Kraljica Elizabeta nema akademsko obrazovanje

 

Iako je upoznala mnoge političare, filmske zvezde, uspešne preduzetnike, kraljica Elizabeta nikad nije položila akademski ispit.

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 30.08.2021. | 08:30 -> 08:37

 

Kralljica Elizabeta nije imala vremena za formalno obrazovanje, jer je od ranog doba morala da uči o monarhiji.

Dok su njena deca i unuci postigli značajne rezultate u akademskom obrazovanju i završili prestižne škole, kraljica nije pohađala tradicionalnu školu, ali se, prema pisanju stranih medija, školovala kod kuće, gde je imala istaknute učitelje.

Pre nego što je napunila sedam godina, učila je da čita, piše, svira klavir i da pleše.

Veći deo detinjstva je provela sa dadiljama, a majka je imala veliki uticaj na njenu orijentisanost ka hrišćanskoj religiji.

Kako formalno obrazovanje nije bilo prioritet njenih roditelja, ona je, još kao devojčica, imala privatne časove u vezi sa budućim kraljevskim dužnostima, jer je morala da se spremi za ulogu koja je čeka nakon abdikcije ujaka Edvarda VIII.

Kraljičin otac nije voleo školu, a njena majka je mislila da je važnije da zabavi, rekla je profesorica Kejt Vilijams, autorka knjige "Young Elizabeth" (mlada Elizabet).

Tradiciju školovanja od kuće prekinuo je njen sin, princ Čarls, koji je postao prvi naslednik britanskog prestolja koji je pohađao Univerzitet i stekao diplomu. Od samog početka od njega su svi imali velika očekivanja i bio je pod stalnom prismotrom.

Elizabeta je sa titulom dobila i obaveze koje su je sprečavale da provodi vreme sa svojom decom, ali se oslanjala na supruga kada su donošene odluke u vezi s porodicom.

Princ Čarls se školovao kod kuće, pod nadzorom Ketrin Pibls, koja je podržavala njegovu nesigurnost. Iako je bio neverovatno nadaren, stvari oko njega su ga lako ometale.

Kada je napunio osam godina, kraljica i princ Filip su doneli odluku da nastavi školovanje dalje od Palate.

U kraljevskoj limuzini, 1957. godine, dovezen je ispred škole „Hill House“ u Knajtsbridžu, jer je njegova porodica smatrala da treba da odrasta u što normalnijem okruženju, poput svojih vršnjaka.

Međutim, nakon samo šest meseci otac ga je prebacio u "Cheam Scholl" u Hamširu, u kojoj su se dečaci pripremali za odlazak u internat.

Tu se nikad nije snašao i bio je nesrećan. Nakon završetka škole, želio je da upiše Iton, ali je ipak princ Filip odlučio da upiše škotski „Gourdonstoun“ i krene njegovim stopama.

Studiranje u Gourdonstounu je bilo izazovno, studenti su dan počinjali trčanjem pre doručka, a zatim su se tuširali ledenom vodom. Čarls je priznao kako mu je Gourdonstoun pomogao i naučio ga samodisciplini i samokontroli, ali i usmerio kroz život.

 

***

Komentar

***

 

 

Već od 12 veka u Evropi - funkcija dvora i plemstva je bila (između ostalog) da uz pomoć „dvorskih manira“ promoviše „civilizovanost“ (hrišćani su to zvali: kurtoazija) među vlastelom, viteštvom i narodom i „čestitost“ koja je bila povezana sa idealom mudrosti, umerenosti, saveza hrabrosti i skromnosti, razumnost i junačku borbenost. O tome najbolje svedoči starofrancuski junački ep: „Pesma o Rolandu“ 1130. kao i sami priručnici iz kurtoazije (lepih manira) na latinskom kao i na narodnim  jezicima, na primer, u Engleskoj Daniel of Beccles: "Liber Urbani" (Daniel od Becclesa bio je srednjovekovni pisac i vitez na dvoru kralja Henrija II), na nemačkom " Der wälsche Gast" Thomasin von Zerclaere 1210-1215. Priručnici se bave viteškim vrlinama, porocima i preporukama čitanja za mlado plemstvo i poučava dvorskom vaspitanju, obrazovanju, ljubavi i praktičnoj etici. Koga ovo zanima najbolje je da pročita knjigu  Norberta Elijasa  „Proces civilizacije“ 1939. (prevedena i na srpski, 2001 Novi Sad).  Monarhija je  posle farncuske revolucije, kada je nastala reublika, na nju  prenela etički ideal da je veoma bitno da ljudi koji obavljaju javne funkcije vladaju pomoću ličnih vrlina i časti. Kada ste sve to propustili onda vi izgledate kao Srbija.

Samo jedan primer: Friederike Sophie Vilhelmine iz Pruske (1709-1758) ćerka Friedricha Vilhelma; odgajana je kao buduća engleska kraljica, ali je udajom za Friedricha von Brandenburg-Baireutha postala Markgrovinom od Brandenburga. Iz njenih memoara saznajemo iz "prve ruke" o kulturnim obrascima života na pruskom dvoru (Fridriha Velikog). Kao pokrovitelj umetnosti, kompozitor i operski direktor, oblikovala je kulturni život grada Bajrojta u značajnoj meri do danas. Markgrofovska opera u Bayreuthu, koju je ona sagradila, UNESCO je 2012. godine proglasio svetskom baštinom. Poslušajte njenu operu: "L’Argenore", 1740. Dostigla je nivo najvećih baroknih kompozitora Vivaldija, Hendla, Ramoa.

 

Zoran Stokić

30.08.2021.

 

DW: Naselje u kojem je godišnja kirija 88 centi

LIFESTYLE Autor:Dojče vele 28. avg. 2021.

Izvor: Shutterstock/ilustracija

 

Pre tačno pet vekova je bogati trgovac iz Augzburga stavio svoje kuće na raspolaganje siromašnima. Naselje postoji i danas, po istom principu, uz simboličnu stanarinu. DW u poseti najstarijem socijalnom naselju na svetu.

Stambeno naselje Fugeraj sa kućama obraslim zimzelenom i komotnim trgovima jedno je od najvećih atrakcija u nemačkom Augzburgu. Ali, živopisno naselje u srcu bavarskog grada je mnogo više od toga: to je veliki socijalni projekt koji već pet vekova godina u 67 kuća sa 142 stana pruža krov nad glavom za oko 150 siromašnih ljudi. Još 80 ljudi je na listi čekanja.

Ko ovde želi da živi mora da ispunjava par uslova. Njih je 1521. utvrdio bogati trgovac Jakob Fuger iz Augzburga.

U „kućama za siromašne“ smeštani su nadničari ili zanatlije koji su malo zarađivali. Oni su morali biti časni i truditi se oko zaposlenja. Prosaci nisu imali nikakve šanse – za njih su, smatrao je Jakob Fuger, nadležni grad i crkva. Osim toga, stanari su morali da potiču iz Augzburga, da budu katolici i da se triput dnevno mole za spas duše trgovca Fugera.

