Lažne vesti, društvene mreže i Amerika: Bajden koji ne trepće 17 sekundi - zašto su ljudi poverovali da je snimak dipfejk

 

Lažne tvrdnje o "dipfejk“ Bajdenu postale su viralne.

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 31.07.2022. | 16:38

 

Internetom se širi lažna tvrdnja - da je video snimak američkog predsednikom Džozefa Bajdea koji je objavila Demokratska stranka"dipfejk".

"Dipfejk" je video snimak nastao korišćenjem veštačke inteligencije, koja omogućava da se prikaže da je neko rekao ili uradio nešto što nije ni rekao ni uradio.

Proučili smo taj snimak.

Lažni snimci Putina i Zelenskog kruže društvenim mrežama

Kako je srpski glumac na društvenim mrežama postao ukrajinski ratni heroj

Rat u Ukrajini kao obmana - lažne tvrdnje popularne na internetu

Šta tvrde ljudi?

Korisnici društvenih mreža tvrde da je video doteran tako što je predsednikovo lice "nalepljeno" na telo glumca pomoću veštačke inteligencije.

Na snimku dugom 17 sekundi, Bajden govori o nemirima od 6. januara 2021. godine tokom kojih su demonstranti, pristalice dotadašnjeg predsednika Donalda Trampa, upali u zgradu američkog Kapitola.

Nemire trenutno istražuje kongresna komisija.

Video snimak je u sredu objavljen na zvaničnom Tviter nalogu američke Demokratske stranke i brzo je postao rasprostranjena teorija zavere.

Objave koje dovode u pitanje legitimitet snimka podeljene su hiljadama puta, među kojima i istaknute desničarske komentatore sa američkih televizijskih kanala Njuzmaks i Van Amerika Njuz.

Kako znamo da snimak nije lažan?

Možete da vidite različito osvetljenje korišćeno na dva snimka/BBC

Možete da vidite različito osvetljenje korišćeno na dva snimka/BBC

Jedan razlog zašto ljudi sumnjaju u video je zato što tvrde da predsednik Bajden izgleda drugačije na drugom snimku objavljenom istog dana - za koji su neki takođe tvrdili da je lažan.

Ali razlike u njegovom izgledu očigledno su posledica osvetljenja korišćenog tokom snimanja.

Ljudi tvrde i da je video snimak sumnjiv zato što Bajden ne trepće - ali to nije dokaz da je video dipfejk.

U jednoj objavi koja je retvitovana skoro 40.000 puta kaže se da "normalna osoba trepne 15 do 20 puta u minuti".

Ljudi trepću otprilike 12 puta u minuti, ali je savršeno moguće da ne trepnu tokom vremenskog perioda koji je mnogo duži od 17 sekundi ovog snimka.

Takođe, postoji rez negde na polovini snimka Bajdena koji su tvitovale demokrate, tako da on nije držao neprekinut kontakt očima čitavo to vreme.

Bela kuća je objavila dužu verziju snimka na kom predsednik trepće nekoliko puta.

Uz to, dipfejkovi umeju da trepnu.

"Mnogi ljudi misle da možete da prepoznate dipfejk zato što on ne trepće, što zapravo nije tačno. Možda loše urađen dipfejk ne bi treptao, ali to nije kategorički znak da je nešto dipfejk", kaže Sem Gregori, stručnjak za dipfejk.

"Pre tri ili četiri godine urađeno je istraživanje koje je pokazalo da dipfejkovi ne trepću, ali tehnologija je u međuvremenu uznapredovala i omogućila dipfejkovima da trepću."

Ko širi lažne vesti

Sve teorije zavere i lažne tvrdnje o majmunskim boginjama

Zašto lažna digitalna dvojnica kraljice Elizabete šalje božićnu poruku

Jesmo li već viđali slične tvrdnje ranije?

Neosnovane tvrdnje da je predsednik Bajden hologram, kompjuterski generisana slika, dipfejk, maskiran, kloniran, da ga glumi dvojnik ili da je sniman ispred zelenog ekrana nisu ništa novo.

One se šire na obodima interneta već dugo vremena, a ponekad postaju viralne.

Slične lažne tvrdnje iznošene su i o drugim svetskim liderima, među kojima i bivšem predsedniku Donaldu Trampu.

U martu 2021. godine, snimak Bajdena dok odgovara na pitanja novinara ispred Bele kuće postao je viralan nakon lažnih tvrdnji da je snimljen ispred zelenog ekrana.

Većina ljudi koji iznose ove tvrdnje veruju da takve trikove izvodi Bela kuća kako bi zaštitila predsednika od javnog mnjenja zbog njegovih godina, lošeg zdravlja ili gafova u javnosti.

Neki sa ekstremnije margine teoretičara zavera veruju da je predsednik Bajden uhapšen ili pogubljen, ili da je sastavni deo podle zavere ili marioneta zle elite iz senke koja upravlja svetom.

Te tvrdnje su potpuno neistinite.

Ali u svetu interneta postoji apetit za slične teorije, kao što pokazuje ova najnovija viralna tvrdnja.

Iako najnoviji snimci nisu dipfejk, tehnologija može da se upotrebi da se veštački manipuliše rečima i delima javnih ličnosti.

Početkom godine kružio je dipfejk snimak ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je govorio o predaji Rusiji.

