Srbija, istorija i
školovanje: Pet zanimljivosti iz skoro vek duge istorije Univerzitetske
biblioteke u Beogradu
Pre 96 godina, ova zgrada bila je prva u Srbiji namenjena
specijalno za biblioteku.
IZVOR: BBC UTORAK, 24.05.2022. | 11:42 BBC
Milena Jovanović strpljivo čeka na stolici među knjiškim
katalogom da joj bibliotekar donese knjige. I tako već 55 godina.
Prvo kao studentkinja, zatim kao doktorantkinja, a onda i
kao profesorka Filološkog fakulteta, ova sedamdesetdvogodišnjakinja redovno
posećuje Univerzitetsku biblioteku "Svetozar Marković" u Beogradu.
"Mi smo se automatski upisivali u Univerzitetsku
biblioteku jer smo tako mogli da dođemo do literature koja nije bila
dostupna", kaže Milena Jovanović za BBC na srpskom.
Zgrada akademističkog stila biblioteke, koja je matična svim
univerzitetima u Srbiji, od ove redovne čitateljke starija je 24 godine.
Kako je zgrada namenski građena za biblioteku, izabran je
popularni evropski stil koji arhitektonski podseća na antičko doba -
akademizam.
Hrabra književnica koja je naljutila akademike - ko je bila
Isidora Sekulić
"Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u
policiju" - direktor finskog školskog tela za BBC
Koliko smo (ne)obrazovani
Na mestu nekadašnjeg trkališta, a sada između luksuznog
hotela i tehničkih fakulteta, punih 96 godina studenti, istraživači i profesori
svakodnevno posećuju ovu zgradu.
Zdanje je udaljeno desetak minuta hoda od Skupštine Srbije i
poznato je studentima u Beogradu, kao i mnogima širom Srbije i sveta po
enterijeru iz mnogobrojnih filmova.
Milena Jovanović u Univerzitetsku biblioteku dolazi već 55
godina/BBC
Put do 'knjigohranilišta'
Hol Biblioteke/BBC
Bila je potrebna 21 godina i jedan vičan srpski diplomata u
Vašingtonu da bi Univerzitet u Beogradu dobio sopstvenu biblioteku.
Ideja o velikoj biblioteci koja će akademskim građanima biti
od koristi potiče još s početka dvadesetog veka, odnosno 1905. kada je i
osnovan Univerzitet u Beogradu, navodi se u publikaciji ove institucije
"Knjigohranilište Univerziteta u Beogradu - počeci" iz 2021.
"Kiša je bila prestala za nekoliko trenutaka čak,
poslednjih dana uvek natmureno, nebo se razvedrilo", preneo je dnevni list
Politika atmosferu sa polaganja kamena temeljca nove biblioteke 23. juna 1921.
Ipak, navodi se u publikaciji, to nije bio samo polaganje
kamena temeljca, već i proslava dvogodišnjeg "mukotrpnog i neizvesnog puta
do Biblioteke".
Čitaonica Endru Karnegi - centralna čitaonica Univerzitetske
biblioteke/BBC
Od 1919. do 1921, srpski diplomata i pravnik Stojan Grujić
zajedno sa suprugom Mejbl Grujić, američko-srpskom humanitarkom, uspeo je da od
Karnegijeve fondacije dobije 100.000 američkih dolara za izgradnju biblioteke.
Endru Karnegi bio je američki industrijalac škotskog porekla
koji je 1910. osnovao fond za pomoć prosvetnim i socijalnim ustanovama, pre
svega bibliotekama.
Jedini uslov koji je bio da novac stigne u Srbiju jeste da
grad i država daju besplatno zemljište, pa su se odlučili za nekadašnje
trkalište odmah do Tehničkog fakulteta, jednog od pet tadašnjeg Beogradskog
univerziteta.
Bista Endruu Karnegiju u holu/BBC
Ulazeći u Biblioteku, još sa spoljnih stepenica u centralnom
delu hola nalazi se bista ovog američkog dobrotvora, a iznad nje i reči sa
otvaranja 24. maja 1926.
"Znano budi da ovo knjigohranilište postade i osnova se
kao plod blagorodne misli i plemenitog dara Karnegijeve zadužbine i da
izvoljenjem od boga bi otvoreno 24. maja 1926."
Po Karnegiju je nazvana i velika centralna čitaonica koja je
u stilu engleske renesanse obložena punim drvetom i velikim prozorima, iznad
koje se nadvija velika galerija.
Krajem 1925. Biblioteka je izgrađena, a planiralo se da bude
otvorena 27. januara, na dan Svetog Save.
Ipak, sačekalo se još četiri meseca kako bi nameštaj, kao i
bibliotečki fond bili potpuni.
Od početnog fonda od 170.000 svezaka (što obuhvata knjige,
periodiku i naučne radove) do sadašnjih skoro milion zapisa prošlo je gotovo
jedan vek, ali i dosta promena.