Zauzvrat je od stanara zahtevao godišnju stanarinu od jednog rajnskog guldena – to je odgovaralo otprilike sedmičnoj plati jednog zanatlije. Što se tiče iznosa stanarine, ništa se nije promenilo već 500 godina. Danas se jednom godišnje mora platiti simboličnih 88 centi. I dalje svi stanari moraju biti katolici – a da li se stvarno triput dnevno mole za dušu osnivača naselja, to je teško proveriti, piše Dojče Vele.

 

Stanari danas

Noel Gvobadia (27) živi u Fugerovom naselju od tinejdžerskih dana. Njegova samohrana majka se s njim i njegovim mlađim bratom doselila u Fugeraj jer nije mogla da zaradi dovoljno za izdržavanje dece i sebe.

„Većina ljudi koji su ovde živeli bili su prilično stari“, priseća se Gvobadia. „Brinuo sam kako će to izgledati. Tim pre što smo bili prva porodica migrantskih korena u naselju.“

Ali, njegovi strahovi su bili neopravdani. Osnovni koncept naselja podstiče dobrosusedske odnose. „Mora se samo međusobno razgovarati“, kaže Noel Gvobadia. „Svi smo sedeli u vrtu pivnice, onda jedan drugome pomogne recimo kod podešavanja televizora – i nakon kratkog vremena kao da je čovek stekao novu porodicu.“

Bake i dede iz naselja već odavno su postali dobri prijatelji s kojima zbija šale, popije pivo i od kojih se čuje poneki dobar savet. Kad se Noel s 20 godina odselio iz majčinog stana, ostao je veran naselju. Sad tamo ima mali apartman samo za sebe.

„To me oslobodilo velikoga straha od potrage za stanom na tržištu“, kaže on. „Zahvaljujući niskoj stanarini, od ono malo novca što sam zarađivao za vreme strukovnog obrazovanja mogao sam dobro da živi, i potpuno se koncentrišem na planove za budućnost.“

 

Važan osećaj zajedništva

Ilona Barber (71) već šest godina živi u naselju. Ona se prijavila jer njena mala penzija nije bila dovoljna za pokrivanje troškova. „Na Badnje veče sam dobila vest da ću ovde dobiti stan“, priča ona. „To je za mene bio božićni poklon.“

Od tada ona s dva psa, dve mačke i šest ptica živi na 55 kvadratnih metara – i već odavno je važan oslonac u naselju.

Ako nije upravo angažovana da od turista na ulazu u Fugeraj naplaćuje naknadu za posetu naselju – što je jedan od izvora prihoda socijalnog naselja – onda za susede obavlja neke male poslove ili ide na ćaskanje ili gledanje filmova koje organizuju stanari. „Cenim solidarnost, zajedništvo koje ovde vlada“, kaže ona. „I naravno činjenicu da ne moram da razmišljam o svakom feningu koji trošim.“

Za stanovnike se brinu dve socijalne radnice. Doris Hercog je odgovorna za proveru zahteva za stanovanjem u naselju, za posredovanje u slučaju spora između suseda, a pomaže i u rešavanju problema s birokratijom. „Kontaktiram zdravstvena osiguranja i bolnice, često stanare pratim kad moraju u neku državnu ustanovu ili kad je potrebno obezbediti osnovnu socijalnu pomoć“, kaže ona.

Zauzvrat se očekuje da se stanari naselja sami angažuju gde je potrebno – na radovima u vrtu ili ako je potreban noćni čuvar. Jer, svakoga dana tačno u 22 sata zaključavaju se ulazna vrata „sela u gradu“. Svaki stanar koji nakon toga želi da uđe u naselje, mora noćnom čuvaru da plati 50 centi.

 

Pogled u budućnost

Jakob Fuger je povelju o osnivanju naselja potpisa u avgustu 1521. Za ono vreme je bilo neobično što siromašnima hoće da pomogne veletrgovac, koji je bogatstvo stekao pre svega vađenjem ruda. U to vreme su deca siromašnih roditelja oduzimana, a roditelji slati u radni logor. Odatle najčešće nije bilo povratka.

„Jakob Fuger je omogućio ljudima da porodica ostane na okupu“, kaže Astrid Gabler, portparolka Fondacije Fuger. „On je bio uveren da će tako lakše ponovo stati na sopstvene noge.“

Od osnivanja je Fugerovo naselje stalno raslo. Građeni su novi stanovi, a u Drugom svetskom ratu je izgrađen bunker za slučaj vazdušnih napada. U međuvremenu postoji i dućan sa suvenirima i muzej za brojne turiste.

Bit socijalnog naselja koje slavi 500. rođendan je takozvani „Fugerov kod“ – „kao uzor za buduća socijalna naselja po celom svetu“, kaže Astrid Gabler. „Jakob Fuger je ovde stvorio model. Želimo da u budućnosti svuda u svetu nastanu ovakva socijalna naselja.“

Pri tom naravno valja voditi računa o lokalnim uslovima, naglašava ona. To što stanari Fugerovog naselja moraju biti katolici odražava tadašnje vreme i okolinu, kaže Gabler. Ali, kaže, moguća su i sekularna socijalna naselja ili ona u kojima žive pripadnici drugih vera „sve dok slede humanističke ideale“.

Fondacija je još uvek je u rukama porodice Fuger. Stanar Noel Gvobadia je svestan duge istorije četvrti. „Bio sam najmlađi stanar koji je sam živeo u jednom stanu najstarijeg socijalnog naselja na svetu“, kaže on uz osmeh. „Zar to nije kul, sa 27 godina sam deo priče duge 500 godina.“

 

 

***

Komentar

***

 

Pre karolinške renesanse postojale su - “artes vulgares et soldidae” - “obične i prljave zanatske veštine”. U doba karolinške renesanse, pak, prvi put od antike, zanatske delatnosti su dobile naučni (umetnički) status. Da li se tome treba čuditi? — Ni najmanje, ako se zna kakvo su mesto zauzimali kovački i kujundžijski zanat u germanskoj mitologiji, ili ako se prate sage o galskom bogu veština i zanata, Merkuru. Ako se ta "varvarska tradicija" još ispreplete sa jednom od ideja hrišćanskog učenja po kojoj "ako ko neće da radi da i ne jede" (Pavlova poslanica Solunjanima), pojava naučnog statusa zanatskih delatnosti dođe mu, u takvoj klimi, nekako prirodna. Naučna i intelektualna PROMOCIJA RADA I TEHNIKE u doba karolinške renesase započela je, znači, jednim delom iz običaja varvarskih naroda, koji su tada nastanjivali Zapadnu Evropu, jednim delom iz hrišćanske "teologije rada", a jednim delom iz dostignuća koja su već bila stvorena u antici. Naime, u doba Karla Velikog uveliko se umnožavaju traktati Vegecija o tehnici i tehničkim napravama u antičkom svetu. Dalji život novostvorene ideologije rada može se pratiti, na primer, na portalima gotskih katedrala, gde se, pored figura likova iz Svetog pisma, pojavljuju i statue, bareljefi i vitraži koji prikazuju radnike na najrazličitijim poljoprivrednim i zanatskim poslovima. U katedrali Svete bogorodice u Semiru na vitražima uopšte nema scena iz života svetaca, ali je zato na njima, do najsitnijih detalja, prikazan proces pravljenja sukna. Na vitražima u Šartru, pak, kao da imamo svojevrsno poređenje između svetaca i zanatlija .

