postane kralj"! Novi kralj Mida se zahvalio Zevsu, pa je u njegov hram, u gradu Gordiji, postavio ta volovska kola; jaram sa osovinom kola je povezivao "gordijev čvor" uz novo proročanstvo (da se "vlasi ne dosete" da su progutali predhodnu smicalicu; „ko razveže ovaj čvor postaće gospodar nad celom Azijom". Smicalica, jer je čvor tako napravljen da se ne može razrešiti. Kada je Aleksandar prvi put porazio Darija, posetio je i Zevsom hram. Kada se Aristotelov đak (koji je odlično savladao reoriku, politiku, ali i logiku, fiziku i &) našao pred kolima, primetio je da čvor "nema dva kraja", da je to smicalica, pri izradi čvora korišćene su "dodatne" tehnike "krajevi su, posle izrade čvora, spojeni", čvor je doživeo termičku obradu "tutkalisanja i tsl". Ako ga je zaista presekao mačem, to je uradio zato, da bi "prevario" – prevarante. Nažalost u Srbiji ne postoji Aristotelov đak koji bi naš "Gordijev čvor" - "Kosovski čvor" - "presekao mačem tj, "prevario" – PREVARANTE (crveno-crna bratija 1987., smisli caku kako da pomoću čvora Kosova večno vladaju – njima super a Srbija nestade).

 

Zoran Stokić

29.07.2023.

 

Velika transformacija 

Helen Miren 

za ulogu 

Golde Meir

 

 

SHOWBIZ Autor: klix.ba 27. jul 202314:09 > 19:58 Printscreen YouTube/The Upcoming

 

Pogledati:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/velika-transformacija-helen-miren-za-ulogu-golde-meir/

 

 

Trejler za predstojeći film "Golda" doneo je i prvi pogled na impresivnu transformaciju Helen Miren u lik izraelske premijerke Golde Meir.

 

„Godine 1973., vođa najspornije regije na svetu je Golda Meir“, navodi se na početku trejlera koji prikazuje Miren kao otelovljene moćne političke ličnosti. Film je zasnovan na istinitoj priči, prati Meir usred „napetih 19 dana“ oko Jomkipurskog rata 1973. godine, prema zvaničnom sinopsisu.

 

Meir je bila premijerka Izraela između 1969. i 1974. Bila je moćna globalna figura, ali se kaže da je do poslednjih dana nosila krivicu zbog onih koji su izgubljeni u ratu Jom Kipur.

 

„Znate li koliko je ljudi umrlo?“, čuje se kako Schreiber pita Miren u videu.

 

„Svi ti momci, ja ću tu bol poneti u grob“, ona odgovara.

 

„Golda“ nije prvi film u kojem je Miren glumila značajnu jevrejsku ličnost. Glumila je jevrejsku izbeglicu Mariju Altman u drami „Woman in Gold“ iz 2015. zajedno s Rajanom Rejnoldsom.

 

Uprkos tome se suočila sa negativnim reakcijama kada je prošle godine objavljena njena uloga Meir, a neki kritičari su rekli da je Jevrejka trebalo da tumači njen lik.

 

Iako je glumica priznala da je razgovarala s rediteljem o tome, ona se za Dejli Mejl 2022. godine osvrnula na negativne reakcije kazavši: „Ako neko ko nije Jevrejin ne može da glumi Jevrejku, može li neko ko je Jevrejin da glumi nekoga ko nije Jevrejin?“.

 

 

***

Komentar

 

***

 

Ima se šta naučiti od Golde Mejr, na primer, iako je dobila rat a na izborima je njena stranka ponovo podedila - pa je formirala novu vlasu - Golda Meir je naišla na žestoke kritike javnosti, pod čijom je težinom, a kako je sam rekla, na osnovu - „VOLJE  NARODA“ - konačno podnela ostavku na svoju funkciju 11. aprila 1974. (vlada je bila formirana: 10. marta 1974).

Priča o Goldi Meir bila je predmet mnogih izvođenja kako u pozorištu tako i na filmu, što je sigurno pomoglo Mirenovoj pri spremanju ove uloge! 1977., Anne Bancroft je igrala Goldu Meiru u brodvejskoj predstavi "Zlato" William Gibson. Australijska glumica Judy Davis tumačila je mladu Goldu u TV filmu "Žena zvana Golda" (1982.); u istom filmu stariju Goldu je tumačila Ingrid Bergman (inače poslednja uloga na filmu Ingrid); Bergmanova je za ovu ulogu dobila nagradu Emi i nagradu Zlatni globus; poshumno nagradu je primila njena ćerka Pia Lindström (švedska televizijska novinarka). 2003., američka jevrejska glumica Tova Feldshuh je glumila Goldu Meiru u brodvejskoj predstavi "Goldin balkon" (opisuje život Golde Meir), takođe predstava Williama Gibsona.U filmskoj verziji, glumica Valerie Harper se pojavila u ulozi Golde.  Glumica Colleen Devhurst ju je tumačila u TV filmu iz 1986., "Svord of Gideon". 2005., glumica Lynn Cohen je glumila Goldu Meiru u Spilbergovom "Minhenu". Glumica Tova Feldshuhova ponovo ju je tumačila u francuskom filmu "Ó Jeruzaléme" iz 2006.U filmu "Nada" iz 2009., u režiji Marte Mesaroš, tumačila ju je poljska glumica Beata Fudalejova.

 

Zoran Stokić

28.07.2023.

 

 

NASA snimila zvuk crne rupe, na šta vas podseća (VIDEO)

 

 SCITECH Autor: N1 Slovenija, S.K. 26. jul 202323:41 pixabay/Genty

 

 Pogledati/čuti: 

https://n1info.rs/magazin/scitech/video-nasa-snimila-zvuk-crne-rupe-na-sta-vas-podseca/?comments

Neki kažu da ih zvuk koji potiče iz crne rupe, a koji je snimila NASA posdeća na pesmu kitova dok drugi smatraju da je taj zvuk izuzetno dobar za horor filmove. Šta vi mislite?

 

Snimak zvuka crne rupe je nastao pre nešto manje od godinu dana. Originalni video je prošlog avgusta objavilo NASA Ekoplanets tim, koji je u američkoj svemirskoj agenciji odgovoran za praćenje i otkrivanje planeta van našeg Sunčevog sistema.

 

Članovi tima su u trenutku objavljivanja napisali da je pogrešno uverenje da u svemiru nema zvuka. Objasnili su da u jatu galaksija ima toliko buke da oni zapravo mogu da otkriju zvuk, piše sajt phis.org. Naime, zvuk je mehanički talas koji se širi u gasovima, tečnostima i čvrstim materijama.

 

Oblasti u kojima se skupljaju gasovi izbačeni iz zvezda ili ostaci eksplodiranih zvezda i svemirska prašina su primeri takvih oblasti. Jedna od njih je pronađena u sazvežđu Pegaz, gde se nalazi grupa galaksija i crnih rupa u njihovim centrima. Bez svega toga ne bi mogao da se čuje originalni zvuk.

 

„Talasi pritiska koji izlaze iz crne rupe izazvali su talasanje u vrelom gasu koje bi se moglo prevesti u notu“, saopštila je NASA.

 

Međutim, ta nota je nečujna za ljudsko uvo jer se nalazi „57 oktava ispod srednjeg C“. Zbog toga su u NASA morali u velikoj meri da pojačaju i podignu frekvenciju da bi je pretvorili u zvuk koji se može čuti. To znači da se zvuk koji čujemo na Tviteru razlikuje od onoga što bismo čuli da smo blizu crne rupe, napisali su naučnici, iako tamo zapravo ništa ne bismo čuli jer naše uši nisu dovoljno osetljive na veoma niske zvukove.

 

Mnogi na Tviteru koji su slušali snimak uporedili su zvuk sa dozivanjem kitova, dok neki smatraju da je snimak pogodan za upotrebu u horor filmu.

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=E-bemE-bCXQ

Ligeti: Atmosphères ∙ hr-Sinfonieorchester ∙ Christoph Eschenbach

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=wqrJmxy4q3A

György Ligeti, Requiem

00:33 - I. Introitus

07:52 - II. Kyrie  (obraditi pažnju na ovaj stav)

14:53 - III. Dies Irae

23:34 - IV. Lacrimosa

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=OfG8Y8qrtHs

György Ligeti - Musica Ricercata

 

 

 

@Qua Saar @Bljak  Da ovom "zvuku" je najbliži Ligeti, "pesma zvezda"; to je anticipirao i Kjubrik birajući Ligetija za svoje kljućne scene u filmu "Odiseja u svemiru 2001". "Odiseja 2001" počinje s "Atmosphèresom" Györgyja Ligetija uz crnu sliku, dalje se sva pojavljivanja monolita prate Kyrie iz Ligetijevog Rekvijema i tsl. Ligeti u Atmospheres koristi - izuzetno gust  kontrapunk, sa 56 "glasova", koristi tonske klastere nota, blistav brzi vibrato, note koje se kreću istom putanjom, ali različitim brzinama. Ligeti izbegava tradicionalne ritmičke konfiguracije, konvencionalnu melodiju, harmoniju i ritam, u korist „magme zvuka koji se razvija“ i koja ima tembar kao centralni fokus dela.

 

 

Zoran Stokić

27.07.2023.

 

 

 

Islam: Muslimani širom sveta protestuju zbog paljenja Kurana u Danskoj

 

Demonstranti u Iraku i Jemenu protestovali su zbog paljenja islamske svete knjige u Kopenhagenu.

 

IZVOR: BBC UTORAK, 25.07.2023. | 11:20 -> 12:18 "Danske patriote" u Kopenhagenu zapalili su Kuran posle sličnih antiislamskih radnji u Stokholmu/Reuters

 

Irak i druge države sa većinskim muslimanskim stanovništvom oštro su osudili paljenje Kurana ispred iračke ambasade u Kopenhagenu. Pripadnici ekstremne desničarske grupe "Danske patriote" zapalili su muslimansku svetu knjigu ispred ambasade Iraka u glavnom gradu Danske i to su uživo prenosili preko Fejsbuka.

Skoro 1.000 demonstranata pokušalo je da dođe do danske ambasade u Bagdadu posle ovog incidenta. Sredinom juna, demonstranti u Bagdadu su zapalili ambasadu Švedske kada su čuli vest o paljenju Kurana u Stokholmu.

Irak proteruje švedskog ambasadora zbog paljenja Kurana u Stokholmu

Nezapamćeno nasilje u Švedskoj posle paljenja primerka Kurana

Da li su slike Muhameda oduvek bile zabranjene Dvojica antiislamskih demonstranata gazili su muslimansku svetu knjigu i zapalili je na limenom poslužavniku postavljenom na pločniku pored iračke zastave u ponedeljak, 24. jula.

Ovakvi događaji samo doprinose da "virus ekstremizma i mržnje" bude "stvarna pretnja mirnom suživotu društava", saopšteno je iz iračkog Ministarstva spoljnih poslova. Muslimani smatraju da je Kuran božja reč i svaku namernu štetu ili pokazivanje nepoštovanja prema njemu smatraju uvredljivim.

Poslednje skrnavljenje knjige u glavnom gradu Danske takođe je izazvalo okupljanje hiljada demonstranata u jemenskoj prestonici Sani, koji su ljutnju i na Dansku i na Švedsku zbog toga što su dozvolile takva dela.  Turska je incident nazvala "odvratnim napadom" na Kuran, dok je alžirsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo danskog ambasadora i otpravnika poslova Švedske da osude ta dela.

U Iranu su se muslimani okupili u subotu zbog ranijih skrnavljenja. Lokalni mediji u Kataru izvestili su da je Suk Al Baladi, najveći lanac prodavnica u zemlji, uklonio švedske proizvode u znak protesta.

"Danska osuđuje današnje spaljivanje Kuranau kojem je učestvovao vrlo mali broj pojedinaca", napisalo je dansko Ministarstvo spoljnih poslova na Tviteru

"Ovi provokativni i sramni činovi ne predstavljaju stavove danske vlade. Apelujemo na sve da nasilje nikada ne sme biti odgovor." U Bagdadu su u subotu snage bezbednosti upotrebile suzavac kako bi sprečile demonstrante da dođu do danske ambasade.

Mostovi koji vode do Zelene zone, dela grada u kojem su ambasade mnogih zemalja, bili su zatvoreni Hiljade ljudi u Jemenu je protestovalo zbog skrnavljenja Kurana, uzvikujući parole protiv Švedske i Danske/EPA

Prošlog petka, Švedska je evakuisala osoblje ambasade iz Bagdada posle upada demonstranata, uglavnom sledbenika šiitskog sveštenika Moktade al-Sadra. Irak je proterao i švedskog ambasadora. Razlog za demonstracije bila je dozvola iračkom hrišćanskom izbeglici da po drugi put spali Kuran u Stokholmu. On je u švedskom glavnom gradu zgazio knjigu, ali je nije zapalio. Sud je poništio policijsku zabranu za ovaj proteste, navodeći zakonsko pravo na slobodu okupljanja.

Švedske vlasti osudile su spaljivanje svete knjige i ocenile ga kao islamofobično. U aprilu prošle godine, četiri dana zaredom u nekoliko gradova u Švedskoj trajali su nasilni sukobi nakon što je krajnje desničarski političar Rasmus Paludan, koji je na čelu danske antiislamske Stram Kurs (Tvrdokorni), rekao da je spalio Kuran i najavio da će to ponoviti.

Više od 40 ljudi uhapšeno je u nekoliko gradova tokom sukoba policije i demonstranata. Pre tri godine, Paludan je osuđen na mesec dana zatvora u Danskoj zbog različitih prekršaja, među kojima je i rasizam.mPaludan je pokušavao da organizuje paljenje Kurana i u drugim evropskim državama.

Na izborima u Danskoj 2019. godine, Paludan je predstavljao stranku Stram Kurs koja je dobila 1,8 odsto glasova, ne uspevši da osvoji poslanički mandat. Ministarstvo spoljnih poslova Iraka pozvalo je tada na razgovor otpravnika poslova švedske ambasade u Bagdadu kako bi ga upozorili da takvi incidenti mogu da imaju "ozbiljne posledice" po odnose Švedske i muslimanskih država.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kako je moguće da nas je naš - najači od svih instikta, instikt održanja(opstanka), prestao motivisati? Kako smo došli u ovu poziciju?  Dok su ljudi u prastarim  vremenima, kada nije postojalo pismo, u doba usmene kulture, morali da se oslanjaju na "ekonomiju reči", sažete murdosti, poslovice i tsl (boginja Atena je "mudra"; Odisej je "lukav") u donošenju  odluka; sa pojavom "pisma" to se sve radikalno promenilo – postali smo apsolutno neogovrni(!). Pisanje je dovelo do promene "strategije pamćenja" i & , čovečanstvo se guši u beskonačnosti reči, svako ima svoja verovanja, želje, mišljenje, nezavisno od "stvarnosti" (empirije). U hodu vremena nestao je svaki "topos", svaki  "referentni okvir", svaki kriterijum dolaženja do istine,  koji bi nam pomagao da argumentovano komuniciramo, donosimo zaključke, strategije i tsl. Malo-pomalo  naš instikt održanja kao da je žrtva neke droge –"neodgovorno brbljanje"; ni u jednoj  državi na Zemlji – ovo drogiranje se ne smatra porokom(!) Zvučna kakofonija (brbljanja, muzike, igrice, sporta i &) pretvorila je Homo sapijens u "slušaoca" a onaj ko sluša ne misli(!) "Zvučne bombe" - zvuk visoke frekfencije - koje odašilju sveštenici, političari, ideolozi: nacija, tržišta, medija - izazivaju u ljudima traumatske promene od - patološkog afekta (jake emocijalne reakcije koja je praćena aktom agresije) do stvaranja - parazitskog karaktera - koji je mešavina samoživosti, samoljublja, apsolutne neodgovornosti – koji sve prosuđuje i vrednuje sa gledišta "ja". Drogiranje je toliko uspešno da je ovladalo našom kognicijom (unutrašnjost), našim primarnim elementima kulture (spoljašnjost) – toliko smo otupeli da je prestao da funcioniše naš instikt održanja.

*

Dok velike sile prikrivaju svoje korišćenje "zvučnih bombi", poznat je sledeći slučaj. „Zvučne bombe“ koje su proizvele izraelske vazduhoplovne snage u Pojasu Gaze u novembru 2005. da bi "stresle" i odvratile palestinsko stanovništvo od naseljavanja. Letelice koje lete nisko pri brzini zvuka emituju glasan zvuk visoke frekvencije, uzrokujući pucanje stakla na prozorima, a kod žrtava zvučnih bombi izazvan je bol u ušima, krvarenje iz nosa, napadi panike i anksioznosti, nesanicu i pobačaje....

Zoran Stokić

26.07.2023.

 

Uzrok smrti britanskog glumca Džulijana Sendsa ostaće neutvrđen zbog "stanja tela"

 

 

Glumac, koji je u trenutku nestanka imao 65 godina, krenuo je u šetnju kroz planine na severu Los Anđelesa u januaru i od tada nije viđen.

 

IZVOR: BBC UTORAK, 25.07.2023. | 13:16 Džulijan Sends/Reuters

 

Konačni uzrok smrti britanskog glumca Džulijana Sendsa, koji je nestao tokom planinarenja u Kaliforniji u januaru, ostaće neutvrđen, saopštili su istražni organi u Americi.

 

Krajem juna, nadležni su potvrdili su smrt Sendsa, nakon što su njegovo telo pronašli planirani, a obdukcijom je potvrđen identitet glumca.

 

Međutim, uzrok smrti ostaje neutvrđen zbog stanja Sendsovog tela, saopštili su istražni organi. Policija okruga San Bernardino saopštila je da je ta odluka "uobičajena kada je reč o ovakvim slučajevima".

 

Sends je nestao 13. januara tokom šetnje planinama San Gabrijel, 80 kilometara severoistočno od Los Anđelesa.

 

Ovaj 65-godišnji Britanac najpoznatiji je po ulogama u filmu Soba sa pogledom, nagrađenim Oskarom, kao i u televizijskim dramama 24 i Smolvil. Glumio je i u filmu Devojka sa tetovažom zmaja iz 2011. godine, u kojem je bio protivnik Danijelu Krejgu.

 

Danima je trajala potraga za Sendsom, koja je nekoliko puta prekidana zbog lavina i zimskih oluja. Signali mobilnog telefona otkriveni u nedelju, 15. januara, pokazali su da se Sends uputio ka grebenu planine Boldi. Ova oblast je omiljena skijašima i planinarima, ali su vlasti tih dana upozorile da su vremenski uslovi vrlo opasni.

 

Džulijan je jedan od petorice braće Sends. Krajem januara, Nik Sends, koji živi u Severnom Jorkširu, gde su on, Džulijan i još trojica njihove braće odrasli, rekao je da se već oprostio od Džulijana.

 

"Pomirio sam se sa činjenicom da je otišao, tako se nosim sa tim", rekao je on.

Sends je glumio u filmovima Napuštanje Las Vegasa, Devijka sa tetovažom zmaja i Blagoslov/Getty Images

Sends je bio strastveni planinar.  U intervjuu londonskom Gardijanu 2020, Send je rekao da je najsrećniji kada je "blizu planinskog vrha u veličanstveno hladno jutro".

 

Prisetio se i tragičnog događaja tokom penjanja u Andima početkom 1990-ih kada ga je sa još trojicom zahvatila oluja iznad 6.000 metara. "Svi smo bili u jako lošem stanju", ispričao je on. "Poginuli su neki momci, bili smo bliski. Mi ostali smo imali sreće", rekao je on tada.

 

Rođen u Engleskoj kao treći od pet dečaka i školovan na koledžu Lord Vandsvort u Hempširu, Sends je započeo karijeru sporednim ulogama u filmovima kao što su Okfsord bluz i Polja smrti u kojem je igrao mladog ratnog dopisnika iz Kambodže.

 

Sands se preselio u Kaliforniju 1980-ih posle uspeha Soba sa pogledom, romanse iz edvardijanskog perioda, glumeći sa Helen Bonam Karter.

 

Zasnovan na istoimenom romanu E.M. Forstera iz 1908. godine i radnji u Engleskoj i Italiji, film iz 1985. nominovan je za osam Oskara.

 

Dobio je Oskara za najbolji adaptirani scenario, umetničku režiju i kostimografiju. Razvijajući veštinu za horor žanr, Sends je glumio i sataninog sina u natprirodnom trileru Vorlok iz 1989. i njegovom nastavku Vorlok: Armagedon.

 

Igrao je stručnjaka za pauke u komediji iz 1990. godine Arahnofobija, uvrnutog, opsednutog hirurga u filmu Boks Helena iz 1993. i naslovnu ulogu u filmskoj verziji Fantoma iz opere iz 1998. godine.

 

Glumio je i u filmovima Napuštanje Las Vegasa, Goli ručak i u rimejku Devojku sa tetovažom zmaja na engleskom jeziku. Pojavio se i u više od dvadeset televizijskih serija, među kojima je i Smolvil. Send nikada nije bio nominovan za Oskara, ali je bio pratnja Džodi Foster 1989. godine u noći kada je ona osvojila svoju prvu statuetu za najbolju glumicu za film Optuženi.

 

Njih dvoje su glumili u filmu Sijesta iz 1987. Od 2020. godine, Džulijan Sends je živeo u severnom Holivudu u Los Anđelesu sa suprugom, spisateljicom Evgenijom Čitkovic sa kojom ima dvoje dece. Njih dvoje je upoznao zajednički prijatelj, glumac Džon Malkovič. Ranije je bio oženjen Sarom Sends, bivšom urednicom programa Tudej na Radiju 4 BBC-ja, sa kojom ima sina.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Bio je glumac starog kova majstor - pronounce – sa lakoćom je izgovoro: zvukove, reči, rečenice.... Glumac, majstor (zaboravljene) retorike i praktičar govorništva. A kao što su u vremenima baroka govorili  za glumce: "A ko ne ume da govori, još manje može da peva, a ko ne ume da peva, ne može ni da igra.” Džulijan  Sends kao da je izašao iz "Carmen Saeculare" Horacija; da se podsetimo latinski izraz carmen, povezan sa glagolom cano („pevam“), označava i pesmu, zagonetku i magijsku reč, ili čaroliju – Sandsovu glumačku čaroliju; nažalost nismo dočekali da nam recituje "Carmen Saeculare".

 

Zoran Stokić

25.07.2023.