Amerikanci "otkrivaju": Lažu, i to mnogo

 

Američki list Vašington post objavio veliki tekst o "operaciji dezinformacija" koju vodi Rusija, a koji bi trebalo da pokaže do detalja kako to funkcioniše.

 

IZVOR: DANAS PETAK, 31.03.2023. | 09:54 -> 11:56mEPA-EFE/SHAWN THEW

 

List navodi da je pošao od toga da se dezinformacije mogu posmatrati kao oruđe diktature, jer one nisu samo "lažne vesti" ili propaganda, već su i "podmukla kontaminacija svetskih razgovora".

Dezinformacije su, kako se naovdi, bile sovjetska taktika od 1949. do 1988. Jedan veliki pokušaj, koji su sproveli Sovjetski Savez, Kina i Severna Koreja tokom Korejskog rata, između 1951. i 1953., tvrdio je da su Sjedinjene Države puštale bakterije i zaražene insekte u Severnu Koreju i Kinu.

Optužbe su bile izmišljene, ali su bile široko rasprostranjene i dokazano je da su lažne tek 1998. u dokumentima sovjetskog Centralnog komiteta koje je objavio naučnik Univerziteta Merilend Milton Lajtenberg.

U kopiji depeše Mao Cedungu, poslate nakon smrti Josifa Staljina, pisalo je: "Sovjetska vlada i Centralni komitet Komunističke partije Sovjetskog Saveza su dovedeni u zabludu. Širenje u štampi informacija o upotrebi bakteriološkog oružja od strane Amerikanaca u Koreji zasnovano je na lažnim informacijama. Optužbe protiv Amerikanaca bile su izmišljene".

U drugoj kampanji dezinformacija, Sovjetski Savez je 1980-ih izneo lažnu priču da su Sjedinjene Države genetski modifikovale virus koji izaziva AIDS u Fort Detriku, biomedicinskoj ustanovi američke vojske.

Dodata je još jedna laž da je virus pušten u Afriku da ubije Afrikance. Priču je, kako se naovdi, podmetnuo KGB, u štampane medije širom sveta.

Ankete su kasnije pokazale da je kampanja bila uspešna: Kompilacija od 20 istraživanja javnog mnjenja Afroamerikanaca između 1990. i 2009. pokazala je da u proseku 28 odsto ispitanika veruje da je genocid umešan u poreklo HIV-a.

U decembru 2009, u članku u ruskom listu Pravda tvrdi se da se "biološko oružje tajno razvija na teritoriji Gruzije", a članak je, piše dalje Vašington post, sadržao ne manje od devet diskretnih lažnih navoda.

Zatim je Rusija 2018. uputila novi nalet dezinformacija u vezi biolaboratorija u Ukrajini i Gruziji.

Južni front, veb-sajt povezan sa ruskim obaveštajnim agencijama, objavio je 16.januara dokument od 49 stranica pod naslovom "Bio-oružje Pentagona".

Bila je to suptilna mešavina autentičnih istorijskih dokumenata koji su opisivali američki program biološkog oružja pre 1969. – pre nego što je sporazum iz 1972. zabranio rat protiv klica – sa neistinama koje su implicirale da Sjedinjene Države nastavljaju rad na biološkom oružju u tzv. Lugar centru.

U septembru se bivši oficir KGB-a i nekadašnji gruzijski bezbednosni zvaničnik Igor Giorgadze pojavio na ruskim televizijskim kanalima RT i Sputnjik sa dokumentima za koje je tvrdio da pokazuju da bi Lugar centar "mogao da bude paravan za laboratoriju za biološko oružje" koja vrši eksperimente na ljudima, navodi Vašington post.

Takođe je naveo da je američka vlada odobrila patente za uređaje za biološko oružje.

Ubrzo nakon toga, zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Sjedinjene Države koriste gruzijski narod "kao pokusne kuniće".

Tada je ruski general Igor Kirilov, načelnik snaga za radijaciju, hemijsku i biologiju, objavio da je Lugar centar "testirao visoko toksičnu hemikaliju ili visoko smrtonosni biološki agens pod maskom tretmana".

Iako su ove tvrdnje bile izmišljene, dospele sun a brojne naslovne strane. Tako je rusko ministarstvo spoljnih poslova objavilo 26. maja 2020. saopštenje na tri stranice o Lugarovom centru koje sadrži čak 16 lažnih izjava, od kojih su neke apsurdne, poput one o "patentima" za borbu protiv klica.

Međutim, kako piše Vašingtpn post, taj isti Lugar centar je od 2016. posetilo devet ruskih naučnika, a neki od njih su tamo i radili. Ruska vlada je znala da su njene optužbe laž, ali ih je iskoristila da napravi dezinformacionu bombu o biološkom oružju.

A onda je počelo I sa UKrajinom, po istom principu kao i sa Gruzijom, navodi se dalje u tekstu. "Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je 6. marta da je od radnika ukrajinskih laboratorija dobilo dokumente koji pokazuju da su opasni patogeni uništeni na dan invazije", piše američki list.

Portparol Igor Konašenkov rekao je da dokumenti "potvrđuju da su komponente biološkog oružja razvijene u ukrajinskim biolaboratorijama u neposrednoj blizini teritorije Rusije".

On je rekao da su patogeni, kao što su kuga, antraks, tularemija i kolera, uništeni da bi se prikrila umešanost SAD.

Iako je to bila totalna fikcija, zahvaljujući društvenim medijima, tvrdnje su jurile širom sveta brzinom svetlosti.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Zao Lijian ponovio je 8. marta ruske laži, rekavši da Sjedinjene Države "imaju 26 biolaboratorija i drugih srodnih objekata u Ukrajini, nad kojima Ministarstvo odbrane SAD ima apsolutnu kontrolu", i "biološku vojsku aktivnosti SAD u Ukrajini su samo vrh ledenog brega", sa 336 bioloških laboratorija u 30 zemalja.

On je pozvao Sjedinjene Države da "potpuno razjasne svoje aktivnosti na biološkoj militarizaciji kako unutar tako i izvan svojih granica".

U roku od nekoliko sati, najmanje 17 kineskih državnih medija objavilo je njegove optužbe, a na kineskoj društvenoj mreži Veibo, tema je dobila više od 210 miliona pregleda.

Dana 9. marta, voditelj Fox News-a Taker Karlson takođe je to pokupio.

Državni podsekretar za politička pitanja Viktorija Nuland rekla je na saslušanju u Senatu da je važno da ruske trupe ne preuzmu istraživačke objekte u Ukrajini.

Ruska portparolka Marija Zaharova je rekla da komentar Nulandove potvrđuje "ilegalne i kriminalne aktivnosti Sjedinjenih Država na ukrajinskom tlu".

General Kirilov je dan kasnije 10. marta objavio da dokumenti do kojih je došla Rusija pokazuju da Sjedinjene Države pokušavaju da "razviju bioagense sposobne da ciljaju različite etničke grupe", kao što su etnički Sloveni.

Sledećeg dana Rusija je sazvala sastanak Saveta bezbednosti UN kako bi iznela laži koje je izmislila.

Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla da „ne postoje ukrajinske laboratorije za biološko oružje koje podržavaju Sjedinjene Države – ni blizu granice sa Rusijom, niti bilo gde".

Zatim je predsednik Rusije 16.marta rekao da je u Ukrajini je radila mreža od desetina laboratorija u kojima su pod nadzorom i finansijskom podrškom Pentagona sprovedeni vojno-biološki programi, uključujući eksperimente sa uzorcima korona virusa, antraksa, kolere, afričke svinjske kuge i drugih smrtonosnih bolesti.

Tvrdio je da "sada intenzivno pokušavaju da prikriju dokaze o ovim tajnim programima".

Rusija je potom 18. marta ponovo sazvala sednicu Saveta bezbednosti UN da bi razmotrila svoje tvrdnje. Međutim, visoki predstavnik UN-a za pitanja razoružanja Izumi Nakamitsu rekao je da Ujedinjene nacije "ne znaju za takve programe biološkog oružja". A onda se javio ruski biolog Jevgenij Levitin koji je na internetu otvoreno pismo sa nekim drugim naučnicima pod naslovom "Zaustavite laži o ukrajinskom biološkom oružju!"

U pismu se navodi da su ruski dokumenti "očigledno lažni" i da ne opisuju biološko oružje. Upitan zašto je progovorio, Levitin je rekao: "Zato što su pisali čiste laži. Ovo je namerna laž, koja nije ni na koji način opravdana. Ovo će postati očigledno svakoj osobi koja se potrudi da jednostavno pažljivo pročita dokumente."