Evropski duh u Univerzitetskoj biblioteci
Frankofoni centar ima ulogu promocije francuske kulture/BBC
Pisma srpskih studenata krajem devetnaestog veka stizala su
sa poštanskim markama iz Pariza, Pešte, Beč, Berlina i drugih gradova širom
Evrope.
Neki od prvih doktora nauka u Srbiji dobili su ovu titulu na
francuskim univerzitetima i postali, nakon povratka u Srbiju, profesori na
fakultetima Beogradskog univerziteta.
Uskim stepenicama koje vode na drugi sprat, na mestu
nekadašnjeg knjiškog magacina, s leve i desne strane nalaze se Frankofoni
centar i Čitaonica Austrijske biblioteke, nastavak tradicije evropskog duha na
Univerzitetu.
"Frankofoni centar služi kao mesto susreta u Biblioteci
- a, iako izdvojen kao posebna jedinica, i Biblioteka ga često koristi",
kaže Dragana Stolić iz Sektora za naučne informacije i javnost.
Članstvo u Austrijskoj biblioteci je potpuno besplatno/BBC
Ujedno, u ovim prostorima biblioteke knjige su na dohvat
ruke čitaocima, za razliku od ostalog fonda koji se nalazi u magacinskom
prostoru.
Član je lako postati - i to besplatno na dva načina:
članstvom u Univerzitetskoj biblioteci automatski se dobija članstvo i u ova
dva prostora, ali i zasebnim učlanjenjem.
"Austrijska biblioteka funkcioniše i odvojeno, pa
čitalac na mesec dana može uzeti 10 knjiga iz našeg fonda od pet hiljada knjiga.
"U našem fondu nalaze se knjige na nemačkom ili na
srpskom u vezi sa Austrijom", kaže Šejla Džidić iz Austrijske biblioteke.
Austrijska ambasada podržava rad Biblioteke koja svake
godine dobija pedesetak novih knjiga.
Biblioteka i nameštaj Isidore Sekulić/BBC
Trezor u sobi Isidore Sekulić
Potrebne su posebne rukavice kada se listaju stare
knjige/BBC
Na suprotnom kraju Biblioteke, u sobi u suterenu, novih
knjiga nema.
Miris starih knjiga i nameštaja podseća na kućnu biblioteku,
što ona i jeste bila.
Sve knjige koje su pripadale Isidori Sekulić ona je usmeno
zaveštala Biblioteci u kojoj je najviše vremena provodila, kaže Zoran Bajin iz
Odeljenja retkosti koji je smešten u Legatu ove čuvene srpske književnice.
"Isidora nije imala svoj stan, već je živela kao
podstanarka čitav život, pa su, osim knjiga nakon smrti doneli i celokupni
nameštaj, kao i umetničke slike."
Upravo u ovom prostoru koji je posvećen prvoj članici Srpske
akademije nauka i umetnosti i oštroj književnoj kritičarki, iza teških drvenih
vrata, u posebnim uslovima čuvaju se neke od najstarijih knjiga u ovoj
Biblioteci.
Trezor, kako ga među sobom radnici u ovoj instituciji zovu,
čuva rukopisne knjige stare i do 700 godina.
U posebnim kutijama, i nikako bez nežnih pamučnih belih
rukavica, Zoran Bajin iznosi neke od najstarijih knjiga.
Među njima, izdvaja se i prva knjiga štampana u Beogradu
davne 1552. godine - Beogradsko četvorojevanđelje.
"Na crkvenoslovenskom jeziku, staroj varijanti
staroslovenskog jezika koji se u nekim crkvama i dalje koristi u bogosluženju,
napisana je zahvalnica sultanu Sulejmanu Veličanstvenom koji je omogućio da se
ova knjiga štampa."
Tradicija i kontinuitet pismenosti i kulture, tako je
najprostije objasniti postojanje ovakvog odeljenja.
Ipak, Zoran Bajin kaže da uglavnom istraživači i posebno
zainteresovani studenti dolaze u Odeljenje retkosti.
"Ne vidim svrhu čuvanja, ako nekoga ne ponese ta šesto
godina stara knjiga, da oseti neku vezu sa prošlošću.
"Na sreću, još ima takvih, a i biće."
Postoji nekoliko načina digitalizacije/BBC
Biblioteka budućeg digitalnog sveta
Kada se skenira knjiga, u posebnom programu se poboljšava
čitljivost/BBC
Osim čuvanja u Trezoru, poslednjih sedam godina
Univerzitetska biblioteka digitalizuje fond.
Nikola Krsmanović sa velikom pažnjom rukuje posebnim
skenerima koji papir i olovo prenose u digitalni bajt.
"Za svaku publikaciju postoji poseban način na koji se
digitalizuje, a onda ide obrada u posebnim programima kako bi bilo sve to
čitko."
Najviše pažnje Krsmanović i njegove kolege obraćaju kada digitalizuju
retke i stare knjige, ali najviše muka im zadaju one koje su manjeg formata.
"Nekada se dešava da moramo da fotografišemo svaku
stranicu aparatom i onda obrađujemo, ukoliko postoji mogućnost da se
ošteti", odaje tajnu ovaj bibliotekar.
