"Putin tvrdi da su liberalne vrednosti prevaziđene, Tusk oštro odgovara"28.06.2019. |08.30 >09.19

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su liberalne vrednosti prevaziđene jer ih odbacuje većina građana zapadnih država.

*********

Već smo naučili na neobjavljene komentare u našim medijima eto čak ni "N1" (tzv CIJa mediji u Srbiji) nije objavio.

********

 

Najveći broj novih ideja kreiran je u antičkim (grčkim) kolonijama u Maloj Aziji, te su kolonije bile prepune izbeglica (koje su bežale pred Persijancima), najpoznatije od tih izbegica bitno su doprinele daljem razvoju ideja na planeti Zemlji: Pitagora, Anaksagora, Ksenofan... Prva naučna knjiga je Anaksagorina knjiga "O prirodi"...Bio je to smer ka "otvorenom društvu" – građanskom, liberalnom - gde ne postoji uzurpacija "istine" - do nje se dolazi u slobodnim argumentovanim empirijiskim raspravama. Despotsko društvo  pak su smer  ka – "zatvorenom društvu". U despotskim državama caruje dogmatska svest, caruje etika zasnovana na ideji ličnog i sigurnog znanja, tj. na ideji autoriteta kao vlasnika apsolutne istine, ukazivanje na grešku je apsolutno nedopustivo. Imperativ takve stare despotske etike mora biti zataškavanje grešaka, greške se ni po koju cenu ne smeju priznati, jer bi u suprotnom, ako bi se priznale, neminovno vodile ka narušavanju autoriteta. Otuda u despotijama nisu bile moguće NIKAKVE ISTINSKE REFORME INSTITUCIJA, kao ni bilo kakve istinske reforme U SFERI ZNANJA I VEROVANJA. Nestanak despotskih civilizacija Sumerana, Egipćana, Vizantije, Maja, Inka.... može da se posmatra u ključu "ne učenja na greškama"  što je za posledicu imalo njihovu nesposobnost da se odupru neminovnim društvenim i klimatskim oscilacijama tj. nesposobnošću elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore - rešenja za izgradnju novih ekoloških niša – koje bi amortizovale  klimatske oscilacije i pomogle im da prežive.

28. 06. 2019.

Zoran Stokić

Kad vlast bira elitu

vlast 

versus 

prof Jove Bakića, prof Ognjena Radonjića, prof Danice Popović...

Kad vlast bira elitu po svojim uzusima tj. kad ne dozvoljava da postoji autonomija struka. Samo jedan primer: u SSSR Lisenko a u SAD Norman Borlaug tj. kako povećati prinos pšenice i nahraniti narod? Po modelu Lisenko ili hipotezi Borlauga? Partijski zadatak da se obračunava sa savremenim zapadnim teorijama genetike dobio je Lisenko (biolog čiji su lični prijatelji bili Staljin i Hruščov). Sve one koji nisu priznavali tačnost njegove dijalektičke teorije genetike on je slao u Sibir na prevaspitavanje. Učinak Lisenkove genetike je bio taj da je SSSR morao da uvozi živo iz Kande i &  

A kako se zaista povećava prinos pšenice pokazao je život i rad amerikanca nobelovaca Normana Borlauga (1914. – 2009.) iz Viskonsina, praunuk norveških emigranata, čoveka koji je "nahranio svet" čiji su visoki prinosi pšenice, kukuruza i pirinča čuvali ekositem. Kreirao je brojne nove sorte biljaka otporne na bolesti i prilagođene podnevlju. Sve suprotno od Lisenka u SSSR - ali kako se to dogodilo? Ukidanje autonomije univerziteta (u SSSR), dovodi do ubrzane negativne selekcije kadrova, do kontrole u izdavaštvu, sputavanja naučnih rasprava, kontrole istraživanja u laboratorijama itd. Komunizam je oblik despotskog sitema - birokratski način upravljanja gde STRUKE NISU AUTONOMNE! A u takvim okolnostima naučni napredak je nezamisliv; jedino što u takvim sredinama uspeva jesu ljudi tipa Lisenka. Gde postoji autonomija struka i slobodne empirijiski utemeljene kritičke rasprave, gde imate tržište, imate naučnike poput: Borlaug-a. I kao što je kazao premijer Indije Manmohan Singh: "Borlaugov život i postignuća svedoče o dalekosežnom doprinosu koji visoki intelekt, upornost i naučna vizija jednog čoveka mogu doprineti ljudskom napretku." Kao što su istakla njegova deca: "Želeli bismo da njegov život bude model za promenu života drugih i da dovede do napora da se okonča ljudska beda za čitavo čovečanstvo."

Zoran Stokić

24. 06. 2019.