"U većini tvrdnji koje viđamo globalno ne radi se o dipfejku, već samo o ljudima koji žele da poveruju u nešto i ljudima koji ne razumeju šta je tačno dipfejk", kaže stručnjak Sem Gregori.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Toksinomanija  je snažna vezanost  osobe  za neku  "psihoaktivnu supstancu" (greška je u tome što svi misle da to mora biti isključivo  materijalna stvar, može biti i duhovna), koja se ispoljava kao neodoljiva strast za njenim konzumiranjem. Najpoznatije toksikomanijem (1. materijane: alkoholizam, droga i nikotin),(2. ne-materijalna:duhovna ideološka droga). Jer u organizmu sve se svodi na "hemiju" učinci alhohola,  droge, nikotina na mozak su isti kao i učinci "duhovne ideološke  droge", proizvode istu "hemiju" u mozgu – proizvode "ugodnost". Toksikomanija uglvnom dovodi  do - oštećenja organizma - fizičkog, duhovnog i moralnog. Umesto rešavanja stvarnih problema života, umesto čitanja stvarnosti  onakve kakva ona zaista jeste - nastupa redukcija (od 3 dimenzije osoba "vidi" samo 1dimenziju), umesto uspešnog preživljavanja - narkomanija je bežanje u imaginarni svet "ugodnosti" - povratak u stanje apsolutne neodgovornosti za svoje postupke - što u krajnjoj istanci vodi osobu u smrt. I dok kod narkomana (materijalni uzrok) on sam sebe može odvesti u smrt  - narkoman "duhovne ideologije-teorije zavera" - odvodi u smrt čitave grupe, društva, države, planetu Zemlju. Kada sam 1992. pročitao "novi" "Protokol"(stari "Protokol Sionskih mudraca"  1903. poturila Ohrana, ruska tajna policija) dr Džona Kolmana (nepostojeća osoba)"Hijerarhija zaverenika: priča o Komitetu 300" (SAD,1992) - spis o razokrivanju zaverenika koji vladaju iz senke svetom uvideo sam koliko je liberalni svet u opasnosti – nove tehnologije (otada do danas) su tu opasnost uvećale beskonačno!

 

*

Jedan stvarni primer "posmrtne maske". Iz Osmanske i naše istorije. Sulejman I (1494-1566), zvani još i Kanuni — „Zakonodavac“, bio je osmanski sultan (1520—1566) koga mnogi smatraju za najboljeg vladara kog je Osmansko carstvo imalo, zbog velikih ekspanzija, diplomatskih sposobnosti, kao i velikog privrednog i kulturnog napretka carstva pod njegovom vlašću. Pri opsadi  Sigetvara, počev od  6. 08. - Sulejman je umro u svom šatoru  noću 5/6 septembra - bitka je zavrešena 8.09.1566. Da bi izbegao nemire u vojsci, koja je još uvek bila angažovana u pohodu, veliki vezir Mehmed-paša Sokolović je odlučio da vest o sultanovoj smrti  sačuva u tajnosti - dok njegov naslednik Selim ne dođe pred očev kovčeg. Rečenjo učinjeno, kako? Tako što je "naš" umetnik PREPARIO Sulejmana tako "da je izgledao kao živ"; povremno su ga pronosili na nosilima da ga vojska vidi. Ali kako je bilo toplo vreme, vosak se topio, pa je "naš" umetnik stalno morao da popravlja "posmrtunu masku"!

Zoran Stokić

31.07.2022.

 

Hitlerov sat prodat za 1,1 milion dolara, jevrejski lideri osudili aukciju

SVET Autor:BBC30. jul 202213:52 Izvor: Shutterstock

 

Sat za koji se tvrdi da je pripadao Adolfu Hitleru prodat je za 1,1 milion dolara na aukciji u SAD, prenosi BBC.

Na satu marke Huber, prodat anonimnom ponuđaču, vidi se kukasti krst i ugravirani su inicijali A.H, piše BBC.

Jevrejski lideri osudili su aukciju. Međutim, aukcijska kuća, koja je i ranije prodavala nacističke predmete, rekla je za nemačke medije da joj je cilj da „sačuva istoriju“.

U katalogu se za sat navodi da je verovatno poklonjen Hitleru za rođendan 1933. godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Istorija nam ne može kazati šta u datoj situaciji da uradimo, ali nam može pomoći da ne ponovimo greške predhodnika. Fenomeni koji su omogućili Hitlera su "torija zavere", "radio". Od 1945-2022 teorije zavere samo kuljaju, a radio je "mala maca" prema moćima današnjih raznovrsnih medija idelano za nove Hitlere "iz našeg sokaka"!  Hitler je imao brojne „pukotine“ u percepciji stvarnosti, na primer,1942/45; po svedočenju generala, oko strategije i taktike ratovanja, kada je on – iz vojnih izveštaja sa frontova uzimao samo one elemente koji podržavaju njegovo mišljenje, sve druge elemente koji to mišljenje ne podržavaju bi zanemarivao. Generali su kasno uvideli kuda sve to vodi, jer tada je boriti se protiv Hitlera  značilo boriti se protiv Nemačke. Ali kako je Hitler postao učinkovit? Radio/teorije zavere. Šper (na suđenju u Nimbergu): "Hitlerova diktatura razlikovala se u jednoj temeljnoj tačci od istorijskih prethodnica. Pomoću tehničkih naprava kao što su RADIO i ZVUČNIK, osamdeset miliona ljudi bilo je lišeno samostalnog razmišljanja. Pređašnjim diktatorima su trebali visoko-kvalifikovani pomoćnici, čak i na najnižim položajima to su bili ljudi koji su mogli misliti i delovati nezavisno od vođe, a Hitlerov totalitarni sistem je uspeo da mehanizuje sistem komandovanja tako da oni postanu nekritički primaoci naređenja." Teorije zavere – se održavaju na sterotipima,neznanju, aroganciji, sakrivanju brojnih podataka koji obaraju „zavere“; igraju na kartu čovekove želje za sigurnošću i njegovom strahu od slučajnosti. Samo kada „teoretičari zavere“ dođu na vlast, ona (zavera) postaje nešto poput teorije koja objašnjava stvari koje se zbilja dešavaju. Hitler, Gebels,.,su verovali u zaveru sionskih mudraca:kada su došli na vlast, rešili su da je preduprede, da je spreče svojom  vlastitom protiv zaverom.

 

 

Zoran Stokić

30.07.2022.