Ali, stvari su otišle još dalje pa su oba doma ruskog parlamenta 4. aprila glasala za pokretanje posebne parlamentarne istrage u ukrajinskim aboratorijama, a Rusija je 13. maja pozvala na sastanak Saveta bezbednosti UN po treći put, a visoki zvaničnik UN rekao je da još uvek nema dokaza o programima biološkog oružja u Ukrajini.

Dana 27. maja, general Kirilov je održao još jedan brifing sa širokim tvrdnjama o umešanosti SAD i Ukrajine u biološko oružje.

Rusija je potom optužila da se ukrajinske laboratorije spremaju da pošalju ptice selice i slepe miševe obolele u Rusiju, što je eho lažnih "zaraženih insekata" koji su navodno poslati u Kinu 70 godina ranije.

Do leta su tvrdnje dostigle bizarne nivoe naučne fantastike: ruski zvaničnici su u julu rekli da su ukrajinski vojnici bili podvrgnuti "tajnim eksperimentima" koji su "neutralisali poslednje tragove ljudske svesti i pretvorili ih u najokrutnija i najsmrtonosnija čudovišta" i "najviše okrutne mašine za ubijanje".

Na Putinovom samitu u Moskvi sa kineskim liderom Si Đinpingom 21. marta, dvojica lidera su izrazila "ozbiljnu zabrinutost" zbog bioloških vojnih aktivnosti Sjedinjenih Država, kako unutar tako i van zemlje.

Očekuje se da će u aprilu komisija ruskog parlamenta dostaviti svoj izveštaj, što je još jedna prilika za širenje kontaminacije. Ali, navodi Vašington post, biološke laboratorije su samo jedan primer širih ruskih kampanja dezinformisanja.

Navode da podaci koje je podelio Fejsbuk pokazuju da su Rusi "napravili manipulativne stranice Black Lives Matter i Blue Lives Matter, kreirali promuslimanske i prohrišćanske grupe i pustili ih da se šire", kaže autor Semjuel Vuli u "Igri realnosti".

U ratu u Ukrajini, Rusija je ispalila široku lepezu dezinformacija, kao što je tvrdnja da su žrtve masakra u Mariupolju "akteri krize", piše još američki list I smatra da je Rusija koristila dezinformacije da prikrije svoju odgovornost za obaranje leta MH-17 Malezija Airlinesa iznad Ukrajine 2014.

"Ovo je ključna stvar: dezinformacije su otrov. Ne mora da menja svačije, pa čak ni poglede većine ljudi. Njihove metode su da se uvuče u krvotok, stvori nesigurnost, pojača uvrežene strahove i seje konfuziju", piše Vašington post koji upozorava i na to da je najbolji način da se uzvrati udarac činjenicama, i to brzo.

 

***

Komentar

***

 

Da se podsetimo prvaka teorija zavere Kolmana. Spisi kao „Protokoli sionskih mudraca“ (antisemitski pamflet koji opisuje jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom - najpoznatija istorijska podvala štampana 1903. u ruskom listu „Znamja“; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije) – znači spisi poput “Protokola” štampaju se naročito posle drugog svetskog rata – ali sada na Zapadu; najviše u SAD gde autore štiti neprikosnoveni amandman I Ustava SAD. Jedna od novih „Protokola“ je i spis (nepostojećeg čoveka) dr Džona Kolmana "Hijerarhija zaverenika: priča o Komitetu 300", "Komitet 300" (SAD, 1992.) spis o razokrivanju zaverenika koji vladaju iz senke svetom. Tu saznajemo, na priner, da je čuvena antifašistička i antistaljinistička knjiga Džordža Orvela "1984" zapravo podli plan koji je sproveo Komitet 300. da zavara tragove.  Te da je jedini pravi borac protiv Komiteta 300 bio glavom i bradom Staljin. „Ako koza leže rog ne laže“ oko toga iz čije kujne izlaze ovakvi spisi, koji truju demoratiju u SAD i celom svetu! Inače ovog prvaka teorije zavere iz KGB kujne, objavila je na srpskom jeziku, Narodna knjiga, a feljton u 11 nastavaka („Komitet 300“) , kakve li slučajnosti, 2005. objavio list „Politika“; to je onaj list koji se već godinu dana bori zajedno sa Putinom protiv „totalitarne demokratije“ koja je „napala Rusiju i sve što je rusko“.

 

*

 

Iz istorije smo naučili da se "zatvorena društva"  zasnivaju se na povlašćenosti laži. Podsetimo se - „Protokoli sionskih mudraca“ (antisemitski pamflet koji opisuje jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom - najpoznatija istorijska podvala) štampana 1903. u ruskom listu „Znamja“; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije, i antisemit kopirajući  francuskog pisca i satiričara Morisa Žolija „Razgovor između Makijavelija i Monteskjea na onome svetu“, napisanog 1864. kao kritika politike Napoleona III; delo nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji. Dijalog se vodi između Makijavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Monteskijea, koji govori sa liberalnih pozicija. Poglavlja Protokola od broja 1 do 19 prate Žolijev „Dijalog“ od poglavlja 1 do 17 na mnogim mestima od reči do reči. Pojam "laži" pretpostavlja pojam istinitosti, čija je ona suprotnost i negacija, baš kao što pojam lažnog pretpostavlja pojam istinitog. Ali, zvanične filozofije režima "zatvorenog društva" jednodušno proglašavaju kako pojam objektivne istine, jedne za sve, nema nikakvog smisla; i kako kriterijum "Istine" nije njeno univerzalno važenje, već njeno slaganje sa duhom rase, nacije, ili klase, njena korist za rasu, naciju ili društvo a to "slaganje" određuju "vođe".

 

Zoran Stokić

31.03.2023.

 

Profesorka: Kad prepisuju dam im jedinicu, a oni kažu: „A ministar, tamo može“

 

VESTI Autor:N1 Beograd30. mar 202322:26

 

Predsednica Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Vesna Vojvodić, govoreći o problemima u obrazovanju u Srbiji i plagijatu ministra finansija Siniše Malog, kaže da je to priča o spojenim sudovima, odnosno da se ta afera preliva i u srednje i osnovno obrazovanje. Dodaje da se nastavnici trude da neetično ponašanje kod đaka kazne i da ona kada uhvati nekog da prepisuje, tom učeniku da jednicu, "a onda mi taj mlad čovek koji je prepisivao, pola u šali pola ozbiljno kaže 'a ministar, tamo može'". Ističe da je to šamar svima nama kao društvu.

Vladan Čokić iz Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost ukazuje u emisiji Newsnight na TV N1 da smo više zasićeni tom pričom i da se ide u neke proceduralne stvari, „a svi kao da su zatvorili oči pred suštinom – da je prepisana trećina doktorata“.

Stvar se, dodaje, prebacuje sa Univerziteta na sud i obrnuto, jer Univerzitet nije jasno definisao šta je tačno plagijat u doktorskoj disertaciji Siniše Malog, koju je Senat Univerziteta u Beogradu 22. decembra 2021. godine poništio zbog neakademskog ponašanja. Međutim, Upravni sud u Beogradu doneo je nedavno odluku kojom se poništava odluka Univerziteta u Beogradu da je doktorska disertacija Siniše Malog plagijat.

Zbavljamo se sa jednim čovekom od 2013. godine, to je jedno iscrpljivanje javnosti, a sve vreme nanosi štetu obrazovanju i Univerzitetu u Srbiji. To je sramota ove države. Da li ima neko njemu da kaže da je ovo prešlo svaki nivo pristojnosti, časti“, poručuje Čokić.

Vojvodić dodaje da je uznemirujuća činjenica da Ministarstvo prosvete, „želeći da stvori utisak u javnosti kako dobro upravlja obrazovnim politikama, daje neku vrstu autogola, i vidimo na mnogim poljima da smo u krajnje urušenom ambijentu i ovi problemi se prelivaju i na univerzitetsko obrazovanje“.

Čokić se slaže i ocenjuje da sami državnici svojim ponašanjem ne daju primer deci da cene obrazovanje.

„Priča se mnogo o obrazovanju, a malo se na tome radi“, ukazuje.

Navodi i da nema dovoljno nastavnika u osnovnim i srednjim školama, jer nisu motivisani, najpre platama, imajući u vidu da naši nastavnici imaju najniže plate u regionu.

Vojvodić kaže da nije samo problematičan materijalni položaj nastavnika, već i društveni ugled, čast i dostojanstvo nastavnika do te mere su erodirali, „da se mi u Sindikatu Nezavisnost borimo protiv daljeg urušavanja tako što ćemo tražiti da u zakon uđe da ukoliko đak uruši dostojanstvo, čast i ugled nastavnika, da se po hitnom postupku taj vaspitno-disciplinski postupak okonča“.

