Peti sprat crkve u Zagrebu postaje muzej magije

 

Zagreb će za nedelju dana dobiti Muzej Hrvatskog Areopaga u kojem će biti izloženo 500 eksponata magijskog, okultnog i nju ejdž karaktera, a nalazi se na petom spratu crkvenog tornja crkve sv. Antuna na zagrebačkom Svetom Duhu.

 

IZVOR: B92, VEČERNJI LIST PONEDELJAK, 31.05.2021. | 09:26

 

Otvaranje ovog muzeja poklapa se sa proslavom 20 godina postojanja Centra Hrvatskog Areopaga za međureligijski dijalog Hrvatske provincije franjevaca konventualaca.

 

"Muzej nema posebne veze s međureligijskim dijalogom, ali je zanimljiv kao kuriozitet i centar za edukaciju", objašnjava Josip Blažević, provincijal hrvatskih franjevaca konventualaca, pokretač Areopaga i ovog muzeja. U njemu će, kako navodi Večernji list, biti izloženo više od 500 raznovrsnih eksponata koje do sada nije bilo moguće videti na jednom mestu, čak ni na sajmovima ezoterije.

 

U prvom delu Muzeja izloženi su eksponati iz Afrike, Japana, Kine i Tibeta. U drugom, iz Indije i Egipta, a najopsežniji prostor posvećen je onima iz Evrope, s naglaskom na Hrvatsku.

 

"Reč je o ezoterijskim i okultnim isceliteljskim tehnikama raširenim i po Hrvatskoj, poput reikija i bioenergije, trinaestokrakog simbola Sunca Brace sa Srebrnjaka, Bruna Greninga i Rudolfa Štajnera… Može se videti Sai Babin čarobni pepeo i ajurvedski lekovi gurua Mahariši Maheš Jogija, učitelja transcendentalne meditacije, popularna kineska knjiga proricanja Ji đing, kojom se služila i hrvatska književnica Vesna Parun. Postoji cela kolekcija raznih zamotuljaka, uroka i zapisa, raznih Biblija, Satanska biblija, Vodolijina biblija, Vampirska biblija i još mnoštvo raznih stvari", rekao je provincijal Blažević.

 

***

 

Komentar

 

***

 

Mnogi se ovom događaju u nas čude. Bolje da prave muzeje nego da se bave inkvizitorskim poslovima; na primer, hteli su crkveni oci, 1595., da spale Keplerovu majku – koja su proglasili da je veštica. Ne postoji „apriorni“ način organizovanja iskustva Homo sapijensa, on zavisi od "refertnog okvira", ti okviri utiče na percepciju, način mišljenja, ponašanje, sliku sveta i sposobnosti. Homo sapijens je prošao kroz mnoge faze: magisku, mitsku, religisku; sada smo u naučnj fazi. Sve su te faze bile bitne za naše preživljavanje, one su međusobno sibmolički isprepeletane u Gordijev čvor. U našoj podsvesti, dok spavamo mi proživljavamo sve te faze, one su važne za naše funkionisanje. Samo jedan primer. Kada se u školama govori o Kepleru težište je na njegovo “kvantitativno-matematičkim zakonima"; nebitnim se smatra kako je on do tih zakona došao. Tako se dobija netačna slika o funkcionisanju Homo sapijensa tj. o njegovom "stvaranju". Ka Njunovoj fizici nisu vodili samo njegovi "zakoni" kako se površno uzima, nego i njegove "magisko-simboličke" - “arhetipske” slike!  Tek u tim smelim simboličkim slikama - vizijama - bilo je moguće sve zamisliti i SVE POVEZATI. “Sunce u sredini pokretnih zvezda”, kaže Kepler, “sámo nepomično, a ipak izvor kretanja, nosi sliku Boga Oca, Stvoritelja. Jer šta je Bogu stvaranje to je Suncu kretanje...” iz takvih misli nastao je “arhetip” za silu gravitacije. U delu "Harmonia mundi" Kepler piše da "hrišćani znaju da su matematički pojmovi prema kojima će se stvoriti telesni svet večni, zajedno s Bogom; da je Bog duša i um u božanskom najpravilnijem smislu reči i da su ljudske duše slike Boga stvoritelja... /da je/ geometrija saobrazna umu božijem još pre stvaranja - ona je sam Bog, /te da je/ ušla u čoveka sa likom božijim."

 

Zoran Stokić

31.05.2021.

 

Umetnost i tehnologija: Ai- Da je prva umetnica robot na svetu

Ai-Da smatra da umetnost treba da bude više od crtanja.

 

IZVOR: BBC PETAK, 28.05.2021. | 18:20

 

Pogledati video:

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=05&dd=28&nav_id=1865356

Ai- Da je napravljena uz pomoć algoritama veštačke inteligencije.

Otud je i dobila ime - AI je engleska skraćenica za veštačku inteligenciju (artificial intelligence).

Ona pravi selfije, iako "nema sopstveno ja".

Njeni radovi izloženi su u Muzeju dizajna u Londonu.

 

 

***

Komentar

***

 

Teško će to ići! Nije sve umetnost, čak i poznate slike iz 20 veka zaprvo nemaju u sebi estetiku; to su uspeli eksperimenti sa - perspektivnim tačama, bojama, formom i tsl. Umetnost jednostavno prikazuje ilustracijom i primerom – ona prikazuje i skreće nam pažnju na one mogućnosti koje su relevantne za nas kao ljudska bića, bez obzira na naše individalne, socijalne razlike. Istina prikazana putem estetičkih ideja je neposredno doživljena i intuitivno shvaćena. Od arhajske epohe antičke Grčke umetničke istine se ne mere svojom objektivnošću već svojom životnošću. Za razliku od naučnih - odredbenih sudova - refleksivni umetnički sudovi ne kopiraju, ne objašnjavaju, niti dokazuju kao što to čini nauka, oni ne zahtevaju svedočanstvo i dokaze da bi nas ubedili u svoju istinitost. Umetničke refleksivne istine su u harmoniji sa stvarnoću - te slike stvarnosti nisu slične slikama iz običnih ogledala, koja odslikavaju sve što se nalazi pred njma. Umetnost se služi - inheretnim formama - koje su slične vašarskim ogledalima u kojima, na prvi pogled, slike koje se pojavljuju izgledaju strano i izveštačeno. One više liče na karikature nego na nas. Pa ipak, preko ovih karikatura (izobličanja) - kroz velika ogledala umetnosti - pojavljuje se najistinitije reflekdsije o nama.

 

Zoran Stokić

29.05.2021.

