LEKAR HLADNOKRVNO UBIO RODITELJE U VIKENDICI 

30.05.2020

***

Kad empatija lekara teži nuli

Uhapšen  je "ugledan" lekar pošto je ubio roditelje... A otojuč mlađi "ugledni" (naš) lekar koji radi u Beču pokušao da tortom otruje svojih 10 kolega sa posla... U "bolnici se potukli hirurzi".... "Pretučen dekan Madicinskog fakulteta u Novom Sadu"... Profesor "medicinske etike" na Medicinskom fakultetu u Beogradu  se "potukao" u lekarskom društvu  u otimanju oko "pečata"!  Kasnije je "etičar-pesnice - pošto je "naš" - postao "ugledan" ambasador....

Ali kada je počelo to URUŠAVANJE? 

Kada su  komunistički aparačici  1950-tih  sa Medicinskog fakulteta u Beogradu otpustili najuglednije profesore dr Aleksandra Kostića, prof dr Smilju Kostić i druge .... Aleksandar Kostić (1893-1983) je bio jedan od osnivača, prvih profesora i dekan (1936-1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. Osim Medicinskog, bio je osnivač i Veterinarskog (1938) i Farmaceutskog fakulteta (1939). Bio je i dekan tog fakulteta u 3 mandata...

Ta "imitacija normalnosti", nečinjenje i non stop prolasci kroz "crveno svetlo" na društvenim semaforima sve nas skupo koštaju. Toj inerciji i ravnodušnosti su bitno doprineli mediji kao i intelektualci iz svih institucija bitnih za društvo. Umesto da na svakom mestu i svakom trenutku  ukazuju na - važnost - etike građanskog društva, autonomije struka, vrline, empatije, znanja, rada za opšte dobro,.., oni su se uglavnom bavili poricanjem (da nešto nije uredu sa našom  primarnom kulturnom  matricom) kao i širenjem teorija zavere.  Uzroke maligne agresije u poslednje tri decenije treba potražiti i u onim našim mislima, opažanjima i iskustvima koji proističu iz iracionalne kulture teorije zavere, koja nam je kao svoj glavni proizvod dala ratnu ideologiju (a kasnije i ratnu traumu, poricanje...), kao i tabue skrivene iza uzvišenih reči kao što su “čast”, “odbrana”, “rodoljublje”.  Ako se želimo socijalizovati moraćemo promeniti neke temeljne pretpostavke koje čine srž našeg načina mišljenja i ponašanja – naše čulne „setove“, kao i samu kulturnu paradigmu.

Naše društvo, koje je nekritički shvatilo ideje prosvetitelja i pozitivista, nalazi se na kulminacionoj tački jedne retrogradne oscilacije. Težište je stavljeno na znanje, na nektitičko „bubanje“ savremenih naučnih teorija (na gradivo koje nije u skladu sa prihologijom dece u tom uzrastu), a nauštrb socijalizacije i pedagogije. Primarno u našim školama i institucijama kulture mora biti razvoj i nega socijalnog i kulturnog zdravlja, razvoj sinergije i empatije, primarno mora biti podsticanje humanističkog obrazovanja te razvoja slobodnih, kritički nastojenih budućih građana duštva. A sve to kroz učenje elemenata naučnog metoda ne sa ciljem bavljenja naukom, nego sa ciljem stvaranja građanske svesti i uvećanja empatije kod đaka i građana, jer bez empatije rizikujemo da veze raskinemo, da povređujemo druge, da izazivamo konflikte. Sa empatijom, pak, imamo resurse da rešavamo konflikte, povećamo kohezivnost zajednice i rastvorimo bol i patnje drugih osoba...

***

Ps. sažetak ovog teksta sam poslao kao "komentar" na tu vest o ubistvu: "Politici", ""N1", "Danas", "B92"

i nisu objavljeni što je samo svakodnevna ilustracija despotske države u nezaustavljivom propadanju! Državni aparat živi u svom lažnom virtuelnom svetu, apsolutno nesposoban da sagleda posledice svojih akcija, kao i nenameravane posledice svojih akcija (koje traju decenijama). Ne postoji nijedan događaj koji bi njih "probudio" iz dogmatskog dremeža.

Zoran Stokić

30. 05. 2020.

Obeležavanje Međunarodnog dana svetlosti u Srbiji „Vidi svetlost“ 29. i 30. maja

Međunarodni dan svetlosti proslavlja se od 16. maja 2018. godine kako bi se obeležila godišnjica emitovanja prvog laserskog zraka pomoću rubinskog kristala 1960. godine.

0Piše: J.B.K.28. maja 2020. 22.05

    

Foto: promo

Treću godinu zaredom Međunarodni dan svetlosti biće obeležen i u Srbiji u  onlajn formama koje je osmislio Nacionalni koordinacioni komitet Srbije Međunarodnog dana svetlosti. 

– Zoom onlajn tribina „Vidi svetlost. Avatar“ biće održana u petak, 29. maja od 18 časova na našim drušvenim mrežama. U radu tribine učestvuju Mirjana Prljević, autor Teslianum almanaha, prof. Darko Tanasković orijentalista, bivši ambasador Srbije pri UNESKO, astrofizičar i naučni pisac Darko Donevski, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Rastko Ćirić, a moderator je Milena Đorđijević iz Narodne biblioteke Srbije. U ovim novonastalim okolnostima u doba izolacije, većina stanovnika planete prešla je u digitalnu sferu, ne samo za poslovne aktivnosti i školovanje, već i u međusobnoj interakciji. Stoga će u ovoj onlajn tribini biti reči o našim percepcijama, odnosu analogne i digitalne svetlosti i tehnologija, kao i o tome kako zamišljamo naš odnos prema samoj svetlosti u budućnosti. – objašnjava organizatorka proslave Međunarodnog dana svetlosti i predsednica Upravnog odbora Nacionalnog koordinacionog komiteta MDS-a u Srbiji Zorica Matić.

Pored onlajn tribine proslava trećeg Međunarodnog dana svetlosti obuhvatiće dečije radionice, dela iz vizuelne umetnosti, književne sadržaje.

U okviru programa biće predstavljena knjiga „Svetslost u gradu“ objavljena na francuskom, engleskom i srpskom jeziku pod pokroviteljstvom Uneska, a svi pismeni i radovi iz oblasti vizuelne umetnosti  pristigli na konkurs biće objavljeni 29. i 30. maja na MDS društvenim mrežama.

Na konkurs je stiglo 250 radova i najviše je fotografija. Osim njih tu su  video snimci „pozorišta senki“, radovi  vizuelne umetnosti, dve konferencije, desetak pisanih radova.

Autori su iz različitih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva: SAD, Italija, Velika Britanija, Austrija, Crna Gora, Maroko, Francuska. Zorica Matić naročito ističe da polovinu radova čine dečiji radovi među kojima prednjače učenici starijih razreda OŠ „Knez Sima Marković“ iz Barajeva nastavnice likovnog Nataše Delić. 

– Konkurs sam osmislila i organizovala u vreme izolacije posto je predviđeni program pao u vodu. Prvi put sam organizovala konkurs i nisam znala šta da očekujem posebno u ovim uslovima, ali se pokazalo da je više nego interesantan i potvrđuje moj moto da je svetlost univerzalan jezik. Imamo profesionalce, kao i amatere, a ono što je meni lično najdraže su komentari koji pristižu uz radove i to je to nadahnuće koje čini ove filantropske projekte dragocenim. – objašnjava Zorica Matić.

Prema njenim rečima Međunarodni dan svetlosti nije posvećen samo istraživanjima i primeni svetlosti u nauci, već ima svrhu da obezbedi godišnji fokus na svetlost i uvažavanje njene uloge u životima građana sveta, kako u oblastima nauke, medicine, komunikacije i energije, tako i u sferama kulture, obrazovanja i održivog razvoja.

Razuđena tema svetlosti će omogućiti mnogim različitim sektorima društva širom sveta da učestvuju u aktivnostima kako bi se u ovoj sferi podigla svest o nauci i tehnologiji, umetnosti i kulturi.

Budući da je tokom prve dve godine u organizovanim aktivnostima širom Srbije u proslavi Međunarodnog dana svetlosti učestvovalo preko deset hiljada ljudi u Nacionalnom koordinacionom komietu MDS veruju da će i ove godine, iako u onlajn formi, pripremljeni programi doprineti da se svi svetlosni spektri prikažu publici, kao i njihov uticaj na svakodnevni život.

***

Komentar:

Paradigma "nove nauke" (1676. 1687.) koja je iz korena promenila način života na planeti Zemlji vezana je za Njutna; 1676. je doprineo da eksperiment postane nepristrasni sudija u sporovima, a 1687. je u "Principima"  stvorio teoriju saznanja nove nauke. Njutnova ulaznica u Kraljevsko društvo 1672. bio je vrhunski svojeručno izrađen teleskop velikog dometa. Iste godine on je Društvu predao svoj rad "Teorija svetlosti i boja", ali, kada mu je hipoteze osporio Huk, nervozni Isak je tražio način da odmah i izađe iz Kraljevskog društva. Ne želeći da ih zvezda u usponu napusti, institucija i njen mudri sekretar Oldenburg su napravili kompromis: Njutn će ostati u Kraljevskom društvu pod uslovom da se javno demonstriraju njegovi eksperimenti o teoriji svetlosti i boja tj. da oni budu ili potvrđeni ili opovrgnuti. Javna demonstracija je izvedena 1676, tako da je iz tog kompromisa rođena nova paradigma ljudskog znanja – novi standardi – nova savremena nauka, sa obavezom naučnika da se bave eksperimentalnim proverama i opovrgavanjima. Od tada su građansko društvo i nauka postali jedno – oba su imala svoj temelj na – kritičkom mišljenju i nepristrasnim empirijskim proverama! Primarni elemnti kulture matrice – pogled na svet, norme, etika, mitovi,... – se instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu orijentaciju u svetu – od nje zavisi naš opstanak! Poslednjih 30 g umesto kritičke naučno-građanske tradicije u nas je na delu atavizacija naše omladine. Posledice? Vidi svako ko želi da vidi. Velike sile:  Rusija, Kina, SAD – su zarad svojih geostrateških igara bez granica - postale saučesnici u uništenju naše "kritičko naučne građanske" tradicije (1990-2020); tradicije bez koje nije moguce postojanje civilizovanog društva!

Zoran Stokić

28. 05. 2020.

Wolfgang Amadeus Mozart 

versus 

Antonio Salieri

(Joseph Martin Kraus)

                                  (Thomas (Tom) Linley) 

 

Predstavnici dve vrste genijanosti

*

Muzičari su tada učili svoj zanat – od drugog muzičara – tako što su učeni da "kopiraju" prihvaćeni model ili obrazac komponovanja a nisu učeni da stvaraju nove muzičke sadržaje izvan prihvaćenog modela! Raste broj istih-sličnih dela i obim te muzičke paradigme se uvećava. Pri variranju elemenata unutar zadatog obrasca tu i tamo pojavi se poneki slučajni neočekivani "novi" element, kada broj tih novih elemenata dosegne kritičnu masu u bifurkacionoj tački događaju se fluktuacije realnih izbora, pa ono što je dotada bilo "neodređeno", "haotično" postaje određeno i "vuče" u istom – novom – pravcu ka novoj muzičkoj paradigmi. Proces stvaranja ne kreće od "početka" nego kreće od te prethodne paradigme tako što se menjaju značenja i pojmovi...

Unutar jedne paradigme možemo razlikovati dve vrste genijalnih kompozitora:

-          Wolfgang Amadeus Mozart – genije sinteze

Dolazi na kraju jednog pravca – kao najsjajniji biser tog pravca. Mocart je došao kada je klasicizam već uveliko bio formiran i postigao je optimum koji je moguć u tom ključu stvaranja. Iz tog bisera ne vode putevi ka novim pravcima!

-          Antonio Salieri – genije evolucije

Kada je jedan pravac već dugo u procesu stvaranja pojavljuju se unutar tog zanata slučajna nova rešenja, koja vremenom evoluiraju u čitav novi "pravac", na primer iz klasicizma u romantizam.

- 

***

Antonio Salieri: "La grotta di Trofonio" (komična opera libreto: Giovanni Battista Casti, 1785.) 

Antonio Salieri: "La grotta di Trofonio" (komična opera libreto: Giovanni Battista Casti, 1785.) Лорензо да Понте превео u "Cosi fan tutte (А. Мозарт 1790.). Ова Салиеријева опера такође је музички важна (Mozart varira mnoge Salijirijeve ideje iz ove njegove opere) за Моцартове опере Don Giovanni (1787.) Le nozze di Figaro (1789.)

*

Opere koje vode "napred" ka novim pravcima: romantizam, muzička drama (od Berlioza ka Vagneru):

- tragédie lyrique "Les Horaces" (1786. Versailles)

- "Tarare", with a libretto by Beaumarchais (1787. Paris, Opéra National de Paris)

*

"La grotta di Trofonio" (opera comica in due atti, su libretto di Giovanni Battista Casti, 1785.) Lorenzo da Ponte transposed by "Cosi fan tutte" ( A. Mozart 1790.). This Salieri opera is also musically important for Mozart's operas Don Giovanni (1787.)  Le nozze di Figaro (1789.)

*

Danas nam internet omogućava da trenutno proverimo "muzičke ideje":

Naći izvođenje  Antonio Salieri: "La grotta di Trofonio" sa dirigentom: Christophe Rousset

https://www.youtube.com/watch?v=8kW0SZhZg38

https://www.youtube.com/watch?v=KMFGvgZAYRw

Aristone: Olivier Lallouette

Ofelia: Raffaella Milanesi Dori: Marie Arnet Artemidoro: Nikolaï Schukoff Plistene: Mario Cassi Trofonio: Carlo Lepore Orchestra "Les Talens Lyriques" Choeur de l'Opéra de Lausanne direttore: Christophe Rousset

*

35:29 (36:33) - 42:15 budući Gacanigin - Mocartov Don Giovanni. 
42:40 - 47:48 ka romantizmu.
49:10...52:24...54:16...1:00:20....1:10:23... budući Mocartovi: Le nozze di Figaro, Cosi fan tutte. 

***

Thomas Arne "Artaxerxes" (2 February 1762) 

https://www.youtube.com/watch?v=L6A-lIsLjhs&list=OLAK5uy_lavnq8XOELkcAyEESe8c-VyoEADPWEibg&index=1 

Joseph Martin Kraus (1756−1792)

Slično, Amadeusov  vršnjak Joseph Martin Kraus (1756−1792) poznat kao "švedski Mocart" vodi ka novim muzičkim horizontima (muzička drama od 6 h: vodi ka Berliozu i Vagneru): "Aeneas in Carthage (Dido and Aeneas)" VB 23

nastajala 1780-1791

https://www.youtube.com/watch?v=02HDg0yJQAs

https://www.youtube.com/watch?v=gVMUpaMcthw

https://www.youtube.com/watch?v=rUv63wN3_wk

***

Thomas (Tom) Linley 

(7 May 1756 – 5 August 1778) 

Thomas (Tom) Linlei mlađi (7. maja 1756 - 5. avgusta 1778) bio je najstariji sin kompozitora Thomas Linlei-a starijeg.  Pošto se danas sve "meri" premaA.Mocartu onda je Tom Linlei „engleski Mocart“. Linlei-jeve sposobnosti bile su očigledne od malih nogu. Svirao je koncerte u Bristolu 29. jula 1763. sa samo 7 godina, a od 1763. do 1768. bio je šegrt kod dr. Villiam Boice-a, majstora kraljeve muzike. 1767. godine pojavio se sa sestrom Elizabeth Ann Linlei u londonskoj produkciji Fairi Favor u operi Covent Garden, pevajući, svirajući violinu i hornu. Između 1768. i 1771. putovao je u Italiju da bi studirao violinu i kompoziciju kod Nardinija u Firenci. Tamo je upoznao Volfganga Amadeusa Mocarta u aprilu 1770. Charlesa Burnei: „O„ Tommasinu “, kako ga nazivaju, i malom Mocartu, širom Italije se govori kao o najperspektivnijim genijem ovog doba.“  Jedna slučajnost je učinila je on poginuo u 22 godini života u nesreći sa čamcem dok je boravio u zamku Grimsthorpe u Lincolnshireu sa sestrom Mari. Amadeus Mocart: "osećam da je, Linlei pravi genije, da je poživeo, bio bi jedan od najvećih ukrasa muzike sveta". Linleievih kompozicija su uglavnom  izgubljene. Dela koja su preživela  svedoče o njegovom "urođenom" vladanju melodijom, darom za kontrapunkt i muzičkom maštom.

 

Lyric Ode: "Ode on the Spirits of Shakespeare" - (1776)

https://www.youtube.com/watch?v=fe1s6furBQk&list=OLAK5uy_m7XHQn7Gikqzi_b35X0U7DZ_fonjvvDB8

Oratorio: The Song of Moses,

Comic opera:  "The Cady of Bagdad"

"The Tempest" (1777)

Violin Concerto in F major

https://www.youtube.com/watch?v=AOqHO1jaW2E

Zoran Stokic

24. 05. 2020.

Dr Grujičić: "Virus je nastao u laboratoriji, 

neko je imao informacije i znao kuda će korona ići..." VIDEO

Gostujući u jutarnjem programu TV Prve dr Danica Grujičić je rekla da će koronavirus biti neka vrsta gripa.

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 21.05.2020. | 09:01

***
komentar  
Covid 19 je kinesti Černobil

 *

dr Grujičić već po ko zna  koji put širi teorije zavere, zašto? Pa zato da bi amnestirala stvarne krivce za pandenimu: KINU.

 Virus je iz laboratorije u Vuhanu (prirodan je - nije proizvod delovanja ljudi) "pobegao" napolje jer je verovatno došlo do propusta u procedurama bezbednosti.  Kineska vlast je to htela da sama reši (sakrije od SVETA), pošto u tome nisu uspeli, imamo ovo što imamo – pandemiju. Mesec dana skrivanja za epidemije je naravno nenadoknadiv gubitak!

Covid 19 je Kinesti Černobil. U birokratskim državama gde struke nemaju autonomiju Kovid i Černobilj su proizvod "psihologije straha radnika" - radnici krše pravila stuke da se ne bi zamerili političkio-ideološkim kontrolorima – komesarima bezbednosti!

*

Ps. Nije bilo telefonske aktivnosti u visoko obezbeđenom delu vuhanskog instituta od 7. do 24. oktobra 2019. "Opasni incident” verovatno se dogodio između 6. i 11. oktobra 2019. Uzgred - biolozi danas kažu - da ovaj virus nije tipičan primer infekcije koja je prešla sa životinje na čoveka jer ima “izuzetnu” sposobnost da odmah uđe u ljudsko telo tj u ćeliju. "Ovo je ili neverovatna slučajnost prirode ili znak  ljudske intervencije."

Zoran Stokić

21. 05.2020.

Beograd

Svetski naučnici u pismu podrške za beogradski Institut za filozofiju

AUTOR:

Beta

Svetski naučnici u pismu podrške za beogradski Institut za filozofijuIzvor: Printscreen

Više od 150 naučnika izjasnilo se u otvorenom pismu protiv planova Vlade Srbije da ograniči naučnu slobodu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), piše nemački Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung – FAZ).

 

Naučnici, medju kojima Jirgen Habermas, Noam Čomski, Tomas Piketi, Janus Varufakis, Nensi Frejzer, po navodima lista podržali su "Poziv na solidarnost" koji im je uputio beogradski Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

 

POVEZANE VESTI

Zaposleni: Institut za filozofiju praktično u vanrednom stanju već 11 meseci

28.02.2020.

 Protest zaposlenih na tom institutu izazvalo je imenovanje Upravnog odbora na čijem je čelu Zoran Avramović, koji je '90-tih godina 20. veka bio nosilac vodećih funkcija u ekstremno desnoj Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja, a potpisnici ga smatraju odgovornim za uskraćivanje finansijskih sredstava IFDT-u, piše FAZ.

 

List podseća da su IFDT osnovali aktivisti pokreta iz 1968. u Jugoslaviji.

 

"Jedan od saradnika instituta bio je, izmedju ostalih, i 2003. godine ubijeni premijer Srbije Zoran DJindjić, koji je vodio post-Miloševićevsku vladu Srbije", piše nemački list.

 

Krajem februara naučna saradnica na IFDT-u Gazela Pudar Draško kazala je da je "Institut praktično u vanrednom stanju od marta prošle godine, zato što je Vlada Srbije narušila praksu konsultovanja kolektiva prilikom postavljanja članova upravnog odbora i potom na isti način postavila vršioca dužnosti direktora".

 

Pudar Draško, koja je i pomoćnica direktora na IFDT-u, izjavila je agenciji Beta da "nije isključena mogućnost da je reč o političkom pritisku", kao i da vlast kritikuje IFDT "jer su svojevremeno zaposleni potpisali podršku gradjanskim protestima u Srbiji".

 

Gazela Pudar Draško i naučna saradnica na IFDT-u Jelena Vasiljević su tada kazale da je kolektivu "naročito sporno" imenovanje Zorana Avramovića u Upravni odbor instituta, zbog njegovog "nacionalističkog političkog delovanja", s obzirom na činjenicu da se institut u svom radu upravo bori protiv nacionalizma i ksenofobije, i da su zbog takvog stanja "ugroženi brojni projekti koji su u toku, kao i apliciranje na nove konkurse".

 

"Mi ne želimo Zorana Avramovića u Upravnom odboru, a vlast ne može, neće, ne želi da ga smeni", kazala je Gazela Pudar Draško.

 

Ona je navela da je od svih instituta, jedino na IFDT-u v.d. direktora postavljen van redova kolektiva, što je jedini takav slučaj u odnosu na sve naučno-istraživačke institute u Srbiji.

 

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ocenila je u februaru da je u IFDT-u na delu "sistemski napad države" na autonomiju naučno-istraživačkog rada u Srbiji i kršenje dobre prakse konsultovanja kolektiva prilikom vladinog imenovanja članova upravnih odbora.

 

"Autonomija univerziteta i naučne zajednice je ugrožena budući da vlada postavlja četiri člana upravnog odbora naučno-istraživačkih instituta, dok iz redova kolektiva dolaze tri člana.

 

Time je osigurana stalna većina članova lojalnih Vladi, koji često donose odluke suporotne interesu zaposlenih na institutima", navela je MASA.

***

Komentar:

Zašto je Srbija završila na "deponiji"? 

Zašto je Srbija završila na "deponiji"? Zato što nije imala kritičnu masu elite (naročito u redovima društvenih nauka) kada je bilo najvažnije: od Titove smrti 1980. do 1989. (pad Berlinskog zida). Dok su druge zemlje realsocijalizma spremno dočekale pad Berlinskog zida i tranziciju u YU (u Srbiji na vlast dovode aparačika Miloševića). Zatim od 1990-2000 slično ta je elita "društvenjaka" opet zakazala. Svako ko je bio učesnik tih događaja može o tome da svedoči. Koja je ideja bila TABU! Ideja da je komunizam oblik despotskog sistema isto kao što je Vizantija i Osmansko carstvo forma despotskog sistema. Ukratko da smo ni kao narod sticajem okolnosti oko 700 godina živeli u formi despotskog društva i da je to užasna inercija koja mora biti savladana ako kao društvo i država želimo da civilizovano preživimo. Od 1980-1990 nisam uspeo nigde da publikujem bilo šta od toga - svuda je bilo cenzurisano. Nastavilo se i posle 1990. sve dok sasvim slučajno, pošto nisam mogao to da publikujem u časopisaima društvenih nauka, časopisima kulture,..., neku "mrvicu" o našoj despotskoj prošlosti nisam objavio  kao "pismo", "reagovanje" u dnevnim novinama. I kako je bilo? Levica i desnica se USTREMILA na tog "ludaka" koji piše da smo oko 700 g živeli u formi despotskog društva. Svojim ušima sam čuo i video ( na radiju i TV) Svetu Stojanovića, Nebojšu Popova,..., a ove desničare da i ne spominjem kako se obračunavaju sa takvim "nakardnim" idejama Z.S. (naravno u odsustvu autora). Od 2010-2020 više niko nije hteo to da objavuje (ne samo to) nego bilo šta što napišem (deo toga o čemu sam pisao nalazi se na ovom sajtu).  Kada se neka bolest na vreme ne dijagnosticira (makar 1989.), kada se zapusti i ne leči (2000.), kada pređe u hroničnu bolest lečenje najčešće, nažalost svih nas, više nije moguće (2020.)!

*

Ps. Ova se vest "Bete" pojavila na "N1". Naravno da ovaj komentar oni nisu objavili; što je samo po sebi jasna slika o Srbiji koja je evo i 2020. mešavina DDR-Albanija (doba Enver Hodze).  Ako o stvarima sudimo po "posledicam" zaključujemo da Habermas (Čomski i &) misle da Srbija-nije-DDR što ih dovodi u veoma neprijatnu situaciju - koja ih kompromituje kao mislioce!

Zoran Stokić

19. 05. 2020.

Pandemija koronavirusa 
SLUČAJNOST I ELITA

Paul Wranitzky - Finale from Symphony in D minor 

'La Tempesta' (c. 1790) 

Dok svetom vlada pošast u vidu "korona-virusa", svi vide da su na planeti Zemlji zakazale elite, koje se nikada nisu srodile sa pojmom "slučajnost" – mada ima i suprotnih primera – u pojedincima kao što je Bil Gejts, koji je ovih meseci neopravdano na meti "teoretičara zavere"! A šta se drugo moglo očekivati u svetu u kome je najvrednije oruđe Homo sapiensa – epistemologija – prognana iz škola? Šta smo drugo mogli očekivati od elita koje nisu savladale epistemološke pojmove: znanje, istina-laž, opravdanje, verovanje, dokaz, logika...?

Kulturne matrice koje su stvorile pomenute elite i u taboru velikih sila (SAD, Rusija, Kina), kao i kod tradicionalnog sveta (Indija, arapski svet i tsl.) bazirane su ne na "metodi opovrgavanja" (kao, na primer, u prirodnim naukama) nego na "metodi potvrđivanja" (kao, na primer, u primenjenim naukama, gde spada i medicina): traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljenje, naše stavove; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, štaviše, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava, pa je čoveku oduzeto ono što je najkarakterističnije ljudsko – kritičko mišljenje.  Elite su "iznenađene i uvređene"  što će ova pandemija bitno promeniti način života na planeti. "Pandemija menja sve", kažu oni emotivno i emfatično, kao da se to u istoriji čovečanstva nije nikada dašavalo! A, zapravo, esenciju življenja i istorije vrste Homo sapiens čini upravo to neprestano prilagođavanje slučajnim događajima "koji menjaju sve", to naše večito krmarenje između Scile i Haribde slučajnih događaja!

Navedimo samo dva takva slučajna događaja koji su bitno uticali na budućnost života na planeti Zemlji – pojava vatre (kuvana hrana) i klas pšenice.

Pronalazak vatre i konzumiranje kuvane hrane direktno su uticali na našu evoluciju, jer se smanjenjem organa za varenje čovečiji mozak uvećao oko tri puta. Naša glava (razvijala se oko 50 milona godina) je više od simboličkog izraza čoveka, ona je postala izvor kulturne evolucije. Biološka evolucija "stvara" u veoma dugim vremenskim razdobljima. Da bi, na primer, došlo do uspešnog povezivanja ljudske šake i našeg mozga, "prirodi" je bilo potrebno oko 1 milion godina! Ali to čovekovo "kulturno" (simboličko, nad-biološko) stvaranje, koje je uvek bilo u funkciji preživljavanja – a koje je u odnosu na biološko stvaranje veoma ubrzano – uvek je bilo proizvod neke slučajne "situacije".

U mlađem kamenom dobu, divlja trava, a tu je bila i divlja pšenica, širila se Sredozemljem.  Divlja pšenica sa svojih 14 hromozoma se razmnožavala nošena vetrom, pa se brzo širila u prostoru – verovarnoća ukrštanja sa drugim travama je rasla. U slučajnom ukrštanju divlje pšenice sa kozjom travom, kozja trava je sada dodala toj pšenici svojih 14 hromozoma, pa je tako nastao slučajni prirodni hibrid – "emer", sa svojih 28 hromozoma. Hibrid od jednozrne u dvozrnu pšenicu veoma brzo je ponovo slučajno ukršten, opet sa kozjom travom, i nastao je hibrid od 42 hromozoma, čiji je klas bio čvrst i nije se rasejavao vetrom. Naš daleki predak je "sklopio savez" sa tom pšenicom – i pšenica sa njim – bili su potrebni jedno drugom: on pšenici da bi se razmnožavala, a pšenica njemu da bi se prehranio, bio je to slučajan događaj koji je pokrenuo agrokulturu i prve civilizacije. Način života na planeti Zemlji tu je bitno promenjen.

Sve što je ljudska vrsta do sada stvarala jesu razne ekološke niše, koje su bile odgovor vrste Homo sapiens na neki slučajan događaj – neku klimatsku promenu, neku slučajnu mutaciju, neko slučajno otkriće do kojeg je čovek došao; sve su to bile vremenske bifurkacione tačke koje su stvarale neku drugačiju budućnost. Homo sapiens je "osuđen" – da bi kao vrsta preživeo – na "prilagođavanje", tj. savladavanje tih slučajnosti traženjem načina kako da od tih slučajnosti napravi saveznika a ne neprijatelja. Virusi postoje preko tri milijarde godina, što je najbolja potvrda njihove sposobnosti preživljavanja. Homo sapiens može preživeti samo ako nauči kako da živi-preživi u njihovom okruženju. Nestanak ranijih civilizacija – Sumerana, Egipćana, antičkih Grka, Maja, Inka... – može da se posmatra u ključu "metode potvrđivanja", tj. "neučenja na greškama", što je za posledicu imalo njihovu nesposobnost da se odupru slučajnostima (na primer, klimatskim oscilacijama), tj. u pitanju je bila nesposobnost elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore-rešenja za izgradnju novih ekoloških niša, koje bi amortizovale klimatske oscilacije i pomogle im da prežive.

Zoran Stokić

7. 05. 2020.

Slučajnost i  Betoven

Ludvig van Beethoven

Paul Wranitzky - Finale from Symphony in D minor 'La Tempesta' (1790.) Remekdelo! Muzika "toplija" od one kod Hajdna i Betovena.

grof Ferdinand von Valdstein kaže Betovenu: "Idete (iz Bona – muzičke periferije) u Beč (centar muzike) tamo ćete pomoću upornog rada primiti Mocartov duh iz Haidnovih ruku." I ne samo da je to kazao nego ga je upoznao sa dva ključna čoveka bez kojih danas ne bi postojao Betoven (koga danas rado slušamo): knez Lobkovitz i Joseph Haidn!

Jozef Franc Maksimilijan, 7. knez Lobkovitz (8. decembar 1772. - 16. decembar 1816.); bio je boemski aristokrata iz kuće Lobkovicz. Poznat je po ljubavi prema muzici i kao zaštitnik Ludviga van Beethovena. Joseph Haidnu je krajem 1790.(išao u London) 1792 (vraćao se iz Londona) sa zaustavnom tačkom u Bonu. Tu je Valdstein (Hajdnov prijatelj) Betovena upoznao sa Hajdnom; Hajdn  je čuo Betovena i rešio da mu drži časove....U Beču je pored časova kod Hajdna imao časove kod najpoznatijih profesora i kompozitora Beča: Antonio Salijerija, Johanna Georga Albrechtsbergera!

 ***

Nisu geniji stvarali u ključu koji nam daje romantizam, naprotiv,  genije stvara koristeći se metaform "stajanja na ramenima velikih predhodnika", na primer, Betoven  "na ramenima" (Hajdna, Salijeria, Ditersdorfa, Lukezija, Muzio Clementea, Paizjela, Čimaroze, Pavela Wranitzky-og, Étienne Méhul, Ignace Joseph Pleyel, Joseph Martin Kraus (1756−1792), Antonio Casimir Cartellieri (1772 –1807), 

Friedrich Witt (1770-1836) Viotija....). Bez sinteze brojnih dela predhodnika i savremenika BEZ KONKURENCIJE - NADMETANJA nema ni njih. Humel i Kramer su ekvivalent Betovenu. Za savremenike Humel je veće ime od Betovena (Humel je mogao da odsvira Betoveneove partiture, Betoven pak nije mogao da odsvira Humelove!); sam Betoven mu je zavideo iako ga je Humel finansiski podržavao. Svoja prva dela u Bonu Betoven je pisao u ključu Paizjela, Gluka, Humela, za ta dela je dobio loše kritike...pa je kasnije imao strah od "kritike" i objavljivanja svojih dela! Škola Hajdn/Salijeri/ Albrechtsberger OMOGUĆILA je Betovenu da dostigne nivo Paizjela, Gluka, Humela.

*

Preslušati pored Vranickog i 

Étienne Nicolas Méhul "Timoléon", Overture to the incidental music (1794),  

Étienne Nicolas Méhul "La chasse du jeune Henri", Overture to the opera Le jeune Henri (1797)

Muzio Clementi - Symphony in B-flat major, Op.18, No.1 (1785.)

Muzio Clementi - Symphony No.2 in D-major, Op. 33 (1793.)

J. M. Kraus "Æneas i Carthago" eller "Dido och Æneas", (1780-1791)

J. M. Kraus - VB 196 - Keyboard Sonata in E major

Antonio Cartellieri - "Gioas, Re di Giuda" (1795.)

Friedrich Witt Symphony in C major 'Jena' (1790s)

https://www.youtube.com/watch?v=gtKOWq_aw50

***

W_oO...literally means "without opus", i. e. the work was not published in its author's lifetime. Muzio Clementi  was music publisher, editor, the probability that he did not publish his symphonies is zero! Other composers, such as P. Wranitzky, ... also did not publish their key symphonies. The illusion has been created that Beethoven has created something new! No, he did not create the musical matrices by which he composed. These musical matrices were created by:

Paul Wranitzky Symphony in D minor 'La Tempesta' ( 1790),  Symphony in C (1790).... Étienne Nicolas Méhul "Timoléon", Overture to the incidental music (1794),  

Étienne Nicolas Méhul "La chasse du jeune Henri", Overture to the opera Le jeune Henri (1797), Muzio Clementi - Symphony in B-flat major, Op.18, No.1 (1785.)

Muzio Clementi - Symphony No.2 in D-major, Op. 33 (1793.), Muzio Clementi - Symphony No.4 in D-major, WoO 35..., Ignace Joseph Pleyel, Viotti, Andrea Luchesi, Paisiello, Benda, Cramer, Hummel...

Zoran Stokić
4. 05. 2020.