Zatim, dok je vizantijski svet nastavljao, na primer, da u svojim kalendarima kopira antičku alegorijsku ikonografiju sa više lica, kalendari u doba karolinške renesanse sami za sebe svedoče o novom pogledu na svet. U tim se kalendarima koristi realističko prikazivanje samo jednog lika, koje obavlja samo jednu poljoprivrednu delatnost u skladu sa tekućim godišnjim dobom. Prilagođavanje racionalizaciji rada bila je slika kulturne prekretnice podstaknute novim društveno-ekonomskim potrebama. Vođen tim ciljem, Karlo Veliki je čak i mesecima u godini dao nova imena u funkciji poljskih radova. Ali, osim što je glorifikovala organizovan poljoprivredni rad, karolinška renesansa je, dakle, prva u istoriji kulture stvorila pojam ARTES MECHANICAE. Podaci o tome mogu se naći u Svadbi Merkura i Filologije od Kepela  iz 859. godine. Bio je to trenutak kada je stvorena ideja o tome da mehaničke veštine nisu prirodno urođene, nego dolaze od ljudskog razmišljanja, te su stoga naučnog ranga. Tako u srednjevekovnim zapadnim gradovima mehaničke veštine ne samo što su imale ekonomski i naučni sadržaj, već su postajale i izvor moralnog zadovoljstva. "Majstor koji izrađuje remek-dela zanastva, učvršćuje svoje pravo na članstvo u cehu i, istovremeno, učvršćuje i svoj lični ugled, društveni položaj, pripadnost korporaciji." Bio je tu put ka zanatskim cehovima, stambenom naselju Fugeraj u nemačkom Augzburgu i današnjoj nemačkoj privredi.

 

Zoran Stokić

28.08.2021.

 

Život i smrt „porno muzeja“: Prado i Luvr pobedili “Pornhub” i Ćićolinu

 

KULTURA Autor:N1 Beograd25. avg. 202111:21

 

Slika, muzej, Rođenje VenereIzvor: pixabay.com

https://rs.n1info.com/kultura/zivot-i-smrt-porno-muzeja-prado-i-luvr-pobedili-pornhub-i-cicolinu/

 

Internet stranica “Pornhub” povukla je multimedijalne sadržaje na kojima su “motivi” sa desetina slika iz najpoznatijih svetskih muzeja. Kampanja je nazvana “Classic nudes”, a skandal je potresao umetnički svet.

Tokom jula, vodeća stranica sa sadržajem za odrasle napravila je “erotsku šetnju” kroz zbirke šest najznačajnijih muzeja na svetu: madridskog muzeja Prado, njujorškog Metropolitena, Nacionalne galerije u Londonu, galerije Ufici u Firenci kao i pariskih muzeja Luvr i Orsej, piše “El Pais”.

Bez obrazloženja, video sadržaj je povučen, ali je ostao audio materijal u kome porno glumica Asa Akira daje svoje “tumačenje” nekih od umetničkih dela iz muzeja Metropoliten, Orsej i londonske Galerije.

Stav muzeja Prado povodom ovog slučaja od početka je bio kategoričan: snimci koje je plasirao Pornhub ocenjeni su kao – cinični.

Izvor : Printscreen: Pornhub

“Govorili su da su zbog pandemije koronavirusa muzeji prazni i da su želeli da zainteresuju ljude da ih posete”, ističe portparol muzeja Prado.

U videu koji je najavio “kampanju”, objavljen na Jutjubu, bivša porno glumica i poslanica italijanskog parlamenta Ćićolina poziva sve zainteresovane rečima “najbolja pornografija se ne nalazi na sajtu Pornhub, već se može naći jedino u muzeju”.

“Pornografija se možda ne smatra umetnošću, ali neka umetnost se može smatrati pornografijom”, navodi se u “pozivu” Ćićoline.

 

***

Komentar

***

 

Pa zar nije sve postalo marketing? I kulturu, umetnost, znanje, politiku -  zamenio je marketing. Sve se kvantifikuje, preračunava u novac. I umetnici i naučnici su postali „broj“. Forma je zamenila sadržaj! Već posle I svetskog rata kapitalizam je usmerio građansko društvo u pogrešnom smeru – pomerio je težište od štednje („odlaganja“, „samosuzdržavanja“) - na potrošnju. Stil života je postao „ne odlagati“ bilo koju želju koju imamo – bilo da je u pitanju neka materijana stvar ili neka naša želja iz sfere seksa – sve „odmah i sada“! Tržište koje se stalno širi - je tu da ti omogući - da se oslobodiš svake napetosti, teskobe, tako što ćeš – konzumirati „sve“ i  „odmah“! U takvom „ubrzanom“ "sistemu vrednosti" za ljubav, erotiku - više nije bilo mesta ni vremena - sve je postalo pornografija. Homo sapijens je, poput Frojda,  poverovao da se supstrat svih duhovnih fenomena može naći u fiziološkim pojavama - različitim oblicima seksualnog instinkta. Uprkos iskustvima porno zvezda ljudi su - prototip svake sreće - vezali za seksualnu (genitalnu) ljubav. Da bi se stiglo do tih najviših užitaka potrebno je još samo poznavati „ispravne tehnike“. Međutim već su neuroze i psihoze porno zvezda pokale da zadovoljenje svih instinktivnih potreba ne samo što nije osnova sreće nego ne garantuje čak ni zdravlje.

 

Zoran Stokić

25.08.2021.

 

Poslednji Srbin u Avganistanu za B92.net: "Ostajem ovde"

Viktor Urošević možda je poslednji Srbin u Avganistanu. I, kako kaže u razgovoru za B92.net, nema nameru da napušta tu zemlju.

 

IZVOR: B92, SOFIJA JOKSIMOVIĆ UTORAK, 24.08.2021. | 14:43 -> 08:30

 

Prizori iz Kabula danima potresaju svet i medijski izveštaji puni su priča o (ne)uspešnim evakuacijama, što stranaca, što Avganistanaca, koji na sve načine pokušavaju da napuste tu zemlju.

 

Još uvek nije izvesno da li će se američki vojnici i ostale snage međunarodne zajednice potpuno povući iz Avganistana 31. avgusta, iako su talibani poslali upozorenje da će SAD zažaliti ako produže taj rok. Zbog toga sat ubrzano otkucava za sve one koji žele da odu iz Avganistana pre nego što vlast i kontrola u potpunosti pređu u ruke Talibana.

 

Među njima, uz mnogo muke i truda, evakuisano je i troje naših državljana. Njihove priče čitali smo danima unazad. Ipak, kažu, u Avganistanu i dalje ima naših ljudi.