 

Србија има нереалан број доктората

 

четвртак, 27.05.2021. у 11:15

Андријана Цветићанин

НЕ САМО О ПОСЛУ: ДР ТИЈАНА ПРОДАНОВИЋ

 

 

С обзиром на наш број становника и буџет који се улаже у науку, у последњих 10 година бележи се невероватан и непотребан пораст оних с титулом др, сматра новосадска професорка астрофизике и популарна промоторка сазнања о свемиру Да није следила жељу да сазна какви су далеки светови изван наше планете, уз име Тијане Продановић уместо доктор астрофизике, редовни професор универзитета и промотор науке, данас би писало психолог или инжењер. Била је радознало дете чији је омиљени цртани филм имао анимиране јунаке, који се питају шта је око њиховог малог универзума; обожавала је књигу „Хиљаду зашто хиљаду зато” и тек у гимназији сазнала да у Београду постоји катедра за астрономију. Све ово, када погледа с временском дистанцом, били су знакови поред пута за успешну каријеру. Необичну за светске оквире, а камоли за малу Србију. Постала је научник и предавач за свемир. Проф. др Тијана Продановић сликовито, темељно и с пуно љубави дочарава шта све чини наш и друге универзуме. То чини на радост најпре студената Катедре за нуклеарну физику, Департмана за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду где предаје, али и ђака широм Србије с којима се често дружи, истина сада због пандемије короне то не ради уживо, али – ту је интернет.

 

Истраживачки дух

 

Професорка Тијана, ипак, признаје да је тешко да одговори шта би студирала да није било Катедре за астрофизику у Београду када је бирала индекс.

 

– Тешко питање! У то време музика ми је била друга велика љубав, што и даље јесте. Можда бих се усудила да пођем тим путем, мада мислим да би истраживачки дух превагнуо и да бисте сада разговарали с психологом или инжењером.

 

Након основних студија, на докторско усавршавање отишла је у САД где је живела пет година. Вратила се у домовину и почела да ради на ПМФ-у, у родном граду. Убрзо наша саговорница, користећи усвојена знања, понајвише неформални приступ у презентацији научних података, постаје једно од препознатљивих лица домаће науке широкој јавности. Велики удео у томе имало је ангажовање у манифестацији „Ноћ истраживача”. Претходних месеци, како су због пандемије обустављени сусрети с младом и одраслом публиком знатижељном да чује што више о свемиру, професорка Тијана преноси знање преко видео-клипова на друштвеним мрежама. О космосу и науци причала је и у епизодама телевизијске серије „Свемир на земљи” претходних месеци емитованој на РТВ Војводина.

 

– Не знам да ли код мене преовладава педагошка црта у односу на научничку, али ми можда боље иде – каже уз осмех и додаје да је разлог у томе што науком не може да се бави сама, у вакууму, а промовисањем може.

 

– Када сте научник зависите од других људи и средстава, док популаризацију науке могу да радим самостално. Било када, било где, с било чим – напомиње.

 

Науку и педагогију сматра уско повезаним, али додаје да добар научник не мора нужно да буде добар педагог, док ако је добар као педагог сваки научник ће бити сигурно бити бољи у науци:

 

– Кад покушавате неком нешто да објасните, постоји више начина. Морате да нађете прави. Да бисте то умели, морате разумети суштину проблема, како тај проблем изгледа са свих страна и та способност је кључна за истраживачки рад и даје најбоље научнике.

 

Признаје да је неформални приступ у преношењу знања усвојила током боравка у САД. Такође, сусрет с културом преко океана донео је и лични шок да су сви љубазни. Истовремено је осећала носталгију, јер иако су сви расположени за ћаскање и насмејани, Тијани је недостајало да кад има лош дан или је тужна то подели с неким. Али у Америци није пожељно бити нерасположен. Оно што је одмах усвојила од америчког начина размишљања било је у вези с образовним системом. Настава и однос професора и студената често је неформалан. Предавања занимљива. Врло је битно мишљење студента, јер предавачи добијају оцене од њих (таква пракса је код нас заживела касније). Студенти имају могућност избора различитих активности. Цени се кад је неко вредан, труди се, константно ради. На наставу се редовно долази, нема кампањског рада, већ се свакодневно завршавају задаци, прате предавања, и то је гаранција за пролазну оцену, док се још више учи за испит.

 

– У академском свету поштују оно што генерално негују у пословном: битно је да добро радиш, а то ко си, одакле си, да ли радиш у канцеларији, од куће, ноћу, дању, није битно, док год завршаваш радне задатке. Форма им није толико битна колико суштина, док је код нас често обрнуто – подвлачи проф. др Тијана Продановић.

 

Уз професорски ангажман не одустаје ни од научног рада и, како каже, данас се у Србији може бавити науком, али је питање на ком нивоу.

 

– Увек све може, као што можете да купите ципеле за 200 динара, али и за 2.000 евра. Истраживачима, који су у практичним областима, потребна је лабораторијска опрема, сировине, потрошни материјали, тако да су у већем проблему од оних који су се одлучили за неке теоријске области. Нас, теоретичаре, ограничава тренутна изолација. Бављење науком се начелно подржава, али постоји пуно ствари које отежавају рад научника – примећује Тијана.

 

Свесна је да је буџет за науку у нашој земљи мали, да не може бити већи с обзиром на економске прилике, али већи проблем настаје због начина његове расподеле. Примећује присутан социјални принцип: свима помало, како нико не би остао без посла.

 

– А наука у свету је врло компетитивна и тако треба да буде. Јесте тужно кад се не добије посао, али то је реалност. Погледајте само број доктората у последњих 10 година. Невероватан пораст. То није одрживо, није потребно! С обзиром на наш број становника, на величину средстава која се улажу у науку, број доктората и истраживача једноставно није реалан – сматра наша саговорница.

 

Криза научне писмености

 

Наше поднебље изнедрило је једног Теслу, Пупина, Миланковића. У бројним лабораторијама широм света раде наши успешни научници на актуелним и важним светским пројектима. С друге стране, уз хиперпродукцију доктора наука свих области, у друштву, чини се, влада криза научне писмености. Водимо полемику да ли вирус корона постоји, да ли су вакцине потребне и сличне теме. У чему је проблем?

 

– Научна писменост се код нас поправља, али и даље мора плански да се ради на научном описмењавању што је како нас, тако и друге у свету пандемија опоменула. Јер, сведочимо великом броју људи који негирају постојање вируса, негирају заштитне мере. Наука је глобално у кризи због губитка ауторитета. Све је више псеудонауке на интернету. Начин да се то превазиђе исти је као и приликом решавања било ког проблема. Констатовати проблем; направити план за решавање и спроводити решење. Нажалост, тренутно смо на нивоу спорадичних акција, појединих научника, стручњака који, као и ја, из личне жеље, причају о неким темама и стварима, без системске подршке. То није довољно, само је фластерчић на рану која прилично крвари – указује на проблем наша саговорница.

 

Слободно време Новосађанка посвећена науци, раду са студентима и онима који су опчињени свемиром проводи у кругу најближих – породице и пријатеља, који имају позитиван став према науци и негују критичку мисао. То је, открива, њен мали мехур. Баш зато што је професионално у природним наукама, у тренуцима доколице највише воли да се посвети нечему другачијем: музици, уметности, темама из домена друштвених наука.

 

Одрасла на Лиману

 

Тијана је Новосађанка која је због школовања и усавршавања један део живота провела ван родног града. Најпре у оближњем Београду, а потом у Илиноису у САД. Вратила се, ипак, граду у коме је рођена. Шта у њему највише воли и на која места обавезно одводи госте из иностранства када долазе у Србију?

