Istorija i Egipat: Sve što niste znali o Kleopatri, ženi koja je promenila tok istorije

 

 

U zvaničnim nastupima oblačila se kao Egipćanka, dok se u privatnosti vraćala grčkim korenima.

 

IZVOR: BBC UTORAK, 30.08.2022. | 08:07 -> 13:52

 

"Ludi kabare" - glumica Džoan Miler kao Kleopatra, 1939/BBC

Genije za istoriju Greg Džener poznat je po tome da istoriju pretvara zabavne i uzbudljive televizijske segmente i podkaste, a ovog puta istraživao je kraljicu Egipta Kleopatru.

 

Ovako život slavne vladarke izgleda iz njegove perspektive.

 

Nije bila Egipćanka

Posle skrivanja po tepisima, kupanja u mleku i skončavanja od ujeda zmije (više o tome kasnije), najslavnija stvar koja se vezuje za Kleopatru, rođenu oko 69. godine pre nove ere, jeste Egipat.

 

Ali ona je zapravo poreklom Grkinja i govorila je grčki.

 

Njen otac se zvao Ptolomej, njegov potomak bio je jedan od generala Aleksandra Velikog.

 

Čak joj je i ime grčko.

 

U prevodu znači "velika kao njen otac".

 

Udala se za brata

Ako, kao ja, ne volite što morate da kucate reč "Ptolomej" jer je vaš kompjuter uporno pretvara u "potiljak", onda ste ga nadrljali, pošto nas čeka još pregršt Ptolomeja.

 

Prvi je bio Kleopatrin mlađi brat Ptolomej XIII.

 

Nakon što je umro Kleopatrin otac, došla je na vlast ona, ali u to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da vladaju bez suvladara, tako da je kao najlakše rešenje izgledalo da se Kleo uda za mlađeg brata i da zajedno vladaju Egiptom.

 

Što je, da se ne lažemo, bilo prilično čudno.

 

Ratovala je sa bratom

Ako bilo kod od vas ima mlađeg brata ili sestru, onda znate da među vama povremeno izbije svađa.

 

To se svakako dešavalo sa Kleopatrom i njenim bratom/mužem Ptolomejom, jer mu se kad je 49. godine p.n.e napunio 13 godina omililo da vlada bez sestre/supruge.

 

Zaverio se protiv nje, pa je Kleo pobegla u Siriju, skupila vojsku i uskoro je Egipat zahvatio građanski rat.

 

U to vreme je i Rim zahvatio građanski rat, dok se Julije Cezar borio protiv rivala Pompeja.

 

Pompej je, imajući problema da savlada Cezara, pobegao u Egipat da pomogne Kleopatri.

 

Ali ga je Ptolomej, u pokušaju da zadivi Cezara, brzo ubio.

 

To je, zapravo, naljutilo Cezara, koji se tada lično uputio u Egipat.

 

Bila je talentovana za ubeđivanje

Cezar je zahtevao objašnjenje od Ptolomeja i Kleopatre i naredio im je oboma da se pojave pred njim.

 

To je bilo problematično za Kleo, jer je u tom trenutku ona bila u ratu sa bratom i nije mogla tek tako da se pojavi u palati.

 

Umesto toga, krišom se uvukla, umotana u jorgan ili vreću za spavanje (ne u tepih), prema istoričaru Plutarhu, i srela se nasamo sa Cezarom.

 

Ne samo da je Julije bio impresioniran njenim veštinama sakrivanja u posteljini, već je bio zadivljen i njenim raznim drugim atributima, i njih dvoje su uskoro postali moćan par.

 

Ptolomej je bio toliko ljut da je navodno nekoliko puta tresnuo krunom o zemlju. Potom je pobegao.

 

Bila je hrabra

Ptolomej, savršeno otelotvorenje naprasitog egipatskog tinejdžera, pobegao je i okupio vojsku, okupiravši grad Aleksandriju u kom su se nalazili Kleopatra i Cezar.

 

Čak je ispuštao otpadnu vodu u pijaću kako bi naterao zatočene u gradu da se predaju.

 

Ali onda je stiglo rimsko pojačanje i Ptolomej je bio poražen u Bici kod Nila, navodno se udavivši kad je njegov zlatni oklop bio suviše težak da bi se u njemu plivalo.

 

 

Bila je popularna vladarka

Sada je Kleo ponovo bila slobodna da vlada.

 

Ali joj je i dalje bio potreban muški suvladar, tako da se ona, o iznenađenja, udala za još jednog brata koji se zvao, o iznenađenja, Ptolomej.

 

Ovaj je bio Ptolomej XIV.

 

Ali zahvaljujući njenom savezništvu sa Cezarom i Rimom, Kleopatrin položaj bio je sada osiguraniji i ona je učvrstila popularnost u narodu govoreći i oblačeći se kao Egipćanka u zvaničnim nastupima, dok se u privatnosti vraćala grčkom.

 

Smatrala je i da je živo otelotvorenje boginje Izide, i tako se i oblačila u svečanim prilikama.

 

Bila je nemilosrdna

Kleo je dodatno učvrstila savez sa Cezarom rodivši dete koje je nazvala Cezarion (iliti mali Cezar), sugerišući ko bi mogao da mu bude otac.

 

Nažalost, ovaj savez je naišao na malu prepreku kad je Cezar ubijen 44. godine p.n.e.

 

Da sve bude neprijatnije, Kleo se u to vreme nalazila u Rimu u njegovoj poseti.

 

Brzo je pobegla nazad u Egipat i uskoro shvatila da bi njen sin sada mogao da bude njen suvladar i zato je dala da se otruje siroti Ptolomej XIV.

 

Nije bila uvek u pravu

Glumica Meri Moris kao Kleopatra i glumac Kit Mičel kao Mark Antoni, 1963/BBC

Bez Cezara, Rimom su upravljala trojica muškaraca, među njima Marko Antonije i Oktavijan.

 

Marko Antonije je bio oženjen Oktavijanovom sestrom, zbog čega je ono što je usledilo bilo još neugodnije.

 

Antonije je pokušao da održi savezništvo Rima sa Egiptom zasuvši Kleo pismima i na kraju se lično pojavivši na njenom pragu.

 

Neizbežno, njih dvoje su takođe postali moćan par, imajući troje dece zajedno.

 

Kleo je takođe finansirala naviku Marka Antonija da pokušava, i ne uspeva, da osvaja druge zemlje.

 

Ali ovo savezništvo sa Antonijem na kraju će joj doći glave.

 

Bilo je opasno imati je za sestru

Kleopatra nije imala samo pik na svoju braću.

