Ugašena stranica Filološke nakon kritika zbog objave o padežima

KULTURA Autor:N1 Beograd, nova.rs, Južne vesti, Danas31. okt. 202115:00 > 15:0626 komentara

Novinari osudili kampanju Filološke gimnazije – vređa ljude sa juga Srbije.

„Mnogo mi je žao što je to tako ispalo, zato što to nije bila dečija namera, jer oni sami imaju problem sa padežima i oni su hteli da povežu sa Tomom Zdravkovićem koji je iz Leskovca i da naprave aktuelnom celu priču. Dakle, deca rade taj „Digitialni bukvar“, tako da već bi trebalo da bude poslato izvinjenje i devojčica koja kreira taj deo da se pozabavi tom stranom“, rekla je tada direktorka.

Ona je dodala i da objava na društvenoj mreži Instagram nije stav Gimnazije. Sam post, koji je brzo postao viralan, ubrzo je uklonjen, a usledilo je izvinjenje škole.

Među onima koji su oštro reagovila na ovaj post su redakcije Jug pressa i leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč. Novinari dve redakcije ocenili su da se u kampanji ljudi sa juga Srbije pominju u ponižavajućem i pežorativnom smislu i da takvo pitanje, retoričko ili ne, ne bi smelo da stoji na društvenom nalogu škole „koja bi trebalo da baštini vrednosti jezičkog, dijalektskog i svakog drugog pluralizma“.

Iako je cilj, kako piše na sajtu, povećanje nivoa digitalne pismenosti u Srbiji, mnogi građani sa juga zemlje uvređeni su jer su u pomenutoj objavi prikazani kao antipod „vrednostima“ za koje se zalažu promoteri ovog projekta i gimnazija kao takva, objavio je Jug press.

Među stručnjacima koji su reagovali na ovaj propust je i profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu Boban Arsenijević, koji je u autorskom tekstu za „Južne vesti“ najpre istakao da „neznanje šta je digitalna pismenost nosioci projekta dopunjuju neznanjem kako se ona može unapređivati“, kao i da se veština i kultura ponašanja u digitalnoj sferi ne može poboljšati na taj način. Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih aspekata digitalne pismenosti je etika ponašanja u digitalnoj sferi.

„Jezički stereotipi su prirodna pojava: ljudi teže da za neke jezičke varijetete vezuju različite osobine. Najosnovnija etičnost, digitalna i svaka druga, podrazumevaju da stereotipe ne treba iskazivati, da ne treba diskriminisati i stigmatizovati različite grupe i populacije, te da što je šira ciljana publika poruke – to oprezniji valja biti u ovom pogledu. Tako i ovde, ovim uvredljivim tekstom, projekat snažno deluje suprotno svom deklarisanom cilju – umesto da pomaže u ovladavanju digitalnom pismenošću, on ispoljava njen najdrastičniji nedostatak“, istakao je profesor.

Projekat „Digitalna ekspedicija“ pokrenut je na inicijativu kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić, a realizovan je uz podršku USAID, Propulsion i ministarstava Vlade Srbije

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Poslato izvinjenje"? Ne (!) 

Svakodnevna slika i prilika neuspešnog kolektivističkog društva. U „zatvorenim sistemima“ (despotskim, teokratsko/verskim, nacionalističkim, komunističkim) -„kolektivističkim“ sistemima budući da vođe znaju - apsolutno - nepogrešivo - šta je dobro - šta je istina - za kolektiv – čovek  je tretiran kao predmet, alat koji se može uključiti ili isključiti, upotrebiti ili baciti. Čovek (individua) je inferioran u odnosu na zajednicu, kolektivni moral ili naciju, u takvom sistemu on gubi samopoštovanje, ne dostiže samoispunjenje, nema priliku da razvije svoje sposobnosti. U „otvorenim sistemima“ pak - tamo gde liberalizam veruje u individualizam u slobodu i autonomiju pojedinca – pojedinac ima svoj život pod kontrolom, on određuje svoju sudbinu. Individualizam vodi ka samopoštovanju, samoispunjenju, samorazvoju i emancipaciji. Kolika je moć sadržana u otvorenim društvima najbolje pokazuje to da je nova nauka (industriska revolucija, elektronska revolucija....) nastala baš u liberalnoj Enleskoj a ne u osmanskom carstvu, Vizantiji, Rusiji, Kini, Indiji... U engleskom liberanom duštvu pojavili su se Njutn, Prišli, Darvin tvorci fizičke, hemiske i biološke - nauke.... Znači planta Zemlja u svom svakodnevnom životu, zapravo koristi "proizvode" naučne-tehnike i naučne-tehnologije, koje je stvorilo (engleskgo društva) tj. koje je stvorilo oko  1% svetske populacije; znači onih 99% šta su oni stvorili?

 

Zoran Stokić

31.10.2021.

 

Da li bi nas Frojd „izlečio“?

 

Mnogi misle da bi nas Frojd „izlečio“. Nažalost ne bi, zašto? Frojd je pokušao da objasni psihološke fenomene u republikama i monargijama a mi smo preko 700 godina živeli u “despotskim sistemima” to je potpuno druga psihologija, nažalost nema Frojda koji se time bavio, nešto od toga je kazao Andruć u “Prikletoj avliji”, Selimović u “Derviš i smrt”, A.P.Čehov u svojim dramama (kao i u delu “Paviljon br:6), kao i  Karl Vitfolgel (“Orjentalan despotija”; "birokratske države"="depostske države"). Ljudsku prirodu karakteriše: predispozicija za učenje, količina inteligencije, količina ematije – ta je ljudska priroda  ista i u društvima lovaca/sakupljača,..., i u despotskim društvima i građanskim republikama i monarhijama, industriskom društvu kao i u našem informacionom  društvu. A  - razlikujemo se  (sva ta navedena društva) - po načinu kako organizujemo društvo (sistem institucija i ljudi koji ih čine), po psihologiji, po količini znanja, po metodama dolaženja do znanja, po primarnim elemntima kulture. Ali pošto naša elita ni u 21 veku nije savladala osnovne pojmove znanja sholastike iz 12 veka, na primer, pojam „jednakosti“ to je to!  Predmet x je s predmetom y jednak samo s obzirom na neko svojstvo S. Relacija „jednakosti“ je tromesna relacija. Dijamant  i komad grafita za pravoslavne teologe u srednjem veku (i za našu elitu do danas) su uvek „različiti“ jer ti telozi (i naša elita do dana današnjeg) nisu savladali taj treći (najvažniji element) u pojmu „jednakost“ – jednakost je uvek u osnosu na neko svojstvo S; za njih je relacija „jednakosti“ ostala dvomesna zdravorazumska  relacija. Iako deluju tako različito postoji svojstvo S (od čeka se sastoje? Od ugljenika) koje ih čini jednakim. Dijamant je jednak komadu grafita u odnosu na svojstvo da se sastoje od uljenika. Ako smatrate da je svojstvo S (izgled) ili da je svojstvo S (tvrdoća) onda dijamant i komad grafita nisu jednaki. A kad niste savladali ni pojam “jednakosti” (još od 12 veka !) ne uviđate da je potreban "Frojd" koji bi objasnio psihološke  fenomene despotskih država, da je potreban Veber, Dirkem, Spenese koji bi objasnili fenomene sociologie despotskih država i tsl. Čak i u listu “Danas” nisu imali razumevanja za ovih 10 rečenica teksta o pojmu “jednakosti” (tekst nisu objavili krajem septembra/početkom oktobra 2021.) valjda im se učinilo "preteranim" tvrdnje o zaosalost naše političko, kultruno, naučne - elite za koju je jednakost još uvek “dvomesna” relacija (znanje od pre 12 veka) – ali način (svakodnevni primeri) kako naša elita koristi pojam "jednakosti" govori o njihovoj zastarelosti; jedan primer: misle oni Srbij je “država” - isto – (kao) države: SAD, Kina, Rusija saberi/oduzmi zdravorazumski oni zaključuju znači Srbija je "jedanka" (=) sa SAD, Kinom, Rusijom - e pa takvu  politiku i vode. I dokle nas je dovela ta politika? Do samouništenja. "Jednakost" kao tromesna relacija kaže: „Država“ Srbija je "jednaka" „državama“ (SAD, Kini, Rusija) u odnosu na Svojstvo: „biti članica UN“ ali u odnosu na Svojstvo: „veto u UN“ (Srbija nema veto u UN) a SAD, Kina, Rusija imaju - znači da Srbija nije „jednaka“ sa državama (SAD, Kina, Rusija).