Rukopisi zaostavštine Isidore Sekulić, digitalizovanje
ćiriličnih rukopisa i digitalizacija novina, neki su od velikih projekata ove
biblioteke.
Na sajtu, čitaoci mogu da pronađu više od 400.000 digitalnih
kolekcija novina.
Dva su razloga za digitalizaciju: čuvanje ukoliko nestane
fizička kopija, a i mlađi više vole digitalnu kopiju koju imaju u svako doba na
ekranu, u džepu, kaže Nikola Krsmanović.
Na pitanje da li je sve važno digitalizovati - ovaj
bibliotekar sa osmehom potvrdno klima glavom.
"I ono što ne vredi ni u papiru treba digitalizovati,
jer će neko posle par godina videti sve to i reći 'ovo ne treba nikad više da
nam se desi da čitamo'."
Kolica kojima se dopremaju knjige/BBC
Dok čitav fond ne bude nekada digitalizovan, u rukama su i
dalje knjige od papira.
Miris olova širi se još na stepenicama koje vode u podrum
Univerzitetske biblioteke.
Veliki fond od oko milion jedinica je potrebno negde čuvati,
pa se 1989. došlo na ideju da se podrum Biblioteke proširi i ispod površine
zadnjeg dvorišta ka Arhivu Srbije u Karnegijevoj ulici.
U nekoliko prostorija, razvrstane po fondovima i azbučnim
redom, nalaze se knjige.
"Sećam se kao da je juče bilo kako smo sa drugog sprata
preko prozora spuštali knjige - svi smo bili prašnjavi, ali konačno smo dobili
prostor gde je lako doći do knjiga.
"Zapravo, oni koji su vadili knjige iz polica bili su
najviše prašnjavi, a mi koji smo imali sreće da te knjige stavljamo na nove
police - i ne baš", prisećaju se kroz smeh Dragana Stolić i Vladimir
Živanović "radne akcije" pre više od 25 godina.
Uz zid Magacina nalaze se kolica koja služe za prevoz knjiga
od polica do posebnih liftova na ulazu.
Vladimir Živanović nekoliko starih knjiga iz klasične
filologije stavlja na kolica i lagano odlazi do jednog od dva lifta.
Liftovi kojima se dopremaju knjige iz magacina do
čitalaca/BBC
Zvonce na odeljenju za izdavanje knjiga daje signal da su
knjige stigle iz magacina i ljubazni bibliotekar predaje ih Mileni Jovanović.
"I dalje koristim sve fondove Univerzitetske biblioteke
- i digitalne i papirne", kaže ona.
Ponekad iz Garderobe i vodu prospu za studentima koji kreću
na ispit/BBC
A u holu, na Garderobi jedna studentkinja izlazi iz
čitaonice i uzima torbu. Garderoberkinja je pita da li ide na ispit, a
studentkinja potvrdno klima glavom. "Srećno, položićeš čim mi to
kažemo", otpraća je garderoberkinja i sipa malo vode iz čaše za njom,
protiv uroka.
***
Komentar
***
Jovan Cvijić: "Istinu tražiti i prema njoj se
upravljati... Na istini stvarati mentalitet naroda."
*
Sterija Popović: "Dokle se god budemo hvalili, u povesnici
učili koliko je ko od predaka naših odrubio junačkih glava, a ne gde je i s
puta sišao; donde ćemo hramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i
mladi ljudi i ne misle da može biti pogrešaka u nas, pak sve, što im se
predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpoznatiju
povesnicu našu. Što je bilo luđe, preteranije, nesmislenije, to je imalo više
uvažatelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i
izdajstvo... Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod
vidom rodoljublja svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i
najbezumnije savete daju, ne mareći, hoće li se time svome narodu kakva šteta
naneti."
*
"Nastojeće pozorje nisam izmislio, nego sve što se u njemu nahodi, pak i same izraze i reči, pokupio sam koje iz života, koje iz novina: i čitatelji će se iz gdekojih opština začuditi kad svoje Smrdiće, Šerbuliće, Žutilove itd. u svoj istovetnosti nađu. Ništa mi, dakle, ne ostaje nego progovoriti koju reč zašto takovo delo, s takovim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam da će to svima onima nepravo biti koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želeli da se za njima dobro govori.
Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne i gde je s puta sišao, donde ćemo hramati i ni za dlaku nećemo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpoznatiju povesnicu našu. Što je bilo luđe, preteranije, nesmislenije, to je imalo više uvažatelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki čovek sklonjen na črezvičajnosti, pa kad ne zna da može biti nesreće, trči kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu reč Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći hoće li se time svojoj opštini ili svome narodu kakva šteta naneti. Sebičnom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine.
Pozorije, dakle, ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebičnosti. A da moja namera nije s otim ljagu baciti na narod, nego poučiti ga i osvestiti kako se u najvećoj stvari umeju poroci dovijati, svaki će blagorazuman rodoljubac sa mnom biti soglasan."
J. S. P.
Zoran Stokić
26.05.2022.