 

Strahovala je i da se njena sestra Arsinoja zaverila protiv nje i ubedila je Marka Antonija da je ubije, iako se ova krila u hramu.

 

Rimljani su bili zgranuti zato što je ubijena na svetom mestu.

 

Potom je Marko Antonije uspešno (za promenu) zauzeo Jermeniju i objavio da će njegova deca jednog dana vladati zemljom.

 

Rim opet nije bio oduševljen što Antonije deli delove imperije njegovoj deci i senat je proglasio i njega i Kleopatru neprijateljima Rima.

 

Ostavila je nasleđe

Oktavijanu je bilo dosta svega i on se susreo sa Antonijevim snagama u Bici kod Akcijuma 33. godine p.n.e.

 

Antonijeva vojska je bila poražena.

 

On sam je pobegao u Aleksandriju i, znajući da će uskoro biti zarobljen, izbo se nožem i umro u Kleopatrinim rukama.

 

Kleo se potom otrovala, mada je verovatno nije ujela zmija otrovnica.

 

I tako je njena vladavina Egiptom bila okončana, ali njeno nasleđe je nastavilo da živi.

 

Njeno troje dece odvela je u Rim i odgojila udovica Marka Antonija.

 

Jedna od njenih ćerki, Kleopatra Selena, kasnije je i sama postala kraljica, održavši porodični posao u životu.

 

***

Komentar

***

 

(neobjavljen komentar)

Uz ovaj tekst bi možda najbolja pratnja bila  - jedna od najčešće izvođenih baroknih opera - "Julije Cezar u Egiptu" (mada bi prema sadržaju opere - pravi naslov bio - Kleoparta i Julije Cezar) Hendla, premjera je bila 20.02.2024. u Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu sa slavnim pevačima u glavnim ulogama, čuvenim sopranom Frančeskom Kuzon kao Kleopatrom i kontra-tenorom Senesinom kao Julijem Cezarom. Radnja se odvija u vreme rimskog građanskog rata 49–45 pne. Kleopatra želi da svrgne svog brata Ptolomeja kako bi postala jedini vladar Egipta.

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=dUzP_liWx2g

Händel - Opera Giulio Cesare in Egitto, HWV17 | Alan Curtis Il Complesso Baroc

 

*

 

Sa našom Mirjanom Mijanović:

https://www.youtube.com/watch?v=g7OWKU1d4QU

Handel: Giulio Cesare. Mijanović, Kožená, von Otter, Hellekant, Minkowski

 

Giulio cesare - Marijana Mijanović

Claopatra - Magdalena Kožená

Sesto - Anne Sofie von Otter

Cornelia - Charlotte Hellekant

Tolomeo - Bejun Mehta

Achilla - Alan Ewing

Nireno - Pascal Bertin

Curio - Jean-Michel Ankaoua

Les Musiciens du Louvre, on period instruments, conducted by Marc Minkowski

 

Zoran Stokić

31.08.2022.

 

После Украјине, Балкан

 

 

"Politika" Бошко Јакшић Понедељак, 29.08.2022. у 18:00

 

 

Погибија Дарје Дугине поново је актуелизовала приче о њеном оцу, политичком филозофу и идејном креатору великоруског експанзионизма, коме се приписује толики идеолошки утицај на Кремљ да га зову „Путиновим Распућином”.

 

Уочи војне инвазије, руски председник је одржао говор у којем је порицао постојање Украјине и Украјинаца, а многи западни аналитичари оценили су тај говор као чудан и неповезан. Чудан, можда. Неповезан, не. Путинова анализа директно је пратила мисли пророка новог руског царства, националисте и поборника екстремно десних ставова, које неки означавају и као фашистичке – Александра Дугина.

 

Русија је деценијама вођена по упутствима теоретичара који је повратио славу из времена Великог отаџбинског рата и, уз примесе мистицизма и захтева за покоравање ауторитетима, објаснио да будућност лежи у преузимању те прошлости од либерала и космополита који бришу историју, традицију и хришћанство.

 

Његова је идеја да пре него што модерност уништи све, духовно мотивисани руски народ уједини Европу и Азију у једну велику империју, „нови Рим” – под руским вођством. У свом капиталном делу „Темељи геополитике: геополитичка будућност Русије”, објављеном 1997. године, Дугин иде до детаља:

 

Руски агенти треба да подстакну расне, верске и секташке поделе унутар САД подржавајући америчке изолационисте. По Британији треба промовисати историјска ривалства с континенталном Европом и сепаратисте по Шкотској, Ирској и Велсу. Западну Европу треба привући Русији ослањајући се на нафту, гас и храну. НАТО ће се сам урушити.

 

Инспиришући европску „нову десницу” и револуционарну левицу, Дугин предвиђа постепену поделу Европе на немачку и руску зону, а друга ће бити доминантнија због енергетике. Велика Британија се распада. Империја Евроазије протезаће се „од Даблина до Владивостока”.

 

Путин мора да се добро осећао кад се догодио брегзит, кад је изолациониста Доналд Трамп ушао у Белу кућу, кад је ЕУ постала зависна од руског гаса и кад су бели демонстранти упали у зграду америчког Конгреса.

 

Онда се Путин још једном обратио филозофу који је 2014. тврдио да је рат између Русије и Украјине неизбежан и позивао Путина да војном интервенцијом спасе „морални ауторитет државе”.

 

„Украјина као независна држава с одређеним територијалним амбицијама представља огромну опасност за читаву Евроазију” и „без решавања украјинског проблема углавном је бесмислено говорити о континенталној политици”, пише Дугин.

 

Путин је послушао свог духовног инспиратора како би се спречио продор „Четвртог фашистичког Рајха”, како Дугин зове САД, ЕУ и НАТО.

 

Син пуковника совјетске војне обавештајне службе, Дугин је од младости показивао интересовање за мистичне доктрине, спиритуализам и политички радикализам. Био је члан подземних организација које су се противиле совјетском систему. Током дисидентског периода исказивао је дивљење за СС и прихватио алтер его под именом Ханс Зиверс – инспирисан личношћу ратног злочинца Волфрама Зиверса, генералног секретара нацистичког истраживачког института Аненербе, који је Хајнрих Химлер основао тридесетих година прошлог века.

 

После распада СССР-а, Дугин је стекао два доктората, из социологије и политичких наука, и отпочео је своју политичку активност. Био је специјални саветник Кремља и оснивач Националне бољшевичке партије, десничарске групе која је бољшевизам спојила с принципима фашизма како би се успоставила нова руска империја.

 

Сковао је термин „Новоросија” као културну, духовну и моралну алтернативу либералном поретку Запада. По његовом мишљењу, кампању против Запада не треба сматрати за политичку борбу у класичном смислу, већ као духовну, егзистенцијалну битку за руску душу. У проучавању „руске душе” посебно је инспирисан великим немачким филозофом Мартином Хајдегером, који је имао сумњиве везе с нацистима.

 

Дугин је 2009. објавио „Четврту политичку теорију” нудећи алтернативу комунизму, фашизму и либерализму. Комунизам је пропао због материјалистичког приступа историји, опсесије класном борбом, јеретичким односом према религији и погрешним очекивањем једносмерног прогреса. Фашизам је био осуђен на неуспех јер је почивао на расној супремацији и култу државе. Либерализам, који индивидуу поставља у средиште економског и политичког живота, учинио је људе слабим и неповезаним и поткопао друштво.

 

Зато каже да кампања у Украјини означава нову еру која ће одлучити да ли будућност света почива на многострукости и плурализму или на диктаторском униполаризму под покровитељством америчке хегемоније. Одлучиће и будућност Русије, јер Дугин каже: „Без Украјине, Русија никада неће бити империја, с Украјином биће империја”.

 

Дугин у својим анализама није испустио западни Балкан, који је Русија још од 19. века користила као резервни фронт. Слави искључиво пансловенске и панправославне везе. Он северни део Балкана додељује Бугарској. Зашто? „Србија је Русија. Срби су наше ја. Увек ћемо бити уз Србију”, говорио је у мају хвалећи Александра Вучића.

 

Сем Србије, у фокусу Москве је Босна и Херцеговина. Дугин најпозитивније говори о Милораду Додику, можда и зато што су обојица под санкцијама америчког Министарства финансија. Први због корупције, други због умешаности у украјинску кризу.

 

Предвиђања неког кога још зову „Путинов мозак” и ко има снажан утицај на војне и политичке елите у Москви су забрињавајућа. Предвиђа „заокрет Србије према руској геополитичкој агенди оживљавања словенског буђења. Видећете благодети када формирамо свој циљ на Балкану. Сада морамо да завршимо оно што смо започели у Украјини”.

 

Да ли то значи да ће се Путин, после завршетка рата у Украјини, који се описује као „историјски тренутак који ће увести нови светски поредак”, окренути западном Балкану, као што страхују поједини аналитичари? Ако је, како тврде, Дугин кључно утицао на Путинову одлуку да крене на Украјину, да ли ће Кремљ следити његова претећа упутства да Руси долазе да среде Балкан?

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Prva asocijacija na ovaj tekst, gledano iz ugla Dugina i &, na primer, zašto su iz Moskve kazali Slobi da ne potpiše Ugovor iz Rambujea? Zato što - sledi rat Srbija-NATO. Gde ćete bolji događaj za - RASPAD, DEZINEGRACIJU - nego da naterate zemlje Zapada, da moraju da se usaglase oko NATO "intervencije" u Evropi. Ukratko hoću da kažem da smo mi bili pešak na šahovskoj tabli Rusije-Zapad, čiji je ŽRTVOVANJE trebalo da dovede do RASPADA  NATO. Učinak Duginove prognoze? Srbija slupana načisto a NATO se nije raspao.

 

Zoran Stokić

30.08.2022.

 

Srbija i istorija: Sava Tekelija, 'najobrazovaniji Srbin svog doba', koji je školovao Teslu, Lazu Kostića i Zmaja

 

Njegovi preci stekli su plemićku titulu u Habzburškoj monarhini na bojnom polju, dok je Sava Tekelija postao prvi srpski doktor prava i doživotni predsednik Matice srpske.

 

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 28.08.2022. | 08:51 BBC Ilustracija/Jakov Ponjavic

 

 

Stanovnici Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Banjaluke i rumunskog Arada istovremeno koračaju kroz ove stotinama kilometara udaljene gradove, a spaja ih nešto čega možda nisu ni svesni.

 

Svi oni šetaju ulicom Save Popovića Tekelije, filantropa, habzburškog intelektualca i plemića, prvog doktora prava srpskog porekla i jednog od prvih predsednika Matice srpske.

 

Istovremeno je bio prijatelj prosvetitelja Dositeja Obradovića i protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića, zagovornik podizanja Prvog srpskog ustanka i njegov nesuđeni vođa.

 

"Bio je najobrazovaniji Srbin svoga doba, imao je veliko bogatstvo i bio je izuzetno uticajan u celoj srpskoj zajednici u Habzburškoj monarhiji.

 

"Bio je i čovek sa idejom, iako te njegove ideje nekada nisu prihvatane", kaže Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, za BBC.

 

Mnogi ga pamte po Tekelijanumu, zavodu za školovanje siromašnih učenika iz Srbije, koji je ovaj plemić podigao 1838. godine u Budimpešti, a kroz njega su prošli Nikola Tesla, Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Sterija Popović, Josif Pančić i mnogi drugi.

 

Matica srpska - šta predstavlja najstarija nacionalna ustanova kulture

Čiji je Tesla, a čiji Ivo Andrić

Šandor Petefi - pesnik i revolucionar utkan u "mađarsku dušu", srpsku književnost i stihove tamburaša

 

 

Tekelijanum je vremenom postao "glavno stecište intelektualnih snaga srpskog naroda, koje su doprinosile njegovom kulturnom i civilizacijskom napretku", kaže za BBC na srpskom doktor Saša Jašin, protonamesnik Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve, koja danas brine o ovom zdanju.

 

"Posle nastanka Srpskog narodnog pozorišta 1812. i Matice srpske 1826, on se smatra trećom zvanično najvažnijom ustanovom Srba u Ugarskoj", dodaje on.

 

Tekelijanum - "srpski Panteon", koji je Srbe gurnuo "iz srednjeg u moderni vek"

 

Sava Tekelija osnovao je 1838. godine ustanovu u ulici Verešpalne u srcu Budimpešte, nedaleko od pravoslavne crkve i tadašnjeg Peštanskog univerziteta, čija je svrha bila da omogući školovanje najboljim srpskim đacima, koji to nisu mogli da priušte.

 

Deo zdanja bio je i sedište Matice srpske, institucije čiji je Tekelija bio doživotni predsednik (od 1838. do 1842.) i koja je bila zadužena za nadzor nad učenicima.

 

Ideja ovog plemića bila je "briga o mladima koji će se školovati u Pešti i postati intelektualci sa jasnom nacionalnom samosvešću", kaže Dragan Stanić, sadašnji predsednik Matice srpske.

 

"Položio je i značajnu količinu sredstava, pa se Matica izdržavala od kamate koju je ubirala na osnovu tog novca", dodaje Stanić.

Tekelijanum je bio smešten u ovoj zgradi od osnivanja 1838. do 1906, kada je na tom mestu izgrađeno novo zdanje/Matica srpska

U početku se u ovaj svojevrsni učenički internat uselilo 12 studenata, a kroz njega će tokom narednih decenija, sve do Drugog svetskog rata, proći više od 350 učenika srpskog porekla.

 

Među pitomcima Tekelijanuma bila su mnoga istaknuta imena srpske nauke i kulture 19. i 20. veka - u njemu su učili botaničar Josif Pančić, književnici Laza Kostić i Kosta Ruvarac, naučnik Nikola Tesla, a pesnik Jovan Jovanović Zmaj je tokom studija medicine u Budimpešti radio kao nadzornik u toj instituciji.

 

Tekelija je na taj način pomogao da se "odneguje jedan vrlo stabilan intelektualni sloj srpskog naroda", kaže Stanić.

 

Akademik Vasilije Krestić smatra da su tekelijanci, kao visoko obrazovani mladi ljudi kojih tada među Srbima nije bilo mnogo, "popunili vidnu prazninu u tadašnjem srpskom društvu", ali da se ne može reći da su oni svojom brojnošću "učinili neki krupan intelektualni zaokret".

 

Sava Popović Tekelija podario je Tekelijanumu i biblioteku, a Matici srpskoj štampariju, koja je bila smeštena u podrumu zdanja.

 

To je bila "korisna ideja", pošto su tada najbliže štamparije bile u Veneciji i Beču, ali one "nisu bile specijalizovane za slovensku, a time ni srpsku knjigu", priča Stanić, koji danas rukovodi Maticom.

 

Ipak, bilo je poteškoća u pokušajima da ona u potpunosti zaživi, pošto habzburški dvor u Beču nije blagonaklono gledao na to, dodaje on.

 

Josif Pančić i priča o omorici - "ledenoj lepotici"

Ivan Đaja - "renesansni čovek" i akademik koji je glasao da Tito ne bude počasni član SANU

Vek Vaska Pope, umetnika koji je "pesmom mislio", a pisao da bi se osećao živim

 

Tokom prvih godina Tekelija je i sam često boravio u zadužbini, gde se lično starao o tome da đacima koje je stipendirao obezbedi sve ono što im je potrebno za školovanje.

 

Save Tekelije prisećao se i Jovan Subotić, pravnik, pisac, akademik i pitomac Tekelijanuma, koji ga je upoznao i opisao u poslednjim godinama njegovog života.

 

"Visok, malo pognut stari gospodin, sa osobito finom, belom i rumenom kožom na obrazu, a sedim, retkim, finim vlasima na glavi", navodi se u publikaciji Sava Tekelija, prvi srpski doktor pravnih nauka pravnika i hroničara Željka Fajfrića.

 

Tekelijanumske dane opisivao je i književnik Veljko Petrović, koji je u ovu instituciju dospeo posle smrti njenog osnivača, a njegovi zapisi preneseni su u Fajfrićevom delu.

 

"Još u vreme moga tekelijanumskog đakovanja pamtilo se da je osamdesetgodisnji starac svojeručno zaključavao uveče kapiju, pa pred leganje nadgledao da li su mu svi na broju, za knjigom ili u postelji.

 

No, često je morao da menja brave i ključeve. Đaci su kradom bežali i terevenčili, a on se viđao s fenjerom u ruci kako ih traži po poznatim okolnim mehanama.

 

Čak su mu, po povratku, pitomci pevali pod prozorom uz tambure i razbijali vinske čaše o vrata.

 

Dobri starac gunđao je, grdio, sovjetovao i praštao ludoj mladosti".

 

Zbog značajne prosvetiteljske uloge i svega što su pitomci Tekelijanuma kasnije uradili za srpsku kulturu i nauku, ova ustanova je, "s razlogom nazivana srpskim Panteonom", smatra protonamesnik Saša Jašin.

 

"Zadužbina je pomagala i omogućila izrastanje značajne plejade srpskih intelektualaca, koja je ubrzala prelaz svog naroda iz srednjeg u moderni vek", zaključuje on.

Amanet Matici srpskoj

Zgrada Matice srpske u Novom Sadu/021.rs

Tekelija nije bio među osnivačima Matice srpske, ali je imao "prekretničku ulogu" u njenoj istoriji, smatra današnji predsednik Stanić.

 

"Nesumnjivo je od najvećeg mogućeg značaja i jedno je od najzvučnijih imena među svim predsednicima Matice srpske, uticao je da se Matica stabilizuje i dobije konzervativniju dimenziju, ali i sistemski oblik i širu delatnost od one pre njega", navodi on.

 

Ovaj plemić iz Arada bio je jedan od prvih i najvećih dobrotvora kulturne organizacije Srba u Austrougarskoj od samog osnivanja te institucije, što je podstaklo i druge imućne ljude tog vremena da pomognu razvoj Matice srpske.

 

"Svake godine je, od 1826. pa nadalje, davao Matici 100 forinti u srebru i 100 forinti u bečkoj valuti i živo je učestvovao u matičinom radu, a znatnu uslugu za rad Matice učinio je Tekelija kad joj je kupio štampariju", kaže akademik Vasilije Krestić.

 

Tekelija je 1838. godine izabran za doživotnog predsednika ove organizacije, koja je od te godine bila smeštena u Tekelijanumu, zdanju koje je on podigao.

 

Biblioteka Save Tekelije, najveća privatna biblioteka među Srbima u 18. veku, sa oko 4.000 knjiga, preneta je u Tekelijanum marta 1843, a danas se ta biblioteka čuva u Matici srpskoj i sadrži 7.104 knjige na raznim jezicima, navodi se na sajtu Biblioteke Matice srpske.

 

Lična biblioteka Tekelije sadržala je 1984 knjige na 15 jezika, a nju je posle smrti ostavio Matici.

 

"To je veliko blago - kada pogledate koje su knjige u tim bibliotekama, koje danas čuvamo u Matici srpskoj, možete videti koliko je Tekelija zapravo bio obrazovan čovek i koja je bila širina njegovog znanja", objašnjava Stanić.

 

Jedno od prvih značajnijih dela koje je Tekelija podario Matici srpskoj bio je njegov rukopis Dušanovog zakonika, dodaje se na sajtu te institucije.

 

Pored knjiga, zdanja i ideja, Tekelija je Matici srpskoj zaveštao i svu imovinu koja je za njim ostala, pošto nije imao naslednike.