 

Premijer Španije stigao u dvodnevnu posetu Beogradu

 

VESTI Autor:Beta29. jul18:34

 

***

Komentar

***

 

 

Kada su nas "savetovali" Pentelije Srećkovići, Pašići i & Španiju su savetovali Ortega i Gaset i & -  "Španija se udaljila od Evrope jer se odrekla moderne nauke koja je započela sa Galilejem" ali "bez kulture i nauke nema ni ekonomskog napretka Španije" – rečeno učinjeno, sustigli su Evropu – a mi smo se potpuno udaljili od Evrope. Niko tako jasno nije demistifikovao tu optičku varku koja se krije u pojmu "nacionalne države" kao - Ortega i Gaset: "njene osobeneosti su u samoj njenoj politici, a ne u spoljnim načelima biološke ili geografske vrste." Nacija nipošto nije "narod", još manje može da bude "pleme". Nacija, kao i država, nije ništa materijalno, a ni nešto nepokretno, sputano fizičkim granicama – nego je čista dinamika! To je volja ljudi da se "nešto zajedno uradi u budućnosti" i samo nam se pričinjava da je bila zasnovana na jeziku, krvi, prirodnim granicama i prošlosti. Nacionalna država nastala je onoga trenutka kada je prevaziđen stari statični model načela udruživanja. Persijanci, Rimljani, Osmanlije mogli su da pokore bilo koga i da ga svojim "spoljašnjim" ratničkim veštinama i administracijom – privole da poštuje njihovu vrhovnu vlast – i to je sve! Tek je nacionalna država stvorila trajnu dinamičku koheziju unutar sopstvenog sistema."Kao što krv i jezik nisu temelji nacionalnosti, tako to nisu ni prirodne granice"; ako se vratimo nekoliko vekova unazad, i ovde nas takođe iznenađuje činjenica da su Francuska i Španija rastavljenje na manje 'nacije' koje imaju takođe svoje 'prirodne granice'. Granične planine behu niže od Pirineja ili od Alpa, a vodene međe pliće od Rajne i Lamanša. Ali to samo pokazuje da je prirodnost granica 'relativna' i zavisi od ekonomskih i vojnih sredstava određenog vremena. Granice, dakle, nisu bile početak nacije, već upravo suprotno: u početku su bile prepreka."

Zoran Stokić

29.07.2022.

 

Velika Britanija i klasična muzika: Može li ijedan kompozitor da se meri sa Bahom

 

Skoro 300 godina od njegove smrti, Johan Sebastijan Bah je i dalje je zlatni standard u klasičnoj muzici, a BBC novinar Klemensi Barton-Hil istražuje zašto je to tako.

 

 

IZVOR: BBC ČETVRTAK, 28.07.2022. | 19:48 BBC

 

 

U jutarnjem programu BBC Radija 3 imamo svakodnevnu rubriku po imenu "Bah pre 7".

 

Svakog jutra tokom radne nedelje, neposredno pre 7 sati, puštamo neku kompoziciju Johana Sebastijana Baha - obično nešto što su tražili naši slušaoci, koji se uključuju iz svih krajeva sveta.

 

Nezamislivo je da bilo koji drugi kompozitor zauzme Bahovo mesto u tom terminu.

 

Čak ni Mocart ili Betoven ne bi bili dovoljno dobri.

 

A što se tiče drugih divova muzičkog kanona, Monteverdija, Bramsa, Šuberta, Mendelsona, Vagnera, Malera, Šostakoviča, Bartoka - zaboravite na njih.

 

Tokom trajanja moje emisije, između 6.30 i 9.00 sati, puštam, naravno, mnoge od njih, kao i desetine drugih kompozitora iz svih perioda i stilova, od Adesa do Zemlinskog.

 

Ali Bah, i samo Bah, može da ima vlastiti dnevni termin.

 

Ne želim da kažem da je J.S. Bah svačiji omiljeni kompozitor - naravno da nije, ali on je ultimativni kompozitor.

 

Ludvig van Betoven – gluvi genije čija su remek dela promenila muziku

Noćna muzika - idealna za uspavljivanje

Klasika na plejbek: Upoznajte Džesiku - svirala je četiri godine violinu u lažnom orkestru

 

 

Pokušati objasniti zašto je to tako uzaludan je posao - to je kao slavni citat pripisan nekolicini ljudi da je "pisanje o muzici kao plesanje o arhitekturi".

 

Teško je zamisliti genijalniji mozak od Ajnštajnovog, a opet je on bio taj koji je slavno izgovorio: "Evo šta imam da kažem o Bahu - slušajte, svirajte, volite, obožavajte ga - i držite jezik za zubima."

 

To je dobar savet.

 

Zanemarujem ga samo zbog toga što me jako mnogo ljudi koje sretnem, iz svih sfera života, koji su duboko i trenutno omađijani Bahom, pita - u čemu je njegova tajna?

 

Zašto njegova muzika čini to - i kako? Kako nas to obuzima, menja?

 

I zato, evo nekoliko razloga zbog kojih mislim da je on kumovao klasičnoj muzici. Svoj muzici.

Ljudsko i božansko

Bahovo instinktivno razumevanje ljudske prirode, njegove retorske veštine i njegova urođena sposobnost kao dramatičara bili su neprevaziđeni.

 

Živeći od 1685. do 1750. godine, nije imao drugog izbora nego da piše muziku u čast Boga - a opet i o svemu šta znači biti čovek - voleti, izgubiti, smejati se, biti izdan, izdati, raspasti se u paramparčad ili se osećati toliko celovito da biste mogli da poletite.

 

Sukob, prijateljstvo, očaj, sreća, njegova muzika obuhvata ono što mogu opisati samo kao "celokupnost svega".

 

Čak ni Šekspir ne može da se poredi s njim.

 

Džon Eliot Gardiner, neprevaziđeni dirigent Baha i autor njegove izvrsne biografije Muzika u nebeskom zamku, šali se da je Bah kao ronjenje.