O državnoj maturi i protestu i peticiji srednjoškolaca protiv nje koju su predali Ministarstvu prostvete, jer država još nije utanačila njene detalje, Vojvodić kaže da joj se dopao slogan koji su đaci odabrali za ime svoje inicijative – „I mi se pitamo“.

„Projekat državne mature bi trebalo da bude kruna jednog douniverzitetskog obrazovanja, ali bojim se da ovako površno organizovana neće biti dobar pokazatelj“, ukazuje ona i dodaje da su mladi dali argumente na koje Ministarstvo prosvete nema valjane odgovore“.

Navodi i da o neozbiljnosti tog projekta govori i to da je počet 2011. godine i da do danas nije finaliziran.

Smatra i da se ne može garantovati da će državna matura biti pošteno izvedena, što je, takođe, veliki problem.

***

Komentar

***

 

Ljudi očekuju plodove na - drvetu znanja - Srbije, ali ne žele da se vrate na izvor problema, da započnemo popravljanje grešaka, koren i stablo tog drveta truli od 1945. Stanje je u nas slično onome u Severnoj Koreji. Od 1945 uništen je građanski moral i vrednosti, 1989., smo propustili šansu da se vratimo tim vrednostima.I gore od toga, ono malo znanja koje je omogućio  režim Tita (on nije bio neprijatelj nauke; sam je učio na greškama), naši staljinisti uz pomoć SPC su iz ideoloških razloga (mržnji prema Zapadnoj civizaciji; a i da bi sačuvali politički status qvo)  pustili niz vodu. A kakvo ti je znanje (metod dolaženja do znanja) takav ti je i moral; a kakav ti je moral takva ti je i privreda/zarada, kvalitet života, standardi  i najvažnije takva ti je i sigurnost - ni pešački prelaz više nije moguće preći bezbedno! Našu - srednju turbo/sega/mega/pink - klasu čak ni Sokrat ne bi mogao da dozove pameti. Zašto? Sokrat je svojim metodom uspevao da svog sagovornika, koji je bio - ubeđen da nešto zna - o opštim moralnim idejama (vrline, mudrost, pobožnost, umerenost, pravda, hrabrost) - suoči na kraju epistemičkog kruga - da on ustvari to ne zna. Ali Sokratov epistemološki krug podrazumeva  - kritičko i kreativno - mišljenje; takoće podrazumeva poštovanje empirijskih činjenica. Našu staljinističko/crkvenu elitu Hegel je naučio da se služe "prečicama", "trećim okom", ako se činjenice ne slažu sa njihovim mišljenjem tim gore po činjenice - oni su nepogrešivi. Budući da su nepogrešivi zašto bi učuli na greškama(!)

Zoran Stokić

30.03.2023.

 

Matura (državna) prijemni ispiti za fakultete

Kao što je kazao Volter bez intelektalnog napretka nema ni moralnog. U svim društvima način na koji ljudi reaguju, razmišljaju, prosuđuju, govore, pišu, sve do uličnih razgovora, način na koji ljudi osećaju stvari, čitavo njihovo ponašanje određeno je "znanjem" i "epistemičkim referetnim okvirom". Našta su mogle da liče društvene i druge nauke, kultura, socijalizacija i uopšte "znanje" i saznajni referentni okvir od 1945. u Srbiji?  Ako se zna da je  komunizam zabranjivao - mišljenja, ideje iz Zapadne civilizacije (zlog kapitalizma i građanskog društva). Izbegnuta tema (!) Ali žitot nije moguće prevariti. Od 1945., naše znanje je rapidno opadalo a naš saznajni referentni okvir je oštećen. Posledica oštećenog načina mišljena i zaključivanja? Postradao je moral i svaki sistem vrednosti. Dobili smo turbo/sega/mega/pink srednju klasu, oni su u svim institucijama države i društva, za koju je normalno da afera indeks (78 njih optuženo da su prodavali ispite i diplome na pravnim fakultetima u Kr, Nš, Bg) 16 g nije mrdnula od početka (znači za njih je to ne-bitno). To je kao kada bi neko u košnici sa pčelama - "pobio" sve potencijalne buduće pčele matice - pa se posle taj isti čudi što košnica propada i nestaje. Kakvu legitimnost u takvoj sredini može imati državna matura, prijeni ispit i tsl?

ZoranStokić

29.03.2023.

 

Srbija i kultura: Prosvetitelj i "bek-peker" iz 18. veka - ko je bio Dositej Obradović

 

Autor čuvene rečenice "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce" bio je prvi srpski ministar prosvete.

 

IZVOR: BBC UTORAK, 28.03.2023. | 11:04 -> 17:42 Dositej Obradović/BBC/ilustracija Jakov Ponjavić

Nekada davno, u 18. veku, jedan monah sa Fruške gore odlučio je da povuče dva revolucionarna poteza - skine mantiju i počne da piše na srpskom narodnom jeziku.

Dositej Obradović, jedan od najznačajnijih srpskih prosvetitelja, proveo je 40 godina putujući Evropom i Malom Azijom. Pred kraj života, vratio se u Srbiju koja se oslobađala od Osmanskog carstva i pokrenuo važne reformske procese. "Recepcija njegovog dela doprinela je procesu sekularizacije, a reforme koje je predlagao učinile su ga jednim od najistaknutijih posrednika 'zapadne misli' kod nas", kaže dr Dragana Grbić sa Instituta za slavistiku Univerziteta u Kelnu za BBC na srpskom.

Bio je prevodilac i pisac, osnivač Velike škole - preteče Beogradskog univerziteta, kao i Bogoslovije, škole za teologiju. Posle Prvog srpskog ustanka, postao je prvi srpski ministar prosvete, kao i privatni učitelj Karađorđevog sina - prestolonaslednika kneza Aleksandra. Ime prosvetitelja, koji je krajem 18. veka predlagao da se ženama omogući pristup obrazovanju, danas nose desetine škola i ulica u Srbiji. Dositej Obradović je, po starom kalendaru, preminuo 28. marta 1811. godine.

'Knjige, braćo moja, knjige'

Rodio se sredinom 18. veka u Čakovu, na prostoru današnje Rumunije, kao Dimitrije Obradović. Kada je imao oko 18 godina, pobegao je u manastir Hopovo na Fruškoj Gori, gde se zamonašio i uzeo ime Dositej. Zalagao se da znanje treba da bude dostupno svima.

Smatrao je da knjige treba da se pišu na srpskom narodnom jeziku, koji razumeju "prosti seljani i čobani", kako bi se nauka brže širila. Time je utabao je put reformi jezika koju je kasnije sproveo Vuk Karadžić. I danas se često citira Obradovićeva rečenica "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci".

Grbić kaže da su za njegov prosvetiteljski program ključne tri ideje - kritičko mišljenje, religijska tolerancija i demokratizacija znanja."Isticao je hrabrost da se slobodno misli i izražava, da se razvija kritičko mišljenje, ali i neophodnost da se čovek usavršava", dodaje. Tražio da se dozvoli obrazovanje ženskoj deci, kao i da se crkve i manastiri pretvore u škole.

Ova dva zahteva izneo je u autobiografskom delu "Život i priključenija" iz 1783. godine, koje je u Srbiji danas na spisku lektire. Bila je to prva autobiografija u srpskoj književnosti, a objavljena je samo nekoliko meseci posle "Ispovesti" Žana Žaka Rusoa, koja se smatra prvom modernom autobiografijom u svetskoj literaturi.

Nešto ranije je štampano i "Pismo Haralampiju", Obradovićevo prvo delo i prosvetiteljski manifest, u kojem obrazlaže zašto mu treba novac za pripremu i objvljivanje knjige na srpskom narodnom jeziku. Obradović je čvrsto zastupao versku toleranciju među narodima. "Te njegove ideje sa kraja 18. veka su i danas za nas u 21. veku od podjednako iste važnosti", smatra Grbić.

'Bek-peker' iz 18. veka

Dositej Obradović je veliki deo života, skoro četrdeset godina, proveo putujući Evropom i Malom Azijom. Zbog toga ga pojedini naučnici šaljivo opisuju kao "bek-pekera" iz 18. veka, koji je putovanja finansirao radeći kao privatni učitelj. Posebno snažan utisak na njega ostavio je Pariz, u koji mnogi danas odlaze da vide Ajfelov toranj, sagrađen 1889. godine.