– Лиман, дефинитивно. Ту сам одрасла, ту живим. Странцима најчешће причам о споју различитих култура, утицаја. Обавезно идемо до Дунава, на Петроварадинску тврђаву и наравно на добру локалну храну.

 

„Тикток” као образовни канал

 

Од тренутка када су се појавиле до данашњег масовног присуства, однос према друштвеним мрежама као потенцијалним каналима едукације под сталном је лупом. Др Продановић, међутим, „Фејсбук”, „Инстаграм”, „Твитер” и сада „Тикток”, платформу посебно популарну код млађих особа, види као изузетно корисне мреже.

 

– Однедавно сам се упустила у воде „Тиктока” и прилично сам одушевљена. Сматрам да је ова мрежа тренутно најбоља за промоцију науке и тек узима маха. Сви који се баве едукацијом требало би да искористе ову платформу. Нема ту само плеса, песме, изазова, садржаја за децу. Има на њој корисника па и најмлађих, жељних квалитетних едукативних садржаја и зато не треба то пропустити као начин да се дође до њих и шири знање – каже наша саговорница.

 

Теорије завере

 

У медијима и на друштвеним мрежама бујају теорије завере. Сумња се у постојање вируса корона, многи полемишу да ли је Земља лопта или равна плоча, одбија се вакцинација.

 

 – У томе је суштина проблема: наука и научници су изгубили ауторитет и зато се суочавамо с оваквим питањима. Теоретичара завере је било увек, у приближно истом проценту као и сада. Данас они имају интернет као платформу, на којој шире идеје и представљају своје „доказе” већем броју људи, на пријемчивији начин него што ми научници радимо. Земља је сферног облика, а не равна плоча. Још стари Грци су то доказали, само што ми научници морамо бити свесни да поверење људи у научне тврдње више није загарантовано нашим титулама. Поверењем и ауторитетом морамо то да потврђујемо – подсећа др Тијана Продановић.

 

***

Komentar

***

 

 

Evropa=nauka - naučno/građanski moral - omogućio je postojanje države ekonomskog i socijalnog blagostanja; bez tog naučno/građanskog morala nema ništa! 

Ikona fizike Helholc smatrao je Pupina svojim najboljim đakom; bio je najškolovaniji srbin (ikada); školovan na Kembridzu, Berlinu i Kolumbiji – prof: Tomson, lord Rejli, Stoks, Raut, Vajštras, Kirhof, Kroneker, Diltaj, Herc...doktorirao fizičke nauke na Fridrih-Wilhem 1889. (sada-Humbolt) kod najvećih živih naučnika svog vremena.

 | 

*

 

Za 40 g rada država mi za nauku dala 200 maraka + 100.000 din. Radio na Mašinskom, nisu mi čak ni računar kupili (!) Kroz časove prošlo 25.000 studenata, od toga mi država platila 1/3 (sva primanja od države) a 2/3 nije platila (rad sa ponovcima). Moja generacija entuzijasta svojim besplatnim radom omogućila rad fakultetima (kakav takav – u državi vojnom logoru); nove generacije neće raditi besplatno. Kao epistemologa država me iskoristila "0"% sprečavala i sabotirala.

 

 

 Zoran Stokić

28.05.2021.

 

 

Sprema se pomračenje: Očekujte "krvavi Mesec"

Najspektakularniji ovogodišnji super Mesec, koji će se dogoditi 26. maja, poklopiće se i sa delimičnim pomračenjem Meseca.

 

IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 24.05.2021. | 11:55 -> 16:30

 

Zahvaljujući pomračenju, taj mesec neće biti samo super, već i "krvavi Mesec", saopštila je NASA. Kako se navodi, takozvani krvavi Mesec se obično dešava tokom pomračenja, kada se Zemlja pozicionira direktno između Meseca i Sunca i kada sakriva Mesec od sunčevih zraka, a ime "crveni" (krvavi) nosi zbog crvenog odsjaja, prenosi Si-bi-si njuz.

"Kada se to dogodi, jedino svetlo koje dopire do površine Meseca je sa ivice Zemljine atmosfere. Molekuli vazduha iz Zemljine atmosfere rasipaju većinu plave svetlosti. Preostala svetlost reflektuje se na mesečevu površinu crvenim sjajem, zbog čega mesec izgleda crven", pojasnila je NASA. Kako se navodi, rezultat toga je "svetlosni prsten" oko Meseca, za koji se još ne može predvideti koliko će biti crven. Ovogodišnji majski super Mesec, jedan od tri ove godine, neće se poklopiti samo sa pomračenjem, već će biti i najveći super Mesec ove godine.

Ovogodišnji majski super Mesec naziva se još i "cvetni mesec", biće veći nego inače, jer će biti najbliži Zemlji, a naziva se cvetnim zbog obilja cveća koje cveta u to vreme na Zemlji. Super Mesec će ove godine, 26. maja, biti delimično vidljiv svuda gde će u tom trenutku biti noć, navodi NASA i dodaje da će, ukoliko bude vedra noć, u prizoru moći da uživaju, pre svega, građani delova Azije i Australije, SADa i Južne Amerike. U SADu će najbolje moći da ga vide stanovnici Havaja, Aljaske i zapadnih saveznih država.

Samo pomračenje trajaće oko 14 minuta, a ceo događaj oko pet sati, od 8.47 do 13.49 sati po Koordinisanom univerzalnom vremenu, što znači da će u Aziji moći da se vidi predveče, a u SADu u ranim jutranjim satima. Za one koji neće moći golim okom da prate pomračenje, organizovana je i virtuelna teleskopska projekcija.

***

Komentar

***

 

 

Da bi došlo do pomračenja Meseca nije dovoljno da je - pun Mesec u opoziciji sa Suncem - potrebno je još (1) dužina senke mora da bude veća nego što je Mesečeva daljina; i još (2) Mesečevo ugaono udaljenje od ekliptike mora da bude manje od poluprečnika Zemljine senke gde u nju ulazi Mesec. Računsi se tzv. - Mesečeva latituda - može sračunati (tj. njen interval).  Jer ako i ova dva uslova nisu ispunjena  Mesec, na primer, može prolazi iznad ili ispod Zemljine senke. Za vreme potpunog pomračenja Mesec ima tamno bakarnu boju zato što je osvetljen ivičnim zracima Meseca, koji se lome kroz Zemljinu atmosferu i delimično ulaze u prostor Zemljine senke. Boja je crvenkasta zbog prisustva sitnih kapljica vode i čestica prašine u Zemljinoj atmosferi, od koje se plavi i drugi zraci koji su kraće talasne dužine odbijau, ali ih crveni zraci, dužih tlasnih dužina, mogu obići i dospeti u naše oko. Baš kao u slučaju jutarnjeg i večernjeg rumenog neba. Mesečevo pomračenje služi za, na primer, ispitivanje gornjih slojeva atmosfere i tsl. Još su Vavilonske tablice sadržavale detaljne podatke o položajima, fazama i pomračenjima Meseca tokom dva veka p. n. e. Tačno predviđanje kretanja Meseca bilo im je od životne važnosti zbog poljoprivrede.

Zoran Stokić

24.05.2021.

 

NASA simulirala udar asteroida u Zemlju, NIŠTA neće moći da se učini da bi se sprečio sudar

 

Tanjug 23.05.2021. 18:16

FOTO: SOUTHWEST RESEARCH INSTITUTE / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE

Stručnjaci američke Nase i drugih svemirskih agencija širom sveta suočili su se u aprilu sa zabrinjavajućom mogućnošću da se, kako im je saopšteno, tajanstveni asteroid, udaljen oko 55 miliona kilometara kreće prema Zemlji i za šest meseci bi trebalo da udari u nju.

Situacija je, međutim, deo vežbe koja je simulirala dolazak i pretnju od asteroida s ciljem da se američkim i međunarodnim stručnjacima pomogne da uvežbavaju mogući odgovor na takvu situaciju, navodi se u tekstu objavljenom u listu Biznis insajder. Zaključak koji su izvukli naučnici je da ako asteroid bude uočen tako kasno, niko ništa neće moći da učini da spreči sudar sa Zemljom. Stručnjaci su utvrdili da nijedna postojeća tehnologija ne može da zaustavi asteroid udaljen šest meseci od Zemlje i ne postoji svemirska letelica sposobna ga skrene s putanje u tako kratkom roku.

Ako bi se asteroid poput ovog izmišljenog uputio prema Zemlji, naučnicima bi trebale godine da pronađu rešenje, a ne meseci. Pol Kodas, rukovodilac u Nasinom Istraživačkom Centra smatra da minimum za pronalaženje rešenja i odgovora na pretnju iznosi pet godina, dok astronom s MIT Ričard Binzel, kaže da bi nam bilo potrebno najmanje 10 godina da smislimo rešenje za ovakvu pretnju iz svemira."Kad se suočite sa stvarnom pretnjom asteroida, vreme je najcenjenija roba", rekao je Binzel za Biznis isajder.

 

***

Komentar

***

 

Rad vekova: nauke, tehnike i politike krajem 19 veka omogućio je čoveku Zapada konfor i resurs "slobodno vreme", što je u prohujalim vekovima pripadalo aristokratiji; ljudi su postali razmaženi i neodgovorni poput male dece, stara verovanja su se raspadala, rušila, ljudi su izabrali konfor - postali su robovi tehnike, nauku im se učinila nepotrebnim luksuzom. Ali tehnika, nije ništa bez nauke, ona nije ništa sama po sebi. Pa još kada je ljudsko znanje pretvoreno u "broj" kada je postalo "roba", kada je postalo "drveno-gvožđe" - "profesija/naučnik" - stvari su krenule nizbrdo.  Studenti su postajali "po zanimanju naučnici" iz socioloških razloga, slave, položaja u društvu, konfora i tsl; pravi naučni duh se izgubio, izgubila se čovekova zainteresovanosti da sazna istinu stvari kosmosa, objasni stvarnost stvari sa željom da razume svet poput Njutna. Kakvi asteroidi, kakvi bakrači, to nije zanimalo ni prosečnog stanovnika Zemlje - novo varvara, a nije zanimalo ni "naučnika-profesionalca". Kada im kažemo da je pre 66 miliona godina i pre 2 miliona godina zbog takvih slučajnih udara promenjen tok biološke evolucije na Zemlji, oni to dožive kao "nekorisno naučno naklapanje" ranga video igrice, persiflaže.

 

Zoran Stokić

23.05.2021.

 

Pismo Ajnštajna sa formulom E=mc2 prodato za više od milion dolara 

 

Pismo Alberta Ajnštajna napisano rukom u kojem se nalazi i njegova čuvena formula E=mc2, prodata je na aukciji za više od 1,2 miliona dolara, što je tri puta više od očekivanog iznosa, saopštila je aukcijska kuća RR Auction iz Bostona.

 

IZVOR: TANJUG SUBOTA, 22.05.2021. | 09:17

 

Arhivisti iz Programa Ajnštajnovi papiri Instituta za tehnologiju u Kaliforniji i Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu tvrde da na svetu postoje još samo tri poznata primerka gde je Ajnštajn čuvenu jednačinu napisao svojom rukom. Iz kuće RR Auction navode da je ovaj poslednji primerak jedini koji se nalazi u privatnoj kolekciji i da se za njega tek nedavno saznalo, prenosi Gardijan.

Aukcijska kuća je očekivala da će pismo biti prodato za oko 400.000 dolara. "To je važno pismo i sa holografskog stanovišta i sa stanovišta fizike", rekao je potpredsednik aukcijske kuće Bobi Livingston, koji je formulu o odnosu energije i mase nazvao najpoznatijom na svetu. Jednačina kojom se određuje da je energija jednaka masi pomnoženoj kvadratom brzine svetlosti u vakuumu promenila je fiziku dokazujući da vreme nije apsolutno i da su masa i energija ekvivalentne.

Pismo, koje je na jednoj strani napisano na nemačkoj jeziku, upućeno je poljsko-američkom fizičaru Ludviku Silberstinu, a datirano je na 26. oktobar 1946. Silberstin je bio poznati kritičar pojedinih Ajnštajnovih teorija. Jedna od rečenica u pismu napisanom na memorandumu Univerziteta Prinston glasi: "Na vaše pitanje može se odgovoriti formulom E=mc2 bez ikakvog predznanja". Pismo je bilo deo Silberstinove lične arhive, koju su prodali njegovi naslednici. Kupac je označen samo kao anonimni kolekcionar dokumenata.

 

***

Komentar

***

 

Albert je u tom pismu hteo "prečicom" tj. šalom da brzo uveri sagovornika da je njegova formulna "tačna"; postupio je to po Ojlerovom receptu (Ojeler matematičar i fizičar sa najviše radova). Na jednom predavanju u akademiji nauka u prisustvu Katarine velike, na jedno zajedljivo laično pitanje – da on ne veruje u Boga – Ojler je na tabli napisao glomaznu matematičku formulu, rekavši, vidite gospodine ova moja formula dokazuje postojanje Boga, niste pažljivo čitali moje predhodne radove(!) Nisu svi naučni zakoni iste "vrste" i istoga "ranga". Eksperimentali zakoni  ima svoj život nezavisno od teorija, označavaju izvesne odnose između stvari (ili osobina stvari) koji se mogu "opaziti"; na primer: "brzina zvuka je veća u ređim nego u gušćim gasovima", postoje postupci - da se utvrdi gustina gasa i postoje postupci - za merenje brzine zvuka u gasovima. Teorijski zakoni su povezani sa teorijskim  pojmovima  - a ti se pojmovi  ne mogu razumeti nezavisno od teorija  koja ih implicitno definišu.  Teorijski zakoni  imaju svoje značenje samo unutar te konkretne teorije. Stvaranje naučnih teorija se bitno razlikuje od čina otkrića u zanatstvu, primenjenim naukama, svakodnevnom životu i tsl. To je zato što naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć principa i formi koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u logički neuhvatljivom psihološkom bljesku "logike otrića", uz istovremeno dejstvo razuma, i ono naučniku omogućuje da "rasuđuje unazad", nešto nalik "retrodedukciji" ili vraćanju filma unazad.