 

"Biti prisutan u Bahovoj muzici nosi sa sobom osećaj tuđinskog, ulazimo u neki drugi svet, kao izvođači ili kao slušaoci.

 

"Stavite masku i uronite u psihodelični svet mnoštva boja", rekao mi je on u skorašnjem intervjuu.

 

Gardiner takođe iznosi upečatljivu poentu o Bahovoj muzici i veri.

 

Zato što kad čujete nešto toliko lepo, teško je ne zapitati se kako je mogao da ga stvori običan smrtnik.

 

 

Gardiner je agnostik, ali priznaje da je blizu da postane hrišćanin kad izvodi Baha.

 

"On je neodoljiv u svojoj ubedljivosti.

 

"Ne mogu da poreknem, čak i dok moj logički um govori: 'ne' - moja duša, moj duh govori: 'Ovo je moglo da potekne samo od nekoga ko ima potpuno verodostojan i uverljiv osećaj za božansko i besmislenost ljudskog postojanja, to su težnje koja su neophodne da bismo shvatili smisao naših života…", priznaje on.

 

Bahova muzika je nastala kroz veru, ali ona je nadrasta.

 

On humanizuje luteransku teologiju svoga vremena i čini je pristupačnom.

 

On čini da se ona obraća ljudima svih vera i nijedne.

 

Gardiner pretpostavlja da Bahove vlastite borbe sa verom, istraživane kroz muziku, čine njegove duhovne komade manje didaktičnim, manje doktrinarnim od drugih.

 

Uzmite, na primer, "marš seljaka u Misi u b-molu, kao suštu suprotnost Hendlovim nedodirljivim anđelima koji nestaju u etru".

 

Taj prizemni element Bahove epske duhovnosti "predivan je paradoks, u njemu je toliko duha, sve je jako stvarno."

 

Bah je pretrpeo stravičan lični gubitak i njegova muzika, iako povremeno prepuna žalosti, nekako je uvek izuzetno utešna.

 

To posebno važi za njegovih dvestotinak kantata, zadivljujući korpus dela koja čine središnji deo njegovog muzičkog univerzuma.

 

Kao što kaže sopran Nensi Argenta: "Bah ume da bude veoma umirujući. Kad se osećate izmučeno, treba vam Bah, a ne Betoven, da vas opusti. On poseduje smirenost zbog koje se ljudi osećaju kao da je sve u redu sa svetom i da će sve biti u redu sa njima."

 

Prva rok zvezda?

Helmut Riling, još jedan izvrsni dirigent Baha, smatra da tek sada postaju očigledne prave razmere Bahove genijalnosti.

 

Kad ga je časopis Gramofon pitao da li je "Bah bio najbolji", on je ovako odgovorio: "On je bio veliki konsolidator, sumirajući sve ono najbolje što je došlo pre njega, istovremeno rafinišući najbolje ideje svoga vremena."

 

I nije dovoljno pogledati samo Bahova lična dostignuća.

 

"On je i neprikosnoveni učitelj", kaže Riling.

 

"Njegova muzika je izvršila uticaj na sve kasnije generacije kompozitora i muzičara - nasleđe koje se proteže sve do današnjih dana. Moj prijatelj Kšištof Penderecki rekao mi je da bez Baha nikad ne bi bila nastala njegova vlastita Pasija po Luki."

 

To, međutim, odlazi mnogo dalje od Penderecog i avangardne klasične muzike: Bahov uticaj na džez, soul, hip-hop i praktično svaki drugi muzički žanr iz dvadesetog veka koji vam padne na pamet je nemerljiv.

 

Ponekad je to veoma očigledno, kao u pesmi hip-hop grupe Sweetbox "Everything's Gonna Be Alright", koja direktno sempluje Bahovu Orkestarsku svitu broj 3. Ponekad je malo prikrivenije, kao kod švedskog det-metal benda Dismember i njegove aproprijacije Bahove Dođi, slatka smrti u pesmi "Life, Another Shape of Sorrow".

 

Kad sam pitala pijanistu Džejmsa Roudsa zašto je Bah bio najveći, njegov odgovor bio je prilično jezgrovit.

 

"Imate čoveka koji je ostao siroče sa deset godina, koji je izgubio 11 od svoje 20 dece dok su bila novorođenčad ili tokom porođaja, čija je prva žena i ljubav njegovog života iznenadna umrla", kaže on.

 

"Imate, dakle, Baha obuzetog tugom, koji spava sa grupi devojkama u galeriji za orgulje, rok zvezdu koja izlazi na dvoboje, tuče se, opija, ali ima radnu etiku pored koje Obama izgleda kao lenština i stvara muziku koja i dalje, 300 godina kasnije, inspiriše, zapanjuje i prebacuje nas u četvrtu dimenziju postojanja."

 

Zbog čega je Grejs Džons najoriginalnija kraljica pop muzike

Ukrajina zabranila rusku muziku na javnim mestima, nema ni uvoza knjiga iz Rusije i Belorusije

U bekstejdžu sa Dejvidom Bouvijem

 

 

Pokušala sam da odredim vlastiti set "Baha za početnike" - uvodne kompozicije za prelazak u četvrtu dimenziju koje bi obogatile i inspirisale svačiji dan, svačiji život.

 

I htela sam da predložim, na primer, Koncert za dve violine, drugi stav?

 

Ali možda bi umesto toga to trebalo da bude Koncert za violinu i obou, drugi stav?

 

Definitivno poslušajte Pasiju po Mateju - makar uvodni deo; a iz Pasije po Jovanu - ovaj napev.

 

I, naravno, Sanktus iz Mise u b-molu.

 

A onda apsolutno morate da uvrstite Čakone iz Violinske partite u d-molu; Preludij iz ovoga i verovatno Andante iz ovoga.

 

Oh, ali šta je sa ovim Brandenburškim koncertom?

 

Onda bi nam bio potreban, naravno, ovaj preludijum i fuga iz Dobro temperovanog klavira.