Ali, čitav jedan vek pre nego što se nad Gradom svetlosti uzdigla ova građevina, Dositej se tamo zaputio da vidi let balonom na vruć vazduh. Istraživači pretpostavljaju da je u novinama pročitao vest o letu balona, koji je bio prava atrakcija u to vreme, pre razvoja avio-saobraćaja. "Bilo mi je negde u torbi jošt oko pedeset dukata, no ove sam rad bio zaštediti, da š njima iduće jeseni u Pariz pođem, da se toga čuda nagledam: kako Francuzi, ka i ostali ljudi bez perija, pak kao vile po vozduhu lete", zapisao je u Sovjetima zdravago razuma iz 1784. godine.

Strast prema putovanjima nesumnjivo je bila jedna od pokretačkih sila u Dositejevom životu, što se vidi i iz prepiske sa prijateljima. "Ali pri meni, što se do putovanja tiče, nimalo ne prolazi šala", piše u pismu Josifu Jovanoviću Šakabenti, jednom od tadašnjih episkopa Srpske pravoslavne crkve."Reče li se samo da se putuje, s šalom il' bez šale, to je meni svejedno - mora se putovati!", dodaje.

Na prekretnici

Osamdesetih godina 18. veka, Dositej Obradović stiže u Nemačku - zemlju u kojoj će doživeti veliki lični preobražaj. Obrazovanje, koje 1782. godine započinje u nemačkim gradovima Haleu i Lajpcigu, bilo je prekretnica u Dositejevom životu, ocenjuje Grbić.

"Baš tu i baš tada, od 1782. do 1784. godine, bio u pravo vreme, na pravom mestu. "Zrelo prosvetiteljstvo u Zapadnoj Evropi dostiže vrhunac, a on je u prilici da preko svog profesora Johana Avgusta Eberharda bude u neposrednom dodiru sa idejama najvažnijih filosofa i akterima polemika koje su se tada vodile i u kojima se definisao pojam prosvetiteljstva", dodaje. Stigao je kao nepoznat autor, a u Lajpcigu je objavio prva dela.

A skinuo je i monašku mantiju."Ovde se preobučem u svetske grešne haljine, ka' i ostali ljudi čelovečeskoga čina", zapisao je u autobiografskom delu "Život i priključenija". "Dam se zapisati u katalog universiteta i pođem slušati filosofiju,estetiku i naturalnu teologiju", dodao je. Grbić dodaje da su Dositejeve godine u Haleu i Lajpcigu "svojevrsna prekretnica i za srpsku kulturu".

"U akademskim novinama Univerziteta u Haleu objavljena recenzija Dositejevog dela, kao prva recenzija srpske književnosti u Zapadnoj Evropi, u kojoj je na nemačkom jeziku hvaljen slavenosrpski jezik i Dositejevi napori da demokratizuje znanje, pišući na narodnom jeziku, razumljivom svima", kaže.

Dositej u Londonu

Sada bez mantije, Dositej Obradović 1784. godine stiže u London. Godinu dana kasnije, poklonio je Britanskom muzeju pet njegovih knjiga koje se danas čuvaju u Britanskoj nacionalnoj biblioteci. "Bile su to prve moderne srpske knjige koje su se našle u muzejskoj biblioteci", kaže Milan Grba, kurator Britanske nacionalne biblioteke, za BBC na srpskom. Među njima su i prva izdanja autobiografije Život i priključenija i Sovjeta zdravago razuma, zbirke traktata i eseja o ljubavi, vrlini i drugim filozofskim pitanjima.

Obe knjige štampane su u Lajpcigu krajem 18. veka. Grba kaže da u primerku Života i priključenija postoji pisana beleška o Dositejevoj donaciji koju je uneo Džon Džekson, prosvetiteljev prijatelj u Londonu. "Tu se nalazi i podatak o jednoj od dve adrese na kojima je Obradović stanovao", dodaje kurator. U Londonu se zadržao oko godinu dana, a već tokom 1785. odlazi dalje - prvo u Hamburg, a zatim i u Beč.

'Pravi Evropejac'

Posle skoro pet decenija provedenih u Zapadnoj Evropi, Dositej Obradović se 1807. godine vraća u Srbiju. Odlučio se na povratak posle političkih promena koje je doneo Prvi srpski ustanak 1804. Te godine, Obradović je Karađorđu, vođi ustanka, posvetio rodoljubivu pesmu Vostani Serbije, koja je postala veoma popularna.

Nikada nije izabrana za himnu, mada je u više navrata razmatrana. "Dolaskom u postustaničku Srbiju, Obradović je dobio šansu koju je, kako je primetio Jovan Deretić, svaki prosvetitelj samo mogao priželjkivati kako bi realizovao ideje u praksi", kaže Grbić. Obradović nije više samo pisao o neophodnosti razvijanja prosvete, nego je učestvovao u osnivanju državnih institucija, kao što su Ministarstvo prosvete, Velika škola i Bogoslovija, dodaje Grbić.

Postaje prvi srpski ministar prosvete. "On je već star čovek - prešao je sedamdesetu - jedan od retkih, ako ne jedini pravi Evropejac u seljačkoj Srbiji", zapisao je Borivoje Marinković, istoričar književnosti, u zbirci zapisa i anegdota "Dositej u govoru i tvoru". "On se i odeva drukčije nego ostali: on je u evropskom odelu toga doba, sa dugačkim kaputom na struk, sa šeširom na glavi", dodaje.

Grbić ističe da se na primeru Dositeja Obradovića ogledaju "smene kulturnih obrazaca koje su označile zaokret od istoka ka zapadu ". Preminuo je 1811, samo četiri godine po povratku u Beograd. "Ovde leže njegove srpske kosti on je ljubio svoj rod", glasi epitaf na Obradovićevom grobu na ulazu u Sabornu crkvu u Beogradu.

U porti crkve je grob još jednog velikana, Vuka Karadžića, reformatora koji je kodifikovao srpski književni jezik. Dositeja su pred smrt upitali da li želi da ga u crkvenom opelu pomenu kao jeromonaha ili kao običnog čoveka, navodi Marinković. "Kao jeromonaha - odgovorio je on. Tako su ga i opevali".

 

***

Komentar

***

Čovek je biće kojim "upravljaju" 2 kateogrije: znanje i epistemički referetni okvir. U svim društvima način na koji ljudi reaguju, razmišljaju, prosuđuju, govore, pišu, sve do uličnih razgovora, način na koji ljudi osećaju stvari, čitavo njihovo ponašanje određeno je "znanjem" i "epistemičkim okvirom"! Ljudi ne reaguju automatski na spoljne stimulanse (prirode,društva) njima upravljaju "verovanja", "očekivanja", "značenja" koje oni daju događajima i predmetima. Kada se nađu u nekoj situaciji oni "procenjuju" ,"vrednuju" - prema svojim znanjima – i broju mogućnosti koje im dozvoljava njihov epistemički referentni okvir kako da reaguju. Religija - komunizam - od 1945., dekretom je zabranila mišljenja, ideje, koja su nastala u Zapadnoj civilizaciji (95% tog znanja nam je bilo nedostupno) – pa je "ispostila" naša znanja i oštetila naš epistemički okvir. Zato smo propustili da iskoristimo pad zida u Berlinu 1989.,  kao novi početak, novu mogućnost da steknemo - racionalni empirijski kompas - pri kretanju kroz prostor i vreme. Nažalost, tu nije kraj našem zaostajanju, komunizam se zaodenuo u verski pravoslavni nacionalizam; on je izabran – jer je u opoziciji - sa Zapadom civilizacijom. Posledica? Sada smo već stigli do toga da je ljudima uništena i poslednja istanca, koja omogućava postojanje društva, "zdravorazumsko znanje" koje treba da deli sa drugim pripadnicima društva i koje im omogućuje da zajedno žive i komuniciraju, da zajedno rešavaju brojne probleme. Takav stepen atomizacije (bez komunikacije, fingirana komunikacija se ne-računa) nije ništa drugo nego kraj društva.

Zoran Stokić

29.03.2023.

 

Istinski vernik

"The True Believer" Eric Hoffer

Razmišljanja o prirodi masovnih pokreta

Eric Hoffer (1902 –1983)

 

Bila je to jedna od ominjenih knjiga Ajzenhauvera. Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer pročitao je The True Believer 1952., poklanjao je ovu knjigu prijateljima i preporučivao je drugima. Bertrand Rasel kazao je da ova knjiga  vrši promociju "intelektualnog zdravlja", te da je važna jer je "politički pravovremena“.