 

"Neznanje je koren i izvor svakoga zla"

Portreti članova porodice Popović Tekelija, među kojima je i Savin. pripali su Matici srpskoj/Matica srpska

Portreti članova porodice Popović Tekelija, među kojima je i Savin. pripali su Matici srpskoj/Matica srpska

Iako si bili ugledna habzburška plemićka porodica, Tekelije su se u doba Savinog rođenja (1761) suočavali sa nemaštinom.

 

Deo porodice odselio se za Rusiju, ali su Savini roditelji odlučili da ostanu u Aradu, gradu u kojem je njihova, tada osiromašena porodica i dalje uživala ugled, o čemu je pisao srpski istoričar Aleksandar Forišković u delu Memoari Save Tekelije.

 

"Išao je gradom u kojem se još znalo za toponime: Tekelijina crkva, Tekelijin rov, Tekelijina varoš, Tekelijin trg, Tekelijin čardak, a pri tome je on nosio to prezime, bio sin roditelja obrvanih parnicama oko pustara i imovinskim potraživanjima onih pripadnika kuće koji su napustili Arad i otišli da žive u Rusiji", opisao je Forišković.

 

U ovom gradu završio je osnovnu školu, a kasnije je nastavio obrazovanje u budimskoj gimnaziji.

 

Posle gimnazije, porodica je želela da se on vrati u Arad i oženi se, kako je sam Tekelija opisivao u njegovim memoarima, ali je prevagnula želja za obrazovanjem i "nije mu ostalo drugo nego da unajmi kola prosta i kradom pobegne".

 

"Neznanje je koren i izvor svakoga zla", smatrao je Tekelija, navodi se u tekstu srpskog istoriografa Željka Fajfrića.

 

"Samo je pravo znanje kadro da istrebi ta dva glavna i najjača neprijatelja čoveku; neznanje i zabludu, pomešanu sujeverjem i gordošću.

 

"Samo znanje je svetlost istine, koja prosvećuje čoveka", opisivao je Tekelija.

 

Prvo se otisnuo u Beč, a 1779. odlazi u Budim, gde je započeo studije filozofije, da bi se potom usmerio na pravo i 1786. godine je na Peštanskom univerzitetu postao prvi doktor pravnih nauka među Srbima, navodi se u njegovoj biografiji na sajtu Muzeja Vojvodine.

 

Ali, glad za znanjem Save Tekelije tu se nije završavala, kaže istoričar Krestić.

 

"Bavio se i crtanjem, u Beču je izučavao prirodne nauke, svirao je flautu, učio je francuski, italijanski i španski.

 

"Bio je pristalica Dositeja Obradovića i prosvećenog apsolutizma, nije se slagao s Vukom Karadžićem i njegovom jezičkom reformom, branio je i zastupao slavenosrpski jezik", nabraja akademik.

 

Tekelijino protivljenje jezičkoj reformi Vuka Karadžića potvrđeno je kada je pre smrti odlučio da deo imovine ostavi Matici srpskoj, napominje Nenad Ninković, profesor na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

 

"Ostavio je velika sredstva Matici srpskoj, na čijem je čelu bio, ali pod uslovom da ne prihvati reformu i pravopis Vuka Karadžića", kaže on za BBC na srpskom.

 

Ipak, to je bila jedna od Tekelijinih ideja koje nisu mogle da se sprovedu, smatra Dragan Stanić.

 

"Ona nije mogla dugo da se brani u daljem razvoju ustanove, ali i samog srpskog naroda i nacije", dodaje današnji predsednik Matice srpske.

 

Koliko (ne) znamo o Vuku Karadžiću

Zaostavština Velike škole u Srbiji - "motor razvoja države i društva“

Koje su najstarije gimnazije u Srbiji i kako su osnivane

Političke ideje i pisma Napoleonu

Interesovanja aradskog plemića i doktora prava sezala su dalje od sfera nauke i umetnosti, a u nekoliko navrata glasno je zagovarao političke ideje koje su se ticale statusa Srba južno i severno od Dunava.

 

Kao jedan od 25 predstavnika plemstva izabran je za poslanika na Temišvarskom saboru srpskog naroda u Austrougarskoj 1790. godine, na kojem je "odigrao jednu od ključnih uloga", priča Saša Jašin iz Budimske eparhije SPC.

 

Skup u istoimenom gradu u današnjoj Rumuniji Srbi su organizovali kako bi se razrešilo pitanje statusa ove etničke grupe u Habzburškoj monarhiji.

 

Većina okupljenih podržali su ideju da se status Srba, kao i do tada, bazira na carskim privilegijama iz Beča, dok je Tekelija predstavio suprotan plan - želeo je da saradnjom sa Mađarima za njegov narod dobije jednak građanski status u Ugarskoj.

 

Prema njegovom planu, taj status bi bio garantovan ugarskim zakonima i ne bi bio zavistan od samovolje habzburškog cara.

 

"Bio je to značajan zaokret u dotadašnjoj srpskoj politici, koja je od Velike seobe Srba 1690. uvek bila oslonjena na Beč i na politiku Dvora", smatra istoričar Krestić.

 

Političke ambicije Save Popovića Tekelije ponovo su isplivale početkom 19. veka, u predvečerje Prvog srpskog ustanka protiv turske vlasti, koji je predvodio Đorđe Petrović Karađorđe.

 

Pre nego što je Petrović izabran za predvodnika ustanka, Tekelija je očekivao poziv iz Srbije i nadao se ulozi "predvodnika ustanka", navodi se delu Doba Karađorđa i Save Tekelije istoričara Živojina Andrejića.

 

Skovao je i plan o stvaranju Ilirskog kraljevstva na Balkanu, koja bi bila saveznik Francuske i protivnik širenja uticaja Austrije i Rusije, nasuprot Petrovićevom savezništvu sa Rusijom, o čemu je 1804. godine pisao francuskom caru Napoleonu Bonaparti.

 

Savetovao je caru da pomogne srpske ustanike u formiranju države, ali kako Napoleon nije odgovorio, Tekelija mu je još jednom pisao 1805, poslavši mu mapu države o čijem je formiranju maštao, dodaje Andrejić.

 

Ipak, francuski car nije uslišio njegovu molbu.

 

"Karađorđe” se vraća kući: Kako je izgledala potraga za najstarijim srpskim igranim filmom

Ko je Sava Vladislavić Raguzinski - diplomata ruskog cara i Srbin kome je Vivaldi posvetio operu

Kako Napoleon i dalje deli Francusku, 200 godina posle smrti

 

 

Dok se o političkom uticaju Save Tekelije među Srbima sa obe strane Dunava može razmatrati zbog navedenih primera, o njegovom značaju za Habzburšku monarhiju u celini "ne možemo govoriti", smatra Vasilije Krestić.

 

"To je samo zrno peska u habzburškom moru", ocenjuje akademik.

Kako su Tekelije postale habzburški plemići?

Porodica Popović Tekelija potiče od "stare vlastelineske srpske loze", a prešla je u Austrougarsku i naselila se u Banatu posle pada Srpske despotovine 1459. godine, napominje Krestić.

 

Međutim, oko mesta u tadašnjoj Srbiji u kojem su živeli preci Save Tekelije istoričari još uvek nisu uspeli da se saglase.

 

Petar Tekelija, Savin stric i general u ruskoj vojsci, tvrdio je u njegovim memoarima da je porodica davno pre patrijarha Čarnojevića stigla iz Srbije, gde je držala Tekije i okolna mesta, kaže otac Saša Jašin iz Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve, koji je izučavao Tekelijin život i delo.

 

"Drugačije mišljenje je da su Tekelije poreklom sa Čepelskog ostrva iz sela Tukulje kod Budima", dodaje on.

 

Najznamenitiji član ove familije, pored Save Tekelije, bio je pradeda Jovan Popović Tekelija, koji se kao ratnik borio na strani Habzburške monarhije.

 

Bio oberkapetan Pomoriške vojne granice, borio se u Velikom bečkom ratu (1683-1699), gde se posebno istakao u bici kod Sente između Austrougara i Turaka (1697), imao je i ulogu u gušenju Rakocijevog ustanka (1703-1711), kada je sa odredima sastavljenim pretežno od srpskih vojnika pomogao da se zaustave ugarski pobunjenici predvođeni Ferencom Rakocijem, objašnjava profesor Nenad Ninković.

 

Jovan Popović Tekelija je posle ovih zasluga 1706. godine "dobio plemstvo, a preko njega i njegovi naslednici", čime porodica Tekelija postaje znamenita u ovom delu monarhije, dodaje Ninković.

 

Jovan Tekelija, Savin otac, bio je takođe pogranični vojnik u Aradu, dok je majka Marta bila nećaka Pavla Nenadovića, karlovačkog mitropolita Srpske pravoslavne crkve u 18. veku.

 

Šta je danas ostalo od Tekelije?

Bista Save Tekelije, delo vajara Jovana Soldatovića, postavljena je ispred sedišta Matice srpske u Novom Sadu/Matica srpska

Bista Save Tekelije, delo vajara Jovana Soldatovića, postavljena je ispred sedišta Matice srpske u Novom Sadu/Matica srpska

Kako Sava Tekelija nije imao naslednike, porodično ime posle njegove smrti nosio je još samo sinovac Petar Tekelija, koji je živeo u Beču, ali je samo dve godine kasnije i on preminuo.

 

Za Savom prezime nije ostalo, ali jesu mnoge zadužbine i fondacije od kojih su Srbi sa obe strane Dunava imali koristi decenijama posle njegove smrti.

 

U Vojvodini, posebno u Matici srpskoj, Tekelija i danas "uživa dužno poštovanje i sećanje", a u Mađarskoj je poštovan prevashodno zbog Tekelijanuma, kaže Krestić.

 

Tekelijanum je 1952. godine oduzet u procesu nacionalizacije imovine u tadašnjoj socijalističkoj Mađarskoj, a 1996. godine vraćen je Budimskoj eparhiji.

 

Posle 10 godina radova na obnovi zgrade, ona je 2015. godine ponovo otvorena.

 

"Danas obnovljeno zdanje, čiji je vlasnik Eparhija budimska, ima više funkcija, a slično svojoj nekadašnjoj nameni u njemu se, pored ostalog, nalazi i jedan od dva srpska đačka doma u Budimpešti", kaže Saša Jašin.

 

Matica srpska je 2009. godine objavila Tekelijinu doktorsku disertaciju, a 2021. godine je u Muzeju Vojvodine održana i izložba posvećena njegovom životu.

 

Ispred ulaza u zgradu Matice srpske nalazi se njegova bista, delo vajara Jovana Soldatovića, koja Novosađane i sve one koji posete ovaj grad podseća na njegov značaj.

 

"Vrednost Save Tekelije nikada neće moći da bude zaboravljena i on je čovek kojem je uvek vredno vraćati se", zaključuje Dragan Stanić.

 

 

***

Komentar

***

 

Hvala za ovo podsećanje - Tekelija je primer pravog patriotizma - pomagati razvoj znanja i opšte kulture – jer "neznanje je koren i izvor svakoga zla". Aksiom br:1 (patriotizma) je bio: "nadoknaditi vekove atavizma, kroz saocijalizaciju našeg naroda u ključu građanske kulture"! Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja – a intelektalni napredak omogućuje "moralni napredak"! Sve što smo mukotrpno stvarali od Karađorđa, Tekelije, Miloša,..., Vinavera, Milana Kašanina, Isidore Sekulić – komunizam je razgradio – jer je srušio garađansku kulturu, pa je orjentir u društvu, ponovo bio kao u vizantisko/osmanskom carstvu - despotska kultura – kultura poslušnosti pred vlašću; apsolutno nepogrešive vlasti, a budući da je nepogrešiva, greške se ne priznaju, niti poravljaju. I posle 77 godina ne popravljanja grešaka Srbija neodoljivo liči na Halsovu sliku "Grupni portret starica bolnice sv. Jelisaveta": "Starice, osuđene od života koji nisu imale, sede, u crnom, skrštenih ruku, za praznim stolom, na kome leži sklopljena knjiga, kao sklopljeni dan za kojim drugoga nema. Teško se čega sećaju, one se ničem ne nadaju, i više izazivaju užas u drugima, no što su užasnute" (M. Kašanin).

A Srbija liči na tu Halsovu sliku i zato što 1945-2022 - izvan Srbije - nije bilo novih Sava Tekelija. Ova činjenica, ovaj fenomen, možda najasnije govori o našim karakterima.

 

 

Zoran Stokić

28.08.2022. 

 

Lavrov: Poredak koji nameće Zapad predviđa rasističku podelu sveta

 

SVET Autor:FoNet27. avg 202214:3612 komentara Sergej LavrovIzvor: Handout/Russian foreign ministry/AFP (arhiva)

 

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je da poredak, zasnovan na pravilima koje nameće Zapad, predviđa rasističku podelu sveta na izuzetne i ostale.

„Rusija, najveća evroazijska i evro-pacifička sila, država-civilizacija, nastavlja da sprovodi miroljubivu spoljnu politiku, da promoviše pozitivnu, ujedinjujuću, globalnu i regionalnu agendu usmerenu ka budućnosti“, rekao je Lavrov u video obraćanju učesnicima Petog globalnog foruma mladih diplomata u Kazanju.

Kako je dodao, Rusija ostaje čvrsto privržena osnovnim principima međunarodne komunikacije sadržanim u Povelji UN, a pre svega principima suverene jednakosti država – i velikih i malih.

„Mi smo dosledni zagovornici poštovanja kulturne i civilizacijske raznolikosti naroda, njihovog prava da sami određuju svoju sudbinu. Istovremeno, kategorički odbacujemo neokolonijalni ‘poredak zasnovan na pravilima’ koji nameće ‘kolektivni Zapad’, na čelu sa SAD. Taj poredak predviđa rasističku podelu sveta na grupu izuzetnih, koja apriori ima indulgenciju za svake akcije i ostale zemlje koje su dužne da prate ‘zlatnu milijardu’ i da služe njenim interesima“, naglasio je šef ruske diplomatije.

Konstatujući da su se u poslednjih četvrt veka na međunarodnoj areni dogodile „zaista tektonske promene“, Lavrov je poručio da je „savremeni svet objektivno multipolaran“ i da se ta geopolitička stvarnost ne može ignorisati.

 

 

***

Komentra

***

 

 

 

Kao što je to tako davno kazao Ortega i Gaset, najveća greška Evrope, je ta "što je stvorio dva DIVA (SAD i SSSR) koji će je uništiti"! 

Velike su šanse da animistička društva - udruženo – unište Evropu. Animističke despotije (Rusija, Kina, arapski svet, Indija, Srbija i tsl) i despotija kapitala (SAD) su zloupotrebile nauku i sprečavaju da ona sprovede svoju pedagošku funkciju u našim svakodnevnim životima, političkom životu; a ta je njena funkcija najvažnija za proces zaključivanja - za proceš donošenja odluka - kada rešavamo probleme. Čak je i u školama, kulturi, internetu nauka predstavljena – principski pogrešno. Pozitivistički. Međutim bez istorije i metodologije nauke – nije moguće da čitaoci bilo šta od tog, beskonačnog mnoštva, zaista dubinski razumeju i trajno zapamte. Da bi Zemlja preživela neophodno je da njeni stanovnici savladaju način - kako nastaje naučno saznanje – i po čemu se ono razlikuje od - zdravorazumskog, umetničkog, filozofskog, teološkog i tsl. Nauka je uspešna zbog svog kritičkog metoda; kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi. Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive – nefleksibilnosti, iluzijama i samoobanama. Naučna objektivnost ne zavisi od psihologije naučnika kao pojedinca nego je ona rezultat javnog društvenog karaktera naučnog metoda! Osnovna karakteristika nauke jeste njena podložnost reviziji – u javnim kritičkim raspravama naučni stavovi mogu biti - opovrgnuti i zamenjeni boljim. Sukobljene ideje traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku u akademskoj sredini; za tako nešto je potrebno liberalno društvo, a ne društvo u kome postoji ideološke istine, monopoli, tabu.

 

Zoran Stokić

27.08.2022.

 

Još jedna životinja "funkcionalno izumrla"

 

Dugong, simpatični sisar vegetarijanac, zvanično je funkcionalno izumro u Kini nakon široko rasprostranjene degradacije njegovog staništa i kontinuiranog lova, objavili su naučnici. Veruje se da je zbog svog specifičnog izgleda, bio inspiracija za predstave morskih sirena.

 

 

IZVOR: RTS ČETVRTAK, 25.08.2022. | 19:11 Foto: Profimedia

 

 

Ribolov i saobraćaj na vodi su takođe među razlozima zbog kojih je aktivnost dugonga opala, rekao je profesor Semjuel Turvi sa Instituta za zoologiju ZSL, koji je nalaze opisao kao "poziv za buđenje" kako bi očuvanje vrste stavilo na listu prioriteta.

Od 1988. godine, dugong je klasifikovan od strane Kineskog državnog saveta kao nacionalno i ključno zaštićena životinja, što mu pruža najviši nivo zaštite. Međutim, nema podataka o prisustvu dugonga u Kini od 2008.

"Naša nova studija pokazuje snažne dokaze o regionalnom gubitku još jedne harizmatične vodene vrste sisara u Kini – nažalost, ponovo izazvane neodrživom ljudskom aktivnošću", rekao je Turvi, jedan od autora istraživanja objavljenog u časopisu Royal Society Open Science.

Dugonzi su posebno zavisni od staništa bogatih morskom travom koju jedu a koje je, takođe zbog zagađenja i nove infrastrukture, na obalama sve manje.

Turvi je rekao da su korita morske trave takođe podložna procesu koji se zove eutrofikacija – kada se cvetaju alge zbog povećanja hranljivih materija u vodi koje je prouzrokovao čovek, kao što je izlivanje iz kanalizacija. To "smanjuje sposobnost svetlosti da prodre kroz morsku vodu i na taj način sprečava fotosintezu morske trave", objasnio je Turvi.

Iako se napori za obnovu i oporavak morske trave smatraju prioritetom za očuvanje u Kini, proces obnove može biti dugotrajan i možda je već prekasno za populaciju dugonga.

Dr Hajdi Ma, postdoktorski istraživač na Institutu za zoologiju ZSL i koautor studije, rekla je da su istraživači sproveli ankete u četiri južne pomorske provincije duž priobalnog regiona Južnog kineskog mora kako bi prikupili lokalno znanje o viđenjima dugonga.

Istraživači su takođe analizirali istorijske podatke koji pokrivaju prošla kretanja dugonga i aktivnosti u Kini.

Autori studije rekli su da bi "pozdravili sve moguće buduće dokaze" o tome da dugonzi i dalje "traju" u Kini – međutim, njihovo istraživanje ne pokazuje nikakve nedavne dokaze o preživljavanju dugonga u njihovim poznatim staništima u vodama kopnene Kine.

Izvan Kine, populacije dugonga mogu se naći u tropskim i suptropskim obalnim vodama od Vanuatua do jugozapadnih ostrva Japana. Oni su globalno ugroženi i na listi su Međunarodne unije za zaštitu prirode kao ranjivi. Mogu da dostignu težinu do pola tone, tromo se kreću, a jedu isključivo biljke.

Novo istraživanje je "otrežnjujući podsetnik da do izumiranja može doći pre nego što se razviju efikasne akcije očuvanja", zaključio je Turvi.

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Verujem da će "geni" - šampioni - ikone - preživljavanja naći način da i ovo prevaziđu. Izgradiće neku novu generaciju robota!  Homo sapijens je običan "robot" - gena! Geni su izgradili naše telo i naš duh! Homo sapijens, kao uostalom bilo koja životinjska vrsta, bakretije i virusi -  svi zajedno, nismo, ništa drugo, do - mašine (roboti) za preživljavanje – gena; njihovo očuvanje je konačni smisao našeg postojanja. Geni pomoću "daljinske kontrole" upravljaju, već oko 4 milijardi godina sa - nama - brojnim - boljim i lošijim – robotima (genskim robotima).  Ne znamo tačno koliko vrsta tih robota sada postoji (ni koliko ih je bilo u prošlosti); samo znamo da je to veoma veliki  broj. Po spoljnom izgedu i unutrašnjim organima – izgledamo veoma različito; ali smo po načinu funkcionisanja (od virusa pa sve do Homo sapijensa) veoma slična hemiska fabrika – molekula zvanih DNK; DNK je dugi lanac građevinskih blokova — malih molekula zvanih nukleotidi (slično kao što su proteinski molekuli - lanci aminokiselina). Molekul DNK je premali da bi se mogao vidjeti, otkriven je posrednim putem - sastoji  se od dva nukleotidna lanca smotana u elegantnu dvostruku spiralu. Nukleotidni građevinski blokovi dolaze u samo četiri oblika, čiji se nazivi mogu skratiti na A, T, C i G. DNK koji se nalazi u ćelijama je, uprošćeno kazano,  skup komandi kako izgraditi "to i to",  komande su ispisane abesedom nukletida: A, T, C i G. Kod svih životinja, pa i čoveka, biljaka oni su isti. Ono što se razlikuje jest redosled kojim su nukleotidi poređani.

 

 *

@Sasa Jedan od razloga zašto deca (i kod nas i u svatu) odustaju od praćenja nauke je i način na koji se u školama i internetu predstvalja nauka – on je principski pogrešan. To je pozitivistički metod, stručni pristup, date su savremen teorije, sa svom beskonačnom množinom stručnih elemenata. Bez istorije i filozofije nauke – nije moguće da deca bilo šta zaista dubinski tu razumeju. U Srbiji je druga polovina problema proistekla otuda što je ovda postradala opšta humanistička kultura, naročito treba istaći - jedinstven slučaj u istoriji na Zemlji - da se - Sanatori "Gerusije" – smatraju nepotrebnim, suvišnim. Sedne, đak, student, doktorant za računar - sam -  surfuje internetom, šta će mu saveti senatora. Od kako je sveta i veka u svim kulturama  od - Sernatora "Gerusije" -  se traže saveti – u Srbiji u poslednjih 30 g misle da su senatori nepotrebni – zato i jesmo izgubljeni kao "guske u magli". Kada je moja generacija studirala mi smo bili vođeni Volterovim idejama da bez "intelektualnog napretka nema ni moralnog napredka", mi smo od naših Senatora, starih profesora učili, a najvažnije je bilo da vam "ON" PREPORUČI šta je KORISNO da pročitate. Tako na pimer, smo saznali, ko hoće da kao laik (a to može biti i student ili diplomac bilo kog fakulteta) da sazna bilo šta korisno iz savremene biologije treba da krene od Žak Mono,1970., u "Slučanost i nužnost" (nobelovac iz medicine 1965. u knjizi on razmatra posledice novovekovnih nauka, naročito biologije; genetika i evolucija; na religiju, etiku i društvo). Humanistička i "pedagoška" funkcija nauke u našem svakodnevnom životu, je nestala - a to je bitno uticalo na naš proces mišljenja i zaključivanja. Naučna empirijska metodologija za svakoga od nas je mogla biti "bukvar", ne zato da bismo bili naučnici - nego da bismo bili građani - da bi smo bili uspešni u svojim poslovima, planiranjima i preživljavanju.

Zoran Stokić

26.08.2022.

 

Ne, niste ništa pogrešno kliknuli na Fejsu, većini prikazuje gluposti na fidu

 

SCITECH Autor:N1 Beograd24. avg 202210:091 komentar Izvor: Pixabay

 

Ukoliko ste jutros otvorili svoj Fejsbuk i zatekli gomilu poruka nepoznatih ljudi upućenih slavnim ličnostima, niste jedini. Naime, mediji širom sveta izveštavaju o tome da se korisnici ove društvene mreže od jutros žale na isti problem.

Hiljade korisnika Fejsbuka požalilo se da umesto aktivnosti svoji prijatelja, na „fidu“ vide (spam) poruke ili komentare koje nepoznati ljudi ostavljaju na stranicama slavnih ličnosti.

Taj „bag“ izazvao je frustraciju kod mnogih korisnika čiji je „fid“ pretrpan sadržajem koji im je potpuno irelevantan, prenosi PiunikaWeb.

Problem sa Fejsbukom uočen je i na platformama kao što je DownDetector čiji grafikon pokazuje da se prijave „baga“ povećavaju.

Fejsbuk se još uvek nije zvanično oglasio o ovom problemu.

Britanski Metro piše da „bag“ izgleda nije uticao na aplikacije za pametne telefone giganta ovog društvenih mreža.

I korisnici iOS-a i Androida navode da im Fejsbuk radi normalno.

 

 

***

Komentar

***

 

Homo sapijens ima predispoziciju za "učenje" pomoću simboličke kulture on pokušava da preživi prirodne turbulencije gradeći ekološke niše. Ali kako nije moguće predvideti rast znanja kao ni anticipirati posledice novih slučajnih otkrića za ljude je "budućnost" uvek otvorene – neizvesna - nije predvidljiva – to nas tera da se razvijamo. Jedna od nenamravanih posledica nauke/tehnike i "despota profita" je: Fejsbuk, Instagram, Vocap i tsl – sa kojima prolazimo evoluciju u kontra smeru; u toku je proces "involuciju" - vraćamo se na početak - to je pre svega povratak na nezrelu, narcisoidnu opsednutost vlastitim egom, koja ima veoma malo obzira prema drugim ljudima, opštem dobru ili svetu kao celini.  Zarobljeni u sajber svetu – nisu u stanju da "razbiju ogledalo"; nešto od ovoga (za druge potrebe) je pokazano u filmu "Trumanov šou"; ne mogu da se odupru tim ego-novotraijama - pa liče na jedan eksperiment - koji je urađen sa grupom majmuna. Dato im je ogledalo; opsednuti ogledalom majmuni su zaboravili na svoj život, prestali su čak i da se hrane, samo su se ogledali, ogledali....

Zoran Stokić

25.08.2022.