 

Ali šta je sa činjenicom da postoji bezbroj čudesnih interpretacije iz svakog doba za svaki od ovih komada?

 

Odustajem.

 

Kao Ajnštajn, držaću jezik za zubima i prepustiću Bahovoj muzici da govori za sebe.

 

To je ultimativni dar čovečanstvu.

 

Idite, poslušajte, svirajte, volite, obožavajte - promeniće vas, zauvek.

 

 

***

Komentra

***

 

 

Mit! Bah je slučajno 1723. postao glavni kompozitor u crkvi svetog Tome u Lajpcigu (centru crkvene muzike kod protestanata; sa "muzičkom bibliotekom" nalik "crkvenom internetu"!). Johann Kunau, kantor, umro je 1722. u Thomasschuleu u Lajpcigu; J.S. Bach (kapelan-majstor na sudu u Kothen-u) prijavio se za mesto „Kantor“ u Lajpcigu, ali nije ušao u uži izbor; u uži izbor ušlo je 6 kandidata, već dokazane muzičke ikone: Teleman, Faš (čija je dela Bach beležio), Graupner ... Komisije za izbor (gradsko i crveno – veće) mogle su birati samo one muzičare koji su bili kapelani, kantoni ili orguljaši u jednom od gradova u Njemačkoj; gradsko veće je tražilo da na to mesto dođe i kompozitor koji je uspešan i u pisanju opera poput Hendla, Vivaldija, koji će oživeti gradsku operu. Tek kada je svih 6 muzičara odustalo iz sličnih razloga (na pr, gradska vlast u Hamburgu nije htela da izgubi Telemanna, pa su mu povećali platu i nisu hteli da mu raskinu ugovor), dve komisije su uzele u obzir i J.S. Bacha. Da Lajpcig ne bi bio oštećen (jer nove kantate je trebalo izvoditi svake nedelje u 4 crkve), komisije su pristale da prekrše formu, ne raspisuju novi konkurs, te prime ovog „osrednjeg muzičara“, J. S. Baha! Uzgred, nije zanemarljivo, na konkurs se nije prijavio  najbolji đak J.Kunaua - G.H. Stölzel. Bah je često poboljšavao svoja dela, koristeći muziku Vivaldija, Durantea, Pergolezija, Bustinhudea, Stolcera, Lotija,..., na primer u J.S. Bach – Mass in C minor (F. Durante).

 

https://www.youtube.com/watch?v=lhYLffrmbSc

Mass in C Minor: Kyrie I (Attrib. J.S. Bach as BWV Anh. 26)

(F.Durante)

 

 

 

Zoran Stokić

28.07.2022.

 

Preminuo britanski naučnik Džejms Lavlok, tvorac ekološke teorije Gaja

James Ephraim Lovelock

 (26 July 1919 – 26 July 2022)

 

SCITECH Autor:Beta27. jul20:59Izvor: Tanjug/Nicholas Ansell/PA via AP, file

 

Poznati britanski naučnik Džejms Lavlok, tvorac ekološke teorije Gaja koja planetu Zemlju vidi kao živi organizam, ugrožen postupanjem čoveka, preminuo je u 103. godini, saopštila je njegova porodica.

Porodica dodaje da je Lavlok ranije ove godine pao i da mu se posle toga zdravlje pogoršavalo.

Lavlokov doprinos nauci o životnoj sredini uključuje napravu za merenje štetnih hlorofluorougljenika u atmosferi i zagađivača u vodi, zemlji i vazduhu.

Njegova ekološka teorija posmatra Zemlju kao složen, samoregulišući sistem koji je stvorio sve za život na planeti i koji ih održava. Lavlok je smatrao da su ljudski postupci izbacile taj sistem iz ravnoteže.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Atmosfere i Marsa i Venere sadržale su preko 95% ugljen-dioksida, sa malim količinama azota, kiseonika i drugih gasova. Nasuprot tome, Zemljina atmosfera je bila 77% azota i 21% kiseonika, sa tragovima ugljen-dioksida i drugih gasova. Lavlok  je tražio objašnjenje šta je Zemljinu atmosferu učinilo tako različitom i jedinstvenom u našem Sunčevom sistemu. Dokazi da se sunčeva energija povećala za 30% tokom  3.5 milijarde god života na planeti, a da je temperatura površine Zemlje ostala konstantna, posebno su ga zbunili. Lavlok je računao da je, prema standardnoj fizici, površina planete trebalo da proključa sa povećanjem toplote, a ne da ostane hladna. Jedino objašnjenje, odlučio je, bilo je da je  - "Zemlja samoregulišući  sistem" - koji je pronašao način da očuva svoju ravnotežu: i da su organizmi na Zemlji održavali svoju okolinu stabilnom.  Regulatorni mehanizam je počeo kada su najraniji oblici života u drevnim okeanima izvlačili ugljen-dioksid iz atmosfere i puštali kiseonik nazad u nju. Tokom velikog geološkog vremena, koncentracija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi opala je do sadašnjeg sastava da bi favorizovala organizme zavisne od kiseonika. Lavlok je tvrdio da se biosfera planete Zemlje može smatrati samo-evoluirajućim i samoregulišućim sistemom koji nesvesno i suptilno manipuliše atmosferom, vodom i stenama u svoju korist. Pošto se za 200 g broj stanovnika uvećao sa 1 na blizu 8 milijardi, dogodila se ubrzana urbanizacija koja je potpuno uništila ekološku ravnotežu stvaranu milijardama godina, pa smo "ugušili" Zemlju; ali Zemlja uzvraća udarac!

 

 

Zoran Stokić

27.07.2022.

Pešić: Ideje Druge Srbije su umrle

 

 

VESTI Autor:Danas, FoNet27. jul08:53 > 09:4789 komentara Izvor: N1

 

 

Jedini pravi naslednici antiratnih ideja i nemirenja sa zločinima danas su samo Žene u crnom, dok je Liberalno demokratska partija (LDP), kao poslednja stranka koja je zagovarala građanske ideje Druge Srbije, praktično izdala te ideje i nestala sa političke scene, izjavila je za "Danas" sociološkinja Vesna Pešić.