 

Jedan svakako. Viktor Urošević radi kao medicinski koordinator bolnice "Emergency NGO" u gradu Laškar Gah, u samom "srcu" talibanske moći.

 

I, kako kaže u ekskluzivnom razgovoru za B92.net, nema nameru da odlazi.

 

"Ne planiram da se evakuišem i nisam nikoga kontaktirao povodom evakuacije. Ostajem ovde", kaže on i dodaje da bi, na osnovu projekcija koje ima, u Laškah Gahu "trebalo da bude baš mirno".

 

Urošević je u Avganistanu već više od tri godine. O razlozima svog dolaska u tu, decenijskim ratovima i nemirima, uništenu zemlju, kaže:

 

"Iskreno, ovde sam došao da bih probao neku misiju, mirovnu misiju, da probam neko drugo iskustvo. Na preporuku prijatelja, koji je takođe iz Srbije, ja sam sada ovde. Prvo sam bio u Kabulu dve godine, a onda su me postavili za koordinatora u Helmandu, i tu sam već godinu i par meseci. Sviđa mi se ovde, pronašao sam se".

 

Neizbežno, nameće se pitanje da li se oseća sigurno.

 

"Znate kako, kada sam dolazio ovde rekli su nešto što ću i ja sada vama reći - 'ako želiš da budeš siguran, nemoj dolaziti u Avganistan'".

 

Svedočio je mnogim teškim prizorima.

 

"Ovde nema garancija. Tokom mog boravka video sam mnogo civilnih žrtava, koje su kolateralna šteta sukoba koji su vođeni. Posebno sada, u poslednje vreme, pošto je Helmad provincija u kojoj su se vodile najveće borbe", kaže on i podseća da je tako bilo i tokom boravka američkih i britanskih trupa kao i da je nakon njihovog povlačenja došlo do velike ekspanzije nasilja.

 

Na pitanje kakva je situacija sada u Laškar Gahu, Urošević kaže: "Poprilično je mirno. Mogu reći - neprirodno mirno".

 

"Očekujemo da ovde više neće biti nekih drastičnih promena. Sada je na severu problem, oko Panšir doline. Tu očekujemo borbe u sledećih par dana. Ako ne dođe do mirnog rešenja, u šta sumnjam. To pratimo, ali na jugu zemlje je mirno", objašnjava on.

 

Provincija Helmand, u kojoj se Laškar Gah nalazi, inače je jedno od najvećih uporišta Talibana i deo Avganistana iz kog dolazi najveći broj njihovih lidera, kao i boraca.

 

Zbog toga, ne čude reči Uroševića da se, u odnosu na raniji period, način života u Laškar Gahu nije previše promenio.

 

"Znate, ova provincija je jedna od najradikalnijih provincija u Avganistanu", objašnjava on i dodaje da je takav odnos bio i prema pravima žena.

 

"Što se tiče žena, ovde nije bilo velike evropeizacije. One se nisu mogle videti bez burke napolju čak i pre ovih dešavanja", navodi.

 

Uprkos tome, prema njegovim rečima, žensko osoblje radilo je u bolnici i ranije, a ostalo je na svojim radnim mestima i nakon promene režima.

 

"Nama je bilo bitno da naše žensko osoblje ne dobije zabranu da radi. I nije. To je u svakom slučaju jedan korak napred. Još uvek škola nije zabranjena, i obećali su da to neće dirati. Tačnije, neće zabraniti devojčicama i ženama da se školuju. Ali, fakulteti tek treba da počnu sa radom, tako da, to tek treba da se vidi", kaže.

 

Na pitanje da li se, nakon najavljenog povlačenja trupa pod kontrolom centralne vlasti u Kabulu, očekivalo da će talibani krenuti u napad, odgovorio nam je ono što je, čini se, trebalo da bude jasno svima.

 

"Apsolutno da! Naravno da se očekivalo, to je nešto što su oni najavljivali još tokom pregovora kada su tražili povlačenje", siguran je Urošević i objašnjava da su Talibani već 1. maja krenuli sa akcijama.

 

On navodi da se sve izdešavalo munjevito i da praktično čitav Avganistan brzo osvojen iako se nije očekivalo osvajanje velikih gradova za koje su Talibani obećali da ih neće dirati.

 

"Laškar Gah, gde sam ja, prvi je veliki grad koji je direktno napadnut. Talibani su za pet dana ušli u grad, i pored tri prstena obezbeđenja vladinih snaga. Brzo su sve pregazili", navodi on i naglašava da su u provinciji Helmand talibani živeli zajedno sa ostalima pa je i to jedan od faktora zašto je tako brzo došlo do promene.

 

A kako sada izgleda život u Laškar Gahu?

 

"Od kada je krenula ofanziva pa sve do 13. avgusta, grad je bio potpuno blokiran. Vodile su se žestoke borbe, ljudi su bežali iz grada. Avioni su bombardovali, helikopteri takođe. Da, zaista je to bila ratna zona", kaže i dodaje da se od tada grad skroz otvorio i život je nastavljen.

 

"Rade prodavnice, marketi, putevi su otvoreni. Znači, jedna normalna situacija", primećuje Urošević.

 

Navodi da se tačan broj žrtava ovog sukoba ne zna.

 

"Nemamo tačan broj, ali sigurno da je on visok. Naša bolnica je jedini trauma centar u provinciji. To znači da su svi ranjeni koji na licu mesta nisu podlegli povredama morali da dođu kod nas. Veliki broj njih, nažalost, podlegao je povredama jer nisu mogli da budu transportovani do naše bolnice", zaključuje u razgovoru za B92.net Viktor Urošević, medicinski koordinator bolnice "Emergency NGO" u Laškar Gahu, možda i poslednji državljanin Srbije u Avganistanu.

***

Komentar

***

 

Avgani-stan = Srbi-stan

 

zemlje "posestrime"- zemlje vojni logori

 

 

Zoran Stokić

24.08.2021.

 

Joseph Schuster

(11. avgust 1748. u Drezden - 24. jul 1812. Drezden)

Kraljevski saksonski Kapellmeister u Drezdenu

 

 

Schuster je napisao 23 opere, brojne mise kao i sekularne kantate i instrumentalnu muziku. Za života je bio jedan od najpoznatijih operskih kompozitora, njegova dela izvođena su širom Evrope. Danas su njegove dela nepravedno zaboravljena.

 

 

Crkvena dela:

 

Messe d-Moll (1768), D-B

Messe g-Moll (1772), D-B

Messe F-Dur (1777/1797)

Messe Es-Dur (1785?)

Messe A-Dur (1793?), D-B

Messe B-Dur, D-B

Messe d-Moll (nur Kyrie, Gloria, Credo), D-B

Messe d-Moll, D-B

D-Dur, D-B

Messe B-Dur (Credo fehlt)

Offertorien, Vesperpsalmen und marianische Antiphonen

 

Huc pastores G-Dur (1771)

Intonuit D-Dur (1778)

Confitebuntur coeli A-Dur (1788)

Diffusa est gratia F-Dur (1797), CZ-Pnm, Cz-BRe

2 Angelus Domini C,B

Ave Maria F-Dur

Confirma hoc Deus

Exultabant D-Dur

2 Laetamini in Domino C,D

Mirabilis Deus C-Dur, D-B (Autogr.), CZ-Pnm

Andere Liturgische Formen

 

Miserere, c (1777), d (1787), D-B

Stabat mater c-Moll (1782), D-B, D-SWl

Te Deum D-Dur (1800), D-SWl, Cz-Pnm, Cz-Pu

Hymnus in festo Corporis Christi Es (1802)

Completorium F-Dur

Deposuit potentes d-Moll, D-B

Haec dies C-Dur

Litaniae lauretanae B-Dur

Litaniae de venerabili altaris sacramento Es-Dur

4 Magnificat, D-B

 

 

Oratorijumi, opere i kantate:

 

Cantata a tre voci. Per festeggiare nel Real Teatrol di San Carol il felicissimo giorno natalizio di sua maestà (12. Januar 1776 Neapel), Texbücher:I-Nc, I-Vgc, I-R (1778 Dresden), auch A-Wgm, D-B, D-Rp

La passione di Gesù Cristo (Pietro Metastasio)

Ester (1781 Venedig, Ospedaletto), I-Mc

Lob der Musik (August Gottlob Meissner) (1784 Leipzig), auch D-B, DSWl, D-OHL u. a.

Il genio dell’Adria (1785 Venedig), Texbücher: I-Vcg

Mosè riconosciuto (Giovanni Ambrogio Migliavacca) (1786 Dresden)

La Betulia liberata (Metastasio) (1796 Dresden), auch D-B

L’amor prigioniero (Metastasio) (1801 Dresden, Kleines Hoftheater)

Gioas re di Giuda (Metastasio) (1803)

Il ritorno del sole sull’orizonte (1808), auch D-LEm

zahlreiche Gelegenheitskantaten, Arien und Lieder in A-Wgm, B-Br, D-Dl, D-Ds, D-LÜh, D-W, I-Bc, I-MC, NL-Avnm, RUS-KAu, sowie in gedr. Sgln. von Joh. A. Hiller, Joh. Fr. Reichardt, C. F. W. Kiegel, R. Becker

Bühnenwerke (Auswahl)

 

La fedeltà in amore, azione comica per musica 2 Akte (Karneval 1773 Dresden, Kurfürstl. Theater), D-Dl

Didone abbandonata (Metastasio), dpm 3 Akte (1776 Neapel). D-Dl, I-Nc

L’amore artigiano (Carlo Goldoni), dass. 3 Akte (1776 Venedig, Teatro San Moisè), B-Bc

Demofoonte (Metastasio), dpm 3 Akte (1776 Forlì). D-Dl, F-Pc

Der Alchymist oder Der Liebesteufel (Meissner, Nach M.A. Le Grands L’Amour diable), comische Oper 1 Akt (März 1778 Dresden, Kurfürstliches Theater), D-B, D-Dl, D-DS, D-Rp, D-Hs

Bradamante (Mazzolà), dpm 3 Akte (1779 Padua)

Die wüste Insel (August Gottlieb Meißner nach Metastasios L’isola disabitata), Singspiel (1779 Leipzig, Ranstädter Tor)

Amor e Psyche (M. Coltellini), dpm 2 Akte (1780 Neapel, Teatro S. Carlo), D-Dl

Il marito indolente (Mazzolà), dramma giocoso 2 Akte (1782 Dresden, Kurfürstliches Theater), D-Dl, D-Do, D-Hs; als Der gleichgültige Ehemann, D-B

Lo spirito di contradizione (Mazzolà), dass. 2 Akte (April 1785 ebd.), D-Dl; als Dr. Murner, D-DS

Gli avari in trappola (Mazzolà), dass. 2 Akte, (1787 ebd.), D-Dl

Rübenzahl ossia il vero amore (Mazzolà), dass. 2 Akte (1789 ebd.), D-Dl

L’ape musicale ossia il Poeta impresario pasticcio (Karneval 1792 Triest), Textbücher: I-TScom, I-Vgc

Osmano dey D’Algeri (G. Cinti), dramma giocoso 2 Akte, (1800 Dresden, Kurfürstliches Theater), D-Dl

Il giorno natalizio (Cinti), pasticcio 2 Akte (1802 Dresden, Kurfürstliches Theater), D-Dl

Instrumentalmusik (Auswahl)

 

3 Sinfonien (1765, 1776), D-Dl

Konzert für 2 Cembali und Orch (1773), D-B, D-Dl, D-SWl

6 Divertimenti da Camera für Cembalo und Violine (1777), D-B, D-Dl, D-LEm

4 Streichquartette (1780), (früher W.A. Mozart zugeschrieben, KV, Anh. 210-213/C20.01-04), D-B

VI pièces á 2 clavecins (1790/91), D-Dl

 

Diskografija:

 

Joseph Schuster: Demofoonte (Aufnahme: 29. Mai – 3. Juni 2001) deutsche harmonia mundi 2003

Joseph Schuster: Streichquartette Nr. 1-6 „Quartetti Padovani“, Symphonia, DDD, 2001

 

 

*

 

 

Pažnju muzikologa Ulle Baur izazvao je komentar u muzičkom leksikonu o kompozitoru koji joj je ranije bio potpuno nepoznat: „Gudački kvarteti u dodatku Kochel kataloga (br. 210 ff), koji su dugo bili poznati kao Mocart pregledana su dela („Mailander Kuartette“, 1772 /73). “

 

Ulla Baur je krenula u istraživanje Schusterovih posthumnih dela, koja se kao rukopisi nalaze u muzičkoj biblioteci u Drezdenu. Pojavila se nemerljiva riznica divne muzike.

 

Od tada Ulla Baur nastoji da operska dela Josepha Schustera izvede na scenu i učini ih dostupnim širokoj publici.

Sve je počelo Schusterovom operskom serijom "Demofoonte" (1776. u Forliju), koju je snimila na CD -u sa svojim orkestrom "la ciaccona" za BMG / DHM; Bavarska radiodifuzna korporacija i Deutschlandradio.

Zatim je usledilo izvođenje Šusterove opere „Amor e Psiche“ (1780. u Napulju) u Regensburgu na „Danima rane muzike“ i na festivalu u Drezdenu.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=VxVsct3HoTs

Joseph Schuster - Il Marito Indolente - Featurette

 

 

2012. godine, povodom 200. godine njegove smrti, izvela je  još jedna Susterovu operu, "Il Marito indolente" (1782. u Drezdenu). Bez ove Susterove opere nije moguće razumeti kako je Mozart stvarao svoja dela. Ovde imamo skraćeni prikaz rada Ulle Bauer na toj operi. Po svoj prilici "Il Marito indolente" (1782. u Drezdenu) nažalost još uvek nema na nosačima zvuka (u bilo kom obliku); nema čak ni snimka te opere na netu (obično neki entuzijasta to postavi).

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=dj06dfLwx34

Joseph Schuster - Amor e Psyche 1_2 (4 Novembre 1780)

 

https://www.youtube.com/watch?v=Tr2G6WzLm4U

Joseph Schuster - Amor e Psyche 2_2 (4 Novembre 1780)

 

https://www.youtube.com/watch?v=QuY6j0L3T6g&list=OLAK5uy_k2sxsvjSDKmlgFIlErrQBUix3W9uc0kOo

Demofoonte - Opera seria in three Acts: Overture

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=4OTwY3u0l4w&list=PLMzQh8DVWbR6TP-Nf9_DSycRXDDcZtiJr

Joseph Schuster - Six Pièces per due Cembali - No. 1 - La coquette

 

 

*

 

Joseph Schuster (jun.) Prvu muzičku obuku stekao je od svog istoimenog oca (Joseph Schuster Sen.), koji je bio basista na dvoru izbornika u Drezdenu, i Johanna Georga Schurera. Zahvaljujući stipendiji gradskog veća Saksonije, mogao je da proučava kontrapunkt u Italiji od 1765. do 1768. godine. 1772. postao je crkveni kompozitor na dvoru u Drezdenu. Od sada su njegove dužnosti bile komponovanje i izvođenje crkvene muzike i režija operskih predstava.

1774–77 / 1778–81  je putovao u Italiju. Njegov glavni zadatak tokom ovih putovanja bio je da nabavi note i angažuje nove pevače za predstave u Drezdenu. Ali Schusterovi operski trijumfi u Napulju i Veneciji, na primer u januaru 1776. „Cantata a tre voci“ u čast rođendana kralja Ferdinanda IV u Napulju, premašili su ovaj stvarni glavni zadatak. Iste godine u Forliju je premijerno izvedena operna serija Demofoonte. Narednih godina uspeo je da učvrsti svoju poziciju operskim uspesima u Napulju i Veneciji, a takođe je postao poznat i kao kompozitor u Nemačkoj. Godine 1787. Joseph Schuster je imenovan dvorskim dirigentom. Većina njegovih dela može se pripisati operi bifu, ali je komponovao i crkvena dela, orkestarsku muziku i kamernu muziku.

Gudački kvarteti u dodatku Kochelovom indeksu (br. 210 ff), koji su se dugo smatrali Mocartovim delima („Milanski kvarteti“, 1772/73), napisao je Schuster. Šuster je ova dela komponovao oko 1780. godine, koja su smatrana kopijama Mocartovih originala. Muzikolog Ludvig Finscher uspeo je da otkrije pravo poreklo (u Die Musikforschung, 1966). V. A. Mozart komentariše kvalitet Schusterovih gudačkih kompozicija u pismu svom ocu od 6. oktobra 1777: „Šaljem svoju sestru ovde 6 Duettos a Clavicembalo e Violino Schustera. Svirao sam ovde mnogo puta. Nisi loš. Ako ostanem ovde, uradiću i 6 na ovom guštu, jer vam se ovde jako sviđaju “(Mocart, Briefe II, 41).

Takođe je aktivno učestvovao u gradskom muzičkom životu u Drezdenu. Schuster se uspostavio u Drezdenu prvenstveno kroz kompoziciju Drammi giocosi. Ali i kroz pevačke igre, npr. B. "Alhemičar ili đavo ljubavi" (1778), on je istupio. Oko 1790. režirao je kamernu muziku i koncerte. U okviru njegove funkcije „crkvenog kompozitora“ nastao je veliki broj dela koja su prvenstveno bila namenjena repertoaru dvorske crkve.

Schuster se takođe posvetio instrumentalnoj muzici. Nakon Sedmogodišnjeg rata, njihova funkcija je bila u kontekstu privatnog suda. Joseph Schuster komponovao je mnogo manjih klavirskih dela za časove izborne porodice, koje je režirao od 1788. nadalje. Većina ovih komada bila je namenjena lekcijama princeze Marije Augusta. Učio ju je 1790 -ih.

Posle oko 1800. godine, Joseph Schuster se sve više povlačio iz života kompozitora.

Kompozicijsko nasleđe Josepha Schustera (sveska: približno 280 kataloških brojeva) čuva se u muzičkom odeljenju Saksonske državne biblioteke - Državna i univerzitetska biblioteka u Drezdenu (potpis: Mus.3549-…).

 

*

1784. oženio se Marijom Terezijom Ignatijom Acier (1768.-1830.), Kćerkom majstora porcelana iz Meisena, Michaela Victora Aciera (1736.-1799.), koji je praded kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog.

 

 

 

Zoran Stokić

21.08.2021.

 

Дим са депоније „Винча” пун токсичних супстанци

проф. Драгана Јовановић (interviju)

 

"Politika" 18.08.2021.

 

 

Гасови који настају приликом горења садрже тешке метале, али обухватају и канцерогена једињења настала сагоревањем пластике, диоксине и фуране. – Ризик за оштећења различитих органа и озбиљна обољења већи је код старијих и особа са хроничним болестима дисајних органа, срца и крвних судова

 

Надајмо се само да ће тренутни пожар на депонији „Винча” убрзо бити угашен, а да ће њена будућа санација и ревитализација уродити плодом (Беоинфо)

Стара депонија у Винчи и пожари на и у њој проблем су већ више од деценије. Чега смо се нагутали и у којој мери из винчанског дима, нажалост, не зна се ни данас. Јер, приликом тих пожара раде се углавном мерења суспендованих ПМ честица, сумпор и азот-диоксида, али не и канцерогених једињења насталих сагоревањем пластике, диоксина и фурана.

Неконтролисано сагоревање отпада какво је у Винчи свакако је опасно. Јер се, како објашњава проф. Драгана Јовановић, пулмолог и пулмо-онколог, редовни професор Медицинског факултета у пензији и члан стручног савета Националне еколошке асоцијације (НЕА), не може тачно предвидети шта се све може ослободити из широког дијапазона хиљаде токсичних једињења. А управо екстремно токсични и канцерогени агенси представљају велики ризик по здравље становништва у ближој, али донекле и даљој околини.

 – Гасови који настају приликом горења депоније обухватају, између осталих, канцерогене полицикличне ароматичне угљоводонике, међу којима су и једињења настала сагоревањем пластике, затим диоксине (хлорирана органска једињења из групе полихлорираних угљоводоника – више од 200 врста), фуране, а и сами гасови садрже тешке метале. Сагоревањем депонија емитује се редовно и депонијски гас као нуспродукт процеса разградње депонованог отпада који садржи око 50 одсто метана, смртоносног гаса са ефектом стаклене баште, који кад се нађе у ваздуху, после смањења кисеоника испод концентрације неопходне за нормално дисање (од 16 до 17 одсто) доводи до гушења – каже Јовановићева.

Дим настао на овај начин у ваздух испушта све те токсичне супстанце па су нарочито штетна органска једињења у саставу ПМ честица.

Она продиру до најситнијих делова плућа, оштећују их и путују даље кроз крвоток, разносећи се по организму и стижу до срца и других органа претећи да изазову различита обољења – инфаркт, шлог, канцер. Та испарљива органска једињења пролазе и кроз кожу.

Излагање диоксинима и фуранима има доказане бројне штетне последице по здравље, али потврђене и у експериментима на лабораторијским животињама.

– Врста и тежина поремећаја или обољења зависе од концентрације ових токсичних материја у околини и дужине трајања излагањa. Краткотрајна изложеност људи високим нивоима диоксина и фурана може довести до оштећења коже и до поремећаја функције јетре. Ова јако токсична једињења код дуготрајнијег излагања узрокују репродуктивне и развојне поремећаје и аномалије, делују мутагено и тератогено, са тешким последицама по потомство (јављају се тешка оштећења у развоју плода код трудница, али и тешке развојне аномалије код беба и одојчади). Диоксини и фурани оштећују имуни и нервни систем, ремете развој мозга, изузетно лоше делују на ендокрини систем жлезда доводећи до изражених хормонских поремећаја. Узрокују развој канцера плућа, али и неких других органа што је у експериментима на животињама директно доказано, а евидентирано и код људи који су били изложени значајним концентрацијама ових материја – каже Јовановићева.

Ризик за оштећења различитих органа и настанак озбиљних болести много је већи код старијих и особа са хроничним обољењем дисајних органа, и код оних са обољењем срца и крвних судова.

– Штетни ефекти других састојака дима попут азотних и сумпорних једињења су највише уочљиви управо код дисајних органа и доводе до канцера плућа, али и до других озбиљних плућних обољења као што су фиброза, хронична опструктивна болест, емфизем, астма, а такође и погоршања и повећане смртности код већ оболелих. Дијапазон последица по дисајне органе је велики – од најлакших, попут чешћих инфекција дисајних путева, алергија, упала плућа вирусног или бактеријског порекла, до трајних промена структуре плућа са смањеним дисајним капацитетима и респираторним инвалидитетом. Доказане су погубне последице и по бебе и децу у подручјима са великим концентрацијама оваквог загађења, јер је нормалан раст и неопходан развој плућа ометен, смањен, а чешћи је и развој плућних болести попут астме у детињству, али и у каснијем, одраслом животном добу, као и слабији имунитет према вирусним и бактеријским инфекцијама дисајних путева – истиче Јовановићева.

Изузетно је повећан ризик за обољења кардиоваскуларног система попут ангине пекторис, инфаркта срца, повећаног крвног притиска, артериосклерозу, оштећење цереброваскуларних крвних судова и шлог са свим последицама по ментално стање људи.

– Пошто мешавина компоненти оваквог загађења ваздуха обухвата и тешке метале (који остају у ваздуху док се не врате у земљу у саставу киша, али и директно хемијски реагују дајући токсична једињења) од којих су многи изузетно неуротоксични за људе, а посебно за децу, излагање таквим тешким металима у детињству доводи до различитих тешких неуроразвојних поремећаја, сниженог когнитивног функционисања, оштећења говорних способности и течности говора, агресивности и других нервних поремећаја, али и трајног токсичног оштећења већине органа са значајним последицама у смислу оболевања и ранијег умирања. Код одраслих удисање тешких метала може да изазове различите упале нервног ткива, промене у крвно-можданој баријери, главобољу, психичку узнемиреност, депресију, поремећај спавања, мождани удар, деменцију, укупно гледајући до тежих, неповратних поремећаја и повећане смртности – објашњава Јовановићева.

Надајмо се само да ће тренутни пожар на депонији Винча што пре бити угашен, а да ће њена будућа санација и ревитализација уродити плодом.

 

 

Zoran Stokić

18.08.2021.

 

Pitagora trigonometriju "prepisao" od Vavilonaca?

Formula koju uči svako dete glasi: a² + b² = c². Vavilonci su pre 3.700 godina, a to znači hiljadu godina pre Pitagore, koristili trigonometriju za premeravanje zemljišta.

 

IZVOR: DW SREDA, 11.08.2021. | 11:48 -> 22:00

 

Jedna tajanstvena glinena ploča mogla bi da unese revoluciju u istoriju matematike. Iskopana je još 1984. u blizini današnjeg Bagdada, ali je posle toga ostala zaboravljena u nekom ćošku Arheološkog muzeja u Istanbulu. Godine 2018, australijski matematičar Danijel Mansfild sa Univerziteta u Novom južnom Velsu naišao je na fotografiju tog predmeta i odmah se oduševio njegovim savršenim pravim uglovima. Otputovao je u Tursku i analizirao misterioznu tablu. Sada je rešio zagonetku. Tabla stara 3.700 godina iz starovavilonske ere ne samo što je najstarije poznato svedočanstvo primenjene geometrije, već je i sadržala učenje o trouglovima koje smo pripisivali Pitagori.

Da li je Pitagora prepisao svoj nauk?

Prema studiji "Plimpton 322: učenje o pravouglima" (Plimpton 322: A Study of Rectangles) objavljenoj u časopisu: "Faundejšns of sajens" (Foundations of Science), možda će i istorija matematike morati da bude nanovo ispisana. "Otrkriće i analiza ove table imali su važne posledice po istoriju matematike", rekao je Danijel Mansflid za list "Sidnej morning herald". Jer, do sada se smatralo da su trigonometriju razvili stari Grci, tačnije – Pitagora. Ali, nova analiza je pokazala da je trigonometrija bila poznata još hiljadu godina pre Pitagore.

Razlomci umesto uglova

Još 2017, Mansfild je objavio veoma interesantnu studiju o jednom drugom komadu gline. Bila je to najstarija poznata trigonometrijska tabela napisana klinastim pismom. Prema Mansfildu, proračuni Vavilonaca bili su mnogo tačniji od grčkih, jer se oni nisu bazirali na uglovima ili funkcijama kruga, već na odnosima između brojeva. Slično našem računanju vremena, Vavilonci su se služili brojanjem koje se bazira na broju 60, što je rezultiralo time da njihovi razlomci mnogo češće daju cele brojeve i manje je grešaka prilikom zaokruživanja. Ta tabla veličine razglednice, nazvana Plimpton 322, potiče iz istog vavilonskog vremena, ali do sada nije otkriveno za šta je taj niz brojeva korišćen. Pretpostavljalo se da se moglo koristiti za gradnju kuća ili premeravanje polja. Tu pretpostavku sada je potvrdila jedna mala izlomljena tabla iz starovavilonskog vremena: okrugla ploča sa oznakom Si.427 sadrži pravne i geometrijske detalje o komadu zemlje koji je podeljen nakon što je jedan njegov deo prodat. To je tako reći katastarski dokument u kojem su utvrđene tačne granice poseda.

Praktična korist

"Ova nova tabla pokazala nam je zašto su se interesovali za geometriju: da bi mogli precizno da utvrde granice zemljišnih poseda“, kaže dr Mansfild. Da bi bila utvrđena površina zemljišta, najpre je morao da dođe zemljomer, izmeri posed i odredi njegove granice“. Zemljomeri su koristili "Pitagorine trojke“ kako bi tačno proračunali prav ugao. Te trojke se sastoje od po tri prirodna broja koji mogu da posluže kao dužine stranica pravouglog trougla (npr. trojka 5,6,7) Pomoću dužina stranica takvih trouglova mogu da se odrede i pravi uglovi.

