građansko versus despotsko

Prava evropska kultura započela je sa štampanjem Homerovih dela oko 550 g. p.n.e (oko 300 godina pre tog događaja ta su dela bila u posedu rapsoda, recitatora, homerida). Jedan je tiranin, Pizistrat, sasvim slučajno, pokrenuo Atinsko društvo u smeru kulturne revolucije knjige¸ postao je prvi evropski štampar a u Atini je nastalo prvo tržište knjiga. Knjiga je postala dostupna svakom građaninu. Knjige su se pisale i prodavale. Započeo je ubrzani razvoj argumetovanog raspravljanja tj. razvoja krtitičkog mišljenja. Taj su kulturni pravac razvoja stvarale čak i izbeglice: Ksenofan, Pitagora, Anaksagora... 466. g. p. n. e. štampana je prva kniga iz prirodnih nauka Anaksagorina knjiga "O prirodi"! Bio je to smer ka "otvorenom društvu" - građanskom - gde ne postoji uzurpacija "istine" - do nje se dolazi u slobodnim argumentovanim empirijiskim raspravama. Despotsko društvo (kasnije: komunizam i fašizam) pak su smer  ka – "zatvorenom društvu". U despotskim državama caruje dogmatska svest, caruje etika zasnovana na ideji ličnog i sigurnog znanja, tj. na ideji autoriteta kao vlasnika apsolutne istine, ukazivanje na grešku je apsolutno nedopustivo. Imperativ takve stare despotske etike mora biti zataškavanje grešaka, greške se ni po koju cenu ne smeju priznati, jer bi u suprotnom, ako bi se priznale, neminovno vodile ka narušavanju autoriteta. Otuda u despotijama nisu bile moguće NIKAKVE ISTINSKE REFORME INSTITUCIJA, kao ni bilo kakve istinske reforme U SFERI ZNANJA I VEROVANJA. 

31.01.2019.

Vizantija posle Vizantije i  ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ

//////////////РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ

"„Политика” се одупире нападу на душу српског народа"

Аутор: Јелена Чалијанедеља, "Politika" 27.01.2019. у 09:00//////////////////

Podsećanje:

Vizantija posle Vizantije

Dr Zoran Stokić, Beograd “Danas”, 2. decembar 2009.

U pokušajima da osvetle fenomen patrijarhove sahrane, naši su se analitičari setili koječega samo im, po običaju, ni na kraj pameti nije bila naša vizantijsko-osmanska prošlost! A prošlost se, ako se ne „savlada“, uvek vraća. Kada je Carigrad 1453. godine pao, pravoslavna tradicija se, zahvaljujući pragmatičnosti sultana Mehmeda II (doduše, po cenu raznih ustupaka i ponižavanja), ipak nastavila. „Posmrtni život“ vizantijskog carstva se tako nastavio kod svih onih naroda koji su se, bar u jednom trenutku svoje istorije, našli unutar njegovih granica.

Već sa postankom prve civilizacije započeo je i proces „globalizacije“, pa drugačije nije moglo biti ni sa vizantijskom civilizacijom. Nas su (za razliku od naše slovenske braće Čeha, na primer) centrifuglane sile vizantijske globalizacije uvukle u svoj civilizacijski krug. Nemanjići su našu državu i crkvu ustrojili po vizantijskim kanonima. Koji su to kanoni bili? Vizantiju je najlakše razumeti ako se pozovemo na pojmovni par „poredak - ekonomija“ („taxis-oikonomia“): oni su imali vrednost univerzalnih načela i na najbolji način objašnjavaju osnove na kojima je počivala ta država i njeno društvo.