Kaže i da rukopis te Druge Srbije i dalje živi kroz pisanje Peščanika i podseća da građanisti nikada nisu predstavljali neku veliku silu.

Okupljali su se najpre u Građanskom savezu Srbije (GSS), čiji je predsednik nekoliko puta zaredom bila Vesna Pešić, a potom i Goran Svilanović.

Odlaskom Vesne Pešić za ambasadora u Meksiko i Svilanovića za šefa diplomatije, GSS je polagano nestajao, a članovi su se rasuli po nekim drugim strankama i pokretima. Dobar deo je prešao u Demokratsku stranku, a drugi u LDP.

Pešić i danas misli da je „Čeda Jovanović, lider LDP, bio projekat Bebe Popovića, iako je dugo pokušavao da se nakači na ideju građanske Srbije“.

„Naposletku Jovanović izdao čitavu građansku stvar i prišao Vučiću“, ukazala je Pešić i napomenula da je uz lidera LDP „ostala Latinka Perović koja nije nikada ništa progovorila protiv njega“.

“U pravu je Bora Ćosić kada kaže da je Druga Srbija, nastala u Beogradskom krugu nezavisnih intektualaca, umrla sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević, Nebojšom Popovim, Lazarom Stojanovićem“, zaključila je Pešić.

Nekadašnji lider Socijaldemokratske unije (SDU) Žarko Korać smatra, međutim, da Druga Srbija nije nestala, samo više nije institucionalno okupljena i objašnjava da je došlo do smene generacija i sada se naravno očekuje od mlađih ljudi da brane ideje demokratskih principa i antinacionalizma.

Imamo Građanski demoratski forum, koji je najbliži tome, ali je cela politička scena, čini se, pomerena ka nacionalnom i udesno, ocenio je Korać za Danas, ali je istakao da ne bi ipak delio toliki pesimizam.

Dovoljno je čitati list Danas da vidite te neke druge ljude koji brane vrlo važne principe za Srbiju. Iako, priznajem, na političkoj sceni ima vrlo malo stranaka koje brane te građanske opcije, kaže Korać.

Žujović: Druga Srbija nije i drugačija Srbija

Druga Srbija često nije i drugačija Srbija, već ljudske mane, sujete, kompleksi, frustracije i nerealna slika o sebi i svetu na kraju koštaju i samu ideju, izjavio je za Danas jedan od poslednjih viđenijih članova LDP Đorđo Žujović.

Žujović napominje da je Druga Srbija stil života i neko će reći, krik protiv ludila i zla u ove tri protekle decenije, malo sklonište za one koji ne mogu pronaći istomišljenike i sa njima se sporazumeti.

On se ne slaže sa tezom da je Druga Srbija definitivno umrla i naglašava da je pojedinim apologetama koji su napravili karijere na tome što su navodni predvodnici tih ideja davno bilo potrebno reći hvala i doviđenja, uz nikad zaboravljena sećanja na zasluge i činjenja.

Međutim, njihova često sebičnost i kratkovidost nisu danas od pomoći, naprotiv”, ističe Žujović.

 

 

***

Komentar

***

 

Brojno mali narodi (poput našeg) mogu nestati usled spoljnih činioca (vodeći lošu spoljnu politiku, ratničku) ali mogu nestati i ako nisu u stanju da stvaraju nove društvene forme i novu kulturu. Kada kulturu počnu smatrati tradicijom, "ono što je bilo pre" – nestajemo. Srbiji nema spasa ako njena budućnost ne bude poverena istinski savremenim ljudima, i to onima koji pod sobom osećaju damare istoriskih naslaga u podzemlju, koji poznaju prednosti  savremenog načina organizacije države i odbijaju od sebe sve što je arhajično despotsko. Potreban nam je celokupni sociološko–istorijski uvid u našu despotsku prošlost da bi videli možemo li joj uteći, a ne potonuti u njoj – kao od 1990-2022. kada se dogodilo nekoliko metamorfoza desposkog sistema!

 

*

 

 

Kada se nepoštuju empirijske činjenice to je to. Kada su ih građani '90 podsetili na činjenicu da je Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam - oblici despotskog sistema – da postoji  sociološka inercija – te da ako ne savladamo vekove atavizma – neće biti dobro, naša elita (prva, druga) je smatrala da je to nevažno; jer svi su oni proizašli iz Hegelovog šinjela. Ono što je Karl Poper zapazio za političare, kod nas možemo primeniti i na celokupnu našu elitu (ne samo političku, nego i kulturnu, pa čak i naučnu) – u politici "marksističko krajnje levo krilo, i konzervativni centar, i fašistička krajnja desnica zasnivaju svoju političku filozofiju na Hegelu". Ako se “činjenice ne slažu sa (MOJIM) ‘mišljenjem’ to gore po činjenice”(!) Nema goreg opijuma za elitu (i narod) nego u Hegelovom tvrđenju da "ONO ŠTO JE UMNO JESTE  STVARNO, A ONO ŠTO JE STARNO JESTE UMNO"! Umesto da je težište, nove SRPSKE državnosti/društva,  bilo na empirijiskom -  težište je, za tih 200 g, bilo na "trećem oku" i "prečicama" – svetlu budućnos  će nam doneti astralno/iracionalno, kakva empirija kakvi bakrači! Tzv naša desnica je i '90 (kao i danas) tvrdila da je nevažno što su Nemanjići izabrali despotsku Vizantiju (zlatne kašike) a ne parlamentarizam/gradske fakultete; naša levica je i '90 (i danas) da nije tačno da je Komunizam oblik despotskog sistema! Posledica? Od '90 događaju nam se neprestalne metamorfoze despotskog sistema. Korać se vara, nema više ko u Srbiji da uči nove generacije šta je građansko društvo; broj građana je sada sveden na zanemarljiv broj – ostvaren je glavni cilj crveno/crne koalicije – ništa lakše nego vladati podanicima (kao u Vizantiji, Osmanskom carstvu i Komunizmu). Sve se to odlučivalo '90.