Rešen komšijski spor

"Tabla potiče iz vremena u kojem je zemlja postepeno prelazila u privatno vlasništvo – ljudi su počeli da razmišljaju o "svom“ ili "tuđem“ zemljišnom posedu i hteli su da se precizno razgraniče da bi bili u dobrim komšijskim odnosima“, kaže Mansfild: "I to ova tabla odmah pokazuje: polje koje se deli i na kojem se povlače nove granice“. Mansfild prenosi da postoji još starovavilonskih ispisanih tabli na kojima se vidi sličan postupak. Jedna od njih, na primer, ispisana je povodom jednog spora o dragocenim palmama s datuljama koje su se nalazile između dva zemljišna poseda. Lokalni upravitelj pozvao bi zemljomere da rešavaju takve sporove. "Time postaje jasno koliko je bila važna tačnost premeravanja kako bi se rešili sporovi između tada moćnih osoba“, kaže Mansfild. Kompleksna geometrija sa praktičnom upotrebom – i to hiljadu godina pre rođenja Pitagore.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U doba Talesa, Pitagore, Euklida se problemi čoveka, i prirode koja ga okružuje, iz oblasti mitske, verske i poetske intuicije prevode u intelektualno-logičku sferu. Služeći se logičkom argumetacijom, Tales je začeo jednu novu intelektualnu konstrukciju, u kojoj se jedna geometrijska teorema dedukuje iz druge. Pitagora je primetio da Egipćani i Vavilonci sprovode izračunavanja u obiku „recepata“ (nalik onim kulinarskim) koji se moraju „slepo“ slediti. Ovi „recepti“ koji su se prenosili sa kolena na koleno, davali su dobre rezultate ali još nije postojala ideja o potrebi "dokazivanja" takvih „recepata“. Vođen idejama Talesa Pitagora je hteo brojeve da razume a ne samo da ih koristi. Razlog zašto teoremu danas pripisujemo ipak Pitagori je taj što je on bio prvi koji je demostrirao univerzalnost ove teoreme.

 

*

 

Nema nikakve sumlje da se grčki svet hranio „znanjma“  Azije, iz te hrane su, međutim, proizašle kvalitativno nove vrednosti – nove paradigme znanja. Možda o toj promeni, metaforički, najbolje govori anegdota Euklida - koji je najviše proslavio tradiciju pitagorejaca (pogledati prve dve knjige njegovih "Elemenata"). Kada ga je jedan učenik upitao da mu objasni od kakve je praktične vrednosti „teorema“, on se sa prezirom obratio svome robu: „On želi zaraditi na učenju – daj mu novac...“. Tu je Euklid demonstrirao duh pitagorejaca: „Dijagram(teorema) i korak (u znanju) a ne dijagram i novac“! Pitagora je pre „teoreme kvadrata“ već dokazao da za svet zvuka važe brojevi (harmonia, simetria, logos, rhythmos), već je bio povezao muzičke intervale sa kretanjem nebeskih tela, sledeće je bilo da pokaže da to isto važi i za „vidljivi“ svet na Zemlji. Pitagora je  znanje iz sveta empirije, tehnike održavanja života, „podigao“ u svet onoga što mi danas zovemo, teorija,  dokaz; antički su se naučnici/filozofi  pitali "zašto" je nešto, dok su se u Vavlonu, Egiptu sveštenici/inžinjeri pitali "kako"! Upitao se: zašto svi ti brojevi proizilaze iz činjenice da je prav ugao ono što se 4 puta rotirada bi se vratilo na isto mesto?

 

Zoran Stokić

18.08.2021.

 

Gorbačov: Misija NATO u Avganistanu od početka bila osuđena na propast

 

AFP Autor:Srna/Rojters17. avg. 2021

 

Bivši lider SSSR-a Mihail Gorbačov koji je 1989. godine nadgledao povlačenje sovjetskih snaga iz Avganistana izjavio je da je misija NATO u toj zemlji od početka bila osuđena na propast.

„NATO i SAD su trebale da priznaju grešku mnogo ranije. Najvažnije je izvući pouku iz onoga šta se desilo i osigurati da se slične greške ne ponove. Američka vojna kampanja bila je greška od početka, iako je Rusija podržavala u ranim fazama“, naglasio je Gorbačov.

Prema njegovim rečima, poput ostalih sličnih projekata u samom središtu se nalazi preterano uveličavanje pretnje i loše definisane geopolitičke zamisli.

On smatra da se svemu tome mogu pridodati nerealni pokušaji demokratizacije društva koje čini veliki broj plemena.

Analitičari navode da je Gorbačov smatrao da je prisustvo sovjetskih snaga u Avganistanu politička greška koja iscrpljuje dragocene resurse u vreme kada je SSSR prolazio kroz promene.

Vlasti koje je podržavao SSSR u Avganistanu opstale su još tri godine nakon povlačenja većine snaga, ali nikada se nisu oporavili od odluke Moskve da im prekine pomoć nakon raspada Sovjetskog saveza u januaru 1992. godine i svrgnuti su kasnije tokom iste godine.

 

***

Komentar

(Klasičan komentar Slobinih botova, kada se u nekoj vesti pojavi Gorbačov: "Reče americki špijun!")

***

 

Uporedimo šta je u kriznim vremenima uradio Gorbačov a šta Milošević. SSSR je iznutra apsolutno propao, jer je komunizam pogoršao stanje privrede i društa iz carske rusije. Kako je bilo u carskoj Rusiji opisao je Čehov u “Paviljonu br:6”; ovo delo je “potaklo” Lenjina, da izvrši “revoluciju”. To nije bila revolucija već prevrat - carska despotija - je zamenjena komunističkom, kako je to predvideo Bakunjin. Već za vreme Brežnjeva je bilo jasno da je SSSR iznutra propao:“sve očitiji raspad ekonomskih i političkih struktura SSSR i neuspeli reformski pokušaji zaustavljanja ovih procesa”; iz govora Andropova, Černjenka; njih je nasledio Gorbačov - bio je glasnogovornik “duboke države”. Zemlje Varšavskog pakta su pad zida u Berlinu 1989. videli kao svoju šansu da napuste “Titanik”. Gorbačov se pokazao kao “patriota”; izbor? Da upadne tenkovima u Varšavu, Prag,...., konvencionalan rat (na duže staze gubitak, kad su ti plate i penzije 20 maraka); da povede nuklearni rat (unišranje planete Zemlja). Izlaz je bio u NERATNOM raspadu SSSR – period Jelcina -  Putina (stabilizovane finansije). S.M. je uradio sve suprotno od Gorbačova, pa smo zato sada dno-dna. Umesto NERATNOG raspada YU, stvoranja stabine Srbije, samoubilački ratovi.

Zoran Stokić

17.08.2021.