 

 

"The True Believer" 1951., američkog filozofa, sociologa, pisca Eriha Hofera je knjiga o psihološkim osnovama masovnih pokreta. Hofer u početku pokušava da objasni motive različitih tipova ličnosti koji uopšte dovode do masovnih pokreta i zašto neki napori uspevaju dok mnogi drugi ne uspevaju. On nastavlja da artikuliše ciklični pogled na istoriju tako da se istražuje zašto i kako navedeni pokreti počinju, napreduju i završavaju. Bez obzira da li su zamišljeni da budu kulturni, ideološki, religiozni ili bilo šta drugo, Hofer tvrdi da su masovni pokreti u velikoj meri zamenljivi čak i kada se njihovi navedeni ciljevi ili vrednosti dramatično razlikuju. Ovo, po mišljenju autora, ima smisla, s obzirom na česte sličnosti među njima u smislu psiholoških uticaja na njegove pristalice. Stoga će mnogi često prelaziti iz jednog pokreta u drugi, tvrdi Hofer, a često zajedničke motivacije za učešće povlače praktične efekte. Budući da, bilo da su radikalni ili reakcionarni, pokreti imaju tendenciju da privlače istu vrstu ljudi po njegovom mišljenju, Hofer ih opisuje kao da u osnovi koriste istu taktiku, uključujući posedovanje retoričkih alata. Kao primere, on se često poziva na navodne političke neprijatelje komunizma i fašizma, kao i na religije hrišćanstva i islama.

 

Iz predgovora knjige

Ova knjiga ispituje neke od karakteristika zajedničkih svim masovnim pokretima, bilo da su verski pokreti, socijalne revolucije ili nacionalistički pokreti. Ova knjiga ne tvrdi da su svi masovni pokreti slični, ali neke fundamentalne karakteristike su toliko zajedničke masovnim pokretima da im omogućava da se pojavljuju u istoj porodici.

 

Odlomci iz knjige

Masovni pokret koji je u porastu privlači i zadržava pristalice ne zbog snage svoje doktrine, već zato što nudi utočište onima koji žele da pobegnu od života briga, nemogućnosti i besmisla. (Poglavlje 2 Ujedinjeni siromasi)

Takođe se čini da ako masovni pokret ima priliku da koristi i ubeđivanje ili prinudu, obično bira ovo drugo. Metoda ubeđivanja je spora, a rezultat neizvestan. (Poglavlje 3 Obmana i prinuda)

Kada su ljudi spremni da učestvuju u masovnim pokretima, oni su u poziciji da učestvuju ne samo u određenom pokretu sa doktrinom ili programom, već u svakom pokretu koji je generalno efikasan. Mladi ljudi u prehitlerovskoj Nemačkoj često su - bace novčić - da bi se pridružili komunističkoj ili nacističkoj partiji. U poslednjem skučenom periodu carske Rusije, jevrejski narod je bio spreman da se pridruži ili cionizmu ili komunističkoj revoluciji.

 

Sadržaj knjige

PRVO POGLAVLJE

ATRAKTIVAN PRAVAC KRETANJA MASA

 

1. Zahtev za promenu

2. Spremnost da budete drugo ljudsko biće

3. Transfer između masovnih kretanja

POGLAVLJE DVA

LJUDI SPREMNI DA PROMENE VEROVANJE

 

4. Uticaj donjih krajeva na društvo

5. Jadna klasa

Novi siromasi

Siromašni siromašni

Slobodni siromašni

Creative Poor

United Poor

6. Oni koji se ne mogu uklopiti u društvo

7. Izuzetno sebičan

8. Strastveni protiv dodatnih mogućnosti

9. Manjine

10. Depresija zbog nedostatka svrhe

11. Zločinci

 

GLAVA TREĆA

ZAJEDNIČKO DELOVANJE I ŽRTVOVANJE SEBE

 

12. PREDGOVOR

13. Faktori koji povećavaju žrtvu

Nošenje identiteta kolektivne zajednice

The Make Up-Believe Factor

Zanemarivanje sadašnjeg vremena

"Stvari koje još ne postoje"

doktrina (doktrina)

ekstremizam (ekstremizam)

Masovni pokreti i vojske

14. Faktori ujedinjenja

Mržnja

Mimikrija

Obmana i prinuda

Liderstvo

zauzet (aktivizam)

Sumnja

 

Činjenice kao rezultat spajanja

ČETVRTO POGLAVLJE

POČETAK I ZAKLJUČAK

 

15. Majstori reči (pisci, pesnici i govornici)

16. Ekstremisti (ekstremisti)

17. Podobni ljudi iz akcije

18. Dobri i loši masovni pokreti

Neugodnost i neplodnost aktivnog perioda

Faktori koji ukazuju na trajanje aktivnog perioda

Korisni masovni pokreti

 

 

 

 

*

 

Mržnja: „Masovni pokreti mogu da se dižu i šire bez Boga, ali nikada bez vere u đavola.“ Svaki masovi pokret ima svoje đavole.

 

Prinuda: Nasilje i fanatizam međusobno zavisni. Ljudi koji su nasilno prešli u islamska ili komunistička uverenja postaju fanatični kao i oni koji su ih terali.

 

Liderstvo: Bez vođe, nema pokreta. Često vođa mora dugo da čeka u krilima dok vreme ne sazre. On poziva na žrtve u sadašnjosti, kako bi opravdao svoju viziju budućnosti koja oduzima dah. Potrebne veštine uključuju: drskost i drskost, gvozdenu volju, fanatično uverenje; strasna mržnja, lukavstvo, oduševljenje simbolima; sposobnost inspirisanja slepe vere u masama; i grupa sposobnih potporučnika. Šarlatanizam je neophodan, a vođa često imitira i prijatelja i neprijatelja, „jedinoumni model koji kroji po uzoru”. On neće odvesti sledbenike ka „obećanoj zemlji“, već će ih samo „udaljiti iz njihove letargije".

Zoran Stokić

28.03.2023.

 

Kako je fotografija iz 1998. izazvala lavinu komentara na Tviteru?

 

LIČNI STAV Autor:Dušan Mlađenović24. mar 202319:31N1

 

Dvadeset četvrtog marta nije počelo samo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Godinu dana ranije, 24.marta 1998, zakletvu je položila druga Vlada Mirka Marjanovića.

Po prvi put su na vlasti bili i radikali, zajedno sa socijalistima i JUL-om. Dobili su 15 ministarstava, a među ministrima i oni koji su i četvrt veka kasnije i dalje na funkcijama: Aleksandar Vučić, Maja Gojković i Jorgovanka Tabaković. Tada udarna snaga radikala, danas naprednjaka.

U narednih 365 dana od obećanog ekonomskog buma i jedinstva svih „demokratskih snaga“, stigli smo do bombardovanja. Danas sam na Tviteru postavio fotogfariju naslovne strane Blica od 25. marta 1998, uz komentar da je reč o Vladi zbog koje smo i bombardovani.

Usledili su komentari poput: „Fake news, otkud znaš da ne bi bili bombardovani, da je bila druga Vlada“.

Ne znam, ali ZNAM da je bila ova kada smo bombardovani. Ili hajmo kontrapitanjem: Otkud vi znate da bi bili bombardovani da je bila druga vlast?

Ne bavim se onim „šta bi bilo kad bi bilo“, već činjenicama. Ta Vlada je vodila zemlju kad smo bombardovani. Tačka. Na kraju krajeva, i oni su, svi do jednog, znali da ćemo da budemo bombardovani i u to su ušli, svesno, pa im posle neko drugi bio kriv. Nikako oni, uvek bezbožnički, prokleti Zapad.

Druga Vlada Mirka Marjanovića uz Saveznu vladu i predsednika Srbije Milana Milutinovića i predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića odveli su zemlju u rat. Oni su bili odgovorni za zemlju, oni su je vodili i odveli su je u pokolj.

Dobio sam i komentar da opravdavam bombardovanje zemlje. Tu sad već ulazimo u klasičan spin kako smo mi svi „Šolakovi, Zapadni, CIA novinari“, čime pribegavaju i vlast, ali i sve one snage koje same sebe nazivaju patriotskim. Jer Bože moj, ako kažeš nešto protiv bilo kog rukovodstva zemlje, odmah si izdajnik.

Da ne pričam o komentarima sa elementima teorija zavere, kako je ceo svet protiv Srba i kako su želeli Kosovo da se tu ugnezde i naprave lešinarsko gnezdo.

Zajednički imenitelj svima njima na Tviteru je da je kriv neko drugi: neujedinjena opozicija, masoni, mračne sile, marsovci, dinosaurusi. Nikad nije kriv neki Mirko, da ne kažemo slučajno Aleksandar, Maja, Sloba….

Kriv sam i ja, jer „imao sam dve i po godine“ i „šta uopšte ti znaš“.