 

*

 

Sva tzv nezavisna glasila (pisana, elektronska) kao i zvanična glasila (glasila prve, druge, bilo koje Srbije) 1987-1997 nisu htela da objave ni jedan tekst (poslao samo oko 100 tekstova, tipa "Nauka i demokratija – Vizantija i Zapad"); čak ni "Republika" N.Popova. Gde živi Pešićka/Korać? Pa, moja malenkost, nije mogla studentima (na matičnom fakltetu) da održi nijedno predavnje (1990-2020), na primer, koje bi se bavilo opštom kulturom (istrijom nauke i tehnike, istorijom ideja, teorijom saznanja); osim redovne nastave sve drugo je bilo zabranjeno – ako nisi dobio imprimatur "službe"(nisi za Slobu/Koštinicu/Tadića/Vučićatebi nema imprimatur). Tako je bilo 33 g u celoj Srbiji u bilo kojoj instituciji (državnoj i neformalnoj) – zato sada imamo "studente" (drveno-gvožđe") koji ; nisu želeli (većinski) da se vakcinišu (ne veruju nauci); to je kao kada bi imali popa koji ne veruje Bibliji. "Studente" i opšte mlađe ljude koji misle da je bavljene politikom nešto zlo i naopako, da je građansko društvo neka Zapadna uidurma/podmetačina koja bi uništila Srbiju, njihovi stavovi iz sociologije su analogni onome kao - kada bi - u astronomiji tvrdili da je Zemlja ravna ploča.

 

Zoran Stokić

27.07.2022.

 

Sjajni meteor osvetlio nebo iznad Hrvatske

 

SCITECH Autor:Hina25. jul07:14 Izvor: Shutterstock

 

 

Sjajni meteor, koji je u subotu uveče osvetlio nebo iznad Hrvatske, nije neuobičajena pojava, a putanja je bila paralelna s obalom srednje Dalmacije, tako da bi čak i da je nešto meteorita preostalo, vrlo verovatno završilo u more, objavio je u nedelju uveče Hrvatski astronomski savez (HAS).

HAS je u u subotu uveče dobio brojne dojave o preletu vatrene kugle negde iznad srednje Dalmacije, a kamere Hrvatske meteorske mreže (koje rade u sklopu Globalne meteorske mreže ) zabeležile su tu nebesku pojavu.

Gledano sa Zvezdanog sela Mosor, vatrena kugla bila je sjajna poput mladog Meseca, dok je sa 270 kilometara udaljenog Jankovca njen sjaj bio značajno manji.

Rezultati obrade snimaka objašnjavaju da je pojava izazvana sporadičnim meteoroidom asteroidnog porekla, koji je svoj svetli let započeo na 91,8 kilometara visine nad tlom uz ulaznu brzinu od 20,6 kilometara u sekundi. Posle leta od 6,8 sekundi meteor je prestao da svetli na visini od 40,4 kilometara pri brzini od oko pet kilometara u sekundi, što ukazuje na to da nije preostalo ništa od izvornog materijala, dakle nema nikakvih mogućih meteorita, saopštio je Hrvatski astronomski savez.

Putanja meteora je bila paralelna s obalom srednje Dalmacije, tako da bi čak i da je nešto meteorita preostalo vrlo verovatno završilo u more, dodaje se u saopštenju.

Ovakve pojave nisu neuobičajene, i očekujemo da će tokom letnjih meseci biti još ovakvih dojava usled činjenice da mnogo više ljudi ovih dana vreme večernjih i kasnih noćnih sati provodi na otvorenom, istaknuto je iz HAS-a.

 

 

***

Komentra

***

 

 

 

1751. pao je u Hrvatskom zagorju (Hrašćina) metalni metorit  težak oko 40 kg. Nakon pljuska Leonida 1833. i dokazivanja periodičnosti Leonida i Perseida, Giovanni  Schiaparelli  je počeo sa izračunanjem orbitalnih elemenata meteora;  1866. je pokazao vezu između kometa i meteorskih rojeva.  Kada se kometa suviše približi  Suncu, Veneti, Saturnu  usled velikih gravitacionih sila ona  biva  "izdrobljena" u brojne male stenovite komade – "rojeve meteora" (u početku nastajanja jedno vreme prate liniju putanje komete) - kada uđu u Zemljinu atmosferu od trenja kroz vazduh se užare i postaju vidljivi. Tamni oblak međuzvezdane prašine (delom iz pramaterije) kroz koju Sunce prolazi pri galaktičkoj rotaciji stvorio je (i stvara) jata, oblake, planetoida, kometa i asteroida. Halej  je za kometu iz 1682 koristeći Njutnovu teoriju pokazao da ima putanju elipse (izdužene), da je bila ovde 1531., 1607.,...,  te da će se ponovo vratiti 1759 . tj. da se "vraća" svakih 76 god. Halejeva kometa stvara meteorski roj Orionida, koji nastaju od ostataka njegovog repa (iako se kometa vidi svakih 76 god, njegovi ostaci - svakog oktobra - uzrokuju kišu meteora. Uprkos svojoj veličini i sjaju komete imaju malu masu (raspoređenu na veliku zaprminu) pa imaju malu prosečnu gustinu. Halejeva kometa ima masu 30 milina tona; imaju veoma veliku brzinu 40-50 km/s; otada se sa sve većom sigurnošću izračunavaju putanje kometa koje se pojavljuju, a svake godine se pojavi jedna ili više nih do tada ne posmatranih  (najzanimljivije su periodične)  većina kometa veoma retko je vidljiva golim okom, njih kao i meteorite mogu pratiti i amateri, premda je radar veoma koristan.

 

*

 

Arheolozi su dokazali da se „meteoritsko gvožđe“ već u 5 milenijumu p.n.e. koristilo za izradu nakita i oružja na teritorijama današnjeg Irana; u Egiptu su u 4 milenjumu p.n.e. to meteorisko gvožđe koristili za vrhove koplja. Hijeroglifski zapisi iz 2. veka p. n. e. govore o „crvenom balonu s neba“, što se odnosi na meteoritsko gvožđe. Gvožđe se tada nije dobijalo livenjem ili topljenjem rude  gvožđa, nego se obrađivalo na način na koji se obrađivao kamen.

 

Zoran Stokić

26.07.2022.

 

Teodorović: Možemo da očekujemo dokazanog plagijatora na mestu predsednika Vlade

 

VESTI Autor:nova.rs23. jul. 202210:5938 komentara Dušan TeodorovićIzvor: N1

 

 

Akademik Dušan Teodorović rekao je da ćemo biti prva zemlja u svetu u kojoj političara, posle utvrđenog plagijata, postavljaju na mesto predsednika Vlade.

„Mađarski predsednik Pal Schmitt, austrijska ministarka Christine Aschbacher, nemački ministar Karl-Theodor zu Guttenberg, Franziska Giffey, kandidatkinja za gradonačelnicu Berlina i Tatana Mala, češka ministarka pravde su samo neka od imena političara koji su odmah posle utvrđenog plagijata morali da daju ostavke i napuste politički život. U Vučićevoj Srbiji, ovo nije moguće. Pojavom Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja na političkoj sceni Srbije počelo se sa ubijanjem morala, pristojnosti i akademske čestitosti. Njihovi naslednici Vučić i Dačić nastavili su, zajedno sa svojim sledbenicima, da razaraju moral i pristojnost u Srbiji“, rekao je Teodorović u intervjuu za list Nova, na pitanje da prokomentariše najave da će ministar finansija Siniša Mali biti novi premijer Srbije, prenosi Nova.rs.

On kaže da je Siniša Mali dokazani plagijator, ali da to u Vučićevom režimu može da bude samo preporuka za napredovanje.

„Tako ćemo verovatno uskoro biti prva zemlja u svetu u kojoj političara, posle utvrđenog plagijata, postavljaju na mesto predsednika Vlade. Znači, upravo to možemo da očekujemo“, ocenio je Dušan Teodorović.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Mi ni u 21 veku nemamo autonomiju univerziteta. A bez autonomije univerziteta, nastale u 13 veku, ne bi bilo moguće da se pojavi nova nauka (1687.)...industriska revolucija... U 13 veku moć fakultetskih korporacija počivala na 3 privilegije: na pravosudnoj autonomiji (u okviru crkve), na pravu na štrajk, na monopolu podele fakultetskih zvanja. Svaki novi korak koji je vodio ka autonomiji fakulteta dolazio je kao rezultat sukoba između crkvenih i svetovnih vlasti; obe su profesorima nudile BENEFICIJE. Oni se uspešno odupiru smatrajući da je plata koju dobijaju od učenika najbolji način da ZAŠTITE svoji integritet (ekonomsku nezavisnost). "Svaki rad", kažu profesori, "ima svoju naknadu", zanatlija prodaje svoje proizvode, zašto da i profesori ne prodaju svoje umne proizvode. Da bi to potkopala crkva; na fakultete šalje svoje DOMINIKANCE, koji proklamuju ideju o BESPLATNOJ NASTAVI. Prof se brane: školski život je ZANAT, ima svoje ekonomske zahteve, dominikanci su LAICI, ne mogu držati nastavu; a pošto su deo crkve ne mogu biti i članovi univezitetske korporacije. Nakon krvavih obračuna koji padaju u 1229., pariski fakulteti dobijaju svoju autonomiju 1231.; nju je svečano priznao Luj Sveti, obnovivši i proširivši privilegije koje je univerzitetu 1200.  bio dao Filip-Avgust. U Oksfordu fakulteti dobijaju prve slobode 1214., a sukobi između fakulteta i kralja iz 1232. završavaju se 1240. kapitulacijom Henrija III.

Zoran Stokić

24.07.2022.

 

Austrijski dirigent Stefan Soltes kolabirao usred koncerta, pa ubrzo preminuo

 

 

KULTURA Autor:Hina23. jul. 202215:54 > 17:49 Izvor: David Wolfgang Ebener/DPA/AFP

 

 

Austrijski dirigent Stefan Soltes preminuo je u petak uveče, nakon što je kolabirao usred izvođenja opere u Minhenu, objavila je u subotu operska kuća tog nemačkog grada.

„Sa konsternacijom i dubokom tugom, Bavarska opera objavljuje i potvrđuje vest o smrti Stefana Soltesa“, stoji u saopštenju za javnost.

Soltes je umro u petak uveče, „nakon što je kolabirao na pozornici za vreme izvođenja opere Riharda Štrausa ‘Tiha žena’, dok je dirigovao orkestrom u Nacionalnom pozorištu u Minhenu“, stoji u objavi Bavarske opere.

Trenutno nisu dostupne pojedinosti o uzroku njegove smrti.

Glavni direktor Bavarske opere Serž Dorni je na Tviteru napisao da je „duboko ožalošćen“ zbog smrti dirigenta (73).

„Izgubili smo talentovanog dirigenta, a ja gubim dobrog prijatelja. Moje su misli sa njegovom suprugom Mihaelom“, napisao je.

Austrijski maestro mađarskog porekla je za vreme svoje dugogodišnje karijere dirigovao orkestrima operskih kuća u Beču, Gracu, Hamburgu i Berlinu.

Od 1988. do 1993. bio je muzički direktor pozorišta Brunsvik u centralnoj Nemačkoj i dirigent Flamanske opere u Antverpenu i Gentu od 1992. do 1997. godine.

Na pozornici Bavarske opere debitovao je 1995. godine.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Tragično. