Mališić: Opozicija stavila građane da biraju između principa i straha da će SNS pobediti – nisu to smeli

VESTI Autor: N1 Beograd 29. apr 202414:08 11 komentara

 

 

Glavna urednica nedeljnika Radar Vesna Mališić kaže za N1 da deli zbunjenost građana kada se radi o raskolu u koaliciji Srbija protiv nasilja zbog različitog stava o izlasku na predstojeće lokalne i beogradske izbore.

 

„Ja ništa ne razumem. I, verujte mi, ja delim nekako zbunjenost građana koji, kad slušaju ovo, ne mogu da se saberu, u stvari, zašto se sve ovo dogodilo na ovakav način. Što je rekao jedan moj komšija, kad slušam jedne mislim da su pravu, kad slušam druge mislim da su i oni u pravu. Učinili su sve da ljudima ništa ne bude jasno, jer ako ne izlazite na izbore onda ne izlazite, ako izađete negde onda rušite taj princip, ako ovi drugi žele i oni ruše princip“, ocenila je Mališić u N1 Studio Live.

 

Dodaje da „prisustvujemo jednoj atmosferi koja je jako loša, mislim da su građani sad mnogo besni, ali osećaju da njihov bes može da rezultuje da SNS opet pobedi, pa se nekako suzdržavaju da kažu šta imaju da kažu“.

 

Navodi i da razume i one koji neće da izađu na izbore, „ti ljudi su uvereni da su razlozi za neizlazak na izbore ozbiljni, s druge strane se plaše da ako ne izađu na izbore da će SNS da pobedi“.

 

„I to je vrlo neugodna situacija u koju su oni stavili građane – da sad svaki građanin bira između principa i sopstvenog straha da će participirati u nečemu što će biti katastrofa. Mislim da to nisu smeli da učine građanima“, istakla je Mališić.

 

Na pitanje šta nas onda čeka 3. juna, dan nakon izbora, ona je podsetila na reči nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića, koji je 2000. govoreći o tome kako nemaju šanse, jer je Milošević prejak, kazao da postoji jedan trenutak kad građani odluče i kad im je dosta svega, „i kad taj broj u stvari odluči“.

 

„Da li smo mi došli dotle, ja to ne znam, ali će biti zanimljivo da vidimo kako se sve ovo odrazilo u stvari na građane, jer sad će u stvari građani da pokažu šta misle“, ukazala je.

 

Upitana da li će uroditi razgovori vlasti i opozicije o izbornim uslovima plodom, ona ističe da režim nikad neće dati bolje uslove.

 

Dodaje da od kako je opozicija skrenula pažnju na enormnu izbornu krađu tokom izbora 17. decembra, vlast se bavila time kako da preživi.

 

„Onda su lagano počeli da nam troše vreme i potrošili su ga. I sad nema više vremena da se bilo šta uradi, i bilo je jasno da to neće da urade. Uradili bi verovatno nešto pod pritiskom spolja, nešto malo. Ali sam sigurna da se ovakve vlasti menjaju samo ogromnom motivacijom građana da izađu na izbore, ali pod njihovim uslovima, kao što je i Milošević srušen pod njegovim uslovima, i to je situaicja u kojoj su u pravu i jedni i drugi. Ono gde nisu u pravu – nisu smeli da dovedu građane maltene do izbora, a onda da nam prirede ovu vrstu konfuzije“, istakla je Mališić.

 

Kada se o medijima radi, navela je da problem medija nije predizborna kampanja mesec dana pred izbore, već da bi oni tokom cele godine trebalo da budu profesionalni.

 

„Ovo su režimi koji koriste apsolutno sve što postoji u sistemu za opstanak na vlasti, ne samo medije, već i institucije. I zato je ozbiljan problem na demokratski način motivisati građane da izađu na izbore. Oni unapred imaju gotovo nedostižnu prednost, uverena sam da SNS u glas zna koliko će ljudi za njih glasati. Nije slučajno što vode računa o ljudima koji su na minimalcu, o socijalnim slučajevima, za koje su procenili da su sigurni birači. Oni ne brinu za njihov život, oni brinu za resurs za svoje glasanje. I to je tragedija – ovakve sisteme održavaju najsiromašniji, što najteže žive i kojima se najlakše manipuliše“, poručuje Mališić.

 

A na to kako gleda na ulazak Sava Manojlovića u izbornu trku, ona kaže da se on već duže sprema za politiku, „mislim da je sam procenio da je ovo trenutak u kojem se prazni jedan prostor koji može on da popuni i procenio je da može da pokupi birače koji bi eventualno bili apstinenti, ili bi bili na strani ovih što ne izlaze na izbore“.

 

„Njegova procena je dobra… Ljudi su željni da svojim glasom nešto promene i nisu uvereni da činjenicom da će da ostanu kod kuće, da će time u stvari učiniti nešto za sebe. I mislim da u tom prostoru svoju šansu traži Savo Manojlović“, ocenila je.

 

Imajući u vidu da Manojlović u politiku ulazi iz aktivizma, na pitanje da li se građani više tome okreću nego tradicionalnim političkim strankama, ona kaže da se okreću, a da je to zato što su kod nas u stvari medijski satanizovane te stranke.

 

Dodaje da su građani u uverenju da oni koji dolaze spolja, iz aktivizma, da imaju više potencijala, jer kao nisu isprljani, kao ovi drugi.

 

„To je, takođe, deo jedne atmosfere koja se kreira, da bi se politika ogadila ljudima i da bi samo u stvari ovi koji drže sve mogli da imaju šansu“, smatra Mališić.

 

Upitana da prokomentariše današnje još jedno obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ocenjuje da ćemo čuti iste stvari kao i uvek, „kako se predsednik borio, kako je postigao ono što niko nije na svetu postigao“.

 

„Imaćemo na neki način homogenizaciju tog srpskog biračkog tela na temama koje predsednik proceni da su najvažnije, a to je pitanje nacionalnog opstanka, zaboga, državnog opstanka, pretnje, ne znam ni ja čim. Mislim da je to tema na kojoj će da se gradi u stvari ova predizborna kampanja, za koju oni kažu da nisu u kampanji, a oni jesu već mesec dana. Sva ova priča o Kosovu, o Srebrenici, o uspehu predsednika je u stvari jedna vrsta pledoajea za tu veliku temu beogradskih izbora, a to je da je Srbija zaboga pobedila. I tu je jedan u stvari najveći paradoks da u stvari oni govore o tome da su oko bilo čega što ima veze sa Kosovom pobedili u situaciji kada je Kosovo potpuno ispražnjeno od svega što može da se zove srpskom državom“, ističe ona.

 

Dodaje da su „to potpisali ovi ljudi koji su sada na vlasti i onda idu po svetu i pokušavaju da osporavaju odluke koje su oni sami doneli“.

 

„Dakle, to je jedna vrsta zaista nadrealnog scenarija u kojem se mi nalazimo i ono što je tu najluđe da u stvari oni na tome traže podršku birača. Dakle, birači treba da im daju podršku za nešto što su oni izgubili, a kažu da su dobili. Eto, to je deo potpuno nadrealne srpske politike u kojoj se mi nalazimo pred beogradskim izborima“, navodi Mališić.

 

Dodaje i da misli da je SNS pred izbore u decembru procenio da nema podršku.

 

„I pošto nemaju podršku, onda znaju da sad ako to spuste na lokalne teme da tu onda može da dođe do toga da se ljudi umire ili da kažem da se osveste oko toga kako žive, kako im izgledaju gradovi, ko su im lokalni koruptivni članovi, ne znam, vlasti i tako dalje, lokalne uprave. A da je mnogo bolje u stvari da šutnu loptu daleko od tog terena na ono što je – gde srce bije jače, da tu adrenalin podignu i da je to sigurna tema uvek od 90-ih, što i jeste. Znači, kad zalupa bubanj plemena onda se brzo okupi cela parohija. To je sistem koji ova vlast veoma, veoma koristi“, ocenjuje.

 

 

***

Komentar

***

 

Da bi "drvo života" bilo sa zelenim lišćem i plodovima, mora da ima - zdrav - koren i stablo. U korenu se nalazi - misaoni empirijski kompas - pomoću koga "čitamo stvarnost" – od kvaliteta tog kompasa zavisi naša buduća orjentacija i kretanje. U stablu se nalazi naša etika, empatija koje su gradivne cigle društva. Naš je koren i stablo od 1945., zahvatio parazit pseudonauke marksizma - antiempirijske ideologije komunizma. Posledice? Grane našeg drveta života se suše, polako nestaju zelini listovi i plodovi. Ta pseudonauka je stvorila srednju klasu koja ne uvažava empiriju, koja razmišlja ideološki – koja - svoja verovanja - potura kao stvarnost. Dovoljno je pogledati udzbenike sa Pravnog fakulteta (i ostalih društvenih nauka) od 1946 - 2024. pa shvatiti kako je bilo moguće da Mira, Sloba i ostala bratija iz institucija države - "svoja verovanja" - proglase za stvarnu - sliku sveta - i gurnu nas u sve te samoubilačke ratove,...,sada po inerciji najbolji đaci tih pseudonaučnih pravnih nauka "svoja verovanja" takođe proglašavaju za stvarnu - sliku sveta. Naša opozicija i nestranačke ličnosti bave se spašavanjem ovog ili onog lista na našem drvetu života – bez svesti o tome da bez lečenja korena i stabla Srbija ima samo dalje po inerciji da propada.

 

Zoran Stokić

29.04.2024.

 

Zaboravljena prošlost marksizma

 

 

Fašizam se nije - kamuflirao u nauku - poput marksizma, zato kada je Musolinijeva Italija, Hitloreva Nemačka poražena u II svetskom ratu, nova Italija, nova Nemačka je nastavila tamo gde je bila zaustavljena pre dolaska Musolinija i Hitlera. Marksizam je bio pseudonauka (poput astrologije i &) koji se predstavljala - kao da je nauka; kao nešto što je zasnovano na naučnim metodama, naučnoj eksperimentalnoj  praksi. Kao svaka paranauka (ili religija) ne priznaje opovrgavanje – oko sebe razvija kult nepogrešivosti! Ekspandirao je kod nas od 1945., u sve intitucije društva (potisnuo je nauku) - stvorio je srednju klasu - koja ne uvažava empiriju, koja razmišlja ideološki – koja svoja verovanja potura kao empiriju i stvarnost. Sada živimo kao "mrtve duše" u toj "stvarnosti" jer smo jedina zemlja realsocijalizma u Evropi u kojoj se 1989., (pad zida u Berlinu) nije desila restauracije nauke - u institucijama društva i države - naše institucije je ugušio korov te pseudonauke.

 

*

 

Saldo "inkvizicije" te nove paranauke, marksističke religije, u zemljama sveta - kreće se oko 100 000 miliona ubijenih!

 

Zoran Stokić

28.04.2024.

 

Izborna čorba: Ko će da kuva, a ko da bojkotuje, prvi sastojak – isprani mozgovi

 

 

VESTI Autor: Petar Gajić 27. apr 202419:18 23 komentara

 

 

Postoji li bojkot? Za predsenicu Parlamenta Anu Brnabić ne postoji. Za stranke koje su odlučile da na beogradske izbore ne idu - postoji. Kako će taj bojkot izgeldati?

 

Kopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković osmislila je izbornu kampanju – kao izbornu čorbu Srpske napredne stranke:

 

„Prvi sastojak su isprani mozgovi…Oni su mekani, ali treba ih malo dinstati… bar deset godina. Dalje, potreban nam je veliki broj fantomskih birača sa adresom broja 0“, kaže Biljana Stojković.

 

Čorba stiže, međutim, kasno za gradski odbor stranke Biljane Stojković koji više nije deo „Zajedno“ i na čelu sa Đorđem Miketićem, isključenim iz stranke, namerava da ide na izbore. SSP je pokazao više razumevanja od „Zajedno“ pa je prihvatio odluku svog gradskog odbora u Novom Sadu koji ide na izbore.

 

„Nažalost, kolege iz Novog Sada su po meni, naivno odlučile da uđu u ovu borbu. Nekoliko odbora, desetak, je odlučilo da oproba svoju sreću. A opet, ne možemo, mi nismo centralizovana stranka i ne možete zabraniti ljudima da to probaju. Kažem, ja mislim da je to naivna odluka“, smatra potpredsednica SSP Marinika Tepić.

 

Tepić ponavlja da je jednistvena opozicija propustila veliku šansu.

 

„Mi smo ga imali u šaci. I bilo je toliko malo potrebno još izdržati sav pritisak koji je on upregao. Jer ja moram da vas podsetim da je on uterao u svoju listu sve koji su do sada izlazili odvojeno. Bojkot ili ne izlazak na izbore je bio njima svima problem i onda su krenuli pritisci kako da napravi jedna ogrebotinu, pa onda druga i na kraju da bi se ovaj savez raspao“, navodi Tepić.

 

„Novi DSS“ i koalicija „NADA“ najavljuju aktivan bojkot, bitku za smanjenje izlaznosti, kako je to definisao lider te stranke Miloš Jovanović. Za Danas, Jovanović navodi da postoji razlog za bojkot u Beogradu i izlazak u drugim sredinama.

 

„Osnovna razlika je ovde što je u Beogradu već konstatovana krađa na izborima u decembru o čemu svedoči Arena, kao što je konstatovana volja da se i dalje krade na ponovljenim izborima o čemu svedoči slučaj iz Male Krsne i prebacivanje birača na Voždovac. Konačno, za Beograd se vodi i spor pred Ustavni sudom“, rekao je Miloš Jovanović.

 

Stranke koje su za bojkot ponavljaju da jedino odlaganje izbora za jesen daje dovoljno vremena za primenu ODIHR-ovih preporuka.

 

***

Komentar

***

 

Da se malo izmaknemo na vremenskoj osi, na primer, da ovaj fenomen pogledamo počev od 1945. Marksizam je bio pseudonauka (poput hiromantije,..., astrologije) koja je predstavljena - kao da je nauka; kao nešto što je zasnovano na naučnim metodama, naučnoj eksperimentalnoj praksi. Kao svaku paranauku nije je moguće opovrgnut (tj. marksisti su poput hiromanta,..., astrologa – neopogrešivi). U institucijama znanja (fakultetima, školama,..., institutima), institucijama kultre,..., medijima, izdavaštvu, sudrstvu, vojsci, diplomatiji došlo od 1945., do ekspanzije marksizma – sve institucije je zaposela paranauka. Znači problem sa marsizmom je bio u tome što nije ekspandirao samo u segmentu - izvršne političke vlasti. Kada je pao zid u Berlinu 1989., u svim zemljama relsocijalizma - osim u Srbiji - došlo je do - restauracije nauke - u zaposednutim institucijama i - uklanjanje korova pseudonauke. Ova stvarnos koju sada živimo je nužna posledica rečenog! Da je marksistička ideologija od 1945., ekspandirala samo u izvršnoj vlasti Srbija bi danas izgledala daleko drugačije. Ali kada si oko 80 godina zaroblen u - paranaučkom matriksu - to je to. Najbolje namere nisu dovoljne. 

 

Zoran Stokić

28.04.2024.

 

Seka Sablić: Zamračili su sve zvezde u kulturi, ona je na kolenima i ne postoji

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 25. apr 202422:00 65 komentara

 

 

Zamračili su sve zvezde koje su u kulturi postojale, oni su zamračili Čkalju, Miću Orlovića, Milenu Dravić. Milena je mislila da je na crnim listima. Kao rez je bio kada su počeli da forsiraju turbo folk. Kultura ne postoji, ona je na kolenima, ali pozorišta su, ipak, puna i mi sa zadovoljstvom igramo te predstave, opisala je današnje stanje u kulturi i društvu u emisiji "360 stepeni" čuvena glumica Jelisaveta Seka Sablić.

 

Poredeći stanje nekad i sad, legendarna predstavnica srpskog i jugoslovenskog glumišta kaže da je svojevremeno Atelje 212 bio zaštićen „kao retka vrsta“, zahvaljućiji Miri Trailović.

 

Danas, iako veruje da su „većina glumaca levičari“ i „na pravoj strani“, mali broj njih je zloupotrebio svoju popularnost.

 

Oni koji nisu, kažnjeni su, jer su govorili protiv režima, navodi i spominje primer Gorana Markovića.

 

360 stepeni/N1/Marina Pupavac

„Živela sam u vremenima jedne demokratije. Atelje 212 je bio zaštićen zahvaljujući Miri Trailović. Mogli smo da pričamo šta hoćemo, ona je branila to pozorište. U kasnijim vremenima, prozivali su me za ono što sam govorila… Samo sam govorila ono kako mislim, a prozivke gotovo nisam ni primetila. Oni se boje miša, ako je miš protiv njih – odmah ga ‘vataju“, narodski je rekla Seka Sablić.

 

Upitana da li je Jugoslavija zemlja u kojoj bi i danas živela, Seka ističe da je kultura (kao i ostali segmenti društva) u Jugoslaviji bila sigurna.

 

„Sve što je danas propalo i u mraku, sve je to bilo zaštićeno i u punom sjaju. Mira Trailović je bila svetski menadžer, ona koja je radila ne u svoju korist (kao što rukovodioci rade danas), već za Atelje 212 i svoju kuću. Odlično je sarađivala sa vlašću, iako nije bila član partije. Imali smo tada vrhunske gradonačelnike koji su briniuli o svemu, pa i o kulturu. Mira me je, kada sam imala 28 godina, zvala i pitala me hoću li da dobijem stan. Rekla sam da hoću, a ona me poslala kod (Milana) Vukosa (potpredsednika Skupštine grada Beograda u vreme Branka Pešića). I Vukos meni u 28. godini dodeli stan. To je naučna fantastika za današnje vreme. Petar Kralj i ja smo dobili stanove. To nije bila samo sigurnost, već i mogućnost da postaneš čovek, osamostališ se“, prisetila se.

 

Kultura je svesno uništavana od devedesetih godina, istakla je.

 

„Zamračili su sve zvezde koje su u kulturi postojale. Oni su zamračili Čkalju, Miću Orlovića, Milenu Dravić. Milena je mislila da je na crnim listima. Kao rez je bio kada su počeli da forsiraju turbo folk. Kultura ne postoji, ona je na kolenima. Kao što Desanka Maksimović kaže ‘tražim pomilovanje za lepotu koja pod koritom spava’ – to je kultura – ‘dok se maćehina kći u zlatnom ruhu dvorom šepuri, za pepeljugu, za pepeo suri koji po njoj pada’. To je kultura, ko šiša kulturu. Nekada je kulturna strana postojala u većini medija, pozorišni kritičari, najave… Ali pozorišta su ipak puna i mi sa zadovoljstvom igramo te predstave“, rekla je ona.

 

„Je li tu onaj što je meni pokušao da ukrade moj glas“

Borba se sada, podseća Seka Sablić, vodi i protiv ljudi koji se zalažu za istinu, ljudska prava, jednostavnost, pošten život, slobodu, demokratiju, dostojanstvo čoveka…

 

„To nije mnogo, malo je, a kao da smo u veku Olivera Tvista… Mi i ne znamo kako je van Beograda, gde ljudi nemaju šta da jedu. Oko 12.000 je socijalno davanje, a ako neko ima i metar zemlje, nema pravo na to. Kada su ovde dolazili Srbi iz Hrvatske na traktorima, pa kad smo Brana Crnčević, ja i drugi jurili da oni dobiju nešto, zemlja im je davana, a nisu imali ni lopatu“, podsetila je.

 

Gde god da korakneš, to je „demagogija do bola“, navodi.

 

360 stepeni/N1/Marina Pupavac

Ovo društvo, smatra, jeste u potpunom mraku.

 

„Ne govorimo o spoljnoj politici, strašno je što smo posvađani sa svim susedima. Andrić je pisao kako je Bosna zemlja mržnje, a to je sada postao čitav Balkan. Skoro sam gostovala u Banjaluci, pa zagledam ljude. Volela sam Bosnu, taj divan čisti govor, ali sad se mislim je li tu onaj što je bio na Novom Beogradu, da meni ukrade moj glas, da mene zezne. Pojavljuje se jedna netrepeljivost. Mržnja je uvek postojala ovde. Aca Popović je pisao divnu predstavu ‘Svinjski otac’, bio je veliki patriota i Srbin, ali je pisao istine. Pisao je i taj lik koji sam igrala – svekrvu koja mrzi bez razloga. Ona mrzi toliko svoju snaju da je natera da baci dete u Moravu. Igrala sam je sa zadovoljstvom da pokažem publiku da postoji mržnja i bez predrasuda. Mi verujemo da smo divan narod, veliki i srdačan, a svačega ima tu.

 

Kada se mržnja poseje, teško je sastaviti, smatra ona.

 

„Koliko je Titu trebalo da sve od nas napravi Jugoslovene, cela generacija… Stvorio je generaciju koja je uživala u Jugoslaviji i volela Jugoslaviju. Ali verovala sam da će ta generacija dići gvozdenu zavesu kada Tita ne bude i da ćemo biti građani sveta“, rekla je ona.

 

„Ko si ti, Šapiću?“

Predsednik privremenog organa Aleksandar Šapić pominje da bi posmrtne ostatke Tita vratio u Kumrovec, a Seka Sabić to ocenjuje rečima „sramota“ i „bedno“, ističući da sama dolazi iz porodice koja nije svojevremeno bila za komuniste.

 

„Nemam reči, moja ulica se zvala Save Kovačevića i oni je vrate na Mileševsku. Pa zašto? Taj Sava Kovačević je dao život za tvoju slobodu! Kakakv god bio, taj je Tito stvorio nešto, održavao Jugoslaviju! Toliko je to ružno. Zbrisali smo istoriju (ja je lično ne volim), ali ko su oni da gumicom zbrišu istoriju? Ko je taj Šapić, da to sme da uradi? On misli da je jako pametan… Način na koji se obraća meni, ja sam ta Beograđanka koja je ovde rođena, moja majka je odavde… Ko si ti, Šapiću“, pitala je čuvena glumica.

 

„Master klas“ za siromašnu Srbiju

Od brojnih uloga koje je imala, izdvojila je pomenutu majku Daru (za koju je dobila nekoliko nagrada), prestavu „Trst“ u Ateljeju 212 gde je igrala šverceru, zatim „Master klas“ u kojoj je tumačila Mariju Kalas.

 

„Gledala sam tu predstavu u Americi i shvatila da je lik Marije Kalas blizak i meni, i svakoj ženi na ovoj svetu. Donela sam ga iz Amerike u vreme naše nemaštine, jer za nju nije trebalo ništa osim tri tenora, studenata. To je bila vrsna predstava ne samo prema mom mišljenju, već i mnogih kritičara. I danas bih mogla da je igram, jer je to Marija Kalas na zalasku svoje karijere. Predstava je puna predivnih replika, Marija studentima govori o ljubavi, životu, posvećenosti, karijeri, vrednostima za koje se u životu vredi boriti“, opisala je ona.

 

„Osvajanje lepote je moć“

Skromno kaže da nije jedina „kraljica komedije“, mada je tu kao „riba u vodi“.

 

Tajna njene dogovečne karijere leži u tome da što se više glumci troše, to se više grade u svojoj profesiji, otkriva.

 

„Kada ulaziš u posao, uđi studiozno. Tako ćeš osvojiti zanat, biti srećniji u njemu i dobiti moć. Sastavni deo ljudske prirode je moć. Ima različitih vrsta moći, ali jedna od njih je i osvajanje lepote. Kada si moćan na sceni, toi je isto kao da si postao kralj“, veruje ona.

 

Najvažnije je u glumi igrati podtekst, smatra ona iz svog bogatog iskustva. Zbog ovako velike produkcije, ne stvaraju se velike glumačke ličnosti, ocenjuje.

 

„Nema tu saveta, mi moramo živeti u datom trenutku, ali treba imati i svoju samodisciplinu. Samo istina – tako ćeš osvajati likove i dugo trajati, ako Bog da da si fizički zdrav“, rekla je Seka Sablić.

 

Jedan joj je blizak prijatelj, s osmehom kaže, rekao da bi volela da igra, a da je niko ne gleda.

 

 „Narod ne voli intelektualce“

Pomenuvši izbore, Seka Sablić kaže da je ona za izbore, jer režim nikada neće biti bolji, tj. popustiti više.

 

„Promeniti vlast na ulici nego na izborima je bolje, ali na ulici nema više snage. Ne računaj više na narod, na omladinu. Sve se radilo na tome da se narod anestezira… Mladi su posečeni… Kada je bio ‘jedan od pet milona’, zatim sve ono sa rektorkom… Delovalo je da će ići samo nabolje, ali posečeni su kao repa. Treba izaći na izbore, pa onda ponovo animirati i videti šta dalje“, smatra ona.

Ipak, lično ne veruje da će dugo, dugo ovde biti loše.

 

„Samo je moglo da bude bolje kada se Đinđić pojavio. Ali ovo su zemlje koje likvidiraju one koji znaju makar da se potpišu… Kao što je radio Staljin. To je taj radikalizam, taj Šešelj. Mora narod da se promeni, da promeni svoju sliku sveta. Oni ne vole urbane ljude i intelektualce“, navela je.

 

Ti koji ne vole intelektualce, to je baš običan narod, smatra.

 

„Oni okreću leđa, gledajući da li će imati 12 ili 13.000 dinara. Čujem ih šta govore, ne shvataju da imaju pravo na sindikat, zdravstvo, sudstvo, policiju, da zbace svog predsednika opštine s mesta ako nisu zadovljni njim… Mi ne vidimo koliko su se feudalci uzdigli. Po Srbiji niču feudi. Teško je izaći kroz tu šumu“, opisuje glumica.

 

Beograd danas

Kao grad, Beograd je još i najbolje mesto za život u Srbiji.

 

„Ne vozim više auto, jer nemam gde da parkiram. Stavim masku da ne bulje u mene i vozim se tramvajem, trolejbusom. U mojoj su ulici srušene tri kuće, u maloj uzanoj ulici pravi se zgrada sa celim zidom u staklu. U šta gledaš, u moju sobu? Da ne govorim o higijeni. Dalje se ne odmičem od svoje ulice, idem do Ateljea i Jugoslovenskog, vodim još unuke u parkić, koji je prljav kao u najstrašnijim zemljama. Noću tu dolaze klinci i bacaju svašta, a niko ne čisti. Jedan je ovo zapušten grad. Zašto dolaze stranci, jesu li ti splavovi tako bajni… to ne znam“, zaključuje Seka Sablić.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Seka je sve tačno kazala o poslenjih 30 god. Njeno svedočenje o YU, je iz njenog privanog ugla, naglasila je samo jednu stranu medalje (šta je tu bilo dobro) ali je zatamnila drugu stranu medalje (šta je u YU bilo loše). A to loše - anahrona metafizička ideologija - je bilo ugrađeno u same temelje društva i države – pošto 1989, 1990 nije bilo lustracije komunizma od 1945., ta anti-empirijska ideologija, ideologija mržnje (prema Zapadu, građanskom društvu, kapitalizmu, demokratiji) izrodila je ovih poslenjih 30 god; jer mržnja samo RAZARA, apsolutno nesposobna da bilo šta sagradi – osim privida. Šopenhauer ne samo da je jezgrovito sažeo etičke principe građanskog društva: "ne odmaži nikome, a pomogni koliko možeš", već nas je kao Hegelov savremenik upozorio: "Ako ikad nameravate da otupite čula mladog čoveka i da onesposobite njegov mozak za bilo kakvu vrstu misli, onda ne možete uraditi ništa bolje nego da mu date da čita Hegela jer..." vodi ka lobotomiji mozga. Ideologija komunizma je od 1945., srušila naš započeti razvoj građanskog društva i pokušala društvo da izgradi na ideologiji Hegela i Marsa. Ne samo da smo tako - uništili struke - na fakultetima društvenih nauka nego je ova antilogička i antiempirijska metafizika izvršila i lobotomiju - zdravog razuma.

 

 

Zoran Stokić

27.04.2024.

 

 

Premijera predstave "Nestajanje" u Ateljeu 212

 

 

U Pozorištu Atelje 212 premijera predstave "Nestajanje" 27. aprila, na sceni Mira Trailović u 20 h, pisca Tomislava Zajeca, u režiji Sanje Mitrović.

 

Izvor: B92.net

 

Premijera predstave "Nestajanje" u Ateljeu 212

Boško Đorđević

"Nestajanje" je priča o odnosima roditelja i dece, o položaju dece u sistemu edukacije, o svetu odraslih koji zanemarije decu i pre svega o zlostavljanju dece.

 

Radnja komada je smeštena u intelektualnu višu srednju klasu hrvatskog građanskog društva, gde univerzitetski profesori, umetnici, naučni istraživači, policija… gotovo svi predstavnici društva učestvuju u kolopletu intimnih odnosa i zakonskih prestupa u zloupotrebi dece. Priča uporedo prati radnju u dve porodice, porodici žrtve i porodici zlostavljača, gradeći tako dinamičnu dramsku radnju, bogatu vrlo snažnim karakterima i sukobima, obrtima i emocijama.

 

Tomislav Zajec jedan je od najistaknutijih savremenih hrvatskih dramskih pisaca i dramaturga, njegove drame su višestruko nagrađivane i izvođene u Hrvatskoj i inostranstvu. Zajec je profesor na zagrebačkoj Akademiji dramske umjetnosti, spoljni saradnik dramaturg u Zagrebačkom kazalištu mladih, dramski je pisac, scenarista, prozni pisac… Šestostruki je dobitnik nagrade za dramsko pismo „Marin Držić“, kao i dvostruki dobitnik nagrade "Marul" na Marulićevim danima.

 

"Nestajanje" će biti prvo izvođenje nekog komada ovog autora u Srbiji.

 

Boško Đorđević

Hrvatska praizvedba komada "Nestajanje" bila je nedavno, u januaru ove godine na velikoj sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu.

 

Sanja Mitrović je pozorišna autorka, rediteljka, izvođačica i profesorka režije iz Brisela. Režirala je predstave širom Evrope i Amerike. Projekti su joj izvođeni u poznatim pozorištima i na festivalima: Schaubühne (Berlin), Kunstenfestivaldesarts (Brisel), Wiener Festwochen and Tanzquartier (Beč), BITEF Theatre (Beograd), Theater Spektakel (Cirih), SPRING Performing Arts Festival (Utreht)...Dobitnica je više priznanja za svoj rad kao što su nagrada Pozorišnog instituta Holnadije BNG Nieuwe Theater makers Prijs za predstavuWill You Ever Be Happy Again?, a za istu  predstavu nominovana je za čuvenu Prix D’Jardin Europe.

 

U predstavi "Nestajanje" igraju: Svetozar Cvetković, Dejan Dedić, Dubravka Mijatović, Milica Janevski, Jelena Ilić, Branka Petrić, Natalija Stepanović i Đuro Brstina.

 

Autorski tim predstave čine scenografkinja Jasmina Holbus, kostimograf je Boris Čakširan, kompozitorka Marija Balubdžić i dramaturg Dimitrije Kokanov.

 

 

***

Komentar

***

 

 

To je odličan nastavak na Bergmanovu "Jesenju sonatu" (da i najbolje namere majke mogu kod dece da izazovu loše posledice) koja je igrana u ateljeu 212. Kao i Bergmanovog " Smultronstallet" 1957., (mesto gde u proleće rastu šumske jagode); film prati putovanje 78 godišnjeg Dr prof Isak Borg (Victor Sjostrom) od Štoholma do Univerziteta Lund gde će dobiti počasnog doktora – gledaoci su svedoci njegovog razmišlja o životu, smrti i ljudskom postojanju; u dijalozima  saznajemo da njegov profesionalni uspon stoji u obrnutoj srazmeri sa odnosima u pordici tj. da je bio sebičan, zabrinut samo za sebe, da ga sin mrzi.... Freud je bio prvi moderni psiholog koji je proučavao čitavo područje ljudskih strasti:  ljubav, mržnju, ambiciju, zavist, ljubomoru, phlepu; empatiju; strasti o kojima su ranije raspravljali umetnici.  Zato su umetnici mnogo bolje i s većim razumevanjem prihvatili njegov rad pre nego psihijatri i psiholozi.  Bergman je bio jedan od tih umetnika. Kao i Frojd, tako je Bergman, prvobitna shvatanja  da životom upravljaju dva egoistična nagona, nagon za hranom i nagon za seksom, zamenio  dvema  - strastima -  za ljubavlju i za uništavanjem.  Instinkti su prirodne kategorije, dok su strasti uvrežene u karakteru sociobiološko/istorijske kategorije. Iako nisu neposredno povezane s fizičkim opstankom - strasti su snažne - često čak snažnije od instinkta, što je u ovom filmu jasno istaknuto.

 

*

 

Nije lako prevoditi naslove filmova. I kod nas i u drugim zemljama je "Smultronstallet" preveden bukvalno "šumske jagode". Potpuno promašen prevod. "Smultronstallet" se ne odnosi samo na "divlje jagode"  – već i na mesto gde one rastu (na rubovima šume i šumskim proplancima i krčevinama) kao i na "datum" kada se javljaju (u maju).

 

Zoran Stokić

26.04.2024.

 

 

Umetnost: Nedavno pronađena slika Gustava Klimta prodata za 30 miliona evra

 

 

Veruje se da je na slici, za koju se mislilo da je izgubljena poslednjih 100 godina, jedna od ćerki Adolfa ili Justusa Lizera, braće iz bogate porodice jevrejskih industrijalaca.

 

Izvor: Betani Bel - BBC Njuz, Beč

 

Pogledati:

https://www.b92.net/bbc/vesti/16872/umetnost-nedavno-pronadena-slika-gustava-klimta-prodata-za-30-miliona-evra/vest

 

 

Umetnost: Nedavno pronađena slika Gustava Klimta prodata za 30 miliona evra

AFP

Slika jednog od najpoznatijih austrijskih umetnika Austrije Gustava Klimta, za koju se verovalo da je izgubljena poslednjih 100 godina, prodata je na aukciji u Beču, glavnom gradu ove zemlje.

 

Nedovršeno delo Portret Frolajn Lizere koštalo je 30 miliona evra.

 

Naručila ga je porodica jevrejskih industrijalaca 1917, godinu dana pre Klimtove smrti.

 

Slika je i poslednji put viđena u javnosti 1925. godine.

Međutim, postoji mnogo nedoumica o slici, ali i debata o tome ko je žena na slici i šta je bilo ovim umetničkim delom tokom nacističke ere.

 

Veruje se da je na slici jedna od ćerki Adolfa ili Justusa Lizera, braće iz bogate porodice jevrejskih industrijalaca.

 

Poslednja slika Gustava Klimta prodata za skoro 108 miliona dolara

Slika Gustava Klimta pronađena posle 100 godina

Poljske kampanje za povratak neprocenjivog blaga koje su opljačkali nacisti

Istoričari umetnosti Tomas Nater i Alfred Vajdinger kažu da je na slici Margaret Konstans Lizer, ćerka Adolfa Lizera.

 

Ali aukcijska kuća Kinski u Beču, koja je prodala umetničko delo na aukciji, kaže da bi na slici mogla da bude i jedna od dve ćerke Justusa Lizera i njegove supruge Henrijete.

 

Henrijeta, poznata i kao Lili, bila je pokroviteljka moderne umetnosti.

 

Nacisti su je deportovali i ona je umrla u koncentracionom logoru Aušvic tokom Holokausta.

 

Holokaust je istorijski period u vreme Drugog svetskog rata, od 1939. do 1945. godine, kada je više miliona ljudi ubijeno zato što su bili Jevreji.

 

Ubistva je organizovala Nacistička partija Nemačke, na čelu sa Adolfom Hitlerom.

 

Njene ćerke, Helen i Eni su preživele Drugi svetski rat.

 

Aukcijska kuća je u saopštenju navela da je "nejasno" šta se zbilo sa slikom posle 1925. godine.

 

"Ono što je poznato jeste da je bila u posedu pravnog zastupnika prethodnih vlasnika tokom šezdesetih i da ju je sadašnji vlasnik dobio posle tri uzastopna nasleđa", saopštili su.

 

Identitet sadašnjih austrijskih vlasnika nije objavljen u javnosti.

 

Lov na blago uspešan - nađen kovčeg sa dragocenostima vrednim milion dolara

Lov na nacističko blago u selu u Holandiji razbesneo meštane

Na prodaju nakit povezan sa nacistima vredan 150 miliona dolara, jevrejske grupe nezadovoljne

Slika je prodata u njihovo ime i pravnih naslednika Adolfa i Henrijet Lizer, na osnovu Vašingtonskih principa - međunarodnog sporazuma kojim se propisuje da se nacistički opljačkana umetnost vrati potomcima ljudi od kojih su dela oduzeta.

 

"Prema Vašingtonskim principima, imamo sporazum sa celom porodicom", rekao je Ernst Ploil iz aukcijske kuće Kniski za BBC.

 

U njihovom katalogu sporazum je opisan kao "fer i pravedno rešenje".

 

Međutim, Erika Jakubovits, izvršna direktorka Predsedništva Austrijske jevrejske zajednice, rekla je da još uvek ima "mnogih pitanja bez odgovora".

 

Ona je pozvala da slučaj istraži "nezavisna strana".

 

"Restitucija umetnosti je veoma osetljivo pitanje, sva istraživanja moraju biti sprovedena tačno i detaljno, a rezultat mora biti razumljiv i transparentan.

 

"Mora da se obezbedi najsavremenija procedura za buduće privatne restitucije", poručila je ona.

 

Klimtova dela su se u prošlosti prodavala na aukcijama za ogromne sume.

 

Slika "Dama sa lepezom" (Dame mit Fächer) prodata je za više od 80 miliona evra na aukciji, održanoj u Sotbisu, u junu 2023. godine, što je čini najvrednijim umetničkim delom ikada prodatim na aukciji u Evropi.

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Ko je dama sa slike"? Neodoljvo me podseća na pitanje kojoj dami je Betoven posvetio Bagatelu – "Fur Elise"? 99% priče se bavi pitanjem ko je Eliza? O bitnijim temama ne. Nikada nije postojala štampana verzija "Fur Elise" tokom Betovenovog života.  Muzikolog, stručnjak za klavirsku muziku 19 veka, Luka Kjantore radio je na "sklapanju tog mozajka" 8 god. Fur Elizu je otkrio Ludvig Nol (1831-1885), u beleškama bonskog majstora u privatnoj kući u Minhenu 30 g posle smrti Betovena i "zabeležio" tu "Bagatelu" sa čuvenom posvetom. Zatim je ponovo odložio dragoceni rukopis - i nekako se kasnije taj rukopis (navodni orginal) izgubio. Danas ga nema. Jedini dokaz o Betovenovoj "ruci" je skica koja se čuva u Betovenovoj arhivi u Bonu i sadrži - ideje - iz Fur Elise. Kjantore je zaključio da je Nol  prepisao samo "skicu" (da orginal nije postojao – Betoven je hteo da napiše tu Bagatelu ali je nikada nije zapravo napisao) i da je zatim Nol iskoristio ideje iz te skice i napravio sopstvenu kompoziciju – i "prodao" je kao da je Betovenova. U svojoj doktorskoj tezi Kjantore je pokazao da "Fur Elise" ne odgovara Betovenovom muzičkom idiomu.

 

Zoran Stokić

25.04.2024.

 

Fur Elisu nije Betovenov komad

 

Nikada nije postojala štampana verzija "Fur Elise" za Betovenova života. Milanski muzikolog,  specijalnost mu je klavirska muzika 19. veka, Luka Kjantore radio je na "sklapanju mozajka" Fur Elizu 8 god. Fur Elizu potiče od nemačkog istraživača Ludviga Nola (1831-1885), pronašao je beleške bonskog majstora u privatnoj kući u Minhenu 30 god posle smrti Betovena i "zabeležio" tu "Bagatelu" sa čuvenom posvetom: "Za Elizu 27. aprila u znak sećanja na L. v. Bthvn". Zatim je ponovo odložio dragoceni rukopis - i nekako se kasnije taj rukopis (navodni orginal) izgubio. Danas ga nema. Jedini dokaz o Betovenovoj "ruci" je skica koja se čuva u Betovenovoj arhivi u Bonu i sadrži - ideje - iz Fur Elise. Kjantore je zaključio da je Nol  prepisao samo "skicu" (da orginal nije postojao – Betoven je hteo da napiše tu Bagatelu ali je nikada nije zapravo napisao) i da je zatim iskoristio ideje iz te skice i napravio sopstvenu kompoziciju – i "prodao" je kao da je Betovenova.  Budući da je Kjantore stručnjak za izvođenje Betovena, u svojoj doktorskoj tezi je pokazao da "Fur Elise" ne odgovara Betovenovom muzičkom idiomu. 

Mi bismo dodali da je pra-ideja (iz Betovenove skice), na primer, mogla nastati iz delića muzike Františeka Kočvara (Praha 1730 -1791 London) Bohemi-skog muzičkog "nomada" - "Battle of Prague" 1788., (u odeljku: Cries of  Wounded) - iz veoma popularnog klaviskog  komada iz tih vremena koja se izvodila u salonima aristokratije i buržoazije tog vremena u gradovima Evrope.

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=x2CJEiQP2C8

Moje muzykowanie: Battle of Prague - Franz Kotzwara

 

Obratiti pažnuju na trenutak kada se pojavljuje:

"Cries of  Wounded" 8:03  naročito 8:32-8:57

 

*

 

Uzgred kako zvuči Frantiček Kočvar:

Na primer:

 

https://www.youtube.com/watch?v=cP5nEpWoinY&list=OLAK5uy_nX7rmNc5sFmD2mjh9XYYdby58o-gdawz0&index=8

Sonata No. 6 for 2 Violas & Cello in C Major: I. Andante espressivo

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=UZ2lBXuX_jM&list=OLAK5uy_nX7rmNc5sFmD2mjh9XYYdby58o-gdawz0&index=9

Sonata No. 6 for 2 Violas & Cello in C Major: II. Adagio

 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=6TXKp3TzmbA&list=OLAK5uy_nX7rmNc5sFmD2mjh9XYYdby58o-gdawz0&index=10

Sonata No. 6 for 2 Violas & Cello in C Major: III. Rondo: Allegro

 

 

Zoran Stokić

24.04.2024.

 

 

 

Tri veka od rođenja Imanuela Kanta: „Imaj hrabrosti da koristiš svoj razum“

 

 

SCITECH Autor: DW 22. apr 202422:39  Wikipedia/Johann Gottlieb Becker

 

 

Ovog 22. aprila se navršava 300 godina od rođenja nemačkog filozofa Imanuela Kanta. Šta danas ima da nam kaže čovek koji je rekao: „Imaj hrabrosti da koristiš svoj razum“?

 

Nemački filozof Imanuel Kant spada u najvažnije mislioce svih vremena. Neke njegove misli znaju i oni koji se nikada nisu bavili filozofijom ili čitali njegova dela. Od njega potiče i : „Ne čini nikome ono što ne želiš da neko učini tebi“. Jednostvano, ali do takvih bisera je Kant dolazio promšljajući celu vasionu i ljudsko postojanje u potrazi za odgovorom na suštinsko pitanje:

 

„Šta je čovek“?

 

On ga je razložio na tri osnovna pitanja filozofije i na njih odgovorio u svoja tri ključna dela:

 

Šta mogu da znam? – „Kritika čistog uma“, 1781.

 

Šta treba da činim? – „Kritika praktičnog uma“, 1788.

 

Čemu mogu da se nadam? – „Kritika moći suđenja“, 1790.

 

Kant je iza sebe je ostavio sveobuhvatan rad ne samo o filozofskim pitanjima, već i o problemima astronomije, fizike, geografije i vaspitanja i obrazovanja.

 

Učenja i spisi Imanuela Kanta postavili su temelje za novi način razmišljanja. Starolatinsku poslovicu „Sapere aude“ koja znači „Usudi se biti mudar“ on je učino poznatom u interpretaciji „Imaj hrabrosti da koristiš svoj razum“, i ona je postala misao vodilja pokreta Prosvetiteljstva.

 

Shutterstock/Irina Borsuchenko

„Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“

Za razliku od mnogih filozofa pre njega, on smatra da ljudski um ne može da odgovori na pitanja kao što su postojanje Boga, duše ili početka sveta. Čovek to prosto mora da da izdrži. Kant je verovao da je čovek sposoban da preuzme odgovornost – za sebe i za svet – i u svojim delima je pozvao ljude da se oslobode bilo kakvih uputstava za život (kao što su Božije zapovesti). Smatrao je da čovek treba da živi vođen razumom i za to je formulisao osnovno pravilo:

 

„Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može da važi kao princip opšteg zakonodavstva.“. On je ovo nazvao „kategoričkim imperativom“ ili „moralnim imperativom“. Danas bismo to rekli ovako: Čini samo ono što je za dobro svih.

 

U svom delu „Kritika praktičnog uma“ objavljenom kada je imao 64 godine, napisao je:

 

„Dve stvari ispunjavaju me uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem, što se češće i duže razmišljam o njima: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni“.

 

Ovo sažima pitanja koja dominiraju Kantovim razmišljanjem: lepota prirode i njenog poretka i poštovanje moralnog zakona u kome se pokazuje sloboda čiste volje.

 

O večnom miru

Prema Kantu, i političko delovanje mora u osnovi biti vođeno zakonom morala. Ljudsko dostojanstvo i ljudska prava Kant ne zasniva na religiiji, na Bogu, već filozofski, na razumu.

 

Kant je u svom delu „O večnom miru“ 1795. preporučio „Ligu naroda“ kao federalnu zajednicu republikanskih država. Njegovo delo je bilo ključna ideja za osnivanje Lige naroda posle Prvog svetskog rata (1914-1918), preteče Ujedinjenih nacija u čijoj povelji o ljudskim pravima je ostavio traga.

 

Pored međunarodnog prava, Kant je razvio i kosmopolitsko pravo. Čineći to, on odbacuje kolonijalizam i imperijalizam i formuliše ideje za humani tretman izbeglica: Prema ovom filozofu, svaki čovek ima pravo da poseti svaku zemlju, ali ne nužno i pravo na gostoprimstvo.

 

Shutterstock/Gl0ck

Kant i Kenigbsberg

Kantovo ime je neraskidivno povezano sa Kenigsbergom, tada glavnim gradom istočne Pruske. Kenigsberg (kraljevo brdo) su 1255 godine osnovali tevtonski vitezovi u čast tevtonskog kralja Otokara Drugog od Češke.

 

U toj važnoj baltičkoj luci i živahnom trgovačkom gradu, koji je u njegovo vreme nazivan Venecijom severa, Kant je rođen u relativno siromašnoj luteranskoj porodici, otac mu je bio samardžija. Ipak, sa 16 je počeo da studira, dobio viši status – akademskog građanina. Kao student po malo zarađuje igrajući bilijar i karte. Posle smrti roditelja mora da se brine o svojim sestrama i osam godina radi kao privatni učitelj u vlasetlinskim prodicama. Tada prvi i jedini put odlazi malo dalje od Kenigsberga.

 

Potom se vratio i godinama radio kao docent. Univerzitet u Kenigsbergu je davao prostoriju i program rada, ali ne i platu: docente su plaćali studenti koji su mogli da biraju između više predavača. Kant je bio omiljen i uvek je imao dovoljno studenata, odnosno, mogao je od toga dobro da živi. Sa 46 godina konačno ostvaruje svoju želju i postaje profesor metafizike i logike na univerzitetu svog rodnog grada.

 

Legednardni ručkovi i šetnje

Legendarni su ručkovi na koje je profesor Kant svakodnovne pozivao goste – uvek tačno 1 sat popodne. Uvek su to bile kompozicija omiljenih jela i omiljenih vina (Kant je mrzeo pivo), omiljenih gostiju i omiljenih tema. Kada bi atmosfera bila vesela i opuštena, ručak bi trajao i po nekoliko sati.

 

„Jedan od principa za ovo okupljanje za stolom bio je ovaj: broj pozvanih ne sme biti manji od broja Gracija i ne veći od broja muza, odnosno ne manje od trojice i ne više od devetorice. Nikada nije bilo žena. A razgovori za ovim stolom nikada nisu bili o filozofiji“, piše Štefen Dič, nemački filozof.

 

Tačno u sedam uveče, Kant je svakog dana kretao u svoju čuvenu šetnju, uvek istim putem. O tome su ostale mnoge anegdote. On je to radio sa takvom redovnošću i tačnošću da su ljudi iz Kenigsberga mogli da podese svoje satove, a njegovim poštovaocima „kantistima” je nudilo priliku da vide i pozdrave čuvenog profesora, ako već nisu imali čast da budu pozvani za njegovu trpezu. Kant bi uvek uzvratio pozdrav, ali nije voleo da priča na ulici.

 

Kant je umro sa skoro 80 godina, 12. februara 1804. Na sahranu velikog profesora došlo je više hiljada ljudi. Njegov grob, takozvana Stoa Kantiana, krasi zadnji zid znamenite Kenigsberške katedrale. Gotička crkva je jedna od retkih istorijskih građevina koja je preživela britansko bombardovanje u 2. svetskom ratu i talas rušenja koji je usledio u sovjetskoj državi.Kalinjingrad, od kraja Drugog svetskog rata je ruska eksklava. Nalazi se između Poljske i Litvanije i danas ima oko pola miliona stanovnika.

 

Da li je Kant bio rasista, ženomrzac, čudak…?

„Kant nije svetlost sveta, već ceo jedan blistav solarni sistem“. Kakav kompliment koji je svome savremeniku dao pisac Žan Pol (1763-1825).

 

Ali drugi veliki mislioci su smatrali da su Kantovi spisi teško svarljivi. Filozof Mozes Mendelson je rekao da čitanje Kanta cedi mozak, i da on to nije u stanju da podnese.

 

O Kantu do danas kruže brojne predrasude. Nekima od njih bavi se nemački filozof i istraživač Kanta Otfrid Hefe u svojoj novoj knjizi „Građanin sveta iz Kenigsberga“, uključujući i pitanja – da li je Kant bio „evrocentrični rasista“ ili da li je Kant diskriminisao žene. U oba slučaja njegov odgovor je: „Da, ali…“.

 

Kant nije rasista u današnjem smislu, naprotiv: osudio je kolonijalizam i ropstvo.

 

Ove jubilarne 2024. izlazi čitav niz knjiga knjiga o velikom filozofu, na nemačkom i drugim jezicima, a mnoge manifestacije, šriom sveta, obeležiće 300. rođendan Imanuela Kanta.

 

 

***

Komentar

***

Kant je razumeo nauku kao sredstvo za postizanje stalnog poboljšanja, nemilosrdnu potragu za istinom, koja služi za dobrobit  čovečanstva. Nažalost  od 1945., naša je srednja klasa vaspitavana na Hegelu - ako se "činjenice ne slažu sa (MOJIM) ‘mišljenjem’ to gore po činjenice", "ono što je umno jeste stvarno" tj. um i stvarnost  su identični i Marksu, a to znači "ubeđeni su" da umesto mukotrpnog evolutivnog hoda preko, kontinuiranog  školovanja, nauke, tehnike, građanskog društva, vrlina, empatije - mogu uspešno  društvo i državu da stvore - PREČICAMA  tj. brzim uvođenjem u dublje apsolutne  tajne ovog sveta – "trećim okom", astralnim kanalima, mantrama, mađioničarskim trikovima pomoću  Hegelove dijalektike (umesto naučke metoda – ova antiepirijiska antilogika) i "zakona istorije" (nepostojeći zakoni). Ova lobotomija mozga izrodila je ovu stvarnost u kojoj živimo.

Zoran Stokić

23.04.2024.

 

AI snimak Mona Lize kako repuje postao viralan na internetu: "Kad bi Da Vinči ovo video" VIDEO

 

 

Snimak Mona Lize napravljen uz pomoć veštačke inteligencije napravio je pravu pometnju na internetu.

 

Izvor: B92

 

 

Pogledati:

https://www.b92.net/zivot/aktuelno/16158/ai-snimak-mona-lize-kako-repuje-postao-viralan-na-internetu-kad-bi-da-vinci-ovo-video-video/vest

 

 

AI snimak Mona Lize kako repuje postao viralan na internetu: "Kad bi Da Vinči ovo video" VIDEO

Gorodenkoff/Shutterstock

Nova AI tehnologija nazvana VASA-1 može da snima fotografiju i audio-isečak, a Microsoft je ovo predstavio snimkom Mona Lize, koji je pregledan više od sedam miliona puta.

 

U videu Mona Liza repuje uz pesmu Paparazzi koju je En Hatavej izvela u talk show-u Konana O'Brajana 2011. godine.

 

Video je ubrzo postao viralan, pregledan je samo na jednom profilu više od sedam miliona puta, a komentari su se samo nizali.

 

"Ovo je presmešno, plakala sam od smeha", "Još jedan zastrašujući AI video", "Ovo je jezivo" i "Kad bi samo Da Vinči mogao ovo da vidi", neki su od komentara.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Duhovito i zabavno. Nije ni - staro - obavezno starinsko, primer Rabelov "Haos". A može i staro u novom ruhu (aranžmanu), na primer, Purcell: "Wondrous Machine" Arr. Voice & Electric Guitar ili Purcell "Wondrous Machines · Gooral". Zaboravljena prošlost. Sv. Kikilija (Cecilija)  zaštitnica muzike, muzičara, pevača, pesnika, zanatlija koji prave muzičke instrumente i slepih – slavila se 22. novembra. Persl, A. Skarlati, Hendl,...,Britn su joj pisali Ode; Botičeli, Rafaelo, Pusen,..., Rubens  su je ovekovečili na slikama. Pesnici su joj pisali pesme, najpoznatija je Džona Drajdena 1687., – "Pesmu za dan svete Cecilije", gde se razvija ideje drevnih o primordijalnom  stanju haosa i stvaranju nebeske harmonije i sveta pomoću muzike. Ovo je podstaklo Jean-Féry Rebela da komponuje 1737.,"Les Elémens" koji započinju "Haosom" - disonantnim akordima, koji pomeraju fokus sa važnosti pojedinačnih zvukova, naglašavajući umesto toga karakteristike koje se odnose na tembr, teksturu i dinamiku; ova - zvučna masa - lako bi mogla biti pomešana sa atonalnim delom nekog avangardnog kompozitora iz 20-og veka.  "Wondrous Machine" je VIII stav Perslove " Ode on St. Cecilia's Day"!  

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=85muveKLR-w

Wondrous Machines · Gooral

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kc_lJLz88Ls

Purcell: Wondrous Machine (Arr. Voice & Electric Guitar)

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Kq4k6-8jeQM

Henry Purcell: "Wondrous Machine!" [L'Arpeggiata, Christina Pluhar]

 

 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=dnlaCenlNHk

Rebel -〈Les Elemens〉1737 / 1. Le Cahos (Reinhard Goebel / Musica Antiqua Köln)

 

 

Zoran Stokić

22.04.2024.