 

Zoran Stokić

30.10.2021.

 

Francuski časopis posvećen Danilu Kišu: Jedan od najvećih pisaca 20. veka

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd28. okt. 202115:43 > 16:26

Izvor: Danilo Kiš Foto:Screenshot/Youtube

 

 

Nedavno objavljeni septembarski broj uglednog francuskog književnog časopisa "Atelier du roman" iz Pariza u celini je posvećen književnosti Danila Kiša.

 

Predstavljen pod naslovom „Danilo Kiš ili Glas umetnosti“, ovaj broj časopisa „Atelier du roman“ donosi i dva Kišova eseja iz prve polovine osamdesetih godina: „Homo poeticus, uprkos svemu“ i „Saveti mladom piscu“.

 

Pored toga, časopis objavljuje tekstove o Danilu Kišu i njegovoj književnosti čiji su autori francuski, američki, nemački, španski, italijanski, mađarski, rumunski, srpski, kao i autori s područja bivše Jugoslavije.

 

“Što vreme više prolazi, Danilo Kiš je sve aktuelniji. Njemu smo posvetili naš osmi broj u jesen 1996. godine. Sada mu se još jednom vraćamo. Da nastavimo da učimo od jednog od najvećih pisaca dvadesetog veka. I nastavićemo da razgovaramo o njemu, svakako“, kaže u uredničkom uvodniku Kišovog broja časopisa „Atelier du roman“ Lakis Proguidis, književni kritičar i esejista, i sam autor jednog od eseja u ovom izdanju časopisa.

 

Među autorima tekstova nalaze se Gi Skarpeta, Ilma Rakusa, Kristijan Salmon, Norber Čarni, Antonio Munjoz Molina, Džon Koks, Žan Pjer Morel, Miljenko Jergović, Viktorija Radič, Mark Tompson, Katarina Volf-Grishaber, Simona Kareta, Muharem Bazdulj, Ivana Velimirac, Aleksandar Kostić, Filip Čolović.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U brilijantnom eseju „Knjiga kraljeva i budala“ Danilo Kiš detaljno istražuje poreklo i sudbinu „Protokoli sionskih mudraca“ (antisemitski pamflet koji opisuje jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom - najpoznatija istorijska podvala) štampana 1903. u ruskom listu „Znamja“; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije, i antisemit – kopirajući  francuskog pisca i satiričara Morisa Žolija „Razgovor između Makijavelija i Monteskjea na onome svetu“, napisanog 1864. godine kao kritika politike Napoleona III; delo nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji. Dijalog se vodi između Makijavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Monteskijea, koji govori sa liberalnih pozicija. Poglavlja Protokola od broja 1 do 19 prate Žolijev „Dijalog“ od poglavlja 1 do 17 na mnogim mestima od reči do reči.

 

Zoran Stokić

28.10.2021.

 

Decenija od smrti Konstantinovića: Veliki pisci rastu i nakon smrti

 

KULTURA Autor:Danas27. okt. 202113:319 komentara Izvor: Foto / Danas

 

“Radomir Konstantinović stoji, po mom dubokom uverenju, a istraživanja to i pokazuju, u onoj brazdi koju je u našoj kulturi započeo Dositej Obradović, a preko Vuka do Svetozara Markovića i Jovana Skerlića, ta se brazda prepoznaje doista kao kod u kulturi po principu vrednovanja i prevrednovanja. U tom smislu, Konstantinovićevo delo je doista, i mislim da se ta teza ne može osporiti, duhovna vertikala u srpskoj kulturi i šire”, govorio je Mirko Đorđević, sociolog religije, potpredsednik pokreta "Novi Optimizam" koji je 2012. godine podržao inicijativu Pokreta da se godišnjica smrti primereno obeleži i to u tri grada, rodnoj Subotici, Novom Sadu i Beogradu, prenosi Danas.

Govoreći o Srbiji devedesetih godina u jednom od retkih intervjua koji je dao srpskim medijima Konstantinović kaže: “Da vam kažem: borba protiv nacionalizma jeste borba protiv samoće. Zašto? Zato što je samoća egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalističkog s početka devedesetih godina. Ovo što vam sad kažem rekao sam pre deset godina, na početku Druge Srbije, na dan 11. aprila 1992. godine. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija naći se u njemu. Mislim na prijateljstvo, kao na privilegiju – valjda najveću od svih privilegija. Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina moguća budućnost Srbije.”

Svojim delom „Filozofija palanke“ i esejističkim aneksima u njoj, Konstantinović je započeo jedan veliki posao koji se zove fenomenologija palanke. Njegovo obimno delo u osam tomova „Biće i jezik“ primer je da se iz jezika i iz pesničkih vrednosti izvlači zdravi duh srpske kulture koja se opire palanačkoj učmalosti koja počinje i završava se organskom kulturom, smatra Mirko Đorđević: „U tom smislu, on je redak sa svojim delom ne samo u srpskoj književnosti nego i u književnostima drugih naroda sa kojima je naš jezik blizak. Konstantinovićevo delo izrasta, i uvek se čita, jer velikim piscima je i posle smrti suđeno da rastu. Uvek smo ga oslovljavali sa Učitelju, a on bi na to samo odmahivao rukom”, seća se Đorđević koji je u ime Novog Optimizma predložio i da jedna ulica u Subotici ponese ime velikog esejiste i polihistora naše kulture, kao i to da se njegova obimna ostavština objavi.

Godinu i po dana od formiranja, a skoro tri godine od smrti uglednog pisca i filozofa, 2014. godine je u Subotici održana prva, konstitutivna sednica Saveta za očuvanje intelektualnog nasleđa Radomira Konstantinovića. Jedna od odluka Saveta jeste organizovanje manifestacije „Dani Radomira Konstantinovića“ u oktobru te iste godine, i to upravo u Subotici, gradu u kojem je ovaj veliki evropski intelektualac rođen, a predviđeno je da time ubuduće budu obeležavane godišnjice njegove smrti, 27. oktobra. Do danas, od planiranih svih 30 sabranih knjiga, objavljeno je ukupno 15 tomova što predstavlja izdavački podvig i ispunjenje misije koju je Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića zacrtao sebi kao najvažniji cilj još u danima kada je osnovan.

Tada je istoričarka Latinka Perović izabrana za predsednicu Saveta, a jedan od članova, Živan Berisavljević, najavio da će program obeležavanja i negovanja nasleđa Radomira Konstantinovića obuhvatati i kulturne manifestacije, okrugle stolove, ali i dodeljivanje nagrade sa njegovim imenom i istakao da će se “nagrade dodeljivati laureatima sa celog prostora druge Jugoslavije i onih zemalja u kojima je njegovo delo očevidno imalo odgovarajuće interakcije“.

Za članove Saveta izabrani su tada književnici, kulturni radnici i javne ličnosti koje su bile Konstantinovićevi bliski saradnici, ili su se pak profesionalno bavili njegovim radom: Latinka Perović, Živan Berisavljević, Gojko Tešić, Radivoj Cvetićanin, Ivan Milenković, Laslo Vegel, Boško Krstić, Oto Tolnai, Boško Kovačević i drugi.

Na dan kada je navršeno šest godina od kada nas je napustio Radomir Konstantinović, u Subotici i u Novom Sadu je održana promocija knjige „Konstantinović. Hronika“ Radivoja Cvetićanina, a reč je o do sada najopsežnijoj biografiji Radomira Konstantinovića.

Na promociji u Novom Sadu govorili su brojni intelektualci, poznavaoci Konstantinovićevog dela. Novinar i pisac, Teofil Pančić, je tom prilikom izjavio: “Iako autor i izdavači insistiraju na tome da je knjiga hronika, radi se o biografiji, a da to ne znači da se ne radi i o hronici. Ovo jeste jedna biografija utoliko što istinski, znalački, posvećeno, temeljito, studiozno, lucidno i pametno govori o životu i radu Radeta Konstantinovića, a jeste hronika u jednom drugom smislu jer predstavlja hroniku društva u kojem je Konstantinović živeo i radio. Što je to hronika vremena, epohe, naravi, hronika kulture, politike, mentaliteta, običaja, kontinuiteta i diskontinuiteta kroz koja prolazimo. To su za mene kao čitaoca ove knjige i jedni od najfascinantnijih njenih momenata.”

Nagrada „Radomir Konstantinović“ 2019. godine pripala je ravnopravno novosadskom književniku Laslu Vegelu za roman „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile“, i Radivoju Cvetićaninu, novinaru i piscu iz Beograda, za knjigu „Konstantinović. Hronika“.

„Danas je jasno da je propao pokušaj da se Konstantinović proglasi strancem u srpskoj kulturi – obrnuto, sve je čvršće uverenje da je Konstantinović jedan njen stub, i pitanje je vremena kad će stati uz rame Crnjanskom i Andriću“, rekao je na dodeli nagrade Radivoje Cvetićanin podsetivši da je Konstantinović u književnosti bio „šampion modernizma“, i da je na toj liniji uvek bio „čovek subverzije i pobune“.

Žiri je doneo jednoglasnu odluku da se izuzetno ove godine, povodom desetogodišnjice smrti Radomira Konstantinovića, dodeli deset Povelja „Radomir Konstantinović“ sledećim stvaraocima:

Oto Tolnai: „Skandal: izbor pesama 2001-2017“, KOV, Vršac, 2020.

Bora Ćosić: „Dnevnik 2013-2020“. Lom, Beograd, 2020.

Filip David: „Jesmo li čudovišta“, Službeni glasnik, Beograd, 2019.

Slavoj Žižek: „Kao lopov u noći“, Novi Sad, Akademska knjiga, 2020.

Dragan Prole: „Jednakost nejednakog“, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2019.

Ivan Lovrenović: „Putovi su, snovi li su“, Fraktura, Zagreb, 2020.

Ješa Denegri: „Jedna moguća istorija umetnosti XX veka“, Službeni glasnik, Beograd, 2020.

Božo Koprivica: „Vježbanka Danilo Kiš“, Karioke, Beograd, 2020.

Vlaho Bogišić: „Nedovršeni Bogišićev Ustav i druga međuplemenska razmatranja“, Službeni glasnik, Beograd, 2020.

Tomislav Brlek: „Tvrdi tekst – Uvid i nevid moderne hrvatske književnosti“, Fraktura, Zagreb, 2020.

Takođe, Žiri deli jednoglasno uverenje da je ovaj izbor i autora i dela antologijski po svemu, a ono što je svakako najvažnije – ova ostvarenja su, nesporno, deo konstantinovićevske tradicije modernosti na bivšim jugoslovenskim prostorima.

Nepodeljeno je mišljenje članova Saveta, nekadašnjih saradnika i prijatelja Radomira Konstantinovića, da je njegovo delo ostavilo značajan trag u kulturnom i javnom životu ovih prostora, te da je njihova obaveza da to delo promovišu, dalje izučavaju i stvaraju prostor za nove autore koji će te ideje dalje razvijati.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Konstatinović je bio veliki umetnik i filozof ali kao sociolog ne, zašto? „Drugu Srbiju“ su sačinjavali „kosmopolitski komunisti“, u praksi ih je porazila „prva staljinistička Srbija“ a porazila ih je samo zato što „druga Srbija“ iz ideoloških razloga nikada nije htela da prizna empirijsku činjenicu da je komunizam samo forma despotske političko kulturne matrice vladanja. Za našu levičare iz „druge Srbije“  glavni problem je u „nacionalističkom“ a ne u „totalitarnoj“ praksi; a zapravo je obrnuto - totalitarna praksa -  je podloga na kojoj se uspešno održava "nacionalizam".Tito je umro 1980. a mi još nismo napravili prvi korak u istinsku tranziciju; za tih 41 g uspeli smo da „izgubimo“ i ono malo građana i građanske kulture koje smo stvarili za 200 god nove državnosti koja nas je „povezivala“ sa Evropom. I na našem primeru pokazalo se da je Karl Poper bio u pravu: "nije marksizam samo loš vodič u budućnost nego svoje sledbenike čini nesposobnim da vide šta se događa pred njihovim očima u njihovom sopstvenom istorijskom periodu i ponekad, uz njihovo sopstveno učešće". Sa pogrešnim dijagnozama nije moguće izlečiti bolesnika. Nema „evropske Srbije“ ber kritičkog mišljenja i  intelektalnog poštenja bez sistema nezavisnih institucija (a mediji su u ovako zapuštenom društvu od prvorazrednog značaja) koje bi omogućuju slobone rasprave u svim segmentima društva (politici,...,nauci).

 

Zoran Stokić

28.10.2021.

 

Novi SBB bindž: Serija „Vreme zla“ za sve u Srbiji

SHOWBIZ Autor:PR tekst26. okt. 202110:45 > 12:411 komentar Izvor: Promo

 

Dugoočekivana istorijska drama "Vreme zla", snimljena prema istoimenoj trilogiji romana Dobrice Ćosića od sada je dostupna u okviru istoimenog bindž kataloga, saopštila je SBB kompanija. Svih 15 epizoda serije odjednom, maratonski bez prekidanja i reklama, dostupno je svima u Srbiji.

Priča o porodici Katić iz Beograda između dva svetska rata ekranizovana je u produkciji United Media. Ostavljena žena zaljubljuje se u ratnog druga svog bivšeg supruga, a osim nove idelogije kojoj se građanstvo Jugoslavije ne uspeva odupreti, rat donosi i stradanje, usamljenost i beznađe.

Bogdan Dragović, koga tumači Goran Bogdan, vraća se iz emigracije i pokušava da ponovo uspostavi veze sa Komunističkom partijom iz koje je izbačen. Pored Gorana Bogdana, likove Ćosićevog romana oživela je fenomenalna glumačka ekipa – Žarko Laušević, Nada Šargin, Nebojša Dugalić, Boris Isaković, Nataša Ninković, Pavle Mensur, Isidora Simijonović i mnogi drugi.

“Vreme zla” je svojevrsni nastavak kultne serije „Koreni“ koja je postigla veliki uspeh, a potpisuje ih ista autorska ekipa – Goran Šušljik kao izvršni producent i režiser Ivan Živković.

Korisnici SBB usluga seriju mogu da bindžuju preko EON i D3 platformi, kao i putem EON aplikacije, jednostavnim aktiviranjem usluge za 790 dinara preko MojSBB portala, u SBB prodajnom mestu ili pozivom Kontakt centra.

Oni koji nisu SBB korisnici, seriju mogu da gledaju putem EON mobilne i EON Smart TV aplikacije preko bilo kog interneta u Srbiji. Sve što treba da urade je da aktiviraju uslugu na eon.tv i plate karticom ili da pošalju SMS VREMEZLA na 3355 preko Telenor i A1 mreže. Aktiviranjem ove usluge, dobijaju promotivno sadržaj EON Porodičnog paketa narednih 20 dana.

Korisnici SBB usluga ovu istorijsku dramu mogu da gledaju i na kanalu Nova S od ponedeljka do četvrtka u 21.30 časova.

