Kako su pre 200 godina dešifrovani hijeroglifi

 

SCITECH Autor:DW28. sep 202221:105 komentara Izvor: REUTERS/Hanaa Habib

 

Bio je to ključ koji je otvorio vrata starog Egipta: Pre 200 godina Kamen iz Rozete pomogao je da se reši zagonetka hijeroglifa. Slučajnost je odigrala glavnu ulogu u tom arheološkom krimiću.

Francuski vojnici su bili ti koji su 19. jula 1799. godine iz ruševina u Rozeti, lučkom gradu na delti Nila, izvukli neupadljivu kamenu ploču. Na njenoj površini uklesana su tri teksta. Nijedan od vojnika koji je učestvovao u Napoleonovom egipatskom pohodu (1798-1801) i tog se trenutka spremao za borbu protiv snaga Osmanskog carstva, nije ni slutio kakvo blago su držali u rukama. Ali vest se ubrzo proširila.

Ploča od magmatske stene, nalik granitu, visoka 112 i široka 75,7 santimetara, kako se kasnije ispostavilo, deo je mnogo veće antičke ploče-stele. Ali, šta znače ti natpisi, slova i simboli? Ploča je oštećena: u gornjem delu, s nečitkim hijeroglifima, nedostaje dve trećine teksta. Pored toga, i na ivicama su velika oštećenja. Najbolje je očuvan središnji deo teksta, koji je ispisan staroegipatskim demotskim pismom. U donjem delu, na starogrčkom, takođe nedostaje jedan veliki deo teksta.

Tajanstveno otkriće

Ali, šta znače ta tri teksta? Da li su to identične poruke na različitim jezicima s različitim pismima? Poručnik Pjer Fransoa-Bušar, komandant Napoleonovog ekspedicionog korpusa bio je potpuno fasciniran. Zagonetka mu nije dala mira. O pronalasku je odmah informisao francuske arheologe koji su sa njim putovali. Ali, ni oni nisu imali objašnjenje i hteli su da se ploča odnose u Francusku na dalje istraživanje.

Taj plan je, međutim, propao 1801. godine, zbog pobede engleskih trupa nad francuskim. Poraženi su pobednicima morali da ustupe sve svoje drevne egipatske artefakte. I tako je Kamen iz Rozete završio kao ratni plen u Londonu i sve do danas izložen je u Britanskom muzeju.

Zainteresovani tajanstvenim otkrićem, istraživači iz čitave Evrope pokušavali su da dešifruju hijeroglife. Francuz Silvestre de Sasi najpre je poredio tekst pisan demotskim pismim s tekstom na starogrčkom. Godine 1802. Šveđanin Johan David Akerblad uspeo je da pročita imena ispisana demotskim pismom, nadovezavši se time na Sasijev rad. Istovremeno, britanski naučnik Tomas Jang pokušavao je da reši zagonetku spisa matematički putem, ali nije razumeo složenu gramatiku staroegipatskog pisma.

Filolog Šampolion: „Imam ga!“

Proboj je napravio tek francuski lingvista Žan-Fransoa Šampolion: Za razliku od Janga on je tečno govorio koptski i znao je mnogo o Egiptu i njegovoj kulturi. Otkrio je da znaci demotskog pisma označavaju slogove, dok ptolomejski hijeroglifi označavaju zvukove koptskog jezika. „Šampolionu je to omogućilo da dokaže da iza hijeroglifa stoji koptski jezik“, kaže za DW egiptolog Kristijan Leben iz Hanovera. „Tako je dešifrovao hijeroglife“.

Sav oduševljen, Šampolion je navodno uleteo u kancelariju svog brata i glasno uzviknuo „Imam ga“ i nakon toga se onesvestio.

Egipatski hijeroglifi, slikovno pismo s figurama ljudi, životinja i predmeta, bilo je u upotrebi od oko 3000. godine pre nove ere, do 400. godine nove ere. Ubrzo nakon toga, više niko nije mogao da ih čita. Ali, odakle potiče Kamen iz Rozete? I šta na njemu piše?

Hijeroglifi odražavaju zvukove koptskog jezika

Naučnici polaze od toga da je stela završena oko 196. godine pre Hrista, za vreme Ptolomejske ere (oko 323. do 30. godine pre Hrista). Vladavina Ptolomejske dinastije bila je ugrožena borbama za vlast nakon smrti Ptolomeja IV. Kada je 204. godine pre Hrista izbila pobuna, bila je potrebna lojalnost faraonu. Sinod egipatskih sveštenika 196. godine pre Hrista je sastavio takozvani „Dekret iz Memfisa“.

Pisan je tako da su mogle da ga čitaju tri grupe ljudi: sveštenici, kao reči božje u hijeroglifima, činovnici na egipatskom jeziku s demotskim pismom i grčki vladari nad Egiptom na starogrčkom. Identične stele trebalo je da budu postavljene u svim egipatskim hramovima.

Pomoću Kamena iz Rozete, Žan-Fransoa Šampolion stvorio je abecedu fonetskih hijeroglifa. Drugi naučnici su time u potpunosti mogli da prevedu tekst. „Zahvaljujući Kamenu iz Rozete, Šampolion je uspeo da dešifruje hijeroglife. Egipćani su tako ponovo dobili svoj glas“, kaže Leben koji vodi egipatsko odeljenje u muzeju Kestner u Hanoveru. „Istovremeno, to je bio trenutak rađanja egiptologije“.

Spor oko vlasnika

Do dana današnjeg Kamen iz Rozete važi za jedno od najvažnijih arheoloških otkrića. Njegov značaj je ogroman – ne samo za nauku. Ali, kome pripada artefakt koji je u Englesku stigao tokom kolonijalnog perioda? „Kamen pripada čovečanstvu, gde god se ono nalazilo“, kaže nemački egiptolog Kristijan Leben. „Egipatski predmeti u muzejima širom sveta najbolji su ambasadori Egipta van zemlje“. Koristi od njih ima i turizam, koji donosi novac u zemlju faraona.

Leben trenutno priprema veliku izložbu o Kamenu iz Rozete u muzeju Remer i Peliceus u Hildeshajmu. Izložba „Dešifrovano“ počinje 9. septembra 2023. godine. Velika dostignuća naučnika slavi i izložba koja će 13. oktobra 2022. godine biti otvorena u Britanskom muzeju u Londonu – tačno 200 godina nakon što su hijeroglifi dešifrovani.

 

***

Komentar

***

 

Homo sapijens ima predispoziciju za "učenje" pomoću simboličke kulture on pokušava da preživi prirodne turbulencije gradeći ekološke niše. Slučanosti utiču na rast znanja pa je "budućnost" uvek otvorene - neizvesna - nije predvidljiva – to nas tera da se razvijamo. Ovaj primer sa slučajnim otkrićem "kamena iz Rozete" koji nas je odveo do dešifrovanja hijeroglifa to jasno pokazuje. Ali zapitajmo se, kako je izgubljen "ključ" za prevođenje starih jezika. Nizom iracionalnih događaja -kulturni genocid nad biliotekom u Aleksandriji - počinjen je dva puta. Namerno su je spalili hrišćanski Patrijarh Teofi 391. a ono što je od biblioteke preostalo dokusurio je (svojim paljenjem) muslimaski Kalif Omer 642. Godine 47. p. n. e. u vreme rimskog građanskog rata, Egipat se umešao u sukob između Julija Cezara i Rimskog senata; tom prilikom Cezar je pri paljenju egipatskih brodova izazvao slučajno paljenje dela bibioteke; Marko Antonije je zato kasnije poklonio bibioteci 200 000 svitaka... Aleksandriska biblioteka osnovana je u 3 veku p.n.e posedovala je preko 700 000 papirusnih svitaka; čuvala je znanja iz metalurgije, alhemije, medicine, biologije, fizike, matematike, astronomije, filologije, istorije... mnogi svici su bili pisani gotovo na svim tada poznatim jezicima (grčki, latinski, hebrejski, persiski, arapski, jezicima Indije, jezici naroda Mespotamije, Egipta....).

Zoran Stokić

29.09.2022.

 

Drevne Maje se vekovima trovale živom

 

 

 

Toksični nivoi zagađenja živom, najčešće povezani sa savremenom industrijom, neočekivano su otkriveni na vekovima starim arheološkim lokalitetima gde je nekada počivala majanska kultura, što bi mogao da bude jedan od razloga koji je uticao na njihov nestanak.

 

 

IZVOR: RTS UTORAK, 27.09.2022. | 08:48 Foto: Ivan Soto Cobos/shutterstock

 

 

Davno pre dolaska konkistadora, koji su u Novi svet doneli rat i bolesti, majanska kultura zagadila je svoje urbane centre velikim količinama žive.

 

Čak i danas, prisustvo elementa je toliko da istraživači moraju da nose zaštitnu opremu da bi sačuvali svoje zdravlje.

 

"Zagađenje ovakvim količinama žive obično se povezuje sa savremenim urbanim centrima i industrijskim područjima", kaže Dankan Kuk, geoarheolog sa Australijskog katoličkog univerziteta i predvodnik studije koja proučava ekološko nasleđe Maja.

 

Zajedno sa timom istraživača iz SAD i Britanije, Kuk je analizirao baze uzoraka i podatke prikupljene sa 10 lokaliteta koji potiču iz klasičnog majanskog perioda.

 

Poređenja i analize zemljišta pokazali su da je na sedam od 10 lokaliteta utvrđena koncentracija žive jednaka modernim gornjim granicama toksičnog nivoa ili iznad tog nivoa.

 

"Otkriće žive duboko u zemljištu i sedimentima drevnih majanskih gradova bilo bi teško objasniti sve dok se ne uzmu u obzir pređašnja arheološka otkrića u regionu koja govore o tome da su Maje koristile živu vekovima unazad", ističe Kuk.

 

U svom čistom obliku, živa je metal sjajnosive boje koji se topi na niskim temperaturama i pretvara u gustu tečnosti, koja je tokom istorije dobila ime brzo srebro (nemački – quecksilber, engleski – quicksilver).

 

Ipak, tokom čitave istorije, jedinjenja koja sadrže živu imala su široku primenu u industriji i kulturi. Među popularnijim je živa(II)nitrat, supstanca koja je korišćena da ukruti krzno za šešire, a koja je trovala nervne sisteme zanatlija koji su ih izrađivali.

 

Možda najpopularniji oblik žive korišćen tokom istorije je živin sulfid, mineral poznat kao cinober, koji je korišćen kao pigment za dobijanje jarke crvene boje za bojenje odeće i posuđa.

 

Za narod opsednut krvlju, poput Maja, cinober je predstavljao mnogo više od jarke nijanse crvene.

 

"Za Maje, objekti su snaga duše, ch'ulel, nalazila se u krvi. Zbog toga, jaki crveni pigment cinobera bio je nezamenjiva i sveta supstanca, uprkos tome što je veoma smrtonosan i toksičan i njegovo prisustvo u zemljištu i sedimentima drevnih majanskih lokaliteta i dalje traje", navodi geoarheolog Mikolas Daning sa Univerziteta u Sinsinatiju.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Metalurgija i rudarstvo: Minerali /tu je i živa/  "rastu" u trbuhu zemlje  poput  embriona – oni (tadašnji metalurzi) su pretvarali minerale ("decu") u metale ("odrasle"). Kada bi se metalima dozvolilo da neometano rastu hiljadama godina u Zemlji  oni bi se pretvorili u zlato. Alhemija je nastavak tog puta metalurgije.  Rude žive se uglavnom javljaju u mineralnom obliku kao cinabarit (HgS). Živa je pronađea u egipatskim grobnicama koje datiraju iz 1500. p. n.e. U Kini se smatralo da upotreba žive produžuje  život, leči prelome i održava generalno dobro zdravlje, iako je sada poznato da izlaganje živinim parama dovodi do ozbiljnih štetnih efekata na zdravlje.  Prvi car ujedinjene Kine, Kin Shi Huang Di – u želji da pomoću eliksira postane besmrtan  zapravo  se otrovao  -  pio je živu i žad. Aristotel  je tvrdio da je Dedal pokrenuo drvenu statuu Venere tako što je u njenu unutrašnjost sipao živu="živo srebro". Stari Grci su koristili cinober (živin sulfid) u mastima; stari Egipćani i Rimljani koristili su ga u kozmetici...U novembru 2014. „velike količine“ žive otkrivene su u komori ispod 1800 godina stare piramide poznate kao „Hram pernate zmije“, „treće po veličini piramide Teotihuakana“, Meksiko, zajedno sa „statuama od žada“. Ukratko alhemičari sveta su smatrali da je živa prva materija od koje su nastali svi metali. Verovali su da se različiti metali mogu proizvesti variranjem kvaliteta i količine sumpora sadržanog u živi. Najčistije od njih bilo je zlato, a živa je tražena u pokušajima transmutacije osnovnih metala (nečistog  zlata) u zlato, što je bio cilj većine  alhemičara. "Hg" je savremeni hemijski simbol za živu. To je skraćenica od hidrargirum, romanizovanog oblika starogrčkog naziva za živu, ydrargyros (hidrargiros). Hidrargiros je grčka složena reč koja znači „voda-srebro“, od ydr- (hidr-), korena ydōr (hidor) „voda“ i argyros (argiros) „srebro“. Na primer savremeni engleski naziv "merkur" potiče od planete Merkur. U srednjovekovnoj alhemiji, sedam poznatih metala — živo srebro, zlato, srebro, bakar, gvožđe, olovo i kalaj — bili su povezani sa sedam planeta. Kuicksilver („živo srebro“, engleski naziv) je bio povezan sa najbržom planetom, koja je dobila ime po rimskom bogu Merkuriju, koji je bio povezan sa brzinom i mobilnošću.  Astrološki simbol za planetu postao je jedan od alhemijskih simbola za metal, a "Merkur" je postao alternativni naziv za metal. Merkur je jedini metal za koji je opstalo alhemijsko planetarno ime, jer je odlučeno da je bolje nego „živo srebro“ kao hemijsko ime.

 

Zoran Stokić

28.09.2022.

 

„Budućnost stigla u Beogradsku filharmoniju“: Novi instrument i počast Tasovcu

 

KULTURA Autor:N1 Beograd27. sep 202213:49 Izvor: Marko Đoković / BG Filharmonija

 

Obeležavajući godinu dana od gubitka voljenog direktora, Beogradska filharmonija, kako je saopštila, nastavlja viziju Ivana Tasovca i priređuje poseban događaj u njegovu čast, 28. septembra (u Sali Filharmonije). Specijalnom promocijom klavira poslednje generacije Stenvej Spirio r, Filharmonija ostvaruje Tasovčevu želju da ova institucija bude prva u regionu koja je vlasnik najekskluzivnijeg instrumenta današnjice.

„Niko kao Ivan Tasovac nije sanjao toliko veliko i smelo, inspirisan idejama koje pomeraju granice. Tako je zahvaljujući njemu, budućnost stigla u Beogradsku filharmoniju, kroz instrument koji predstavlja revolucionarni spoj umetnosti i najsavremenije tehnologije, a koji instituciju još jače etablira na poziciji lidera u inovacijama“, navela je Filharmonija.

Brend STEINWAY & SONS, nenadmašan je po svojoj izuzetnosti, ali uz najnoviji model klavira SPIRIO r, uspostavlja kompleksan sistem neslućenih kreativnih mogućnosti – uživo prenos izvođenja iz celog sveta u visokoj rezoluciji, kao i istovremeno snimanje interpretacije i reprodukcije na samom instrumentu. Na ovom klaviru, mogu se takođe slušati istorijska izvođenja najvećih pijanista u istančanoj tehničkoj obradi visokog kvaliteta uz stvarno pomeranje dirki.

Izvor : Marko Đokovvić / BG Filharmonija

„Iako ga, nažalost, Ivan Tasovac nije dočekao, SPIRIO r je simbol svega što je on bio – jedinstven, inovativan, avangardan. Iz ljubavi i večne zahvalnosti, kroz ovaj instrument budućnosti, Filharmonija slavi sve što joj je Ivan ostavio u zalog. Zato klavir čiji je Beogradska filharmonija vlasnik, ima ugraviran potpis Ivana Tasovca, koji je fabrika Stenvej specijalno ovim povodom izradila. Prvi tonovi koji će se na promociji čuti će, na do sada neviđeni način, biti posvećeni Tasovcu i tako će se prezentovati impresivne mogućnosti ovog klavira“, dodaje se.

U programu koji sledi, prvi resital na novom instrumentu održaće specijalni gost, zvezda svetskih koncertnih podijuma, Kiril Gerštajn, jedan od najcenjenijih pijanista današnjice koji će, ekskluzivno ovim povodom, u Beogradu nastupiti prvi put. Nasleđe vrhunskog pijaniste, predstavlja kombinaciju tradicionalnog ruskog, američkog i srednjoevropskog muziciranja, i nezasite radoznalosti. Gerštajnovo sviranje se odlikuje žestokom tehnikom i proniclјivom inteligencijom, upareno sa energičnim, maštovitim muzičkim prisustvom.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zavisi šta će se na tom klaviru svirati! Čembalista, zaposlen kod Ferdinanda de Medičija, princa Toskane - Bartolomeo Cristofori (1655–1731)  iz Padove - izumeo je moderni klavir oko 1700. Glavni nedostatak čembala bila je činjenica da se dinamika (glasnoća ili mekoća) svake note nije mogla kontrolisati. To je značilo da kompozitori nisu mogli da izazovu "emocije" u svojoj muzici po potrebi. Kada je Silberman prvi put pokazao J.S.Bahu jedan od svojih klavira 1736.,  nije mu se dopao, prema legendi, Bah ga je uništio sekirom. U drugoj polovini 18 veka odvijao se brz razvoj klavira – pravio ga je veliki broj proizvođača sa fokusom na stvaranje snažnijeg - dugotrajnijeg  zvuka. Postojali su engleski klaviri sa težim mehanizmom i jačim zvukom dok su austrijski imali lakši mehanizam i mekši zvuk. Prvi pijanisti su počeli da nastupaju u javnosti na ovoj novoj generaciji klavira proizvođača Broadwood, Stein, Streicher, Zumpe and Tschudi. A.Mocart je komponovao svoje koncerte i sonate za takve instrumente. Bečki klaviri Mocartove ere imali su mekši, eteričniji ton od današnjih klavira ili engleskih klavira, i imali su manju snagu. Kao primer može da nam posluži A.Mocart  K310 - Andante cantabile con espressione – ako to odsvirate na Bečkim klavirima i današnjim velika je razlika. Po svoj prilici Mocart bi da je koristio moderan klavir te akorde napisao drugačije. Kao  primer  može dalje da nam posluži J.Hajdn -  jasno je "vidljivo"(slušljivo) da se on u kasnijim sonatama kada je napustio imanje Esterhazi i Beč kada je  komponovao u Londonu na novom  "moćnijem" klaviru svoj zvuk  transformisao; sonata za klavir Es (Hob. KSVI:52) jedva je prepoznatljiva kao klavirsko  delo iz 18. veka.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=DDVj_JzQCg8

Haydn Sonata in E Flat Major, Hob XVI 52 – Alfred Brendel

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=faikIHRRS1w

Piano Sonata No. 8 in A Minor, K. 310: II. Andante cantabile con espressione

(fortepiano)

 

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=gcp_ct6lW1I

Piano Sonata No. 8 in A Minor, K. 310: II. Andante cantabile con espressione (Live)

(klavir)

 

*

 

Fortepiano je rani klavir. U principu, reč „fortepijano“ može da označi bilo koji klavir koji datira od pronalaska instrumenta Bartolomea Kristoforija oko 1700. do ranog 19. veka. Međutim, najčešće se koristi da se odnosi na instrumente od sredine 18. do početka 19. veka za koje su svoju klavirsku muziku pisali kompozitori klasičnog doba, posebno Lukeze, Paizjelo, J. Hajdn, A. Mocart i mlađi Betoven i &. Počevši od Dušek-Humelovih vremena, Kramera, kasnog Betovena, fortepijano je započeo period stabilne evolucije, koji je kulminirao krajem 19. veka sa modernim grandom. Raniji fortepijano je zastareo i decenijama je bio odsutan sa muzičke scene. U 20. veku, fortepijano je ponovo oživeo, nakon porasta interesovanja za istorijska izvođenje. Fortepijani se danas za ovu svrhu grade u specijalizovanim radionicama.

 

*

 

Jan Ladislav Dušek (Jan Ladislav Dussek, 1760-1812)

https://www.youtube.com/watch?v=bjT0-WBSSQw

Jan Ladislav Dussek: Piano Concerto in G minor, Op.49, Andreas Staier, Concerto Köln

 

Zoran Stokić

28.09.2022.

 

 

Da li ste se zapitali nekad – koliko je mrava na Zemlji? Naučnici imaju odgovor

 

 

SCITECH Autor:Hina/Reuters26. sep 202220:444 komentara Izvor: Pixabay

 

 

Predviđa se da će svetska ljudska populacija premašiti osam milijardi u narednim mesecima. U poređenju s mravima, to je - jadna brojka.

Naučnici su do sada napravili najtemeljniju procenu globalne populacije mrava – insekata koji su se naselili gotovo svuda na planeti – a procenjena ukupna brojka je neverovatnih 20 bilijardi ili otprilike 2,5 miliona na svakog čoveka.

To ne bi trebalo biti iznenađenje s obzirom na to koliko su ovi užurbani i društveni insekti sveprisutni i činjenicu da napreduju od doba dinosaurusa, s najstarijim poznatim fosilom mrava koji datira od pre 100 miliona godina iz razdoblja krede.

„Mravi zasigurno igraju centralnu ulogu u gotovo svakom kopnenom ekosistemu“, rekao je entomolog Patrik Šultejs sa Univerziteta u Vircburgu u Nemačkoj i Univerziteta u Hongkongu, koautor studije objavljene prošle nedelje u časopisu „Proceedings of National Academy of Sciences“.

„Oni su vrlo važni za kruženje hranjivih materija, procese razgradnje, širenje semena biljaka i promene. Mravi su takođe izuzetno raznolika grupa insekata, s različitim vrstama koje ispunjavaju širok raspon funkcija. Ali najviše od svega, to je njihova brojčana zastupljenost koja ih čini ključnim ekološkim igračima“, rekao je Šultejs.

Postoji više od 12.000 poznatih vrsta mrava, koji su crne, smeđe ili crvene boje i imaju telo segmentirano u tri dela. U rasponu veličine od oko 1 mm do oko 3 cm, mravi obično nastanjuju tlo, lišće ili raspadajuće biljke – a povremeno i ljudske kuhinje.

Mravi, čiji su najbliži rođaci pčele i ose, nastanjeni su gotovo svuda na Zemlji, kao što svaki izletnik zna, osim Antarktika, Grenlanda, Islanda i nekih ostrvskih država.

„Bio sam zadivljen činjenicom da je biomasa mrava veća od biomase divljih sisara i ptica zajedno, te da doseže 20 posto ljudske biomase. To vam daje razumevanje razmera njihovog uticaja“, rekla je ekološkinja i koautorka studije Sabine Noten, takođe sa Univerziteta u Vircburgu u Nemačkoj i Univerziteta u Hongkongu.

Ima ih svuda

„Smatram da je ogromna raznolikost mrava fascinantna. Mogu biti sićušni ili veliki i mogu da pokažu ​​najbizarnije načine prilagođavanja“, dodala je Noten, navodeći široko rasprostranjeni rod mrava nazvan Strumigenys, poznat po dugim ustima sa šiljcima koji se koriste za lov na male beskičmenjake.

Istraživači su svoju analizu temeljili na 489 studija populacija mrava na svim kontinentima na kojima mravi žive.

„Naš skup podataka predstavlja zbir ogromnog napora hiljade naučnika. Tako smo bili u mogućnosti ekstrapolirati broj mrava za različite regije sveta i proceniti njihov ukupni globalni broj i biomasu“, rekao je Šultejs.

Utvrđeno je da tropska područja sadrže mnogo više mrava nego druga područja, pri čemu šume i sušna područja imaju više mrava nego urbana područja.

„Postoje određeni delovi sveta u kojima imamo malo podataka i ne možemo doći do pouzdanih procena za sve kontinente. Afrika je jedan takav primer. Dugo znamo da je to kontinent vrlo bogat mravima, ali i nedovoljno proučen“, pojasnio je.

Mravi uopšteno žive u kolonijama koje se ponekad sastoje od miliona njih podeljenih u grupe s različitim ulogama kao što su radnici, vojnici i kraljice. Radnice, sve ženke, brinu se za veću maticu i njeno potomstvo, održavaju gnezdo i traže hranu. Mužaci se pare s kraljicama, a zatim umiru.

„Neki mravi svakako mogu biti jako dosadni, ali to je perspektiva čoveka“, rekao je Šultejs.

„Većina mrava je zapravo vrlo korisna, čak i nama ljudima“, dodao je.

„Razmislite o količini organske materije koju 20 bilijardi mrava transportuje, uklanja, reciklira i jede. Zapravo, mravi su toliko bitni za neometane biološke procese da se mogu smatrati inženjerima ekosistema. Pokojni naučnik za mrave E.O. Vilson jednom ih je nazvao ‘malim stvarima koje pokreću svet'“, naglasio je naučnik.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Uz ovaj divan tekst preporučujem jedan operski dragulj, za one koji vole avangardu - operi u četiri čina „Mrav“ Pitera Ronefelda iz 1961. g – pravi hit 26 godišnjeg konpozitora/dirigenta asistenta Herberta fon Karajana. Opera je prepuna briljantnih ideja iz zaostavštine  Karla Orfa i Pola Hindemita.

 

https://www.youtube.com/watch?v=OBEccbGQjm0

Peter Ronnefeld (1935-1965): Opera "Die Ameise (The ant)"

 

Zoran Stokić

27.09.2022.

 

Utisak nedelje: Treba li ukinuti veronauku u školama

 

VESTI Autor:nova.rs25. sep 202223:12115 komentara Izvor: Nova S

 

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i još nekoliko organizacija su prošle nedelje apelovali na odbranu sekularne države i ukidanje veronauke u državnim školama. Da li je ukidanje veronauke doprinos toleranciji i evropskim vrednostima ili je izazov novim podelama i povratak u komunizam i da li je to dobar odgovor na izjašnjavanje SPC o zabrani Evroprajda, u "Utisku nedelje" su govorili izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisić, pisac Muharem Bazdulj, istoričar Vladimir Veljković.

„Izjednačavati Crkvu, koja zahteva zabranu Prajda, i civilni sektor i organizacije civilnog društva koje zahtevaju izbacivanje veronauke iz škole je prilično opasna teza. Crkva je preuzela jednu ulogu koja joj ne pripada, ulogu političke organizacije i ona se kao takva ponaša netolerantno zahtevajući zabranu Prajda i ograničavanje i sužavanje prava određenim grupama, kao na primer ženama“, navodi Kisić.

Ona je kazala i da je to sa Crkvom počelo još sedamdesetih i da upozorenja na ono što ona radi traje od kada traje Helsinški odbor.

„Niko nema nikakvog udela u kreiranju programa ko nije iz Crkve. Kada u istraživanju skoro 46 procenata mladih srednjoškolaca kaže da je abortus greh, znate odakle to dolazi. I kada 48 odsto ispitanika smatra da je homosekzualizam greh, zna se odakle to dolazi. Zna se ko u ovoj zemlji govori da je abortus greh“, kaže Kisić, a prenosi Nova.rs.

Veljković, koji je svojevremeno predavao veronauku u školi u Svrljigu, kaže da se samo na osnovu hrišćanskog učenja mogu izvući različiti politički stavovi.

„Ja se ne sećam da sam došao do tih tema, abortusa i homoseksualizma. Veronauka postoji od 2001. godine i svaki nastavnik bira teme koje će da izlaže u okviru veronauke. Da li će neko da priča o temi seksualnih izbora i verujem da je neko stavio akcenat na to, ali ja nisam“, kaže Veljković.

Veljković navodi i da nije potpisao apel jer bi to značilo da bi njegove kolege ostale bez posla.

„Više bih voleo da razmatramo i govorimo o modelima veronauke. Kakav se sad model primenjuje, to jeste konfesionalna veronauka i ima za cilj da učenici shvate da je liturgijski život svrha života i na osnovu toga je predviđen jedan čas u toku godine da učenici učestvuju u bogosluženju“, objašnjava Veljković.

Na pitanje da li postoji nešto sporno u tome da se zabranjuje predmet koji je izborni, Bazdulj je odgovorio:

„Sve u tom apelu je sporno, na najmanje četiri nivoa. Personalno je indikativan jer su prvi potpisnici apela isti oni ljudi koji su potpisivali peticije podrške Milu Đukanoviću i sve vreme imaju određenu

političku agendu. Sporan je gramatički-pravopisno. Sporan je semantički, jer ne možete da pišete apel za sekularnu državu u državi koja jeste sekularna. I sporan je politički jer njegove posledice mogu biti samo loše“, ističe Bazdulj.

Bazdulj je istakao da ljudi koji pišu apel o sekularnoj državi zapravo ne znaju šta znači sekularna država.

„Često se kao primer sekularnih država navode skandinavske države. Ovo je više kao jedna kafanska dosetka, ovaj komitet se zove Helsinški komitet. Recimo Finska ima dve državne crkve, ima finsku luteransku koja ima oko četiri miliona pripadnika i pravoslavnu koja ima oko 57.000 pripadnika. Ako govorimo o Nemačkoj i Austriji, one su sekularne države, a imaju veronauku. Jedina država koja nema ovu vrstu veronauke je Francuska“, objasnio je Bazdulj.

Pisac je ocenio i da je naša država sasvim u skladu sa evropskim državama koje takođe imaju veronauku, a da Helsinški komitet želi da se mi sada razlikujemo od država koje su nam uzor.

 

***

Komentar

***

Verska nastava u državnim školama koje su izašle iz Vizantiskog kruga? Da, ako hoćete da očuvate status qvo u društvu. Involucija! Argumentacija da ta nastava postoji u mnogim zemljama Evrope? Kada bi, hipotetički,  Srbija evoluira u građansko društvo e onda bi mogla da kopira šta ima u državama Evrope, dotle ništa! Iako je u praksi Vizantiski despot (Osmanski sultan) bio iznad zakona, iz ideoloških razloga on se pravio da se pokorava verskim zakonima - ali samo zato što je na taj način svoju moć još više uvećavao! Za uzvrat, crkva je morala da vodi računa da tako „usmeri“ vernike da oni bespogovorno priznaju despotovu (sultanovu) apsolutnu vlast. Vizantijska hrišćanska i muhamedanska vera oduvek su bile u službi  despotskog  poretka, učile su svoje podanike da se pokoravaju. Za to vreme na Zapadu je crkva "razvlašćena" - moralni autoritet je postalo Društvo. Građani u državama Evrope, su shvatili da moralna pravila nisu apsolutne božije istine, nego da su voljne prirode, da su stvar konvencije. Ne u božijim, već u njihovim rukama bila je njihova sociološka evolucija. Verovanje u Boga je jedna od iluzija koja je zasnovana na infantilnoj emocionalnoj potrebi za moćnim, natprirodnim pater familias – ta nas vera "oslobađa" odgovrnosti za ono što mi činimo. Verski "aposlutizam (vera u apsolutnu istinu – rat u ime tog apsoluta)" se preneo na komunizam i nacionalizam.

Zoran Stokić

26.09.2022.

 

„(Nije) kraj sveta“: Spektaklom Kejti Mičel počeo Bitef

KULTURA Autor:SEEcult24. sep 202216:33 Izvor: Filip Kraincanic/Nova.rs

Glavni program 56. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (Bitef) počeo je predstavom “(Nije) kraj sveta” engleske rediteljke Kejti Mičel i berlinskog teatra Šaubine o klimatskim promenama, koja je izvedena u petak uveče u Narodnom pozorištu u Beogradu kao Prolog, dok će zvanično otvaranje biti 25. septembra.

Mnogobrojna publika pozdravila je dugim aplauzom ansambl te kompleksne i uznemirujuće predstave na temu klimatskih promena, odgovornosti sistema, ali i pojedinca, nastale na osnovu teksta Kris Buš o dve naučnice različitih godina i statusa i ćerki jedne od njih.

Rediteljka Kejti Mičel nije došla u Beograd, jer ne koristi avion kao prevozno sredstvo koje zagađuje životnu sredinu.

Kuriozitet je da nijednom nije bila ni u Berlinu, a cela predstava u Šaubine teatru nastala je kroz kontakte putem Zuma i Skajpa, rečeno je u razgovoru posle predstave, koji je vodila dramaturškinja Tijana Grumić, a učestvovale su glumice Alina Vimbai Strahler, Jule Bove i Veronika Bahfišer, piše Seecult.

Za glumice je to bilo neobično i interesantno iskustvo. Probe su održavale pred Kejti Mičel koja ih je pratila sa velikog ekrana na samoj pozornici.

U tom ekološki osvešćenom projektu učestvuju i četiri devojke koje proizvode struju potrebnu za izvođenje predstave – pedaliranjem dva specijalna bicikla na samoj sceni. Kostimi i rekviziti su preuzeti iz ranijih predstava, a scenografija je izgrađena od reciklabilnih materijala.

Tekst mlade autorke Kris Buš bavi se klimatskim promenama kroz pitanja klase, patrijarhata i kolonijalizma.

Predstava počinje kao razgovor starije i mlađe naučnice, koja traži posao u institutu za klimatske promene, ali se ta i sve ostale scene odvijaju kroz mnoštvo varijacija, što omogućava da se publici predoče različiti stavovi i argumenti. Tekst ispituje način na koji male promene u sadašnjosti mogu da izvrše veliki uticaj na budućnost. U pauzama narativa pominje se 80.000 godina stara kolonija drveća, parenje polarnih medveda i grizlija kojima preti istrebljenje, besmrtne meduze i trilion barela sirove nafte. Pominju se i ružičasti sneg, usvojeni orangutan i jedan narod doveden do ivice nestanka.

Postoji neopisivo veliki broj načina da se ova priča ispriča, ali neki načini, kako je navedeno u programu, vode u stranputicu, dok bi drugi mogli dovesti do rešenja.

Tri glumice kroz troja vrata neprestano izlaze na scenu i odlaze sa nje, a svaki izlazak, kako su istakle, predstavlja mogućnost za novi početak i, možda, pronalaženje pravog puta za spas planete.

Predstava traje sat i po, a ima čak 240 scena, što je veoma zahtevno za glumice, ali traži i veliku koncentraciju publike.

Prema ocenama kritike, mlada, ali višestruko nagrađivana engleska autorka Kris Buš na impresivan način uspeva da publiku navede da se dobro zamisli nad temom klimatskih promena, dok je predstava čuvene rediteljke Kejti Mičel ubedljivo teatarsko istraživanje o klimatskoj krizi – u isto vreme zastrašujuće, ali i odvažno, ispunjeno nadom u ovim poslednjim vremenima, puno nesvakidašnjih ideja i sprovedeno na zapanjujuće spretan način.

 

Predstava “Nije kraj sveta” svojevrsni je nastavak ekološke tematike kojom se Bitef bavio dvostrukim izdanjem 2021. godine, ali se koncepcijski uklapa i u program 56. Bitefa pod sloganom Mi junaci rada svog.

Glavni program zvanično počinje 25. septembra predstavom jednog od najpoznatijih koreografa današnjice Jana Martensa “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima”.

Festival će zvanično otvoriti ruska pozorišna kritičarka i autorka Marina Davidova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čime organizatori žele da odaju počast svim žrtvama ruske invazije na Ukrajinu, uključujući i istaknute umetnike i intelektualce u Rusiji. Marina Davidova više puta je pratila, pisala i bila član žirija Bitefa, a na 53. Bitefu učestvovala je instalacijom „Večna Rusija“ u produkciji Teatra HAU iz Berlina. Usled aktuelne situacije, Davidova je bila primorana da napusti Moskvu kada joj je na vratima stana osvanulo slovo Z, koje je simbol ruskih vojnih snaga.

 

***

Komentar

***

 

 

Već ovom predstavom Bitef je pokazao da je na visini zadatka. Aktuelno, provokativno i veoma važno jer Homo sapijens inače nije naučen da - "postojanje" - zavisi od "slučajnosti". Previđa se da (čak) i u teološkoj metafizici - nužno suštinski postoji samo Bog - dok su sva ostala bića samo slučajna! Pisac K. Buš to stanje slučajnosti uvodi pomoću brojnih malih smena i varijacija u jednostavnim svakodnevnim situacijama - svaka odluka je mogla da se ispostavi drugačije, inače ne bi bila odluka, već nužnost, sudbina ili zakon prirode. I svaka od ovih nepredvidivih odluka prirodno ima posledice i samim tim primorava da se donese veliki broj naknadnih odluka, ali od tih odluka zavisi budućnost. Pošto je problem prevelik, da bi se u potpunosti razumeo - jer su klimatske promene isprepleten sa skoro svim aspektima naših života – koman ne nudi linearni narativ, već fragmente bezbroj mogućih narativa. Fragmentirana forma teksta nalik kolažu poziva publiku da konstruiše sopstvenu naraciju. Postupak reditelja i ansambla svedoči o njihovom razumevanju ekološkog trenutka - minimalizam - troja vrata, tri stolice, bicikli...

Zoran Stokić

25.09.2022.

 

Uvek je bilo narkomanije: Arheolozi pronašli tragove opijuma u posuđu iz 14. veka pre nove ere

 

Izmenjena svest i bekstvo u imaginarno, starije je nego što možemo pretpostaviti, tvrde naučnici.

 

 

IZVOR: RTS PETAK, 23.09.2022. | 08:20 -> 08:23 Ilustracija/Foto: Profimedia/ Werner Forman Archive/ Moravian Museum, Brno

 

 

Izraelski arheolozi su u posudama koje su drevni Hananci, pre tri i po hiljade godina koristili tokom ceremonije sahranjivanja, pronašli tragove opijuma. Ovo je jedan od najranijih dokaza o upotrebi droge na svetu.

Otkrivene tokom iskopavanja 2012. u Jehudu, u centralnom delu Izraela, posude iz kasnog bronzanog doba, u obliku prevrnutih cvetova maka, pronađene su u hananskim grobovima, gde su verovatno korišćene prilikom sahranjivanja pokojnika u ceremonijalne svrhe i za prinošenje darova mrtvima u zagrobnom životu, navode istraživači.

Rezultati analiza organskih ostataka u osam posuda, koju su zajednički sproveli istraživači na Vajcmanovom institutu za nauku, Univerziteta u Tel Avivu i Izraelske uprave za antikvitete, otkrivaju da se radi o opijumu. Deo opijuma je proizveden lokalno, a deo potiče sa Kipra.

Nalazi potiču iz 14. veka pre nove ere, naveli su istraživači u svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Archaeometri.

Kako su Hananci tačno upotrebljavali opijum u svojim pogrebnim ritualima, ostaje nepoznato, kažu arheolozi. Pretpostavlja se da je opijum korišćen kako bi tokom sahrane pokušali da prizovu duh mrtvih rođaka i ušli u ekstatično stanje.

"Unutar posuda ovog tipa pronašli smo tragove opijuma i moguće je da je ovaj sud bio namenjen za ulivanje tečnosti kao što je destilovani opijum pomešan sa tečnošću u čašu i tu tečnost bi popio sveštenik iznad groba, i tako bi ušao u ekstatično stanje", objašnjava Ron Beri iz Izraelske uprave za antikvitete.

"Veliki broj ovakvih posuda je pronađen prilikom arheoloških iskopavanja od Grčke i Italije do Egipta, a posebno na području južnog Levanta i Egipta. Ukoliko su ove posude stvarno služile za držanje opujuma, to govori koliko je ovaj proizvod bio popularan i koliko je potrošeno tokom ovog perioda", dodaje Beri.

Istraživači su 2020. godine potvrdili da su tragovi kanabisa iz 8. veka pre nove ere pronađeni na oltaru u tri hiljade godina starom drevnom izraelskom svetilištu u pustinji Negev.

 

 

***

Komentar

***

 

U vremenima magije, mita, religija zapažamo uvek istu težnju kako negirati fenomen smrti! Rituali uz muziku i ples bili su parcijalna rešenja kako prevazići "odvojenost". Na brojnim slikama u pećinama pronalazimo  orgastička stanja transa  koja se postižu u ceromonijama "podmlađivanja" "povratka na izvorište života" – ceremonijama koje treba da "ukinu vreme" da "ukinu prošlost"  i omoguće kontinuitet  života. Trascendencija je često bila rezultat dejstva  alhohola  i droge. Ta vrsta "drogiranja" kod pojedinačnog pripadnika plemena, klana i tsl, nije izazivala nikakvu krivicu, teskobu, ili napetost jer to nije bio individualan čin - već kolektivan - poželjan čin socijalizacije pod  vođstvom vrača ili sveštenika. Za stare narode su Bogovi ili kasnije Bog bili moralni autoriteti oni su ih inspirisali na odanost i požrtvovanje - davali su im snagu da razviju sve ono što je najviše i najbolje u ljudskoj ličnosti i kao takvi prežive. Danas, u savremenom svetu,  moralni autoritet je Društvo. Nekada je ljudima vladao Bog a  danas Društvo.  U današnjim društvima alhohol i droga su individalni poroci; smatraju se lošim sebičnim rešenjima uvek istog problama Homo sapijensa kako prevladati "odvojenost" kako se socijalizovati i biti deo celine.

 

Zoran Stokić

24.09.2022.

 

Jakšić: Vučićev govor u UN predstavlja udaljavanje od EU i zapadnih vrednosti

 

 

VESTI Autor:N1 Beograd22. sep 202220:4162 komentara

 

 

Govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Generalnoj skupštini UN je apsolutni izraz politike koja se ovde vodi već duže vreme, a to je politika udaljavanja od Evropske unije i zapadnih vrednosti, ocenio je novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, gostujući u emisiji "Iza vesti" TV N1.

Jakšić je precizirao da to ne mora nužno da znači i približavanje Rusiji, i da je u Vučićevom govoru bilo elemenata balansa, ali da je, ako bi se merilo „na apotekarskoj vagi“, u njemu bilo mnogo značajnije kritike Zapada, nego Istoka koje su se, kako je ukazao, svele na to da Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet svih država, pa i Ukrajine.

Jakšić je podvukao i da se između ruske invazije na Ukrajinu i situacije na Kosovu, ne mogu praviti paralele, jer se, iz vizure Zapada, nezavisnost Kosova tumači kao završna faza raspada Jugoslavije, za razliku od Ukrajine, gde se SSSR raspao pre dve decenije, i gde je ruska invatija jedan sasvim novi simptom.

„Svi pokušaji povlačenja paralela između Kosova i Ukrajine u suštini odražavaju želju Istoka, odnosno Kremlja, da se napravi to poređenje“, mišljenja je Jakšić.

Dodao je i da pozivanje na 1999. godinu nije jedina Vučićeva referenca na prošlost, i podsetio je da je predsednik nedavno „odbio da primi pismo zapadnih emisara“, što ga, kako je rekao, neodoljivo podseća na Slobodana Miloševića koji je svojevemeno odbio da od ambasadora SAD primi pismo američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera.

„Odbiti to pismo da primite je jedan gest nepotrebne diplomatske neposlušnosti (…) Takvi gestovi se negde knjiže“, upozorio je Jakšić.

Dodao je i da se Srbija tvrdoglavo drži neutralnog kursa, bez ozira na to što se događaji oko nas retorički menjaju, i podsetio na reči Vinstona Čerčila da nije važno da li je neka zemlja neutralna, već na čijoj je strani neutralna.

„Srbija je neutralna na strani Istoka“, ocenio je Jakšić.

Srbija propušta priliku da „kapitalizuje“ na Zapadu

Dodao je, međutiom, da ukrajinska kriza istovremeno potencira koliko je važna Srbija na Balkanu, kao i da bez nje nema mira u regionu.

Srbija, kako je rekao, danas ima ozbiljnu šansu da „kapitališe na Zapadu“, ali to ne čini.

„Zašto ne insistiraju kod Amerikanaca da se ponašaju kao u vreme Informbirao, kada je Amerika, ne samo oružjem, nego i na druge načine, Jugoslaviji dala 400 miliona dolara, što su tada bile milijarde.

„Zašto taj kapital ne iskosrtitmo na taj način. Mi samo pričamo o benefitima od ruskog gasa, a neke moguće benefite koji bi bili od geostrateškog značaja ne koristimo“, upitao je Jakšić.

„Kurti je u mnogo boljoj poziciji“

Govoreći o dijalogu Beograd i Prištine, Jakšić je rekao da je dobro što je Amerika pojačala svoj angažman, ali je upozorio i da ne možete istovremeno da se oslanjate na Ričarda Grenela koji je deo bivše administracije Donalda Trampa.

„To su pucnji u sopstvene noge. Vi tražite partnere u sadašnjoj administraciji, bez obzira da li vam se ona dopada ili ne. Ali to su pragmatski koraci, tako se vodi politika, a ako hoćete da tugujete ili žalite, onda treba da napravite diplomatski parastos za Trampa, na kojem će Vučić da govori“, poručio je gost „Iza vesti“

Ukazao je da je kosovski premijer Aljbin Kurti, s druge strane, u mnogo boljoj poziciji zato što, kako je rekao, vodi politiku koja je usaglašena sa sadašnjim okolnostima u svetu.

„Igranje na dve adrese – Mosvku i Vašington – ne donosi ništa. Štaviše, može da donese štete i od Vašingtona i od Moskve, kada dođe odsudniji trenutak, a veoma smo njemu blizu“, rekao je Jakšić, ističući da Srbiju nijedna strana ne doživljava kao iskrenog i pouzdanog partnera.

„Minimalno vremena imamo, sitacija se zaoštrava. Politički, na globalnom nivou je u predsoblju ozbiljnog konflikta. Ovo je definitivno novi hladni rat, ali smo u predsoblju jednog globalnog konflikta. U takvoj olovnoj sobi nema više prostora za manevar, poslednji je čas da se Srbija opredeli“, upozorio je Jakšić.

„Ako ne rešimo Kosovo, ne čeka nas svetla budućnost“

I upravo je Kosovo, prema njegovom mišljenju, eklatantan primer nedonošenja odluka. Jakšić je podsetio da je posao predsednika Vučić da smišlja rešenja, a on „na svakoj drugoj konferenciji za medije pita novinare – a šta bi vi radili.“

Jakšić je rekao i kako se nadao da bi kompromisno rešenje moglo da bude da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije, ali bez formalnog priznanja Srbije, ali da Vučić sada decidno kaže da ni to ne dolazi u obzir.

„Ja ne vidim svetlo na kraju tunela. Kosovo je alfa i omega domaće politike. Ono je omogućilo rast kleronacionalizma i rast uticaja Rusije. Ako ne rešimo Kosovo, nas ne čeka nikakva svetla budućnost“, zakljućio je Jakšić.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Odlična analiza Jakšića. Dvorniković: "Unezvereno Karađorđevo i Miloševo krivudanje i traženje potpore i saveza na sve strane, i u Austriji i u Rusiji i u samom Carigradu, budno iskorišćavanje susednih zapleta i evropskih političkih odnosa seća nas pomalo na Nemanjićke mučne početke i laviranje između Mađara, Bugara, zapanog carstva i Vizantije. U ličnosti Miloševoj rekapitulisan je naš patrijarhalizam, srednji vek i turska epoha. Pomoću ustavobranitelja, koji predstavljaju reakciju na Milošev despotizam, Srbija žuri da se razračuna sa srednjim vekom, patrijarhalizmom i orijentalizmom." I tako "krivudanje", "varanje", "prečice" 200 g. i u "politici" i u "društvu" ima za posledicu divlje deponije, fekalne vode ulivamo izbacujemo u reke....Jer kako što nas je upozorio Santiljana: "onaj koji zaboravi svoju prošlost moraće ponovo da je proživi". Ne postoje "prečice" u normalno, uređeno društvo i državu...

 

Zoran Stokić

23.09.2022.

 Svemirska istraživanja: Spektakularna slika Neptuna sa prstenom napravljena teleskopom Džejms Veb

Svemirska opservatorija snimila je spektakularne slike najudaljenije planete Sunčevog sistema.

 

IZVOR: BBC ČETVRTAK, 22.09.2022. | 21:10 -> 09:31

 

Detalji koji nisu viđeni više od tri decenije jasni su na slikama sa Veba/NASA/ESA/CSA/STScI

Nedavno lansirani super svemirski teleskop Džejms Veb poslao je na Zemlju spektakularni novi snimak Neptuna.

Infracrveni instrumenti ove velike svemirske opservatorije ističu obeležja koja nisu viđena toliko detaljno još otkako je svemirska sonda Vojadžer 2 proletela pored planete 1989. godine.

U njih spadaju prstenovi i pojasevi kosmičke prašine koji okružuju ovog ledenog diva.

Naučnike su zaintrigirale još i različite formacije oblaka, koje bi trebalo da im otkriju nešto novo o svojstvima Neptunove atmosfere

Iza same planete su sedam od 14 meseca ovog diva, od kojih je najznačajniji Triton

Na Vebovim slikama on izgleda kao zvezda.

To je zato što je Neptun zatamnjen u teleskopovom pogledu zbog apsorpcije metana na infracrvenim talasnim dužinama.

Triton, s druge strane, reflektuje prosečnih 70 odsto sunčevog svetla koje pada na njegovu ledenu površinu.

On je veoma blistav.

Ledeni div Neptun ima ukupno 14 meseca, od kojih je najveći geološki aktivni Triton/NASA/ESA/CSA/STScI

Ledeni div Neptun ima ukupno 14 meseca, od kojih je najveći geološki aktivni Triton/NASA/ESA/CSA/STScI

Profesor Li Flečer, sa Univerziteta u Lesteru, nalazi se na Naučnom kongresu Europlanete u Granadi, u Španiji, gde svi "pokušavaju da protumače ovo na svojim telefonima, ali je neverovatno videti te prstenove i mi sada imamo pristup talasnim dužinama koje niko nije video ranije."

"Sjajno je videti koliko su svi uzbuđeni", rekao je on za BBC Njuz.

"Veće talasne dužine potpuno su nove i pružaju nam prozor za obrasce duboke cirkulacije, sa jarkim ekvatorijalnim pojasem koji izgleda pomalo kao jarki pojasevi Jupitera i Saturna."

"Neptunove snažne oluje aktivne su kao i uvek, a ovde je zastupljena i čitava Neptunova porodica, sa svim tim mesecima u prstenu kao i Tritonom."

Neptun je najudaljenija planeta našeg Sunčevog sistema, iza Urana i Saturna, ali ispred patuljaste planete Plutona.

On kruži oko Sunca na udaljenosti od otprilike 4,5 milijardi kilometara, i treba mu 164,8 godina da obrne pun krug.

Kao i kod drugih dalekih divova Sunčevog sistema, njegova atmosfera sadrži mnogo vodonika i helijuma.

Ali na njemu je veoma izraženo prisustvo leda, vode, amonijaka i metana.

Neptunov prečnik iznosi skoro 50.000 kilometara, što znači da je skoro četiri puta veći od Zemlje.

U širokom polju, moguće je videti ovalne i spiralne oblike galaksija izvan našeg Mlečnog puta/NASA/ESA/CSA/STScI

Džejms Veb je zajednički prijekat SAD, Evropske i Kanadske svemirske agencije.

 

***

Komentar

***

 

A kako je sve započelo? Galilej je svoj teleskop usmerava ka nebu da bi potražio dokaze koji će opovrgnuti geocentrični sistem sveta; njegov "Zvezdani glasnik" bio je prava "naučna bomba", koja je potpuno potopila Aristotelovu, Ptolomejevu i teološku (hrišćansku) sliku prirode. Postojanje neravnina na Mesecu (sličnih onima na Zemlji), otkriće četiri nebeska tela koja kruže ne oko Zemlje, već oko Jupitera, faze Venere (slične Mesečevim menama), Sunčeve pege, Mlečni put – bile su važne potvrde u prilog heliocentričnog sistema. 1610. „Uočio sam najudaljeniju planetu koja ima trostruki oblik“ kaže Gelilej – naslikao je Saturn kao sferu sa drškama (drške kao kod šolja; drške su levo i desno) - nije video da je to nezavistan disk. Šteta imao bi još jednan primer opovrgavanja. Kristofer Ren 1652-1657 proučava Saturn a to je predstavio hipotezom o prstenovima koja se nalazi u njegovm delu – "De corpore saturni" ali Ren nije bio siguran da li je prsten nezavisan od planete ili je fizički vezan za nju. Kristijan Hajgens, teleskopom koji je sam konstruisao, 4 puta moćnijim od Gallejevog, dolazi do "prstena" u "Sistema Saturnium" 1659. (tu nam je otkrio i postojanje meseca Titana). A 1675. Đovani Kasini pokazao da je Saturnov prsten sastavljen od više manjih prstenova sa prazninama između njih. Uran, Neptun, Pluton tada još nisu bili otkriveni.

Zoran Stokić

 

Opsada Beograda 1791.

(komična opera u tri čina)

Stephen Storace - The Siege of Belgrade 1791.

Nency Storace Amadeus Mocart   K 505   K 272

 

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=uY9BznHV-tU

Stephen Storace - The Siege of Belgrade: Arija "Domestic Peace, My Soul's Desire" (Arr. S. Murphy)

"Želja moje duše je kućni mir" (3. čin, Lilina arija), na premjeri  pevala Nensi Storejs

Lila - srpska seljanka

 *

https://www.youtube.com/watch?v=cqjrpsl8Dbs

The Siege of Belgrade - Arija: "Of Plighted Faith So Truly Kept"

*

Opsada Beograda je komična opera u tri čina, koju je komponovao Stiven Storejs na engleski libreto Džejmsa Koba; uključuje muziku Solera, Paizijela, Salijerija, A.Mocarta  pa se stoga smatra pasticcio operom, kao i Singspilom na engleskom jeziku, jer je sadržao govorni dijalog. Premijerno je izvedena 1. januara 1791. u Theatre Royal, Drury Lane, u Londonu sa velikim uspehom, u kojoj su nastupili mnogi poznati pevači i glumci tog vremena, kao što su soprani Nancy Storace and Anna Maria Crouch, tenor Michael Kelly kao i šekspirovski glumci (u govornim ulogama) kao što su John Bannister and Richard "Dicky" Suett.

 

Uloge i izvođači na premijeri u Londonu 1. januara 1791:

 

Pevači:

Saraskier, vođa turskih snaga (tenor) – g. Kelly

Pukovnik Kohenberg, austrijski komandant (govorna uloga) – g. Palmer

Krohnfeldt (govorna uloga) – g. R. Palmer

Ismael, komesar Saraskier i Yuseph (baritone) – Mr. Fox

Juzef, turski kadija (tenor) – gospodin Suett

Leopold, srpski seljak, zaljubljen u Lilu (tenor) – gospodin Bannister ml.

Petar, srpski seljak, Lilin brat i zaljubljen u Ghita (tenor) – g. Dignum

Anselm, srpski seljak (bariton) – g. Cook (kasnije g. Sedgewik)

Majkl (govorna uloga) – gospodin Hollingsworth

Vojnik (govorna uloga) – g. Dubois

 

Pevačice:

Lila, srpska seljanka, Petrova sestra (sopran) – dama Storace

Ketrin, supruga pukovnika Kohenberga (sopran) – gospođa Crouch

Ghita, srpska seljanka (sopran) – gospođa Bland

Fatima (govorna uloga) – gospođica Hagley

Vojnici, gardisti, seljaci itd.

 

*

 

Stephen John Seymour Storace (1762 —1796) engleski kompozitor klasičnog doba, poznat prvenstveno po svojim operama. Njegova sestra bila je poznata operska pevačica Nancy Storace.

 

Rođen je u Londonu u župi Sent Merilboun od majke Engleske i oca Italijana. Relativno malo se zna kroz direktne zapise o njegovom životu, a većina detalja poznata je iz druge ruke kroz memoare njegovih savremenika Michael Kelly, glumca John Bannister, oboiste  William Thomas Parke.

 

*

 

 

Komponovao:

 

Opere:

 

Gli sposi malcontenti (libretto by G. Brunati, opera buffa, 1785, Vienna)

Gli equivoci (libretto by Lorenzo da Ponte based on Shakespeare's Comedy of Errors, opera buffa, 1786, Vienna)

La cameriera astuta (Librettist unknown, comic opera, 1788, London)

The Doctor and the Apothecary (libretto by James Cobb, afterpiece, 1788, London)

The Haunted Tower (libretto by James Cobb, mainpiece, 1789, London)

No song, no supper (libretto by Prince Hoare, afterpiece, 1790, London)

The Siege of Belgrade (libretto by James Cobb, mainpiece, 1791, London)

The Cave of Trophonius (libretto by Prince Hoare, afterpiece, 1791, London)

Poor Old Drury (libretto by James Cobb, prelude, 1791, London)

Dido, Queen of Carthage (libretto by Prince Hoare based on Metastasio, opera seria, 1792, London)

The Pirates (libretto by James Cobb, mainpiece, 1792, London)

The Price (libretto by Prince Hoare, afterpiece, 1793, London)

My Grandmother (libretto by Prince Hoare, afterpiece, 1794, London)

Lodoiska (libretto by John Philip Kemble, afterpiece, 1794, London; an "English'd" version of the Cherubini opera, compiled by Storace, largely with Cherubini's music).

The Glorious First of June (libretto by James Cobb and R. B. Sheridan, afterpiece, 1794)

The Cherokee (libretto by James Cobb, afterpiece, 1794, London)

The Three and the Deuce (libretto by Prince Hoare, afterpiece, 1795, London)

The Iron Chest (libretto by George Colman II, mainpiece, 1796, London)

Mahmoud (libretto by Prince Hoare, mainpiece, 1796, London)

 

Balet:

 

Venus and Adonis (1793, London)

 

 

***

Ovoj poznatoj pevačici  A.Mocart je napisao ariju (danas arija ikonu) K 505; a pevala je i njegovu, na primer, K 272.

 

*

 

Mali komentar na te arije, jer se danas nigde na kaže od koga je A.Mocart "kreativno pozajmio" muzičke ideje za te ikona arije. Takođe kada se danas govori o Nancy Storace  spominje se samo A.Mocart, kao da je on tada u Beču bio muzički car, pa se sve vrtelo oko njega. Činjenice iz tog vremena govore sve suprotno od toga.

 

*

K 272

 

Ah, lo previdi!” – “Ah, t’invola” – “Deh, non varcar", K. 272, is a concert aria by Wolfgang Amadeus

 

 

K 272 – A. Mocarta "varijacija" (njegov stil komponovanja) Đovani Pajzijela ("Andromeda"; Milano, 1774.) i J.C. Baha: "Ebben, si vada" for soprano, oboe, fortepiano and orchestra (1 oboe ripieno, 1 bassoon, 2 horns in D, strings). A kako bi trebalo da izgleda – optimalna – imamo kod Bokerinija: Arie accademiche za sopran i orkestar br. 5, G. 548. Slično J.C. Bach - V G15 – "Endimione": br.10 Coro (Nice, Ninfe) ""Se fra queste amene selve " matrica za A. Mocarta.

https://www.youtube.com/watch?v=OUfbvx9FckM

W. A. Mozart - KV 272 - Ah, lo previdi...Ah, t'invola in C minor

 

 

*

K 505

"Ch'io mi scordi di te? ... Non temer, amato bene" (Will I forget you? ... Fear not, beloved), K. 505, is a concert aria by Wolfgang Amadeus Mozart for soprano, piano obbligato and orchestra, composed in December 1786 in Vienna.

 

K 505 - Amadeus "varijacija" Soler i J.C.Bach: "Sventurata, in van mi legno" for soprano, 2 horns and orchestra (2 flutes, strings). 1783. austrijski car Josif II osnovao je novu opersku kompaniju specijalizovanu za italijansku operu bufa. Storase je tokom svog boravka u Beču nastupila u 20 opera. Anđelika u „Il burbero di buon cuore“ Visentea Martina i Solera. Soler "Una cosa rara"; grofica u Salijerijevoj "La scuola de' gelosi"; Mocartova „Le nozze di Figaro”...Ima nekoliko komentara o njenom glasu, ali samo kada je pevala Slerove opere, a ne Mocartove – grof Karl fon Cincendorf: „Duo između Mandinija i Storasa smatram tako nežnim i tako izražajnim da predstavlja opasnost za mlade članove publike. Treba imati iskustva da bi se to videlo hladne glave" (duet "Una cosa rara"). Predstavnici muzike su se oglušili kada je Mocart u „Don Đovaniju“ rekao „Bravo – Una cosa rara“; trebalo je da nam objasne, iznesu, zašto je Mocart to rekao. Umesto toga, zaboravili su Solerove opere. 1786, 1787 Mocart i Salijeri su bankrotirali, njihove opere su izvedene samo 2 puta; Soler je došao i očistio ih metlom, njegove opere su izvedene 100 puta u 19 zemalja, prevedene na 9 jezika. Soler: Una cosa rara (1786); Soler: „Il burbero di buon cuore“ (1786); Soler: "L'arbore di Diana" (1787)

 

https://www.youtube.com/watch?v=E3vapEy69qg

Cecilia Bartoli | ch'io mi scordi di te (Mozart) | Mozartwoche Salzburg 2021

 

 

***

K 272

Ah, lo previdi!” – “Ah, t’invola” – “Deh, non varcar", K 272, is a concert aria by Wolfgang Amadeus

 

 

K 272  - Amadeus "variation" (his style of composing) Giovanni Paisiello ("Andrmeda"; Milan, 1774.) and J.C. Bach  "Ebben, si vada" for soprano, oboe, fortepiano and orchestra(1 oboe ripieno, 1 bassoon, 2 horns in D, strings). And what it should look like - optimally - we have at Boccherini: Arie accademiche for Soprano and Orchestra No. 5, G. 548. Similarly J.C. Bach - W G15 – "Endimione": No.10 Coro (Nice, Ninfe) "Se fra queste amene selve"  matrix for A. Mozart. 

 

 

*

K505

"Ch'io mi scordi di te? ... Non temer, amato bene" (Will I forget you? ... Fear not, beloved), K. 505, is a concert aria by Wolfgang Amadeus Mozart for soprano, piano obbligato and orchestra, composed in December 1786 in Vienna.

 

 

K 505 - Amadeus "variation" Soler and J.C.Bach: "Sventurata, in van mi legno" for soprano, 2 horns and orchestra (2 flutes, strings). 1783 the Austrian Emperor Joseph II founded a new opera company specialising in Italian opera buffa. Storace performed in 20 operas during her stay in Vienna. Angelica in Vicente Martín y Soler's "Il burbero di buon cuore". Soler "Una cosa rara"; Countess in Salieri's "La scuola de' gelosi"; Mozart's "Le nozze di Figaro"...There are a few comments about her voice, but only when she sang Sler's operas and not Mozart's - Count Karl von Zinzendorf: "I find the duo between Mandini and Storace so tender and so expressive that it poses a danger to the young members of the audience. One needs to have had some experience in order to see it with a cool head" ("Una cosa rara" duet). The representatives of music turned a deaf ear when Mozart said "Bravo - Una cosa rara" in "Don Giovanni"; they should have explained to us, presented, why Mozart said that. Instead, they forgot Soler's operas. 1786, 1787 Mozart and Salieri did went bankrupt, their operas were performed only 2 times each; Soler came and cleaned them with a broom, his operas were performed 100 times in 19 countries, translated into 9 languages. Soler: Una cosa rara (1786); Soler: "Il burbero di buon cuore" (1786); Soler: "L'arbore di Diana" (1787).

 

Zoran Stokić

21.09.2022.