Znam da sam imao 17 i po godina, znam ko je sedeo u vlasti, znam ko je vodio zemlju. Isti oni koji 25 godina kasnije kažu „rat nije rešenje“, „ne smemo da dozvolimo sukob“. Sećam se svake njihove konferencije i obraćanja, sve te „teške sate, velike muke, borbe za Jugoslaviju“. Sve te reči zvuče tako friško, gotovo ovonedeljno. Sva ta borba koja je dovela do hiljada mrtvih i raseljenih, do odlaska policije i vosjke sa Kosova i do Kumanovskog sporazuma (uputstvo za Tviteraše – nikako ne recite kapitulacije, jer Srbija nikad nije kapitulirala i nikada se saginjati neće).

Sećam se istih onih koji kosovsko pitanje sada gledaju kroz kaleidoskop događaja, ali od onog trenutka kad nisu na vlasti. Pa su tako sve kosovske nedaće počele 2004. martovskim pogromom, i osudom kako tadašanja vlast nije reagovala, ili 2008. proglašenjem nezavisnosti, ili 2010. savetodavnom odlukom Međunarodnog suda pravde.

A šta se desilo između 24. marta 1998. i 24.marta 1999? Jel su je pojeli marsovci ili dinosaurusi. Sram me bilo što sam je pomenuo na Tviteru.

Nikad neću zaboraviti seminar jedne nemačke fondacije, gde su nam objašnjavali razvoj kompanije čije ime nose, pa su krenuli od osnivanja, na primer 1912, sjajnog uzleta 1923, novih tehnologija 1932, pa op op, sjajnog novog razvoja 1955. Ček, ček, a kud se dede sve ono između 1933. i 1945. Šta ste tad radili?

Muk kad sam postavio to pitanje. E, tako je i sad. Muk. Šta ste radili od 24. marta 1998. do 24. marta 1999? Muk.

A da, možda je odgovor da su sve to smislila dva starca iz Teksasa da unište Srbiju, kao što reče jedan Tviteraš. Jer sudbina sveta odlučuje se u Teksasu, a Srbija je svet.

 

***

Komentar

***

 

Srbija je žrtva trocističko-staljinističkih ideja (skup dogmi i predrasuda) tzv. četvre internacionale koje su ostale privržne idejama (doktrini) Kominterne i Kominforma – pokreta koje karakteriše zajednička opozicija kapitalizmu i svakom iskustvu zasnovanom na znanju. Mi smo žrtva totalitarne političke ideologije koja počiva na iracionalnim fenomenima: teorijama zavere, mitovima, falcifikovanju istorijiskih činjenica. Koja se održava promocijom mržnje, netolerancije, zabranama drugih ideja i drugih mišljenja. Da bi se ta totalitarna ideologija održavala ukinuta je "objektivna istina" umesto istine društvo vodi  "ideološka istina"=laž. To je ideologija gde je ukinuta odgovrnost za ideologe mržnje; jer bitna komponenta teorije zavere je da one koji u nju veruju oslobađa svake odgovornosti za ono što ONI rade. Druga komponenta je da verovanje u teoriju zavere zapravo ohrabruje stvarnu zaveru! U "svojim iracionalnim fantazijama" Hitler , Milošević, Putin su verovali u zavere, pa su, dolaskom na vlast, sami postali zaverenici – koji svojom "protiv-zaverom"-  sprečavaju - te "umišljene" zavere.

Zoran Stokić

27.03.2023.

 

Najbogatija država Evrope slavi tri godine besplatnog javnog prevoza

 

LIFESTYLE Autor:Hina26. mar 202309:33 JEAN-CHRISTOPHE VERHAEGEN / AFP

 

Ko živi u maloj evropskoj državi Luksemburgu već tri godine ima besplatan javni prevoz, piše euronews.

Nije iznenađujuće da na treću godišnjicu naizgled vrlo skupe javne inicijative gotovo svi koji koriste tramvaje, autobuse i vozove u maloj državi EU kažu da su zadovoljni.

“Budući da je besplatan, lakše je brzo doneti odluku, birati između javnog ili sopstvenog prevoza. To znači da je vrlo pozitivan za životnu sredinu i praktičan“, rekao je muškarac čekajući tramvaj u gradu Luksemburgu.

Biti bogat i imati mali broj stanovnika, naravno, pomaže. Ima samo oko 640.000 građana i svaki od njih, u smislu BDP po stanovniku, vredi oko 99.900 evra godišnje prema najnovijim podacima Svetske banke iz 2021. Uporedite to s prosekom svakog građanina u susednoj Francuskoj sa samo 35.200 evra godišnje.

Kao što ste možda pogodili, besplatan prevoz ima svoju cenu; novac poreznih obveznika u završnici ga finansira – ali to ga čini pravednijim, objašnjava ministar mobilnosti i javnih radova.

U tome je veća pravednost jer oni koji plaćaju mali porez ne plaćaju ništa ili vrlo malo u ovom sistemu, stvarno je besplatno. A oni koji plaćaju veći porez, očito, imaju cenu koja je možda malo viša“, rekao je Fransoa Bauš.

Luksemburg ga takođe promoviše kao način borbe protiv zagađenja i klimatskih promena navodeći ljude da iz vozila pređu u vozove i autobuse.

Ali za sada su automobili još uvijek najbolji, iako neki Luksemburžani već smatraju besplatnim prevozom pravom, a ne velikodušnim darom vlade.

“To omogućuje svim stanovnicima pograničnih područja, posebno onima iz Belgije, Nemačke i Francuske, jednostavno putovanje. A uz to je i dobar oblik slobode. Ovoga nema u Francuskoj. Manje je kontrolora, manje je gnjavaže“, rekla je još jedna srećna korisnika tramvaja.

 

***

Komentar

***

 

Kakvo je društvo takva je i država(!) Društvo Lukseburga (granice su se stalno menjale kroz istoriju) nikada nije ispalo iz - koloseka savremenosti - počev od godine 963., poput Holandije i  Belgije. Srbija je primer kako izgleda društvo koje je "izvedeno" iz civilizacije. O tome svedoči  i gradski prevoz. Ne postoji „apriorni“ način organizovanja iskustva Homo sapijensa, on zavisi od refertnog okvira (kulturne matrice). Od 1945., (a naročito počev od 1989.) svetlosnim godinama smo se udaljili od građanskog društva. Komunizam nas je vratio u Prokletu avliju iz koje su naši preci probali da nas izbave a to je uticalo na našu percepciju, način mišljenja i zaključivanja to kako čitamo stvarnost i istoriju, a to proizvodi način života. "Kuća" Luksemburga će proizvesti četiri cara Svetog rimskog carstva tokom srednjeg veka. Godine 1354. Karlo IV je podigao okrug u Vojvodstvo Luksemburg; vojvodstvo je postalo deo Burgundskog kruga, a zatim i jedna od sedamnaest provincija Habzburške Holandije... Vekovi, rada i udruživanja, poljoprivrede,..., čelika, gume,..., opreme za kompjuter sajens. Uz sve to su i bankarsko finansiski  centar, tranzitni centar. Prema MMF-u oni su jedna od najbogatijih zemalja na svetu; BDP po glavi stanovnika u standardima kupovne moći iznosio je 261% proseka EU; 4-ti su po indeksu kvaliteta života; a to sve je u vezi sa 19 mestom po indeksu inovacija! Komunisti su obećavali narodu Raj a u praksi - Pakao. A omraženi kapitalizam i građanska kultura - u Luksebrurgu, Holandiji, Danskoj,...,Švajcarskoj, Finskoj stvoriše u praksi Raj.

 

*

 

Luksemburg je jedno od četiri institucionalna sedišta Evropske unije (zajedno sa Briselom, Frankfurtom i Strazburom) i sedište nekoliko institucija EU, posebno Suda pravde Evropske unije , najviši sudski organ. Kultura, ljudi i jezici Luksemburga su u velikoj meri isprepleteni sa francuskim i nemačkim susedima; dok je luksemburški jedini nacionalni jezik luksemburškog naroda, francuski je jedini legalni jezik, a sva tri - luksemburški, francuski i nemački - smatraju se službenim jezicima i koriste se za administrativna pitanja u zemlji.

 

 

Zoran Stokić

27.03.2023.

 Slavni kompozitor potpuno skrhan:

 "Slomljen sam, napustio nas je pre nekoliko sati"

 

Jedan od najslavnijih britanskih kompozitora Endru Lojd Veber saopštio je da je njegov najstariji sin Nikolas preminuo u 43. godini života nakon borbe sa rakom želuca, prenosi "Daliy mail".

 

IZVOR: INDEX.HR NEDELJA, 26.03.2023. | 20:12 -> 10:11 Foto: Profimedia

 

Ovaj 75-godišnji kompozitor i dobitnik Oskara, podelio je tužnu vest putem Tvitera:

"Slomljen sam što moram da objavim da je moj voljeni najstariji sin Nik umro pre nekoliko sati u bolnici. Cela porodica je okupljena i svi smo potpuno skrhani", napisao je cenjeni kompozitor. Nikolas Veber je imao 43 godine i nedavno je ušao u hospis (bolnica u kojoj neguju ljude u poslednjim stadijumima raka).

Njegov otac je ranije objavio video na Instagramu u kojem je govorio o tome. "Želim da vam se zahvalim na brojnim porukama podrške mom sinu Niku. Sada je prebačen u bolnicu i bori se", rekao je on na snimku.

"Mislim da je prošao najgore od ovog prvog napada upale pluća koji je dobio kao posledicu raka, što je jednostavno užasno. Svi smo ovde i porodica se ovde okupila, i mislim da je to bilo pravo mesto za sve nas. Idem da vidim Nika za minut i preneću mu sve fantastične želje koje sam dobio za njega sa svih strana sveta, dodao je on tada.

Nikolas je bio kompozitor nominovan za Gremi, a 2021. godine napisao je originalni album Pepeljuge Endrua Lojda Vebera.

 

***

Komentar

***

 

West End i Broadway  - živeli su decenijama od njegovih muzičkih produkcija, mjuzikla (Mačke,..., Isus Hristos Superstar, Evita) muzičkih komedija(Fantom iz opere), filmske muzike, to se prelilo na svet - imale su ogroman komercijalni uspeh i učinile su Vebera najbogatijim "muzičarem" u VB. To se desilo zahvaljujući njegovoj "kreativnosti ala Mocart" - varijacijama na širok spektar poznatih  tema (Mendelsona,...,Pučinija,..., Pink Floida); njjegovi mjuzikli su osvojili publiku, sa modernim temama u skladu sa vremenom. Otac, William Lloyd Webber, bio je kompozitor i profesor muzike na Kraljevskom fakultetu u Londonu, a majka, Jean Johnstone Lloyd, prof  klavira. S navršene 3 god je već svirao violinu, a kasnije i druge instrumente, sa 6 god počeo je komponovati, prva dela je objavio sa 9 god. Među optužbama za plagijat rečita je ona Louisa Andriessena: „Veber nikada nije sam izmislio ni jednu notu. To je prilično loše“. Optužbe za plagijat rešavane su van sudskim poravnanjem. Veber je zanat naučio od Mocarta. Mocart je celog života pravio varijacije i skice (sva sreća sačuvano je 10% - 320 skica; supruga Konstanca je uništila 90% tih skica). Skice: ležerni  rukopisi daju samo delove muzike, pokrivaju najistaknutije muzičke linije (liniju melodije, a često i bas), ostavljajući druge linije da se popune kasnije. Mozda je najbolji uvod u Amadeusovo komponovanje - 10 varijacija: KV 455 - gde on koristi jednostavnu Glukovu melodiju "La rencontre imprevue" komične oper 1763., da pokaže svoje majstorstvo melodijskih, harmonskih i kontrapunktnih elemenata; na kraju, u poslednjim varijacijama, čujemo zvuke kao amalgam Bahovog preludija i sonate Domenika Skarlatija. Varijacije, kod Mocarta, započinju nekom muzičkom frazom – ali nekom dokazanom uspešnom muzičkom idejom, da ne bi razočarao oca, da bi uspeh muziciranja bio 100% siguran nastup! Ne kao kod , na primer, Telemana, koji se nije plašio da započne, na neviđeno, nesigurno; čuo je u bari žabe, čuo je zrikavce kako zriču, i pokušava to da uglazbi. Romantičari su baš način na koji komponuje Teleman pripisivali Mocartu. Kako je bilo u detinjstvu, tako je kod Mocarta ostalo celoga života, komponovanje mora započeti "proverenom sigurnom muzičkom idejom", iz dela predhodnika i savremenika. Broj varijacija, iz dela drugih kompozitora pokazuje, da ih je slušao, da ih je pomno studirao. Bio je to maniristički, mukotrpni, svakodnevni rad. Preživelo Mocartovo pismo  ocu Leopoldu (31. 07. 1778.) ukazuje da je kompoziciju smatrao veoma aktivnim procesom: "Znate da se upuštam u muziku, da tako kažem – da o njoj razmišljam po ceo dan – da volim da eksperimentišem – učim – razmišljam"! Od detinjstva Mocart je razvio muzički dekoder – šta može da mu posluži kao korisan početak neke varijacije tj. komponovanja – jer za Mocarta komponovanje nije ništa drugo do neprestalno igranje – variranje!

Zoran Stokić

26.03.2023.

 

Planina u Japanu u fokusu svetske javnosti: Pronađeno 3.000 predmeta vanzemaljskog porekla FOTO

 

U običnom gradu u ruralnom Japanu, ljudi tvrde da su pronašli 3.000 predmeta vanzemaljskog porekla, povezanih sa mitologijom oko drevne planine.

 

IZVOR: JUTARNJI.HR SUBOTA, 25.03.2023. | 18:37 -> 19:30 Ilustracija, Foto: Vladimir Zadvinskii/Shutterstock

 

Planina Senganmori koja se nalazi u prefekturi Fukušima obavijena je velom tajni. Izvan Japana, Fukušima je najpoznatija kao regija koja je najgore pogođena razornim cunamijem Tohoku 2011. godine, koji je uzrokovao topljenje nuklearnih reaktora i iznedrio mnoge priče o mutantnim biljkama, piše Daily Mail.

Ali već više od 30 godina, izolovano selo Iino, na strani planine Senganmori, takođe je povezano sa vanzemaljskim misterijama, koje desetine hiljada putnika svake godine obiđe, kako bi se sami u to uverili.

U običnom gradu u ruralnom Japanu, ljudi tvrde da su pronašli 3.000 predmeta vanzemaljskog porekla, povezanih sa mitologijom oko drevne planine.

Priča počinje 1972. godine. Svedoci su prijavili veliki objekat koji emituje svetlost u blizini misteriozne planine Senganmori. U dobu od 25 godina Tsugio Kinošita uveren je da je video nešto vanzemaljsko dok je planinario sa prijateljima.

Nakon toga, Kinošita je posevetio svoj život istraživanju neidentifikovanih letećih objekata.

U godinama koje su usledile, maleni Iino (sada integrisan sa gradom Fukušima) postojano je izrastao u vruću tačku za viđenja vanzemaljaca.

Od 1992. godine, ružičasti muzej Fureaikan u obliku NLO-a na obronku planine prikupio je i uredio 3.000 artefakata - mogućih dokaza vanzemaljskog života

To navodno uključuje poverljive dokumente CIA-e koji sadrže zapise istraživanja NLO-a.

Oko 30.000 ljudi svake godine hodočasti u muzej, oko kojeg su stanovnici izgradili svoju zajednicu. U razgovoru sa stanovnicima Fukušime 2020., novinaru Japan Forwarda rečeno je: "Senganmori nije šala. Oni (NLO) se stvarno pojavljuju u tom području..."

Oni koji veruju u to smatraju da su ‘misteriozni piramidalni oblik Senganmorija i jako magnetsko polje u njegovom podzemnom delu povezani‘, a planina, kažu, deluje kao svojevrsna antena za svemirske posetitelja. Samo u 2022. godini primili su 452 izveštaja o viđenjima u i oko Japana. Uspeli su da potvrde da dokazi nisu lažni u 149 slučajeva.

Cinici bi mogli reći da je sve navedeno plod nečije mašte, i da predmeti nemaju veze sa vanzemaljica, ali... Koliko je moguće da se toliko priča desi na samo jednom mestu?

 

***

Komentar

***

 

K.G.Jung je bio zainteresovan za simboličku dimenziju ludila za NLO. On je u tome video fantastičnu projekciju koja primorava - savremenu racionalnu misao - da se zainteresuje za druge kognitivne načine: doživljena osećanja, neposredne senzacije, intuicije. "Srednjovekovni čovek je vodio dijalog sa Bogom. Čovek dvadesetog veka (mi bi dodali - 21 veka) u procesu  individuacije se priprema za susrete - treće vrste - sa svojim predsvesnim kognitivnim dinamizamima koji nečujno učestvuju u njegovom postojanju". Jung je preteča onoga što se danas zove „socio-psihološki model fenomena NLO-a“, pročitati njegovu studiju: „Moderni mit” ("Un mythe moderne", 1958). "Moderni mit" K.G.Junga pokazuje tačku spoja između dve beskonačnosti, beskonačnost spoljašnjeg sveta i beskrajnost koja spava u svakom čoveku.

Zoran Stokić

25.03.2023.

 

DNK analiza Betovenove kose otkriva tajne njegovog života i smrti

 

SCITECH Autor:Hina23. mar 202311:05

 

Kompozitor Ludvig van Betoven umro je sa 56 godina u Beču, pre skoro dva veka, a biografi od tada pokušavaju da objasne uzrok smrti velikog umetnika, njegov progresivni gubitak sluha i dobro dokumentovane borbe s hroničnim bolestima. Tim naučnika koji je sekvencirao Betovenov genom koristeći pramenove kose nemačkog kompozitora sada možda ima neke odgovore.

Zastoj jetre ili ciroza, je najverovatniji uzrok Betovenove smrti. Propadanje ovog organa izazvano je nizom uzročnika, uključujući i konzumaciju alkohola, rekli su naučnici.

„Proučavali smo moguće genske uzroke njegova tri glavna kompleksa simptoma – progresivnog gubitka sluha, gastrointestinalnih simptoma i bolesti jetre, koja je na kraju dovela do njegove smrti zbog zastoja jetre“, rekao je Markus Noten s Instituta za ljudsku genetiku Univerziteta u Bonu, jedan od koautora istraživanja.

Betoven je, rekao je Noten, imao „jaku genetsku predispoziciju za bolesti jetre“ i sekvence virusa hepatitisa B otkrivene su u njegovoj kosi. „Verujemo da je bolest nastala kombinacijom genetske dispozicije, dobro dokumentovane hronične konzumacije alkohola i infekcije hepatitisom B“, rekao je Noten.

Johanes Kraus s Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju kaže da je hepatitis B „verovatno bio prilično uobičajen u to vreme početkom 19. veka.“ „Barem u poslednjih nekoliko meseci pre smrti bio je zaražen virusom hepatitisa B“, rekao je Kraus.

Šta se desilo sa sluhom

Autori studije, objavljene u sredu u časopisu „Cell Press Current Biology“, nisu uspeli da utvrde uzrok gubitka sluha zbog kog je Betoven na kraju ogluveo.

Naučnici su analizirali osam pramenova kose za koje se tvrdi da su Betovenovi i utvrdili da je pet od njih „gotovo sigurno autentično“, rekao je Tristan Beg sa Univerziteta Kembridž i glavni autor studije.„Budući da smo rekonstruirali genom iz ultrakratkih fragmenata DNK, samo smo pouzdano mapirali oko dve trećine“, rekao je Beg.

Betoven, koji je rođen u Bonu 1770. i umro 1827. godine, borio se s gastrointestinalnim problemima u raznim razdobljima svog života, kao i sa žuticom. „Bilo je razdoblja akutne bolesti u kojima nije mogao raditi, na primer, njegovo jednomesečno razdoblje akutne bolesti u proleće 1825. godine“, rekao je Beg.

DNK otkrio vanbračno dete

Pručavajući Betovenovu DNK i arhivske dokumente, otkrivena je i nepodudarnost u njegovoj pravnoj i biološkoj genealogiji.

Pronašli su „događaj očinstva izvan braka“ dete koje je proizašlo iz vanbračne veze kod nekog od Betovenovih predaka po ocu, rekao je Tomas Kivisild s Instituta za genomiku na Univerzitwtu u Tartuu.

Kivisild je rekao da se to dogodilo u nekom trenutku unutar sedam generacija između Aerta van Betovena, koji je živeo krajem 16. veka i Betovenovog rođenja 1770. godine. Beg je rekao da nije iznenađenje što o tome nema zapisa.

„Ne biste nužno očekivali da će očinstvo van braka biti dokumentovano“, rekao je, budući da je „verovatno bilo tajne prirode.“ „Ne možete isključiti mogućnost da je čak i sam Betoven možda bio nezakonit“, rekao je Beg. “Ja to ne tvrdim”, naglasio je. „Jednostavno kažem da je to mogućnost i da je morate razmotriti.“

Betoven je u pismu iz 1802. tražio da se njegovi zdravstveni problemi, posebno gubitak sluha, opišu nakon njegove smrti „Imao je želju da bude proučavan posle smrti“, rekao je Kraus. „I to je na neki način, u osnovi, njegova želja koju ovim projektom donekle ispunjavamo“, kazali su naučnici.

***

Komentar

***

 

Muzičko delo ili je uspelo ili ne; a da li neko više voli jabuku od grožđa o tome se ne raspravnja. Robovanje romantičarkim nakaradnim idejama iz doba stvaranja nacionalnih država. Vekovima u gradovima Evrope muzika je bila kosmopolitska, sticajem okolnosti kompoziroti i izvođači iz Napulja, Rima, Venecije i drugih gradova današnje Italije su bili "muzička krvna zrnca". Sa buđenjem  ideologije nacija započinje borba nacija tj. falcifikovanje prošlosti. Nemci su, da bi uklonili nasleđe "italijanistike" dekretom nametnuli da su A.Mocart, J.Hajdn, Betoven muzičke ikone sveta. To ne odgovara činjenicama. Svoja prva dela u Bonu Betoven je pisao u ključu Paizjela, Gluka, Humela, za ta dela je dobio loše kritike... ! Uprkos lažnom mitu - bez pomoći aristokrata nema ni Betovena (grof Ferdinand von Valdstein, knez Lobkovitz) školuju ga kod J.Hajdn/Salijeri/ Albrechtsberger omogućili su mu da dostigne nivo savremenika Justin H. Knecht, Mihajla Hajdna, Ditersdorfa, Lukezija, Muzio Clementea, Paizjela, Čimaroze, Pavela Wranitzky-og, Méhula, Pleyela, Jan Ladislav Dusseka, Joseph Krausa, Antonio Cartellieria, Friedrich Witt, Viotija, Humela,..., Kramera. Klavirski koncerti su mu kopija Dušekovih, Sonate kopija Celemneteovih (na pr: Piano Sonata op.50 no.3 'Didone abbandonata'); sinfonije kopija Paula Wranickog, Witta, Mehula i &. Crkvena dela kopija Mihajla Hajdna a završni hor devete simfonije "oda radosti" -  preslušati Bendino finale, Georg Benda: Romeo and Julie, Act III: Final. "Up! Auf unter Reuezahren (Tutti), "... Zvietracht abzuschvoren"

 *

 Ono što slušaoci zovu (prepoznaju) kao  - glavne elemente „Betovenovog zvuka“,  slično  „Mocartovog  zvuka“ su (već) postojali, budući da su ih prethodno „stvorili drugi“ da bi svaki od njih potom koristio, pre nego što je bilo koji od njih dostigavši svoje individualne faze muzičkog razvoja i njegove zrelosti. Oni su zajedno, kao i svi slični „klasični kompozitori“, nasledili i delili veliko trajno i trajno muzičko nasleđe koje su zajedno stvarala mnogi  drugi  kreativni  umovi. „Mit o svetom trojstvu J.Hajdna-Mocarta-Betovena... „poreklo muzičke vrste” je uglavnom potpuna besmislica, i uglavnom je održavaju lenjoumni papagaji akademici, zajedno sa svojim brojnim nepromišljenim ponavljajućim 'memovima' - kao „Klasično jevanđelje“. Vreme je za potpuno novu istoriju muzike. Ova simfonija - Justin Heinrich Knecht - Le Portrait musical de la nature ou Grande Symphonie (1785) - to odlično dokumentuje nastala je daleko pre Betovenove pastoralne simfonije. 

https://www.youtube.com/watch?v=CrXp8zpdMv0

Justin Heinrich Knecht - Le Portrait musical de la nature ou Grande Symphonie (1785)

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Td1cKf5o1s0

Étienne Nicolas Méhul (1763-1817) : Three Overtures (1794-1802), conducted by Sir Thomas Beecham

 

https://www.youtube.com/watch?v=KqCdBwxJERQ

Johann Baptist Cramer / Grande Sonate D-Dur, Opus 20 / Jovanka Banjac

 

https://www.youtube.com/watch?v=2Grl3khtqDI&list=PLiTYarfz3KhtTgdsHhC45EEBPsf06r9vQ

Cramer J. B. Еtude № 1 from „60 studies selected by von Bülow”. Pianist : Valerio Premuroso ///24 etide///

 

https://www.youtube.com/watch?v=8y2y0MfpOvU

Paul Wranitzky - Symphony in D Minor "La tempesta"

 

Zoran Stokić

23.03.2023.