Zoran Stokić

22.05.2021.

 

Misterija će se uskoro razrešiti: Koje je Kolumbovo poreklo?

 

Nejasnoće oko porekla poznatog istraživača Kristifora Kolumba mogle bi biti razrešene za pet meseci. Svetski naučnici su započeli analizu njegovih ostataka, čime bi trebalo da se utvrdi poreklo ovog moreplovca.

 

IZVOR: JUTARNJI LIST ČETVRTAK, 20.05.2021. | 08:29 -> 18:00

 

O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo. Važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača, koji je umro pre 515 godina, učinjen je 2003. godine. Analizom kostiju, koje su se nalazile u seviljskoj katedrali, došlo se do zaključka da su, zaista, pripadale Kolumbu.

Međutim, nakon ovog otkrića, veliki broj naučnika sa Univerziteta u Granadi, koji su sprovodili istragu, obustavili su je. Razlog je to što ondašnja tehnologija nije bila dovoljno precizna, a ni verodostojna, te je zahtevala veliku količinu genetskog materijala. Nekoliko godina kasnije Hose Antonio Lorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, kaže kako je došlo do "radikalnih poboljšanja" u DNK analizi, pa je sada moguće identifikovati lice na osnovu manjih ostataka genetskog materijala.

"Dobijao sam veliki broj agresivnih imejlova u kojima su me pitali zašto smo obustavili istraživanja. Tražili su da otkrijem tajnu Kolumbovog porekla", izjavio je predstavnik projekta Lorente na onlajn konferenciji za medije. Istraživači sada rade na analizi četiri komadića Kolumbovih kostijui, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Ernanda, a takođe i na desetak fragmenata kostiju njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju. Ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji i u laboratorije u Meksiku i Sjedinjenim Državama.

"Postupak rada će, na taj način, biti nezavisan. Neće biti povezanosti među tim laboratorijima, kako bi se sačuvala objektivnost nalaza. Kada svi završimo s radom, iznećemo zaključke", objasnio je Lorente. Ovaj naučnik veruje u prihvaćenu teoriju, prema kojoj je Kolumbo bio stanovnik Đenove, međutim, on dodaje da je cilj projekta rešavanje "zagonetki i kontradikcija" u istorijskim pričama i dobijanje, "što je moguće više informacija, kako se ne bi moglo raspravljati" o poreklu Kristifora Kolumba.

 

***

Komentar

 

***

 

Potpuno nevažno, ima neuporedivo važnijih činjenica koje su korisne i za nas danas. Nije  tada bilo lako ploviti na tako velikim udaljenostima - jer astronomija još nije bila u zadovoljavajućem stanju, ni teorijski ni činjenično; neke osnovne veličine nisu bile precizne, na primer, poluprečnik Zemlje...Još nije bilo Kopernika (tj. kada je Kolumbo isplovio Kopernik je imao tek 19 g)  koji je tražio novi pogodniji astronomski sistem a nije bilo ni Brahea da poveća preciznost merenja (Braheov pokretni kvadranat  i njegovu  veliku ekvatorijalnu  armilaru, na primer). Kolmubo se (u svoja 4 pohoda) služio veoma složenim, nezgrapnim, metodama antičke astronomije, doduše poboljšane Regiomontanusovim  instrumentom  za deklinaciju sunca  - "Tabula primi mobilis" - kao i njegovim astronomskeim Ephemeridama  iz 1475. - 1506. i tsl. - da prati položaj zvezda koje bi mu pomagale da pronađe „pravi“ put ka Indiji; slučajnosti ga dovode do "Novog" sveta (umro je 1506. misleći da je našao put do Azije). A tek misterija zašto odatele nisu mogli otići? Problem je opet astronomski - Polarna zvezda se ne pojavljuje na južnom nebu, Kolubo nije imao pouzdan orjentir. Ipak još zanimljivije za nas danas, može biti, pitanje a zašto je „Stari“ svet otkrio „Novi“ svet, zašto nije bilo obrnuto? Objašnjenje možemo tražiti u radoznalost koja potiče još od antičkih grka – svet kao zagonetka – treba je odgonetnuti; život kao pustolovina koja je vođena logikom i empirijom; glavi vodič civilizaciji Zapada, pa i Kolumba, bio je taj da je Zemlja okrugla, za „Novi“ svet Zemlja je bila „ravna ploča“. Uzgred: za razliku od Kolumba (maternji jezik mu je bio dijagnostički jezik Ligurija; regija Republike Đenove), italijan iz Firence Amerigo Vespuči bio je uveren da je otkrio „Novi svet“ koji se nalazi između Evrope i Azije, te su kartografi novi kontinent nazvali po njemu – Amerika.

 

Zoran Stokić

21.05.2021.

 

Povodom teksta (sećanja) Muharem Pervić: Predskazanje vremena kojem nema kraja

"N1" KULTURA Autor:Pavle Jakšić 20. maj. 202110:58

Pervić: "Rado za sebe olako kažemo da kasnimo za Evropom, i kao pojedinci i kao zajednica..."

 *

Ono što je trebalo da nam kaže Pervić dok je bio urednik pisanih i elektronskih medija (....i u RTS) a nije.

 

*

 /////Neobjavljen komentar na "N1" - da li je to posle ostavke/smene uredika Ćosića "nova" koncepcija na "N1" antiempirijska a hegelovska?/////

*

 Za 200 g nove državnosti, kako je naša elita pokušavala da "stigne Evropu"? "Prečicama"  koje je ponudio Hegel i kasnije Marks. Umesto mukotrpnog sporog hoda preko, kontinuiranog školovanja, nauke, tehnike, građanskog društva – prečicama tj. brzim uvođenjem u dublje apsolutne  tajne ovog sveta – "trećim okom", astralnim kanalima, mantrama, "svetskim duhom", šibicarenjem i mađioničarskim trikovima pomoću "zakona istorije", Hegelovom "dijalektikom". Ono što je Karl Poper zapazio za političare, kod nas možemo primeniti i na celokupnu našu elitu (ne samo političku, nego i kulturnu, pa čak i naučnu) – u politici "marksističko krajnje levo krilo, i konzervativni centar, i fašistička krajnja desnica zasnivaju svoju političku filozofiju na Hegelu". Ako se “činjenice ne slažu sa (MOJIM) ‘mišljenjem’ to gore po činjenice”(!) Nema goreg opijuma za elitu (i narod) nego u Hegelovom tvrđenju da "ONO ŠTO JE UMNO JESTE  STVARNO, A ONO ŠTO JE STARNO JESTE UMNO" – što će reći da su um i stvarnost identični(!) Samo kada se zamagli šta je to društvena činjenica, šta pretpostavka a šta metafizička konstrukcija neki ljudi žele da veruju da se  racionalnim sredstvima može spoznati "skrivena logika društvene zakonitosti", "ljudska suština", "istorijska suština", "istorijiski hod svetskog duha"... Umesto da je težište bilo na empirijiskom - težište je za tih 200 g bilo na "trećem oku"!

 

 *

Jedna od posledica rečenog je i to da mi od 1929. ("obznane" kralja Aleksandra Karađorđevića) - do danas 2021. nemamo "stvarni" višepartiski sistem.

Zoran Stokić

20.05.2021.

 

Затворена Национална библиотека у Прагу

 

"Politika", 19.05.2021. (Pexels)

ПРАГ - Најстарија библиотека у Чешкој, прашка Национална библиотека саопштила је да је била жртва сајбер напада и руководство је одлучило да је затвори. Како су навели из библиотеке, тренутно на безбедности система раде стручњаци и док се то не заврши, библиотека неће радити.

Руководство библиотеке поднело је кривичну пријаву против непознатих лица, а за сада је једино омогућено корисницима да враћају позајмљене књиге преко сандучета. Портпарол библиотеке саопштио је да дигитална база још увек функционише. Библиотека има 30.000 корисника и највећу колекцију књига у земљи, преноси Танјуг. Њена колекција употпуни се сваке године са око 70.000 нових наслова и у њој се налази више од 16.000 рукописа, од којих неки датирају из 11. века.

 

***

Komentar

***

 

Knjige kao neprijatelji (!) U Srednjem veku oni su prihvatili "mnogocentrični" društveni sistem zapadnog feudalizma – gde niko nije imao apsolutnu vlast; gde se stalno odvijala "kreativna borba" između: krune, vlastele, crkve i gradova; u gradskim školama su od 1140. manastirsku knjigu zamenili sholastičkom: Florilegijama i glosama – gde je započela kritička rasprava, učenje na greškama, intelektualni napredak, kontinuitet svih struka – znanje koji je učinio – da na Prag nikada ne padaju bombe.

 

Zoran Stokić

19.05.2021.

 

Predsednik  Srbije  u  poseti  Češkoj 

 

 *

Kada čovek gleda stradanja kroz koja neprestano prolazi srpski narod, ne može a da se ne seti slovena - Čeha - da se ne seti istorijske činjenice da na Prag nikada nije pala nijedna bomba, a da se one koje su razarale Beograd ni prebrojati ne mogu. Ne verujem da je to stvar geografije, vere i psihologije.  Životni putevi Srba i Čeha bili su toliko različiti isključivo zato što smo koristili RAZLIČITE DRUŠTVENE MODELE (kontinuiteta/diskontinuiteta): u Srednjem veku oni su prihvatili "mnogocentrični" društveni sistem zapadnog feudalizma (gde niko nije imao apsolutnu vlast; gde se stalno odvijala "kreativna borba" između: krune, vlastele, crkve i gradova, a mi smo prihvatili "jednocentrični" vizantijski društveni model - koji je bio kopija - okoštalih, totalitarnih sistemima Sumera, Persije, Egipta i Rima. Vizantijski despotski društveni model, kao i gradovi vizantijskog tipa NISU BILI U STANJU DA ISKORAČE IZ SREDNJOVEKOVLJA. U zapadnoevropskim policentričnim gradovima pojavio se SOCIJALNI TIP SLOBODNOG GRAĐANINA; to, kao i gradske opštine, strukovna  udruženja - kontiuitet struka i standardi, jako privatno vlasništvo (koje za sobom povlači i odrđenu političku moć) i, nadasve, GRADSKI SLOBODNI UNIVERZITET I IDEOLOGIJA NOVE NAUKE jesu pojave koje su Češku (Evropu) izvele iz Srednjeg veka. Oni u 21 veku mi ostali "u matricama" srednjeg veka.

 

 

Zoran Stokić

18.05.2021.

 

Bolesti, karantin i istorija: Papa koji je naredio zaključavanje u 17. veku i spasio Rim od kuge

 

Zaključavanja nisu nova stvar. Papa Aleksandar Sedmi stavio je grad Rim pod karantin pre 400 godina. Sada istraživači kažu da su njegovi postupci možda spasili hiljade ljudi od kuge.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 17.05.2021. | 20:59

 

Fabio Kiđi bio je intelektualac, ljubitelj umetnosti, strastven prema arhitekturi - i doktor filozofije, teologije i prava. Ali kada je postao papa Aleksandar Sedmi, suočio se sa epidemijom za koju nije bio spreman. Ipak, kada je nastupio trenutak, poglavar Katoličke crkve nije posustao, i kad je kuga stigla do Rima, proglasio je strogo zaključavanje. Sada istraživači veruju da su njegovi postupci u 17. veku mogli spasiti hiljade ljudi, jer je broj preminulih u gradu bio znatno manji u poređenju sa drugim pogođenim područjima.

 

Kuga, mortalitet i prva ograničenja

 

Fabio Kiđi je rođen 1599. i umro je 1667. godine. Ono što je najznačajnije je da je u to vreme čovečanstvu bilo nepoznato da su bakterije odgovorne za kugu (Aleksandar Jersin je do otkrića došao tek 1894. godine). Kuga nije uticala samo na današnju Italiju - procenjuje se da je, nakon nekoliko talasa, epidemija izbrisala otprilike polovinu stanovništva Evrope.

 

Prema studiji Luke Topija, italijanskog istoričara i profesora na rimskom univerzitetu Sapijenca, kuga je ubila pedeset pet odsto stanovništva Sardinije, polovinu stanovništva Napulja i šezdeset odsto stanovnika Đenove, između 1656. i 1657. godine. Ali Rim je zabeležio broj žrtava kuge manji od osam odsto (9.500 žrtava od 120.000 stanovnika), prema podacima objavljenim u italijanskom naučnom časopisu 2017. godine.

 

Dok su izveštaji o pošasti kuge u Napuljskom kraljevstvu stizali u Rim, Aleksandar Sedmi je bio poglavar crkve već godinu dana. Kako se izbijanje epidemije dogodilo između maja 1656. i avgusta 1657. godine, papa je preduzeo niz mera, sličnih modernim ograničenjima na koja smo navikli u pokušajima da se zaustavi pandemija korona virusa.

 

Papa nije bio samo vođa katoličke vere.

 

Osim malenog grada-države Vatikana, vladao je i takozvanim Papskim državama, koje su uključivale Rim, okolna područja i veći deo onoga što je danas centralna Italija. Papa Aleksandar Sedmi naredio je u Rimu postupne mere ograničenja, koje su ubrzo postale potpuno zaključavanje, jer se situacija pogoršavala u susednim regionima. Dana 20. maja, obustavljena je svaka trgovina sa Napuljskim kraljevstvom.

 

Nedelju dana kasnije, nijednom putniku iz Napulja nije bio dozvoljen ulazak u Rim. Dana 29. maja, Ćivitavekija, grad u sastavu papske države, registrovao je slučaj kuge i odmah je uveden karantin. "U danima i mesecima koji su usledili, mnogi drugi lokaliteti na toj teritoriji bili su izolovani", kaže istoričar Topi.

 

U Rimu su bile zatvorene gotovo sve kapije grada.