Vizantijski carevi, kao i, kasnije, osmanski sultani (sociološka mustra vladanja u ta dva carstva je ista), bili su apsolutni gospodari života i svih dobara svojih podanika, a carski poredak politički nije mogao biti oboren stoga što je „odraz nebeskog poretka“ i „izvire iz same božije volje“. Najveća vrlina koja se kod podanika u carstvu očekuje (a čiji učinak treba da bude učvršćenje „nebesko-zemaljskog poretka“) nije ništa drugo do „disciplina“ (peitharchia) - „poslušnost pred vlašću“! Da bi čitava stvar bila dobro utemeljena i sa ideološkog stanovišta, bio je neophodan ipak jedan međukorak - neko je caru (sultanu) morao staviti „božiju krunu“ na glavu. Car (sultan) ju je dobijao od patrijarha (tj. muftije). Car (sultan) je kao hrišćanin (musliman) podređen patrijarhu (muftiji), a patrijarh (muftija) je kao kao podanik države podređen caru (sultanu)! - Na papiru patrijarhova (muftijina) vlast je naizgled najveća u zemlji, jer je on pontifex maximus zakona i vrhovni sudija. Despot (sultan) se, naizgled, strogo drži verskih zakona i poštuje svog verskog poglavara, a u praksi verski poglavari su potpuno zavisili od despota (sultana) i, zapravo, nisu posedovali nikavu stvarnu vlast.

Zašto je despotima bila potrebna ova „verska maskarada“ o dvojnoj vlasti? Vizantijski car Jovan Cimiskin slikovito iskazuje to „sadejstvo“ crkve i države rečima: „Znam za dve vlasti na zemlji i u ovom životu, sveštenu i carsku. Prvoj je Tvorac poverio brigu o dušama, drugoj vlast nad telima. Kada nijedna strana ne trpi nikavu štetu - dobrobit (ekonomija) vlada svetom.“

Iako je u praksi despot (sultan) bio iznad zakona, iz čisto propagandno-ideoloških razloga on se pravio da se pokorava verskim zakonima - ali samo zato što je na taj način svoju moć još više uvećavao! Za uzvrat, crkva je morala da vodi računa da tako „usmeri“ vernike da oni bespogovorno priznaju despotovu (sultanovu) apsolutnu vlast. Zato i vizantijska pravoslavno-hrišćanska i muhamedanska vera vrlo dobro odgovaraju despotskom poretku, jer uče svoje podanike da se pokoravaju „verskom slovu“ ne tražeći od njih da to slovo i razumeju, već zahtevajući jedino da se tom slovu bezupitno klanjaju. I jedna i druga su religije „spoljnih kultova“, koje, namećući bezbrojne obrede i propise, danonoćno zaokupljaju svoje podanike manje važnim stvarima i svode ih na masu čiji su život lako mogle da kontrolišu i da njime manipulišu.

Crkva je, znači, bila glavni oslonac despotskog poretka. Za uzvrat, despoti su crkvi garantovali svaki vid zaštite, uključujući i vojnu. Kako u „spoljnim kultovima“ „označitelj“ i „pogled“ imaju najveću vrednost, podanici nastoje da svoju „pravovernost“ dokažu tako što će je učiniti svima vidljivom, ona čak mora svima da „udara u oči“. A sahrana patrijarha (jednako kao nekada Tita) jedna je takva prilika koja se ne propušta!

29. 01. 2019

Tehnološki trendovi 2019: „Kraj istine kakvu poznajemo?“

Piše: BBC News na srpskom 04. januara 2019.

******************************************************

(komentar na ovaj tekst „Kraj istine kakvu poznajemo?"
Ne treba ni da kažem da sajt BBC News na srpskom ovo nije objavio - jer tu sede naši najveći čuvari despotskog sistema u Srbiji)

Svet u 2019

A šta se drugo moglo očekivati u Svetu u kome je najvrednije oruđe Homo sapiensa - epistemologija - prognana iz školskih i kulturnih programa kako kod tradicionalista (Indija, arapski svet i tsl) tako i kod super sila: SAD, Rusija, Kina? Antički grci su uvideli da "čula" i "mnjenje" nisu dobri vodiči u budućnost to ih je nagnala da stvore epistemologiju. Šta je epistemologija? Od Sokrata i Platona opšta teorija saznanja. Epistemološki pojmovi: znanje, istina-laž, opravdanje, verovanje, dokaz, logika,...? U savremenom svetu epistemologija je pod embargom, zašto? Zato što je najveći neprijatelj - biznis (moderne) kao despotske (tradicionalne) moći - "istina" - jer ona – "istina" vodi slobodi, redu, harmoniji... Današnje kulturne matrice takoreći u celom svetu na planeti Zemlji počivaju na - "laži" - koja vodi - dezjorentaciji, neredu, manipulaciji, haosu...Epistemologija je pokazala da se primarni elemnti kulture – pogled na svet, norme, etika... –  instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, "istinu", našu  orijentaciju u svetu. Od svih tradicija koje je svorio čovek najuspešnija je naučno-građanska (antičko-evropska) čija je esencija metod "opovrgavanja", tu se napredak postiže tako  što se naše mišljenja, podvrgavaju najstrožim kritičkim proverama, do tačke opovrgavanja. Tradicije pak koje su stvorile velike sile: SAD, Rusija, Kina kao i tradicionalni svet: Indije, Arapski svet i tsl. bazira se na metodi "potvrđivanja" traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljnje, naše stavove, oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbaciju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, šta više, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava, pa je čoveku oduzeto ono što je najkarakterističnije ljudsko - razum, kritičko mišljenje i nove kreacije - znači na delu je povratak u predhodana društveno-biološka stanja koja je delimo sa životinjama. Jer, kao što je to odavno dobro primetio Karl Poper, "...za one koji su jeli sa drveta znanja, raj je izgubljen. Što više pokušavamo da se vratimo herojskom dobu tribalizma, sigurnije stižemo do Inkvizicije, Tajne policije, i romanizovanog razbojništva. Počinjući s gušenjem razuma i istine, moramo završiti sa najbrutalnijom destrukcijom svega što je ljudsko. Nema povratka harmoničnom stanju  prirode. Ako se vratimo natrag, moramo preći ceo put, moramo se vratiti zverima."

Zoran Stokić

4 januar 2019.

******************************************************

(sadržaj teksta „Kraj istine kakvu poznajemo?“)

Tehnološki trendovi 2019: „Kraj istine kakvu poznajemo?“

0Piše: BBC News na srpskom04. januara 2019. 15.43

  

Više od 200 firmi odgovorilo je na naša pitanja o tome šta će biti globalni tehnološki trendovi 2019. godine. Sledi sinteza glavnih tema u mislima tehnokrata ove godine. Možda će te se iznenaditi.

Ove godine sve se vrti oko podataka – što je mala, možda i dosadna reč za nešto što potpuno menja svet u kome živimo.

Nove tehnologije, od glasovne komande do „interneta stvari“ – senzora povezanih sa uređajima od automobila do gedžeta sa merenje fitnes aktivnosti – sve to umnogome uvećava količinu digitalnih podataka koje proizvodimo.

Veštačka inteligencija, mašine koje uče na osnovu iskustva i skladištenje u klaudovima, menjaju način na koji prikupljamo, analiziramo i primenjujemo te podatke.

„U 2019. godini pametni senzori će se nalaziti svuda, što će automatizovati prikupljanje podataka kako bi se zadovoljili neutoljivi apetiti veštačke inteligencije“, kaže Tim Harper osnivač kompanije G2O Water Technologiesi bivši inženjer Evropske svemirske agencije.

Veštačka inteligencija može biti moćna sila za dobre stvari – na primer, unapređenje zdravstvenog sistema ili u borbi protiv klimatskih promena. Ali u isto vreme predstavlja opasnost – po demokratiju, finansijska tržišta, pa čak i po objektivnu istinu.

Grafička slika ljudi naspram pozadine koju čine nule i jedinice.

Getty Images

Naš svet je sada digitalan, ali da li je zbog toga bolji ili gori?

Neki analitičari upozoravaju da i mir u svetu može biti ugrožen ako podaci dopadnu u pogešne ruke i koriste se na loš način.

Lažne vesti?

„Deepfakes“ – manipulisani digitalni video snimci kojima se lice neke osobe stavi na drugo telo ili se menja ono što su zapravo rekli – predstavljaju rastuću opasnost, upozorava Katja Bego, stručnjakinja za podatke u inovativnoj fondaciji Nesta.

„2019. godina biće godina malicioznih lažnih video snimaka geopolitičkih incidenata“, predviđa ona.

Koliko daleko idemo u pravljenju lažnih video sadržaja

The British Broadcasting Corporation

„Iako su deepfakessnimci i dalje nova tehnologija, razvijaju se neverovatnom brzinom, zbog čega je sve teže golom oku – ali i alatima za digitalnu forenziku – da ga prepozna. U isto vreme postaju sve dostupniji i jeftiniji za korišćenje.“

Predočava mračan scenarijo u kom jedan od svetskih lidera objavljuje rat ili širi štetnu propagandu, što može dovesti do razarajućih posledica.

London testira tehnologiju za prepoznavanje lica

Hakeri godinama čitali poruke diplomata EU

Dok lažne vesti – koje često proizvode same vlade – preplavljuju društvene mreže, a kineska novinska agencija Sinhua pokreće svog prvog virtuelnog prezentera vesti (veštačka inteligencija), linija između lažnog i istinitog postaje sve maglovitija.

„Ako više ne možemo da verujemo u ono što vidimo i čujemo, da li je to ‘kraj istine kakvu poznajemo’?“, pita se Bego.

Ovo je prvi virtuelni voditelj na svetu

The British Broadcasting Corporation

Endrju Tsončev, direktor tehnologije u kompaniji za sajber sigugnost Darktrejs Idnastrijal, veruje da otvorenost interneta, kao i manjak odgovornosti – kvaliteti koje su osnivači interneta smatrali dobrim – zapravo ide na ruku onima koji imaju zle namere.

„Na kraju, manipulisanje javnim diskursom će se ispostaviti kao veća digitalna opasnost nego hakovanje naših uređaja“, kaže on.

„Kontrolisanje podataka će možda uskoro postati važnije od njihove krađe.“

Pod napadom

Kompanije za sajber bezbednost su ozloglašene zbog toga što nas preplaše i nateraju da kupimo njihove proizvode. Ali to ne znači da su njihova upozorenja uzaludna.

Veštačka inteligencija u rukama kriminalaca ili hakera koje podržava država jeste stvar oko koje treba brinuti.

„U 2019. godini ćemo videti pri napad veštačke inteligencije na jednu od 100 najvrednijih kompanija na londonskoj berzi“, predviđa Džejson Hart, glavni tehnolog za zaštitu podataka u bezbednosnoj kompaniji Gemalto.

Planina Fidži u pozadini Tokija

Getty Images

Može li sajber napad veštačke inteligencije da isključi električnu energiju u celom gradu?

„Nova generacija virusa koje pokreće veštačka inteligencija može da inficira sistem jedne organizacije, ostane neprimećena dok prikuplja podatke, prilagođava se na okruženje i pokrene seriju naručenih napada sa ciljem da sruši kompaniju iznutra.“

Mnogi veruju da je za borbu protiv veštačke inteligencije potrebna veštačka inteligencija, posebno što se na Internetu Stvari povećava broj slabih tačaka u razvijenoj mreži povezanih uređaja.

Greg Daj iz komanpije Palo Alto Netvorks kaže: „Sajber bitke između veštačkih inteligencija će početi. Sajberbezbednost postaće arena borbi mašina protiv mašina dok će ljudi sa stane pomagati i presuđivati.

„Dok će sajberbezbednost tražiti nove načine da otkrije opasnost i pretnje pomoću veštačke inteligencije, hakeri će i sami koristiti veštačku inteligenciju i pametne mašine.“

Ovo će još više povećati uloge.

„Videćemo i prvi primer velikog napada na Internet Stvari što će uticati na ključnu infrastrukturu“, predviđa Daren Tomson, glavni tehnolog u kompaniji za sajberbezbednost Sajmantek.

Zdraviji životi

Ipak, nisu baš sve vesti loše. Mnogi veruju da upotreba veštačke inteligencije za prikupljanje naših medicinskih podataka može dovesti do nove ere personalizovane medicine.

„Predviđamo da će do sredine 2020. godine, dvoje od troje pacijenata sa bilo kojim stanjem biti podržani veštačkom inteligencijom, bilo kao deo dijagnoze, tretmana ili administracije“, kaže Džon Gikopulos, šef odseka za veštaku inteligenciju u kompaniji Infosis Konsalting.

Kompjuteri zasnovani na veštačkoj inteligenciji postaju sve bolji u analizi slika i dijagnozi raka, pomažu i kod identifikacije molekula koji se mogu pretvoriti u lekove.

Žena džogira i gleda u uređaj za fitnes podatke na ruci

Getty Images

Uređaji koje nosimo na sebi nam daju sofisticirane podatke o našem zdravlju

Virtuelni doktori i četbotovi nam daju medicinske savete putem aplikacija.

„U 2019. godini će prvi put biti više medicinskih podataka izvan zdravstvenog sistema nego unutar njega“, kaže Otman Laraki, direktor komanije za testiranje genoma Kolor.

„Vaš Epl sat može da utvrditi koliko vam je srce zdravo, vaše raspoloženje i koliko spavate. Vaš genom vam može reći u kolikom ste riziku od naslednog raka ili bolesti srca i prati uticaj svega – od osetljivosti na kofein do toga kako lekovi utiču na metabolizam.“

Zdravlje zasnovamo na podacima, sa naglaskom na prevenciju pre lečenja, može imati „ogroman društveni uticaj“, veruje ona.

Povratiti kontrolu?

Nakon prošlogodišnjeg skandala sa Fejsbukom i Kembridž Analitikom – koja se završila maksimalnog kaznom od 500.000 funti koja je Fejsbuku izrekla Kancelarija poverenika za informacija i zaštitu podataka Velike Britanije – sve više pažnje se obraća na to na koji način velikie kompanije koriste i zloupotrebljavaju naše podatke.

Prodaju se hakovane privatne poruke sa Fejsbuka

EU: Poslanici nezadovoljni ispitivanjem Zakerberga

Kompanije se sada trude da politike privatnosti podataka usklade sa novom Opštom Uredbom o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) Evropske unije koja je na snazi, ali „2019. godina biće godina GDPR kazni“, kaže Harison Van Riper, stariji analitičar u kompaniji za sajberbezbednost Digital Šadouz.

Neki analitičari predviđaju da će se konzumenti pobuniti.

Stranica Fejsbuka kroz naočare

EPA

Direktor Fejsbuka Mark Cukerberg našao se na meti kritika javnosti zbog načina na koji ova kompanija obrađuje podatke korisnika

„Verujem da će 2019. godine korisnici povratiti kontrolu nad podacima i monetizovati ih“, kaže Fil Beket, direktor odeljenja za sporove i istrage u konsultatskoj kompaniji Alvarez i Marsal.

Sistemi se razvijaju tako da nam daju efektivnu kontrolu nad zdravstvenim, finansijskim, društvenim i zabavnim podacima, tvrdi Pol Vinstenli, direktor Censisa – centra za senzorske i slikovne sisteme.

„Potom je na pojedincu da li će te podatke deliti sa trećom stranom ili ne.“

Pošto je poverenje korisnika „ozbiljno poljuljano“, kako kaže Mark Kurtis – suosnivač dizanerske konsultatnske firme Fjord – kompanije će se odlučiti za pristup „minimalizma podataka“, tražeći samo one podatke koji su im potrebni.

„Moraće jasno da naznače koju dobit imaju korisnici od deljenja podataka, da nacrtaju liniju između deljenja podata i dobijanje proizvoda i usluga zauzvrat“, kaže on.

Svi ti podaci korisnika, koje bi analizirala veštačka inteligencija, će kompanijama makar omogućiti da personaliziju svoje usluje, tvrdi Najdžel Vaz, internacionalni direktor agencije za digitalnu transformaciju Pablicis.Sapient.

Ipak, ključ je u povratku poverenja, a to znači da korisnici razumeju kako i zašto se njihovi podaci koriste, veruje Ojas Rege, glavni strategista u MobajlAjronu, komaniji za bezbednost mobilnih telefona.

„Bez transparentnosti, neće biti poverenja. Bez poverenja, nema podataka. Bez podataka, nema veštačke inteligencije“, zaključuje on.

Poslednja reč…

Dok su podaci – način na koji se stvaraju, skladište, analiziraju i primenjuju – ključna tema 2019. godine, razvoj tehnologija poput glasovne komante, super brzih 5G mobilnih telefona ili pametnih automobila će se ubrzavati tokom godine.

Ipak, to će samo naglasiti kojliko su naši podaci ranjivi i koliko još treba da radimo na tome da ih zaštitimo, posedujemo i vrednujemo.

Pratite Metjua na Tviteru i Fejsbukuacebook

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk