Seka Sablić: Zamračili
su sve zvezde u kulturi, ona je na kolenima i ne postoji
KULTURA Autor: N1 Beograd 25. apr
202422:00 65 komentara
Zamračili su sve zvezde koje su u
kulturi postojale, oni su zamračili Čkalju, Miću Orlovića, Milenu Dravić.
Milena je mislila da je na crnim listima. Kao rez je bio kada su počeli da
forsiraju turbo folk. Kultura ne postoji, ona je na kolenima, ali pozorišta su,
ipak, puna i mi sa zadovoljstvom igramo te predstave, opisala je današnje
stanje u kulturi i društvu u emisiji "360 stepeni" čuvena glumica
Jelisaveta Seka Sablić.
Poredeći stanje nekad i sad,
legendarna predstavnica srpskog i jugoslovenskog glumišta kaže da je
svojevremeno Atelje 212 bio zaštićen „kao retka vrsta“, zahvaljućiji Miri
Trailović.
Danas, iako veruje da su „većina
glumaca levičari“ i „na pravoj strani“, mali broj njih je zloupotrebio svoju
popularnost.
Oni koji nisu, kažnjeni su, jer
su govorili protiv režima, navodi i spominje primer Gorana Markovića.
360 stepeni/N1/Marina Pupavac
„Živela sam u vremenima jedne
demokratije. Atelje 212 je bio zaštićen zahvaljujući Miri Trailović. Mogli smo
da pričamo šta hoćemo, ona je branila to pozorište. U kasnijim vremenima,
prozivali su me za ono što sam govorila… Samo sam govorila ono kako mislim, a
prozivke gotovo nisam ni primetila. Oni se boje miša, ako je miš protiv njih –
odmah ga ‘vataju“, narodski je rekla Seka Sablić.
Upitana da li je Jugoslavija
zemlja u kojoj bi i danas živela, Seka ističe da je kultura (kao i ostali
segmenti društva) u Jugoslaviji bila sigurna.
„Sve što je danas propalo i u
mraku, sve je to bilo zaštićeno i u punom sjaju. Mira Trailović je bila svetski
menadžer, ona koja je radila ne u svoju korist (kao što rukovodioci rade
danas), već za Atelje 212 i svoju kuću. Odlično je sarađivala sa vlašću, iako
nije bila član partije. Imali smo tada vrhunske gradonačelnike koji su briniuli
o svemu, pa i o kulturu. Mira me je, kada sam imala 28 godina, zvala i pitala
me hoću li da dobijem stan. Rekla sam da hoću, a ona me poslala kod (Milana)
Vukosa (potpredsednika Skupštine grada Beograda u vreme Branka Pešića). I Vukos
meni u 28. godini dodeli stan. To je naučna fantastika za današnje vreme. Petar
Kralj i ja smo dobili stanove. To nije bila samo sigurnost, već i mogućnost da
postaneš čovek, osamostališ se“, prisetila se.
Kultura je svesno uništavana od
devedesetih godina, istakla je.
„Zamračili su sve zvezde koje su
u kulturi postojale. Oni su zamračili Čkalju, Miću Orlovića, Milenu Dravić.
Milena je mislila da je na crnim listima. Kao rez je bio kada su počeli da
forsiraju turbo folk. Kultura ne postoji, ona je na kolenima. Kao što Desanka
Maksimović kaže ‘tražim pomilovanje za lepotu koja pod koritom spava’ – to je
kultura – ‘dok se maćehina kći u zlatnom ruhu dvorom šepuri, za pepeljugu, za
pepeo suri koji po njoj pada’. To je kultura, ko šiša kulturu. Nekada je
kulturna strana postojala u većini medija, pozorišni kritičari, najave… Ali
pozorišta su ipak puna i mi sa zadovoljstvom igramo te predstave“, rekla je
ona.
„Je li tu onaj što je meni
pokušao da ukrade moj glas“
Borba se sada, podseća Seka Sablić,
vodi i protiv ljudi koji se zalažu za istinu, ljudska prava, jednostavnost,
pošten život, slobodu, demokratiju, dostojanstvo čoveka…
„To nije mnogo, malo je, a kao da
smo u veku Olivera Tvista… Mi i ne znamo kako je van Beograda, gde ljudi nemaju
šta da jedu. Oko 12.000 je socijalno davanje, a ako neko ima i metar zemlje,
nema pravo na to. Kada su ovde dolazili Srbi iz Hrvatske na traktorima, pa kad
smo Brana Crnčević, ja i drugi jurili da oni dobiju nešto, zemlja im je davana,
a nisu imali ni lopatu“, podsetila je.
Gde god da korakneš, to je
„demagogija do bola“, navodi.
360 stepeni/N1/Marina Pupavac
Ovo društvo, smatra, jeste u
potpunom mraku.
„Ne govorimo o spoljnoj politici,
strašno je što smo posvađani sa svim susedima. Andrić je pisao kako je Bosna
zemlja mržnje, a to je sada postao čitav Balkan. Skoro sam gostovala u
Banjaluci, pa zagledam ljude. Volela sam Bosnu, taj divan čisti govor, ali sad
se mislim je li tu onaj što je bio na Novom Beogradu, da meni ukrade moj glas,
da mene zezne. Pojavljuje se jedna netrepeljivost. Mržnja je uvek postojala
ovde. Aca Popović je pisao divnu predstavu ‘Svinjski otac’, bio je veliki
patriota i Srbin, ali je pisao istine. Pisao je i taj lik koji sam igrala –
svekrvu koja mrzi bez razloga. Ona mrzi toliko svoju snaju da je natera da baci
dete u Moravu. Igrala sam je sa zadovoljstvom da pokažem publiku da postoji
mržnja i bez predrasuda. Mi verujemo da smo divan narod, veliki i srdačan, a
svačega ima tu.
Kada se mržnja poseje, teško je
sastaviti, smatra ona.
„Koliko je Titu trebalo da sve od
nas napravi Jugoslovene, cela generacija… Stvorio je generaciju koja je uživala
u Jugoslaviji i volela Jugoslaviju. Ali verovala sam da će ta generacija dići
gvozdenu zavesu kada Tita ne bude i da ćemo biti građani sveta“, rekla je ona.
„Ko si ti, Šapiću?“
Predsednik privremenog organa
Aleksandar Šapić pominje da bi posmrtne ostatke Tita vratio u Kumrovec, a Seka
Sabić to ocenjuje rečima „sramota“ i „bedno“, ističući da sama dolazi iz
porodice koja nije svojevremeno bila za komuniste.
„Nemam reči, moja ulica se zvala
Save Kovačevića i oni je vrate na Mileševsku. Pa zašto? Taj Sava Kovačević je
dao život za tvoju slobodu! Kakakv god bio, taj je Tito stvorio nešto, održavao
Jugoslaviju! Toliko je to ružno. Zbrisali smo istoriju (ja je lično ne volim),
ali ko su oni da gumicom zbrišu istoriju? Ko je taj Šapić, da to sme da uradi?
On misli da je jako pametan… Način na koji se obraća meni, ja sam ta
Beograđanka koja je ovde rođena, moja majka je odavde… Ko si ti, Šapiću“,
pitala je čuvena glumica.
„Master klas“ za siromašnu Srbiju
Od brojnih uloga koje je imala,
izdvojila je pomenutu majku Daru (za koju je dobila nekoliko nagrada), prestavu
„Trst“ u Ateljeju 212 gde je igrala šverceru, zatim „Master klas“ u kojoj je
tumačila Mariju Kalas.
„Gledala sam tu predstavu u
Americi i shvatila da je lik Marije Kalas blizak i meni, i svakoj ženi na ovoj
svetu. Donela sam ga iz Amerike u vreme naše nemaštine, jer za nju nije trebalo
ništa osim tri tenora, studenata. To je bila vrsna predstava ne samo prema mom
mišljenju, već i mnogih kritičara. I danas bih mogla da je igram, jer je to
Marija Kalas na zalasku svoje karijere. Predstava je puna predivnih replika,
Marija studentima govori o ljubavi, životu, posvećenosti, karijeri, vrednostima
za koje se u životu vredi boriti“, opisala je ona.
„Osvajanje lepote je moć“
Skromno kaže da nije jedina
„kraljica komedije“, mada je tu kao „riba u vodi“.
Tajna njene dogovečne karijere
leži u tome da što se više glumci troše, to se više grade u svojoj profesiji,
otkriva.
„Kada ulaziš u posao, uđi
studiozno. Tako ćeš osvojiti zanat, biti srećniji u njemu i dobiti moć.
Sastavni deo ljudske prirode je moć. Ima različitih vrsta moći, ali jedna od
njih je i osvajanje lepote. Kada si moćan na sceni, toi je isto kao da si
postao kralj“, veruje ona.
Najvažnije je u glumi igrati
podtekst, smatra ona iz svog bogatog iskustva. Zbog ovako velike produkcije, ne
stvaraju se velike glumačke ličnosti, ocenjuje.
„Nema tu saveta, mi moramo živeti
u datom trenutku, ali treba imati i svoju samodisciplinu. Samo istina – tako
ćeš osvajati likove i dugo trajati, ako Bog da da si fizički zdrav“, rekla je
Seka Sablić.
Jedan joj je blizak prijatelj, s
osmehom kaže, rekao da bi volela da igra, a da je niko ne gleda.
„Narod ne voli intelektualce“
Pomenuvši izbore, Seka Sablić
kaže da je ona za izbore, jer režim nikada neće biti bolji, tj. popustiti više.
„Promeniti vlast na ulici nego na
izborima je bolje, ali na ulici nema više snage. Ne računaj više na narod, na
omladinu. Sve se radilo na tome da se narod anestezira… Mladi su posečeni… Kada
je bio ‘jedan od pet milona’, zatim sve ono sa rektorkom… Delovalo je da će ići
samo nabolje, ali posečeni su kao repa. Treba izaći na izbore, pa onda ponovo
animirati i videti šta dalje“, smatra ona.
Ipak, lično ne veruje da će dugo,
dugo ovde biti loše.
„Samo je moglo da bude bolje kada
se Đinđić pojavio. Ali ovo su zemlje koje likvidiraju one koji znaju makar da
se potpišu… Kao što je radio Staljin. To je taj radikalizam, taj Šešelj. Mora
narod da se promeni, da promeni svoju sliku sveta. Oni ne vole urbane ljude i
intelektualce“, navela je.
Ti koji ne vole intelektualce, to
je baš običan narod, smatra.
„Oni okreću leđa, gledajući da li
će imati 12 ili 13.000 dinara. Čujem ih šta govore, ne shvataju da imaju pravo
na sindikat, zdravstvo, sudstvo, policiju, da zbace svog predsednika opštine s
mesta ako nisu zadovljni njim… Mi ne vidimo koliko su se feudalci uzdigli. Po
Srbiji niču feudi. Teško je izaći kroz tu šumu“, opisuje glumica.
Beograd danas
Kao grad, Beograd je još i
najbolje mesto za život u Srbiji.
„Ne vozim više auto, jer nemam
gde da parkiram. Stavim masku da ne bulje u mene i vozim se tramvajem,
trolejbusom. U mojoj su ulici srušene tri kuće, u maloj uzanoj ulici pravi se
zgrada sa celim zidom u staklu. U šta gledaš, u moju sobu? Da ne govorim o
higijeni. Dalje se ne odmičem od svoje ulice, idem do Ateljea i Jugoslovenskog,
vodim još unuke u parkić, koji je prljav kao u najstrašnijim zemljama. Noću tu
dolaze klinci i bacaju svašta, a niko ne čisti. Jedan je ovo zapušten grad.
Zašto dolaze stranci, jesu li ti splavovi tako bajni… to ne znam“, zaključuje
Seka Sablić.
***
Komentar
***
Seka je sve tačno kazala o
poslenjih 30 god. Njeno svedočenje o YU, je iz njenog privanog ugla, naglasila
je samo jednu stranu medalje (šta je tu bilo dobro) ali je zatamnila drugu
stranu medalje (šta je u YU bilo loše). A to loše - anahrona metafizička
ideologija - je bilo ugrađeno u same temelje društva i države – pošto 1989,
1990 nije bilo lustracije komunizma od 1945., ta anti-empirijska ideologija,
ideologija mržnje (prema Zapadu, građanskom društvu, kapitalizmu, demokratiji)
izrodila je ovih poslenjih 30 god; jer mržnja samo RAZARA, apsolutno nesposobna
da bilo šta sagradi – osim privida. Šopenhauer ne samo da je jezgrovito sažeo
etičke principe građanskog društva: "ne odmaži nikome, a pomogni koliko
možeš", već nas je kao Hegelov savremenik upozorio: "Ako ikad
nameravate da otupite čula mladog čoveka i da onesposobite njegov mozak za bilo
kakvu vrstu misli, onda ne možete uraditi ništa bolje nego da mu date da čita
Hegela jer..." vodi ka lobotomiji mozga. Ideologija komunizma je od 1945.,
srušila naš započeti razvoj građanskog društva i pokušala društvo da izgradi na
ideologiji Hegela i Marsa. Ne samo da smo tako - uništili struke - na
fakultetima društvenih nauka nego je ova antilogička i antiempirijska
metafizika izvršila i lobotomiju - zdravog razuma.
Zoran Stokić
27.04.2024.
