Šta je epistemologija?

(veza epistemologije i etike)

Još malo kometara (šta sme a šta još uvek ne sme da se objavi u "Politici")

Na tekst "Ауторитарни неред" Аутор: Владимир Милутиновић, (Poltika 22.06.2016)

na komentar:

zoran stokicпре један дан

"Ako tačno u podne sultan kaže da je noć, valja reći: eno meseca i zvezda", upozoravali su evropski putopisci po Otomanskom carstvu. Opominjali su da se sa sultanom niti razgovara, niti mu se odgovara, već se isključivo ponavljaju njegove reči; jer kad god nešto kaže, on stvara jednu novu istinu, jednu novu realnost. Nova nauka, koja se od 12 veka počela razvijati na zapadnim fakultetima, razvijala je njegovo kritičko mišljenje, čak su i teolozi počeli da u verske rasprave uvode racionalne naučne metode. Tako je Toma Akvinski još 1265. godine zaključio da čak ni "Bog ne može da promeni ono što se već dogodilo"; u sadašnjem trenutku možete uticati na buduće događaje ali se iz sadašnjeg trenutka ne može menjati prošlost. Ono što u mentalnim kategorijama zapadnog srednjovekovnog čoveka nije bio u stanju da učini čak ni Bog – u istočnjačkim despotijama mogao je da učini despot, mogao je da izobličava stvarnost kako mu se prohte. Mogao je podanike da natera da poraz smatraju pobedom...

Одговори | Препоручујем 16

Лукреција Хаџи Јаковљевићпре 20 сати

@zoran stokic Годинама већ, на разна места по интернету, шаљете ове коментаре о источњачким деспотијама и западном рају који је, по вама, изгледа цветао и док су увелико спаљиване вештице. Од необразованих и неписмених још су гори они који су прочитали само једну књигу.

Препоручујем 4

Na to napišem kometar (koji "Poltika" nije objavila):

@Лукреција Хаџи Јаковљевић

Umesto da pobijete argumete koje iznosim vi se bavite šminkanjem naše despotske prakse. Pitanje: “čime se meri uspeh jedne vlasti?” ima smisla u građanskim republikama i monarhijama, takvo pitanje u despotiji nema nikakvog smisla.

U građanskim republikama i monarhijama vrline se nagrađuju a prestupi kažnjavaju u despotijama je oduvek bilo obrnuto. 700.g despotske tradicije (vizantiska, otomanska, komustička faza) ubira i dalje svoj danak u Srbiji. "Postoje", kaže Aristotel, "azijatski narodi, koji su po svojoj prirodi pokorniji od Helena, i koji podnose despotsku vlast ne osećajući pri tome nikavu mučninu nelagodnosti; to su narodi koji se nisu uzdigli do političkog poretka već su u njihovim zemljama odnosi kao u kući - gde robove mora da vodi gospodar". I zato da bi se i mi konačno počeli uzdizati do nekog civilizovanog političkog poretka mora biti ili – ili despotska kutura ili srpski narod.

Naravno napišem novi komentar (da vidimo da li sme da se objavi? Objavljen):

 zoran stokicпре 17 сати

@Лукреција Јаковљевић Da su argumeti na mojoj strani, evo vam jedan primer: Vi, očito je, nikada niste čuli da je moja malenkos epistemolog (fizičko-matematičkih nauka), đak naše najstarije škole (katedre) Milutina Milankovića koji je doktorirao kod naših najuglednijih fizičara (pre puno godina), akademika Zvonka Marića, prof dr Marka Leka. U građanskim republikama i monarhikama građani bi se ponosili da u njihovoj državi živi i radi jedan epistemolog, koji se zalaže i za opšte dobro tog društva. Naravno samo u despotskoj kulturi čija je esencija (to jest ona se očuvava promovišući takve "vrednosti"): mržnja, zavist, zloba, teorija zavere, ne-socijalizovanost, ne-saradnja, ne-poštovanje sugrađana, apsolutno nepoverenje među ljudima, atomizam... je sasvim normalno (poželjno) da epistemolog NEMA PRISTUP MEDIJIMA I KULTURI. Vidite u takvoj kulturnoj matrici gubimo svi mi, jer tu nije moguća EVOLUCIJA znanja, kao ni evolucija bilo čega, tu se uvek iznova i iznova ponavljaju iste greške.

Одговори | Препоручујем 6

Naravno sada jedan zlonameran kometar

Рђосав пре 14 сати

@ zoran stokic

- методика наставе, а?

Препоручујем 1

@ Рђосав

Šta je epistemologija? Od Sokrata i Platona opšta teorija saznanja. Epistemološki pojmovi: znanje, istina-laž, opravdanje, verovanje, dokaz, logika,...? U despotskim društvima epistemologija je pod embargom, zašto? Zato što je najveći neprijatelj despotskog društva - "istina" - jer ona - vodi slobodi, redu, harmoniji... A despotska kulturna matrica počiva na - "laži" - koja vodi - dezjorentaciji, neredu, haosu...

Naši "levičari" i "desničari" vaspitavani su u miljeu nekritičkog dijalektičkog mišljenja, "pedagogije" Mire Marković ( Рђосав da li ste đak Mire?), proizašlog iz učenja Hegela ili Marksa, po kome se - za razliku od naučnog metoda prirodnih nauka - greške ne popravljaju! Taj neempirijski pristup društvenim pitanjima jeste ono što ih spaja sa našom 700-godišnjom despotskom tradicijom! U njoj se greške nisu mogle priznavati, pa samim tim ni popravljati, jer bi neminovno vodile narušavanju autoriteta.


///Evo posle 4 dana, stiže primedba////

deus ex librisпре 3 сата

ne, gnoseologija je opsta teorija saznanja, episemologija se bavi strogo mogucnoscu naucnog saznanja koje je samo jedno od mogucih nacina saznavanja sveta. drugo, prirodne i drustvene nauke ne mogu imati istu epistemoogiju jer im je predmet proucavanja sustinski drugaciji, ontoloske postavke se razlikuju. empirije u drustvenim naukama ima koliko hocete, samo su podaci dobijeni metodama drustvenih nauka manje precizni od onih dobijenih u prirodnim, i naravno za razliku od prirodnih nauka u drustvenima je tumacenje podataka jako bitna stavka, jer ih moze biti vise od 1. jedan od uzroka manje preciznosti drustvenih nauka jeste konstantno menjanje njenog predmeta istrazivanja, sto bi bilo kao da u fizici sve cestice konstantno menjaju svoju masu i naelektrisanost, da banalizujem do kraja.

Ogovor:

zoran stokic

@deus ex librisпре 3 сата

Da li?

Zbrka nastaje kada je u pitanju upotreba internacionalnih termina "gnoseologija" (saznanje) i "epistemologija" (znanje), pošto se tu ne obaziru svi na epistemološko značenje ovih reči. Nemci praktično ne upotrebljavaju reč gnoseologija, a pod epistemologijom podrazumevaju i filozofiju i metodologiju nauke. Francuzi pod gnoseologijom misle na opštu teoriju saznanja, a pod epistemologijom na filozofiju nauke. Englezi, međutim, pod gnoseologijom podrazumevaju "sistematsku analizu pojmova kojima tumačimo svet (i ontološke vrednosti čina saznanja)", a pod epistemologijom "opštu teoriju saznanja".