 

Samo osam ostalo je otvoreno, čuvali su ih vojnici dvadeset četiri sata dnevno, a nadgledali su ih "plemić i kardinal". Od tada je svaki ulazak u grad zahtevao opravdanje i evidentiran je. Dana 15. juna, Rim je registrovao svoj prvi slučaj kuge, napuljskog vojnika koji je umro u bolnici. Reakcija je bila dodatno pooštravanje mera - a od 20. juna, građani su po zakonu morali da obaveste vlasti o svim poznatim obolelima od kuge, zatim je sveštenik obavljao kućne pozive svaka tri dana i svi bolesni parohijani su se upisivali u zvanični registar.

 

Zaključavanje, stil 17. veka

 

Zatim su se pojavile vesti o još jednoj smrti, ribara iz Trastevere, na južnoj obali Rima. "Rođaci žrtve takođe su zaraženi, mnogi su umrli", kaže Reilson Arauđo, student teologije na Papinskom katoličkom univerzitetu u Sao Paulu, u Brazilu. Prva akcija bila je izolovati područja. "Kako se epidemija širila, Papa je nametnuo druge mere zatvaranja i dekrete o socijalnom udaljavanju: sastanci, verske povorke i bilo kakva okupljanja bila su zabranjena", kaže Arauđo.

 

"Diplomatske posete su otkazane, a putevi nadgledani", dodaje Arauđo. "Ulične pijace su zatvorene, beskućnici su izbačeni iz grada. "Zabranjeno je prelaziti reku Tibar noću", dodaje semeništarac Gustavo Katanija, filozof iz manastira Sao Bento u Sao Paulu. Papa je takođe odredio zabranu posta, kako bi stanovništvo bilo sito i snažno u slučaju bolesti, a bilo kome iz kuće u kojoj je bila zaražena osoba zabranjen je izlazak.

 

"Postojala je zabrinutost da će sveštenici postati prenosioci bolesti", kaže Arauđo. Tako je Papa Aleksandar Sedmi podelio svoju radnu grupu sveštenika i lekara u dva tima: na one koji bi imali kontakt sa bolesnima i one koji ne bi (tako ostajući "čisti" i sposobni da posećuju ostale). Kako su se i lekari plašili infekcije, "zabranjeno im je da napuste Rim", dodaje Katanija. Stvorena je mreža podrške za one koji su u karantinu: "Pružena je novčana pomoć porodicama koje nisu mogle da napuste dom, a neki ljudi su hranu dobijali kroz prozor", kaže Katanija.

 

 

Negacija epidemije i lažne vesti

 

Čak i tako, nisu svi dobrovoljno prihvatili situaciju, sličnu današnjoj sa pandemijom koronavirusa. Neki ljudi su prezirali pravila i čak širili lažne vesti. "Papa je bio optužen da je izmislio epidemiju da bi stekao popularnost", kaže Mirtičeli Medeiro, istraživač na Papskom univerzitetu Gregorijana u Rimu. "Drugi nisu želeli da papa uvede oštre mere kako bi se izbeglo uzbunjivanje stanovništva", dodaje Medeiro.

 

Čak su se i najbliži papini saveznici plašili da će se ekonomija srušiti ako se sazna stvarna razmera situacije, kaže Medeiro. Arauđo kaže da se poricatelji iz 17. veka ne razlikuju od današnjih negacionista: "Bilo je trgovaca koji su pozivali papu da ne izdaje više ograničenja, već da zataška situaciju kako se panika ne bi širila i kako bi posao mogao da se nastavi", kaže Arauđo.

 

Postoje izveštaji i o lekaru koji je širio lažne vesti, govoreći da su "papine odluke bile politički motivisane", kaže istoričar Viktor Misijato, profesor na prezbiterijanskom koledžu Mekenzi u Braziliji. "Lekar je optužen za klevetu i osuđen na rad u bolnici protiv kuge", dodaje Misijato. Ali u celini se činilo da su se mere sprovodile i da su pomogle u suzbijanju širenja kuge.

 

 

Poraz kuge

 

Kraj izbijanja epidemije (1657), raskošno je obeležio Aleksandar Sedmi, koji je želeo da označi ovo "ponovno rođenje" crkve izgradnjom novih zgrada i spomenika. Najdramatičnija od njih bila je veličanstvena kolonada na trgu Svetog Petra, baroknog vajara i arhitekte Đovana Lorenca Berninija. "U to vreme je to bio način da pape pokažu svoju sposobnost i moć. "Mnogi od najvećih rimskih spomenika sagrađeni su imajući u vidu te razloge", kaže Medeiro. "Aleksandar Sedmi je bio strastven prema umetnosti i Berninijev prijatelj", dodaje. "Njegovo rano papinstvo bilo je narušeno kugom, pa je ovo označilo kraj tog tmurnog perioda ulaganjem u kolosalna dela: kolonada kod Svetog Petra predstavlja raširene ruke crkve".

 

Nije izolovan primer

 

Ovo nije bio izolovani primer zaključavanja koje je nametnula Katolička crkva. "Postoje primeri sličnih ograničenja u drugim italijanskim biskupijama, posebno u 19. veku, tokom epidemije kolere", kaže Medeiro. Pa čak i mnogo ranije, u 16. veku, kardinal nadbiskup Karlo Boromeo takođe je pozvao na strogo zatvaranje kada je region Milana opsedala kuga. Prema Medeiru, čak je i misa bila fizički distancirana: "Sveštenik bi stajao na uglu ulice i služio ceremoniju, dok su vernici pratili sa prozora domova. Kako su masovne vakcinacije pomogle da se promeni svet

 

 

Vera, moć i nauka

 

 

Pre četiristo godina, nauka nije bila toliko cenjena kao danas. "U 17. veku, apsolutizam (kada monarh ima apsolutnu vlast nad svojim podanicima) bio je norma u Evropi i išao je ruku pod ruku sa crkvom. "Politička i verska moć bila je u potpunosti isprepletena", kaže Misijato. "Naučna revolucija je tek dolazila. Verovanje u božansko je bilo vrhovno i sve je to stajalo između mira ili haosa. "Smatralo se da je to jedini put ka spasenju", dodaje Misijato. Zbog toga su postupci Aleksandra Sedmog toliko značajni: "Oni pokazuju poravnanje između vere i nauke. Vera sa nogama čvrsto na zemlji", kaže Arauđo.

 

 

 

***

Komentar (neobjavlje na BBC na srpskom)

*

 Crkve monopola ( gde su "nove ideje" veliko "zlo"; hrišćanska crkva u Vizantiji, na primer)  i Crkve puštene na tržište – koje su se borile sa KONKURENCIJOM  (gde se živi od stalnog razvoja novih ideja; hrišćanske crkve na Zapadu, na primer)

***

 

Nije čudno. Sticajem slučanosti crkva na Zapadu se sa krunom, plemićima, gradovima borila za primat, za razliku od hrišćana u Vizantiji počev od 1140 „manastirsku“ knjigu  zamenili su "sholastičkom". Abelar: „Prvi ključ mudrosti jeste neprestalno postavljane pitanja. Aristotel je rekao da nije nekorisno postavljati pitanja. Zaista, onaj ko sumnja je naveden da traži, a ko traži dolazi do istine“. Sveštenici R.Groseteste,..., R.Bekon traže da „mišljenje“ mora  biti "potvrđeno" ili "oboreno" uz pomoć eksperimentalne prakse. To učestvoanje crkve u razvijanju novih znanja najbolje si vidi u slučaju Galileja. U ravni morala crkva je napravila neoprostivu grešku u ravni teorije saznanja Galilej je pogrešio! Kao dobar katolik od kardinala i pape lično je dobio zadatak da napiše naučnu raspravu o Kopernikovom sistemu sveta, crkveni oci su se nadali da će dobiti raspravu sa instrumentalistički intoniranim sadržajem, koja će im omogućiti da ostanu na visini vremena.  Pišući "Dijalog o dva sistema sveta", on tvrdi da Kopernikov sistem sveta APSOLUTNO opisuje skrivenu suštinu stvari! Berlamin, Urban VIII bolje su od Galileja razumeli svrhu i domete naučnog metoda koji se razvijao, za razliku od njih Galilej je bio taj koji je smatrao da su naučne hipoteze u fizici, istovetne kao one u geometriji. Ako su istinite - to važi za vjeki vjekova.

 

Zoran Stokić

18.05.2021.

 

Stojanović: Predizbori bi bili način da se opozicija vrati u politiku

 

VESTI Autor:nova.rs16. maj. 202108 Izvor: N1

 

 

"Predizbori bi bili način da se opozicija vrati u politiku iz koje je svojom odgovornošću ispala. Lokalni izbori su idealni za predizbore, ne samo da bi se iskristalisali pravi ljudi, nego i prava pitanja, a to su pitanja koja muče građane svakodnevno, u realnoj, a ne u nebeskoj Srbiji", rekla je za Nova.rs istoričarka Dubravka Stojanović. Govoreći o ideji predizbora, Stojanović je za Nova.rs navela da bi njihovo eventualno održavanje vratilo poverenje glasača u izborni proces, jer bi ljudi imali osećaj da odlučuju o nečemu. Ona je istakla da su „izbori pre izbora“ put ka otvaranju tema koje su važne za svakodnevni život građana, napominjući da srpskom društvu ne nedostaje samo demokratija na najvišem državnom nivou, već i pluralizam i sloboda na svakodnevnom nivou.

 

„Otpora je uvek bilo, jer predizbori zadiru u srž naših problema s razumevanjem slobode takmičenja. Time se ukidaju kontrola i stranački klijentelelizam, sto je prvi korak ka ukidanju partijske države koja davi Srbiju već duže od jednog veka“, ističe Stojanović.

 

Zbog čega mislite da je za opoziciju ideja predizbora spasonosna?

 

„Mislim da je opozicija potpuno izgubila poverenje glasača, posebno zbog bojkota i međusobnih sukoba koji pokazuju da nema opšteg interesa. Zato bi predizbori bili način na se opozicija vrati u politiku iz koje je svojom odgovornošću ispala. Pokazala bi da je zainteresovana za probleme građana, jer bi kroz predizbore pokrenula teme važne za svakodnevni život, posebno u Beogradu. I, najvažnije – time bi pokrenula građane, vratila im uverenje da su oni ključni u izbornom procesu i probudila ih, pošto ih je prethodno bojkotom potpuno umrtvila“.

 

Šta bi mogli da nam donesu eventualni predizbori uoči beogradskih izbora?

 

„Ljudi bi imali osecaj da odlučuju, što je i temelj demokratije. Mi smo taj osećaj izgubili, ne samo zbog autotitarne vladavine Aleksandra Vučića, nego i zbog trome opozicije i bojkota. Lokalni izbori su idealni za predizbore, ne samo da bi se iskristalisali pravi ljudi, nego i prava pitanja. A to su pitanja koja muče građane svakodnevno, u realnoj, a ne u nebeskoj Srbiji“. Za koga verujete da bi profitirao od predizbora, a za koga smatrate da bi oni bili pogubni „Profitirali bi građani. Za onog ko izgubi je bolje da to bude na predizborima, umesto na izborima. To je za opštu korist“.

 

Kako objašnjavate otpor dela opozicije prema predizborima?

 

„Jasno je to. Ne nedostaje nama demokratija samo na najvišem državnom nivou, nama nedostaje pluralizma i slobode na svakodnevnom nivou. Da parafraziram Biliga – banalna drmokratija. Nema je u porodici, u školi, u strankama, ali demokratija mora da se gradi, da se uči i zato – predizbori. Pa da vidimo kako će se ko snaći“.

 

Mislite li da je greška što se izašlo sa ovom idejom ranije i da je to zapravo uticalo na otpor opozicionara?

 

„Moglo je i 1990, pre prvih višestranačkih izbora. A otpoira je uvek bilo, jer predizbori zadiru u srž naših problema s razumevanjem slobode takmičenja. Time se ukidaju kontrola i stranački klijentelelizam, sto je prvi korak ka ukidanju partijske države koja davi Srbiju već duže od jednog veka“, rekla je Stojanović za Nova.rs.

 

***

Komentar

***

 

 Nije vredno bilo kakvog komentara Dubravka Stojanović je redovni prof istorije na Filozofskom fakutetu u Beogradu, to je onaj fakultet gde će kada ona ode u penziju naslednik biti prof Ković i & (Pantelija Srećković 21 veka - oduševljen da Srbija bude topovsko meso Ruskih geostrateških interesa); pa oni (a tu spada i Dubravka Stojanović) nisu bili u stanju da stvore naučnike - istoričare makar ranga Ilariona Ruvarca, a pačaju su u politiku. Na toj katedri inače ima oko 20 prof istorije nijedan od njih NIJE ČUO da smo sticajem okolnosti živeli oko 700 g u despotskim sistemima (vizantisko /osmanska/ komunistička - faza), šta čovek od njih može da očekuje? Ništa - kandila, sveće, groblja....

*

 

Godine 1945-2021 koje su pojeli Hegelovi skakavci

 

Zapažanja Karla Popera da u politici

"marksističko krajnje levo krilo, i konzervativni centar, i fašistička krajnja desnica zasnivaju svoju političku filozofiju na Hegelu".

 

*

 

Despoti starog Egipta, Rima, Vizantije ili Otomanskog carstva kao svoje ideologe rado bi videli Hegela i Marksa. Jer, gde ćete naći bolji "OPIJUM ZA NAROD" nego u Hegelovom tvrđenju da

 

"ONO ŠTO JE UMNO JESTE STVARNO, A ONO ŠTO JE STARNO JESTE UMNO" –

 

što će reći da su um i stvarnost identični(!) — Čarobno za svakog despota, jer ova filozofija dozvoljava da se na osnovu čistog rasuđivanja ne poštujući empirijske činjenice izgradi teorija stvarnog sveta, politika ili bilo šta što poželite!

 

 

*

 

Ako se “činjenice ne slažu sa ‘mišljenjem’ to gore po činjenice”(!) 

Kako završavaju takve države? Baš kao Srbija, gde živimo okruženi divljim deponijama, kanalizaciom, vazduhom kao iz gasne komore, bukom koja je po veličini može da se meri sa oružjem "zvučnim topom", ulicama/trotoarima/ putevima gde se igra "ruski rulet"....

 

 

Zoran Stokić

16.05.2021.