 

***

Komentar

***

 

 

U korenu same evolucije Homo sapijensa nalazi se  stalno prožimanje između dve „promenljive“ kategorije - „kulturne matrice“ - i „čovekove prirode“. Antroplogija i istorija nam sugerišu da kulturana matrica i čovekova priroda nisu krute nepromenljive forme. U stalno prožimanju utiču jedna na drugu, na primer, stavimo li čovjeka u despotsku kulturnu matricu, on se toj situaciji može prilagoditi, putem konformističkog ponašanja, snižavanjem svojih intelektualnih i moralnih kvaliteta, nepovjerenjem i tsl ali će takva kulturna matica koji se protive njegovoj prirodi izazvati kod njega mentalne i emocionalne poremećaje, neuroze, psihoze – a to će ga terati da promeni te društvene uslove – pošto ne može promeniti vlastitu prirodu; ili će uspeti da promeni društvene matrice ili će mentalno propasti - poludeti - i za sobom povući celo društvo; tako je kroz istoriju nestalo više hiljada društava. A ako uspe pojavljuju se nove - kulturne matrice preživljavanja - koje će mu stvoriti bolje uslove za njegove istinske potrebe. Naša sudbina nigde nije zapisana, mi je stvaramo svojim činjenjem ili ne-činjenjem. Konformista Ćosić i braija koja mu je dodelila prvu NIN nagradu za "Korene", otevši je od Andrića ("Prokleta avlije") kumovala je svojim "činjenjem" da Srbija 1990-2021 postane "Prokleta avlija=Paviljon br:6 (A.P.Čehov)".

 

Zoran Stokić

27.10.2021.

 

„Moj dnevnik Dostojevskog“ – interaktivno predavanje i preispitivanje pisca

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd25. okt. 202114:221 komentar

Izvor: Promo / DOBRO DRVO

 

"Moj dnevnik Dostojevskog" je serijal interaktivnih predavanja koja otvaraju velike teme čuvenog pisca kroz svetlo književne kritike i teorije književnosti, ali i i čitanjem delova "Piščevog dnevnika", dnevnika Ane Dostojevski, pisama pisca i njegovih savremenika i kapitalnih dela Fjodora Mihailoviča.

 

Ovo je tek prvo interaktivno predavanje, a svako od njih otvara po jednu od opsesivnih tema Dostojevskog, sa namerom da jedna po jedna, i u svojim kompleksnim međuodnosima budu istražene kroz ličnost i biografiju pisca.

 

Uz čaj i rusku romantičarsku klasiku, u posebno pripremljene sveske za ovu priliku, posetioci će moći da zapišu svoje misli o temi, dnevnik promišljanja dela Dostojevskog, koji po slobodnoj volji učesnika, može da bude tajni ili javni izraz.

 

Serijal interaktivnih predavanja „Moj dnevnik Dostojevskog“ vodi Jana fon Ti, profesorka svetske književnosti, a prvi se odvija u sredu, 27.10. u 19:30h u kulturno-edukativnom centru „Dobro drvo“, na Banovom brdu.

 

***

Komentr

***

 

 

Pohvalno. Sugestija: Da bi živeli i preživeli potrebo nam je ono što se tradicionalno zove - smisao života i orjentacija u stvarnosti. Šta nam, gledani iz ugla sociologije, nudi Dostojevski? Spasonosnu iracionalnu iluziju. Našu orjentaciju i identitet Dostojevsk vezuje za „povratak veri i produbljivanju ove vere“; Međutim već u njegovo vreme građani, u gradovima i mnogim državama Evrope, su shvatili da moralna pravila nisu apsolutne božije istine, nego da su voljne prirode, da su stvar konvencije - ne u božijim, već u njihovim rukama bila je njihova sociološka evolucija. Religija - ta kolektivna neuroza - je „opasna iluzija“ jer vekovima pokušava da opravda naše „loše institucije“ skojima se ona komformistički „srodila“; takođe ona „otupljuje“ inteligenciju te sprečava razvoj kritičkog mišljenja - a sve sa ciljem da natera ljude da veruju - ne u „stvarnost po sebi“ - nego u njene iluzije. Delo Dostojevskog - kao i sam pojam Boga - predstavljaju primere - poetskih izraza - i treba da budu tretirani kao takvi a ne da se pačaju u stvarnost po sebi. Umesto povlačenja u lažne forme sigurnosti (a tekuća pandemija je to obesmislila) moramo se razvijati tako da smanjujemo svoju „nedovršenost“ kao bića da bi gradili što uspešnije ekološke niše. Rečeno bibliskim rečnikom – jedino biće nakon čijeg stvaranja Bog nije rekao „dobro je“ je čovek. Za sada najbolji orjentir u stvarnosti daje nam građansko/naučno društvo.

 

Zoran Stokić

26.10.2021.

 

Tehnologija: Da li će robot Leo obavljati kućne poslove umesto nas

 

Napravljen je na univerzitetu u Sjedinjenim Državama, a osim što bi mogao da pomaže u kući, Leo može i da leti, hoda, pa čak i da vozi skejt.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 25.10.2021. | 07:44

Pogledati vedeo:

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=25&nav_id=1999550

 

 

Istraživači sa tehnološkog instituta u Kaliforniji bili su inspirisani pticama i insektima kada su kreirali Lea, impresivnog robota koji može da leti, hoda, pa čak i da vozi skejt.

 

On ima pokretljive noge iz više delova i propelere.

 

Mogao bi da se koristi u obavljanju rizičnih poslova, poput kontrole vodova visokog napona ili svemirskim istraživanjima.

 

Ubuduće će možda moći i da obavlja poslove dostave, ali i da pomaže u kući.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Preporuka uz ovaj tekst bi možda mogla da bude:  Stelark (australijski umetnik performansa rođen na Kipru)  postao je promoter koncepta da je "ljudsko telo zastarelo". Do 2007. godine bio je na poziciji glavnog istraživača u jedinici za digitalna istraživanja performansa na Univerzitetu Notingem Trent u Notingemu, Engleska. Trenutno nastavlja svoja istraživanja na Univerzitetu Curtin u Zapadnoj Australiji. Stelarkovi idiosinkratični performansi uključuju robotiku ili drugu modernu tehnologiju integrisanu sa njegovim telom; na primer, daljinsko upravljanje njegovim telom elektronskim mišićnim stimulatorima povezanim na internet. Takođe je nastupao sa robotskom trećom rukom i pneumatskom mašinom za hodanje nalik pauku sa šest nogu; 2007. Stelarc je imao hirurški pričvršćeno ćelijsko uho na levoj ruci i tsl. Slično japanska multidisciplinarna umetnica Mariko Mori - istražuje teme tehnologije, duhovnosti i transcendencije – čovek kao produhovljeni kiborg.

 

Zoran Stokić

25.10.2021.

 

Umetnost: Pikasova dela iz kolekcije čuvenog hotela u Las Vegasu prodata za 94,5 miliona evra

Radovi koji su bili u vlasništvu MGM Rizorts prodati su u hotelu Belađo.

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 24.10.2021. | 16:01

 

Jedanaest umetničkih dela Pabla Pikasa koja su bila izložena u hotelu u Las Vegasu više od dve decenije prodata su na aukciji za skoro 110 miliona dolara (oko 94,5 miliona evra).

 

Radovi koji su bili u vlasništvu MGM Rizortsa prodati su na simboličnom mestu - u restoranu Pikaso u hotelu Belađo.

 

Na aukciji je bilo predstavljeno devet slika i dva keramička komada španskog umetnika, koji je umro 1973. godine.

 

Zbirka obuhvata više od 50 godina umetničkog stvaralaštva.

 

Slika Žena sa crveno-narandžastom beretkom iz 1938. godine, na kojoj je Pikasova ljubavnica i muza Marija-Tereza Volter, dostigla je najveću cenu od 40,5 miliona dolara.

 

U početku se očekivalo da će biti prodata za manji iznos - procenjivalo se između 20 i 30 miliona dolara.

Još jedno remek-delo - veliki portret Čovek i dete (Homme et Enfant) - prodato je za 24,4 miliona dolara.

 

"Visine od skoro dva metra, rad iz 1959. godine je izuzetno impresivan primer Pikasovih dostignuća tokom ove važne faze u njegovoj karijeri", saopšteno je iz aukcijske kuća Sotbi.

 

Za 16,6 miliona dolara, prodata je i slika Mrtva priroda sa korpom voća i cvećem (Nature Morte au Panier de Fruits et aux Fleurs), koju je Pikaso naslikao tokom nacističke okupacije Pariza 1942. godine.

 

"Uprkos razaranjima i teškoćama Drugog svetskog rata, godine između 1940. i 1944. rezultirale su jednim od Pikasovih najplodnijih stvaralačkih perioda", naveli su iz Sotbija.

 

Pre više od 20 godina, američki kazino mogul Stiv Vin, bivši vlasnik hotela Belađo, počeo je da stvara kolekciju Pikasovih dela.

 

Prodaja ovih dela španskog umetnika nastala je kao rezultat želje uprave hotela da u vlastitu kolekciju doda dela žena, umetnika iz zemalja u razvoju i pripadnika manjinskih grupa.

 

Imena kupaca nisu otkrivena.

Rekord za neko Pikasovo delo iznosi 179,4 miliona dolara.

Toliko je jedan kupac platio za njegovu sliku Žena iz Alžira 2015. godine.

Najskuplje prodata Pikasova dela:

Žene iz Alžira - 154 miliona evra (2015. godine)

Devojka sa korpom cveća - 135 miliona evra (2018. godine)

Akt, zeleno lišće i poprsje - 91,4 miliona evra (2010. godine)

Dečak sa lulom - 89,2 miliona evra (2004. godine)

Žena koja sedi kraj prozora (Marija-Tereza) - 88,7 miliona evra (2021. godi)

 

***

Komentar

***

 

 

Ironija - sada Pikasove slike kupuju "plutokrate"! Krećući se na tragu Galilej ("Il Saggiatore") "da je knjiga prirode napisana matematičkim jezikom, tj. krugovima, trouglovima, kvadratima, loptama, kupama i piramidama" Pol Sezan 1904. stvara "kubizam": "ceo realni svet sastoji od kocke, kugle i valjka, odnosno geometrijskih oblika na koje se svi oblici mogu rastaviti da bi se naslikali". Sada su sinonim za kubizam Žorž Brak i Pikaso. U statičan geometrisku kubizam dinamiku, dinamiku boja uneo je ipak "futurizam". Futurizam je rođen u Italiji oko pesnika Filipa Tomasa Marinetija – i on kao kubisti odbacuje estetsku tradiciju i uzdiže savremeni svet, posebno urbanu civilizaciju, mašine i brzinu. Futuristi su šurovali sa fašistima, komunistima tj. sa svima onima koji su bili protiv građanskog društva; umesto "građanskog individalnog morala" zagovarali su "revolucionarni kolektivistički moral". U "Manifestu futurizma" 1909. Marineti kaže: „uništiti muzeje, biblioteke, svaku vrstu akademije...Mi ćemo slaviti rat — jedinu svetsku higijenu — militarizam, patriotizam..." Ali ironija je i to što kubisti i futuristi neće videti kakav su nam antihuman svet ostavili – jer šta je drugo i moglo proizaći iz njihovih nekrofilskih ideja koje su umesto "razvoja čoveka" preferirale budućnost kiborga, velikih, brzih mašina, buku fabričkih hala i tsl.

 

Zoran Stokić

24.10.2021.

 

Zec: Živimo metastazu sistema gde Vučić gazduje državom

 

BIZNIS Autor:Beta, novine Nova23. okt. 202108:47 Izvor: N1

 

Ekonomista Miodrag Zec ocenio je da je u Srbiji na delu "metastaza sistema u kojem je jedan čovek postao glavna i neprikosnovena društvena institucija i koji bitno predodređuje kretanje kapitala, raspodelu vrednosti, jednom rečju gazduje državom".

 

On je za list Nova ocenio da je najveća zabluda predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ujedno širi društveni problem, to što misli, ili bar „javno saopštava da tako misli – da može da pokrene ekonomski sistem“.

 

„Ne može. Ekonomski sistem se pokreće sa masom privatnih inicijativa u jednom predvidivom i jasnom algoritmu“, rekao je Zec, koji je profesor Filozofskog fakulteta u penziji.

 

Prema njegovim rečima, u političkom modelu „gde je vlast koncetrisana na jednom mestu, jedino je moguć oligarhijski sistem i mi to imamo“.

 

„U njemu su podobni ljudi koji imaju pristup centru moći, a centar moći je direktno povezan sa centrom emisije novca. I taj oligarhijski kapitalizam nastaje i razvija se preraspodelom koja se vrši preko monetarnog sektora i raznih privilegija. Nijedan oligarhijski sistem nema jaku proizvodnu bazu, on je vezan ili za resurse i prirodna dobra ili za pristup jeftinom novcu“, naveo je Zec.

 

***

Komentar

***

 

Kratko i jasno prof Zec je rekao esenciju. Samo bi dodao da su su ti "centralistički" sistemi  (gde smo mi kao narod živeli) svi odreda ekonomski i društveno propali u bedi i ratovima - vizantisko/osmansko/komunistička faza. Zec: "Ekonomski sistem se pokreće sa masom privatnih inicijativa u jednom predvidivom i jasnom algoritmu“ - koji je počeo da se stvara u gradovima Zapada počev od XII veka.

 

*

 

Samo jedan primer iz klasične muzike. Kako su muzičke ikone Vivaldi, Hendl, Bah, Mocart,..., postale muzičke "ikone"? Pa u konkurenciji, takmičili se sa veoma dobrim savremenicima. Na libereto "Artaserse" Metastazija 94 kompozitora napisalo svoje opere (Artaserse: Vinči, Hase, Ferandini, Gluk, Graun, Duni, Galupi, Jameli, Johan Bah, de Majo, Arne, Pičini, Šakini, Malfredini, Misliveček, Paizjelo, Alfonsi, Čimaroza,...,), slično na libreto "Olipijada" 72 kompozitora (Kaldara, Vivaldi, Pergolezi, Leo, Traeta,...,) napisalo svoje opere. Bez sinteze brojnih dela predhodnika i savremenika, BEZ KONKURENCIJE - NADMETANJA nema ni tih "ikona". Mocart kada je izgubio posao u Salzburgu, prošao je 1777/1778 više gradova (Augsburg, Mannheim, Pariz i Minhen) i u njima nije uspeo da se zaposli jer je bilo i te kako dobrih kompozitora....Slično je bilo i sa Betovenom, zvezde su bile: Méhul,Vranicki, Vanhal, Dušek, Humel, Cramer,....

 

 

Zoran Stokić

23.10.2021.

 

 

Klimatske promene, COP26: Svetski političari tajno lobiraju za promenu UN izveštaja o klimi, otkrivaju procureli dokumenti

 

Moćne države traže od Ujedinjenih nacija da u izveštaju pokažu da je potreba za prestankom korišćenja fosilnih goriva manja nego što zapravo jeste.

 

IZVOR: BBC ČETVRTAK, 21.10.2021. | 11:29 -> 19:29

 

Procureli dokumenti do kojih je došao BBC pokazuju da pojedine države lobiraju za promenu ključnog naučnog izveštaja o klimatskim promenama. Saudijska Arabija, Japan i Australija su neke od zemalja koje traže od Ujedinjenih nacija da u izveštaju prikažu kako je potreba za prestankom korišćenja fosilnih goriva manja nego što zapravo jeste.

Neke bogate zemlje takođe preispituju politiku davanja novca siromašnijim zemljama kako bi prešle na zelenu energiju. "Lobiranje" je pokrenulo pitanja pred klimatski samit COP26 koji će biti održan u novembru. Procurele informacije takođe otkrivaju da se pojedine zemlje nisu zadovoljne preporukama UN oko toga šta treba preduzeti povodom klimatskih promena.

Dokumenti su se pojavili samo nekoliko dana uoči samita na kojem će države doneti važne odluke o tome kako da uspore klimatske promene i održe globalno zagrevanje na rastu od 1,5 stepeni. Među procurelim papirima je više od 32.000 dopisa koje su sačinile vlade, kompanije i drugi zainteresovani za izveštaj koji naučnici pripremaju za UN, a koji treba da odgovori šta je najbolji način za borbu protiv klimatskih promena. Ovakve "izveštaje o proceni" naučnici rade na svakih šest-sedam godina u sklopu Međuvladinog panela za klimatske promene, tela UN koje je posvećeno naučnom izučavanju klimatskih promena.

Na osnovu ovih izveštaja, države sveta odlučuju koje korake da preduzmu u borbi protiv klimatskih promena. Najnoviji izveštaj biće ključni dokument u pregovorima na samitu u Glazgovu. Autoritet ovih izveštaja delom je zasnovan na činjenici da praktično sve vlade sveta na osnovu njega pokušavaju da postignu konsenzus. Komentari vlada do kojih je došao BBC imaju jaku konstruktivnu komponentu koja treba da doprinese kvalitetu završnog izveštaja. Kopija komentara i poslednji nacrt izveštaja su predate timu istraživačkih novinara britanskog Grinpisa, koji su ga prosledili BBC-ju.

Fosilna goriva

Pojedine države i organizacije smatraju da ne treba smanjivati upotrebu fosilnih goriva u svetu onim tempom koji izveštaj preporučuje, pokazuju procureli dokumenti. Savetnik u Ministarstvu za naftu Saudijske Arabije zahteva da se "fraze poput 'potreba za hitnim i ubrzanim akcijama koje bi ublažile situaciju na svim poljima' izbace iz izveštaja".Jedan viši zvaničnik australijske Vlade nije zadovoljan zaključkom da je neophodno zatvoriti sve elektrane na ugalj, iako je stavljanje tačke na upotrebu uglja jedan od ciljeva konferencije COP26.

Saudijska Arabija je jedan od najvećih proizvođača nafte u svetu, a Australija je veliki izvoznik uglja. Viši naučni saradnik indijskog Centralnog instituta za rudarstvo i istraživanje goriva, koji ima jake veze sa vlastima u Indiji, upozorava da će ugalj verovatno ostati stožer proizvodnje energije u narednim decenijama i to zbog, kako kaže, "ogromnih izazova" da se obezbedi pristupačna električna energija.

Indija je već drugi najveći potrošač uglja u svetu. Brojne zemlje zalažu se za nove i trenutno skupe tehnologije za prikupljanje i trajno skladištenje ugljen-dioksida pod zemljom. Saudijska Arabija, Kina, Australija i Japan, države koje su veliki proizvođači ili korisnici fosilnih goriva, kao i Organizacija zemalja izvoznica nafte - Opek (Opec), podržavaju korišćenje ove tehnologije. Smatra se da bi tehnologija mogla značajno da smanji emisije koje nastaju korišćenjem fosilnih goriva u elektranama i drugim sektorima industrije. Saudijska Arabija traži od naučnika UN da obrišu zaključak da se "sektor energetskih sistema mora usmeriti na dekarbonizaciju i brzi prelazak na izvore bez ugljen-dioksida, kao i aktivno ukidanje fosilnih goriva".

Argentina, Norveška i Opek takođe osporavaju taj deo izveštaja.

Norveška tvrdi da UN naučnici treba da ostave mogućnost korišćenja tehnologije prikupljanja ugljen-dioksida kao potencijalnog oruđa za smanjenje emisija nastalih korišćenjem fosilnih goriva. Nacrt izveštaja uvažava činjenicu da bi ova tehnologija mogla da odigra neku ulogu u budućnosti, ali ukazuje na neizvesnost u pogledu izvodljivosti takvog poduhvata. "Veoma je nejasno u kojoj bi meri korišćenje fosilnih goriva u kombinaciji sa ovom tehnologijom bilo kompatibilno sa ciljevima 2C i 1,5C Pariskog sporazuma", navode. Ujedinjene nacije su 2007. dobile Nobelovu nagradu za doprinos koji je Međuvladin panel za klimatske promene dao nauci o klimi, kao i za ključnu ulogu koju su odigrale u naporima da se stane na put klimatskim promenama.

Smanjenje upotrebe mesa u ishrani

Brazil i Argentina, dva najveća proizvođača goveđih proizvoda i stočne hrane u svetu, snažno se protive dokazima predstavljenim u nacrtu izveštaja da je neophodno smanjiti potrošnju mesa kako bi se smanjile emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte. U nacrtu se navodi da "biljna ishrana može da doprinese smanjenju emisija ovih gasova do 50 odsto, dok zapadna ishrana podrazumeva više nego intenzivne emisije".

Brazil tvrdi da to nije tačno. Obe zemlje pozivaju autore da obrišu ili promene delove izveštaja koji se odnose na ulogu "biljne ishrane" u borbi protiv klimatskih promena i gde stoji da je govedina "hrana sa visokim sadržajem ugljenika". Argentina takođe traži da se iz izveštaja uklone pozivi na uvođenje poreza na crveno meso i međunarodna kampanja "Ponedeljak bez mesa" koja podstiče ljude da se odreknu ove namirnice jednom sedmično. Pivom u borbu protiv klimatskih promena

Izdvajanja za siromašnije zemlja. Najveći broj komentara Švajcarske odnosi se na prepravke delova izveštaja u kojima se navodi da zemljama u razvoju treba podrška, naročito finansijska, koju treba da obezbede bogatije zemlje kako bi se postigli ciljevi za smanjenje emisija. Na konferenciji o klimi u Kopenhagenu 2009. godine dogovoreno je da će razvijene zemlje svake godine, zaključno sa 2020, izdvajati 100 milijardi dolara za finansiranje klimatske reforme u zemljama u razvoju, pri čemu cilj još uvek nije ostvaren.

Stav Švajcarske deli i Australija. Kako navode, ne zavise sve molbe zemalja u razvoju da im se pomogne oko borbe sa klimatskim promenama od inostrane finansijske podrške. Takođe smatraju da konstatacija o nedostatku kredibilnog javnog angažovanja na ovom polju predstavlja "subjektivan komentar". "Klimatsko finansiranje je veoma važan alat za postizanje klimatskih ciljeva, ali nije jedini relevantan alat", rekli su iz Ministarstva životne sredine Švajcarske za BBC. "Švajcarska smatra da sve potpisnice Pariskog ugovora koje imaju kapacitet da pomognu treba da pruže podršku onima kojima je pomoć potrebna".

Upotreba nuklearne energije

Više zemalja, prevashodno iz Istočne Evrope, smatra da ton nacrta izveštaja treba da pozitivniji kada se govori o ulozi nuklearne energije u postavljanju ciljeva na klimatskom samitu UN. Indija ide korak dalje, dodajući da "gotovo sva poglavlja izveštaja odaju negativan stav prema nuklearnoj energiji". Kako ocenjuju, radi se o "proverenoj tehnologiji koja uživa solidnu političku podršku, sa izuzetkom nekoliko zemalja".

Češka, Poljska i Slovačka kritikuju tabelu u kojoj se navodi da nuklearna energija ima pozitivnu ulogu u postizanju samo jednog od 17 ciljeva održivog razvoja koje je postavio UN. Kako smatraju, nuklearna energija može da pomogne u ostvarivanju većine ciljeva. COP26 je globalni klimatski samit koji se novembra održava u Glazgovu, a smatra se ključnim za stavljanje klimatskih promena pod kontrolu. Skoro 200 zemalja stavljeno je pred zahtev da smanje emisije, što bi moglo da dovede do velikih promena u svakodnevnom životu svih nas.

 

***

Komentar

***

 

 

Preporuka, za on koji nisu gledali "The Age of Stupid" - "Doba gluposti "- "zašto ništa ne radimo?" je britanska dokumentarna drama režiserke Freni Armstrong. Pit Postlethvaite glumi čoveka koji živi SAM na zagađenoj zemlji 2055. Koristeći stare snimke iz 2008. godine, on se osvrće na prošlost i pita se zašto niko nije uradio ništa po pitanju zagađenja i globalnog zagrevanja kada je još bilo vremena. Film je premijerno prikazan u Velikoj Britaniji u martu 2009. Da bi se smanjila proizvodnja ugljen-dioksida, premijera je održana u solarnom bioskopskom šatoru u Londonu, a mnogi glumci su putovali biciklima i tako podvukli poruku filma. Na drugoj globalnoj premijeri filma 21. septembra 2009. u Njujorku, zeleni tepih je postavljen za poznate ličnosti, a bivši generalni sekretar UN Kofi Anan stigao je biciklističkom rikšom. Film je podržao Greenpeace u Velikoj Britaniji i finansiran je prodajom akcija 223 osobe i grupe.

 

Zoran Stokić

22.10.2021.

 

Korona virus i vakcinacija: "Skepticizam začinjen strahom” - zašto Bugarska i Rumunija imaju najnižu stopu imunizacije u EU

 

U Bugarskoj je obe doze primilo samo 20, u Rumuniji tek 30 odsto stanovnika, a sagovornici BBC-ja kažu da je jedan od razloga što kampanje promovisanja vakcinacije nisu bile dovoljno ubedljive.

 

IZVOR: BBC SREDA, 20.10.2021. | 10:16 -> 10:50 Rumunija i Bugarska imaju sve više zaraženih, a po broju vakcinisanih su na začelju Evropske unije/Hristo Rusev

Petak je veče, a 26-godišnji Uroš Vasilev šeta ulicama centra Sofije duž glomaznih, ali niskih zgrada komunističke arhitekture i poslovnih objekata u staklu koje vrište na novogradnju. Ovaj momak iz Srbije već nekoliko godina živi i radi u glavnom gradu Bugarske, a na putu je da se nađe sa prijateljima sa kojima ide u izlazak. "Stižemo do bara i saznajemo da je ulaz zabranjen svima koji nemaju negativan antigenski test ili potvrdu o vakcinaciji", prepričava Uroš događaj od vikenda za BBC na srpskom. Pošto nemaju svi iz društva potvrde, kreću ka jednom od punktova za testiranje i vakcinaciju, koji su nedavno otvoreni na nekoliko lokacija u Sofiji.

Zatiču "ogroman red". "Tu je bilo mnogo tinejdžera koji bi radije čekali nego išli kući i čujem dosta komentara tipa: 'Izgleda da ćemo morati da se vakcinišemo, ovo čekanje nema smisla'", kaže Uroš koji je već primio dve doze. Tako izgleda najnoviji pokušaj vlasti u Bugarskoj da podignu stopu vakcinacije u zemlji sa najgorom statistikom u Evropskoj uniji (EU), gde je obe doze primilo samo 20 odsto od 6,9 miliona stanovnika.

Zato je Bugarska zajedno sa Rumunijom, koja ima manje od 30 odsto vakcinisanih među 19,2 miliona građana, u značajnom zaostatku za tempom vakcinacije na nivou EU, gde je obe doze primilo više od 70 odsto stanovnika. Osim pandemije, istočne članice EU ove jeseni potresa i politička kriza - Bugarska je na pragu trećih parlamentarnih izbora u samo godinu dana zato što partije već dvaput nisu uspele da se dogovore oko raspodele vlasti, dok je rumunska vlada u turbulentnom procesu formiranja.

"Narod nema poverenja ni u institucije, ni u zdravstveni sistem", kaže rumunski novinar Dragoš Patraru za BBC na srpskom. U Rumuniji je do sada zaraženo 1,48 miliona ljudi, a preminulo više od 42.000. Bugarska je od početka pandemije registrovala više od 550.000 slučajeva, dok je život izgubilo više od 22.500 ljudi.

"Strah od svega što ima veze sa pandemijom" - novi talas kovida u Bugarskoj

(Doktorka Diana Hristova kaže da je tokom trećeg i četvrtog talasa bilo puno pacijenata na intenzivnoj nezi, a nisu bili vakcinisani/Hristo Rusev)

Ove jeseni Bugarskom hara novi talas pandemije, a samo u poslednjih nedelju dana u proseku je beleženo po 2.800 novih slučajeva dnevno, podaci su Instituta Džons Hopkins.

Prethodni talas, koji je zemlju pogodio na proleće, bio je "izuzetno težak", priseća se specijalistkinja imunilogije, doktorka Diana Hristova. Tada je radila na kovid odeljenju Aleksandrovske bolnice u Sofiji. "Osećala sam se kao da smo u ratnom stanju - većini naših pacijenata bila je potrebna intenzivna nega i nisu bili vakcinisani", kaže Hristova za BBC na srpskom. Doktorka ističe da Bugarska već decenijama ima plan vakcinacije i da sve do pandemije korona virusa "nije bilo problema".

Međutim, podseća, proces vakcinacije protiv Kovida-19 protiče sa tom razlikom što je potrebno potpisati formular o pristanku. "To je zbunilo mnoge ljude, pa svoje lekare pitaju šta da rade", navodi. Hristova ocenjuje da "građani imaju poverenje u lekare", ali da se glas struke "ne čuje dovoljno glasno". "Kampanja je takva da se ljudima od početka uteruje strah i moj utisak je da su uplašeni svega što ima veze sa pandemijom - od zaraze do vakcinacije", navodi.

Zato smatra da je potrebno da se u kampanju uključe "psiholozi i psihijatri". "Ljudima je potrebna pomoć da savladaju taj strah", kaže Hristova. Zbog velikog broja zaraženih i preminulih poslednjih nedelja, vlasti u Bugarskoj su odlučile da uvedu kovid propusnice za ulazak u mnoga zatvorena mesta.

Ministar zdravlja Stojčo Kacarov rekao je da nova digitalna ili papirna zdravstvena propusnica potvrđuje da je neko vakcinisan, da se nedavno oporavio od Kovida-19 ili da je testiran negativno na virus. "Broj inficiranih raste, broj umrlih takođe raste što nas primorava da donesemo dodatne mere", rekao je on. Upozorio je da će mesta koja ne poštuju pravila biti zatvorena.

Bugarska koja ima sedam miliona stanovnika u utorak je prijavila 4.979 novih slučajeva zaraze i 214 umrlih, a dnevni broj inficiranih stalno raste od početka septembra. Prema zvaničnim podacima, Bugarska je u poslednje dve nedelje imala najvišu stopu smrtnosti od korona virusa među zemljama EU Zašto je stopa vakcinacije u Bugarskoj niska

 

Analiza, Cvetelina Sokolova, novinarka iz Sofije

Bugarsko društvo je podeljeno - polovina kaže da su se već vakcinisali ili planiraju, a polovina nije vakcinisana niti im to pada na pamet. Poslednja anketa agencije za istraživanje javnog mnjenja Galup internešenl (Gallup International), sugeriše da je oko 20 odsto Bugara primilo obe doze, a 20 kaže da namerava da se vakciniše.

Međutim, 45 odsto ne planira da primi vakcinu protiv Kovida-19. Reč je uglavnom o mladim ljudima i predstavnici marginalizovanih manjinskih grupa. Dosadašnje mere u Bugarskoj nisu bile stroge kao u nekim drugim zemljama Evropske unije. Prethodna vlada, koja je vodila zemlju tokom prva tri talasa pandemije, kritikovana je da su mere bile proizvoljne i da su se nepredvidivo menjale od blažih u veoma stroge.

Aktuel u prelaznu vladu kritikuju da okleva sa uvođenjem mera, kao i za loše vođenje procesa vakcinacije.Od početka septembra, vlasti u Bugarskoj postepeno uvode nove mere - radno vreme ugostiteljskih objekata je skraćeno zbog čega su ugostitelji protestovali, sportski događaji održavaju se bez publike, nošenje maski u zatvorenom prostoru i gradskom prevozu je obavezno.

"Po metrou i tržnim centrima patroliraju policajci koji proveravaju da li građani nose maske", kaže Uroš Vasilev. Dodaje da "kruže teorije zavere o vakcinama", što je slučaj u mnogim zemljama. Primećuje i da u Bugarskoj nema političkih partija koje šalju radikalne antivakserske poruke, ali nema ni odlučnog poziva na vakcinaciju. "Generano gledano, postoji skepticizam prema institucijama začinjen strahom od vakcina", kaže Uroš.

"Vakcinacija je podelila mnoge porodice" - zašto Rumuni nisu baš ubeđeni da treba da se vakcinišu

(Stanovnici Bukurešta strahuju od uvođenja novog karantina/BBC Sport)

Oktobar u Bukureštu počeo je protestima - hiljade ljudi izašlo je na ulice, buneći se zbog novih mera u prestonici kao što su policijski čas za nevakcinisane i obavezno nošenje maski na otvorenom.

"Verujem u Boga, a ne u Kovid", spisalo je na jednom od transparenata koji su se pre dve nedelje mogli videti među mnoštvom rumunskih zastava na Trgu pobede. Skup je organizovala desničarska partija Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Od početka jeseni, broj novozaraženih u Rumuniji raste, a zemlja prolazi kroz situacija je "najteži trenutak pandemije"- prosek za poslednju sedmicu je 14.300 novih slučajeva dnevno, podaci su Instituta Džons Hopkins. U utorak, 19. oktobra, zabeležen je novi rekordan broj novozaraženih u jednom danu - 18.863, najviše od početka pandemije. "Rumunija još nije dostigla pik četvrtog talasa, nije čak no zaravnala krivu", rekao je ministar zdravlja Seke Atila. Već više od mesec dana, na snazi je vanredno stanje.

Rumunija ima nešto više vakcinisanih nego Bugarska, ali i dalje je daleko od ciljanih 70 odsto - obe doze primilo je tek 5,6 miliona ljudi, što je manje od trećine stanovništva. Otpor je veći među starijima, a pitanje vakcinacije "podelilo je mnoge porodice", kaže 29-godišnji Ovidiju Kondurače koji živi u Bukureštu. "Mnogi moji prijatelji su se vakcinisali, ali roditelje nikako ne mogu da ubedim", kaže. "Vakcinu sam primio zbog zdravlja, da bi mogao da se družim i putujem", priča Ovidiju za BBC na srpskom.

Odluka da se vakciniše razlog je i što se Razvan Bukur, novinar iz Bukurešta, danas oseća kao "crna ovca u porodici". "Mesecima bezuspešno pokušavam da ubedim najbliže da se i oni vakcinišu. "Oni su u strahu zbog lažnih vesti da vakcina može da izazove sterilitet i oslabi imunitet", kaže Razvan koji je nedavno primio i treću dozu. Dodaje da širenju straha doprinose i "pojedini istaknuti političari".

Na primer, senatorka Diana Sosoaka, članica partije AUR, već mesecima privlači pažnju medija Fejsbuk postovima u kojima govori protiv vakcinacije i kritikuje uvođenje mera.

 Poznati rumunski novinar Dragoš Patraru nedavno je, protiv svoje volje, iskorišćen kao primer u jednoj od antivakcinaških kampanja jer se razboleo od kovida pošto je primio dve doze vakcine.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=4547848685237756&set=a.113229305366405

"To što sam se razboleo ne dokazuje da vakcine nisu efikasne - stručnjaci kažu da vakcina štiti od težeg oblika bolesti, ali ne i da se ne možete razboleti", kaže Patraru koji se ovih dana oporavlja kod kuće. Ativakcinaši u Rumuniji su glasni, kažu sagovornici BBC-ja, a kampanja promovisanja vakcinacije koju predvode vlasti nedovoljno ubedljiva. "Od političara sam očekivao više - govore da je vakcinacija dobra, da je okej vakcinisati se, ali te poruke nisu dovoljno jake i kampanja nije uspešna", ističe Razvan.

Šest razloga zašto građani Rumunije zaziru od vakcina

Analiza, Dragoš Patraru, novinar iz Bukurešta

1. Manjak poverenja u vlasti i zdravstveni sistem.

Imamo mnoge primere lekara koji su odbili da se vakcinišu, kao i brojne profesore koji ne žele da prime vakcinu.

2. Političke porukekoje ne ističu važnost vakcinacije.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis je u junu rekao da smo pobedili pandemiju, a premijer Florin Čitu je u avgustu izjavio da će četvrti talas biti lakši nego treći, pa ljudi smatraju da nema potrebe da prime vakcinu.

3. Manjak transparentnosti u donošenju odluka o merama.

Sve odluke donosi grupa "stručnjaka" kojima građani ne vide lice.

4. Medijsko izveštavanje o antivakcinašima.

Mediji su mnogo prostora dali antivakcinašima i ekstremistima, koristeći to za manipulaciju.

5. Poruke crkve.

Religija ima veliki značaj za rumunsko društvo, a ima mnogo primera da su sveštenici vernicima savetovali da ne primaju vakcinu.

6. Obrazovanost građana

Istraživanja pokazuju da je 50 odsto Rumuna funkcionalno nepismeno, što znači da umeju da čitaju, ali ne razumeju napisano.

(U Sibinju, transilvanijskom gradu od 155.000 stanovnika, atmosfera je nešto relaksiranija nego u Bukureštu/BBC)

Vlasti su početkom oktobra pooštrile mere, pa je radno vreme prodavnica skraćeno, a u restorane, kafića, pozorišta i bioskope može se samo sa kovid propusnicama. Medicinski stručnjaci su prošle nedelje zatražili da se u Rumuniji zatvori sve osim vrtića, crkava, frizerskih salona, radnji i pumpi, što vlasti nisu prihvatile.

U Bukureštu su maske obavezne na ulicama, a Razvan kaže da stanovnici poštuju mere. Stanovnici glavnog grada strahovali su od uvođenja još jednog karantina, sličnog onom sa početka pandemije, kada su živeli pod policijskim časom baš kao i stanovnici Srbije. "Bilo je užasno i ne bih voleo da se to ponovi", iskren je Razvan.

Za sada neće biti karantina u prestonici - Komitet za vanredne situacije je prošle nedelje odbio predlog Nacionalnog instituta za javno zdravlje da se ova mera uvede. "Disciplina postoji od početka pandemije", ističe. U manjim gradovima, situacija je nešto relaksiranija.

Ulice Sibinja, grada u Transilvaniji od oko 155.000 stanovnika, gde sa porodicom živi Karmen Kiridis, ovih dana su prazne. Stojeći na prozoru, Karmen vidi kako kiša kvasi gotske krovove, a ljudi pod kišobranima žure kući. "Ali to je samo zbog lošeg vremena, do pre nekoliko dana život je tekao normalno", kaže za BBC na srpskom.

Kao i u drugim gradovima u Rumuniji, i ovde je za odlazak u kafiće, restorane, teretane, pozorišta i tržne centre potrebna potvrda o vakcinaciji ili dokaz da ste preležali kovid. Međutim, kaže Karmen, "organizuju se venčanja i krštenja". "U poslednje vreme su nas više puta zvali i na rođendanska slavlja, ali smo odbili", kaže Karmen. Škole u Rumuniji i dalje su otvorene, a imaju pravo da same odluče da li će nastavu izvoditi uživo ili preko interneta. "Vlast nema hrabrosti da prevede đake na onlajn nastavu", smatra Karmen, majka dvoje dece.

 

***

Komentar

***

 

Kovid je samo kao  "na dlanu" pokazao da se neka društva nisu  "obračunala" sa vekovima atavizma – ako ste izašli iz "Vizantinskog kruga" (Bugarska, Rumunija, Srbija, Rusija i &) to je to. Da li će neko i u 21. veku verovati da bolesti izazivaju virusi ili vradzibine ili sudbina ili farmako-mafija  - nije određeno nama samima, nego je proizvod nečijeg društveno-kulturnog sistema. Mišljenje, verovanje, običaji i oruđa neprestano uzajamno deluju jedni na druge. Ako ste u srednjem veku stvorili univerzitet poput Engleza i &, gde ste magiju, alhemiju, astrologiju, mitsko mišljenje i mitsko opažanje zamenili empirijskom naukom,  ako ste izmislili mikroskop itd., ako svet pokušavate da objasnite empirijom a ne mitovima i teorijama zavera, prirodno je što verujete da covid izazivaju virusi, a ne sudbina i zle čini. Nažalost, narodima izašlim iz Vizantiskog kruga, su već od srednjeg veka nedostajali misaoni instrumenti kojima su, na primer, Englezi raspolagali i kojima su se stalno koristili. Tim društvima  je nedostajalo  - kauzalno zaključivanje - kao sredstvo, kao nit-vodilja u posmatranju sveta oko nas, u donošenju odluka čak i u privatnim životima. Prikrivanje ove činjenice i dičenje time što u srednjem veku neki narodi nisu stvorili univerzitet i parlament nije partiotizam već veleizdaja. To prikrivanje, to „nečinjenje“ da se izgubljeno nadoknadi (u Srbiji naročito poslednjih 30 godina), proizvelo je ovu opasnu stvarnost koju živimo!

 

Zoran Stokić

21.10.2021.