"Компјутери ће нас надмашити у сваком погледу"

 Политика Online четвртак, 29.08.2019.

ШАНГАЈ – Извршни директор америчке компаније „Тесла” Илон Маск је изјавио да рачунари у све више сфера постају паметнији од људи и да ће се тај тренд наставити.

„Знатно ће нас надмашити у сваком погледу. То вам гарантујем”, рекао је Маск на Светској конференцији о вештачкој интелигенцији у Шангају, где је на бини говорио заједно са директором кинеске Алибабе, Џеком Ма, преноси Си-Ен-Би-Си.

Маск је дао пример како вештачка интелигенција годинама напредује и како је данас способна да се такмичи са људима у шаху и у кинеској друштвеној игри Го.

„Ваш мобилни телефон би могао буквално да уништи светског првака у шаху,” рекао је Маск у обраћању Ма, преноси Танјуг.

С друге стране, Џек Ма је имао другачије мишљење, наводећи да је немогуће да машине контролишу људска бића.

 **********

Mi nismo računari. Formalno-logičko dokazivanje je samo deo vrste Homo sapiens  i naše "naučne priče" postoje čitavi delovi nauke koji se ne mogu formalno-logički urediti, te nam je zato potrebna "kritičko mišljenje, "učenje na greškama", "retorika", "polemika", da nas uputi u davanje "dobrog razloga" u stvarima o kojima prosuđujemo. Kada je Njutn, na primer, vođen "dobrim razlozima", uveo koncept gravitacije – budući da taj koncept nije mogao da se formalno-logički izvede iz razumljivih principa – Lajbnic ga je optužio da se bavi "okultnim kvalitetima i da uvodi čudesa u prirodnu filozofiju"...Korak kojim se u nekoj teoriji dodaje neki novi bazni pojam ili aksiom – ne može se shvatiti mehanicistički, ne može se formalizovati. Taj stvaralački korak je slobodna igra ljudskog duha, pronalazak iznad logičkih procesa. On je središnji čin imaginacije vrste Homo sapiens u nauci i jednak je činu stvaranja nekog umetničkog dela on je slučajan i neponovljiv.

31.08.2019.

Зоран Стокић

Čarls Darvin 

i „gnusna misterija“ koja ga je mučila do kraja života

BBC News na srpskom 25. avgusta 2019.

 

Dođe vreme za nove ideje, da je Darvin umro u detinjstvu teorija evolucije bi ipak nastala. Darvin je 20 godina prikupljao činjenice koje bi podupirale novu teoriju (nije ih objavio) i onda je na njegov radni sto dospeo objavljen Volasov rad, Darvin je kazao: "Da je Volas kojim slučajem pročitao moje neobjavljene studije iz 1842., ovo bi bio vrlo uspešan sažetak moje studije"! Volas (laboratorija evolucije – Malajski arhipelag) i Darvin (ostrva Galapagos) su uveli u opticaj ideju da - prirodno odabiranje - kao pokretač biološke evolucije - ne možemo pratiti na nivou jedinke, već samo nivou čitave populacije. Biološka evolucija kao koncepcija statističkog odabiranja retkih događaja, kao rezultat - slučaja i nužnosti - slučajnosti mutacija i nižnosti fizičkih i statističkih zakonitosti - prirodne selekcije... Razvojno formalna teorija evolucije čije su glavni parametri - vreme i oblici - daje nam mogućnos predviđanja budućih bioloških stanja - budimo obazrivi - ta nam teorija ne omogućava da predvidimo tokove istorije.... jer istorija je hronološka serija događaja - od kojih je svaki jedinstven.

Zoran Stokić

27. 08. 2019.

BU i Šangajska lista

Profesija bavljenja naukom  slična je onima u drugim društvenim organizacijama uključujući i političke.  Države Zapada (kroz vekove) pa i danas su premrežene institucijama nauke (univerzitetima i laboratorijama) koje funkcionišu pod pokroviteljstvom privatnog i državnog kapitala  a po normama građanske kultrune matrice i njene etike;  naučne inovacije su rezultat uzajamnog delovanja svega toga! Unutrašnja organizacija naučnih profesija sadrži u sebi isto ono polje političkog delovanja kao i bilo koja druga društvena aktivnost: složene fluidne procese lobiranja, glasanja, izbora, proceduralnog manevrisanja. Znači kakva kulturna matrica društva takva i "nauka" - "samoupravna", "trećeg sveta", "despotska"... takvi su i rezultati - i primena te nauke u praksi. Posledice samoobmanjivanja? U Holandiji sa jednog hektara zemlje (bilo koje poljoprivredne kulture) dobiju 40 puta više useva od nas u Srbiji.

Zoran Stokić

26. 08. 2019.

Vilijam i Karolina Heršel

Muzičar Vilijam Heršel (rođen u Hanoveru u porodici muzičara) astronom-amater je 1781. otkrio novo nebesko telo, u  prvi mah se nije znalo da li je to kometa ili planeta. Za otkriće "Urana" engleski kralj Džordž III dodelio mu je doživotnu  platu. Jedna slučajnost francuska okupacija rodnog grada naterala je Vilijem u emigraciju 1766. - postaje orguljaš u engleskoj banji Bat; sa sobom je poveo sestru Karolinu. Izvodili su Hendlova dela Mesija, Jude Makabejac, Samson. U slobodno vreme amaterski su posmatrali nebo i pravili nove teleskope, učili astronomiju i matematiku; najviše ih je  inspirisala Fergusonova "Astronomjia" – poglavlje o zvezdama. Kada je Vilijam počeo profesionalno da se bavi astronomijom Karolina mu je u svemu pomagala pa i u pravljenju astronomskih kataloga i naučnih članaka. Tako je jedna operska pevačica posle bratovljeve smrti, nastavila njegov rad iz astronomije radeći na katalogu zvezda, dopunjavala ga je sve do svoje smrti u 98 godini. Na njen 97. rodjendan posetili su je Hanoveranski princ i princeza. Inače 1828. Kraljevsko Astronomsko Društvo je dodelilo Karolini Heršel Zlatnu Medalju  za rad od ogromnog značaja za astronomiju za njena posmatranja izvan Sučevog sistema. 1838. godine Karolina je izabrana za člana Kraljevske Irske Akademije. U 96. dobija od pruskog kralja Zlatnu Medalju za nauku, koju joj je predao Aleksandar fon Humboldt, "kao priznanje za vredne doprinose Astronomiji u partnertstvu sa svojim besmrtnim bratom, Sir Vilijamom Heršelom"! Primala je i penziju iz fonda kraljevine. Tako izgleda život u državama koje su vođene idejom Fransisa Bekona: "znanje je moć"!

***

Herschel je započeo svoj profesionalni muzički život kao oboista u puku Hanoverske garde. Pored oboe, svirao je violinu i čembalo a kasnije i orgulje. Komponovao je brojna muzička dela, uključujući 24 simfonije i mnoge koncerte, kao i crkvenu muziku. Evo njegove simfonije No. 8: https://www.youtube.com/watch?v=7BehLlyqYk8

 *********

Jedna od najumnijih naših žena - mislilac - problem zla u pojedincu i društvu - Ksenija Atanasijević  (savremenica Crnjanskog) - tvorac originalnog filozofskog sistema. Prva žena koje doktorirala na BU ("Brunovo učenje o najmanjem", Beograd 1922.). Docenkinja BU kojoj su oduzeli profesuru... Iako ju je Gestapo hapsio i nove vlast je hapsi. Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, akademik i predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo "lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih"...Umire 1981. u 88. godini. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima.

Zoran Stokić
17. 08. 2019.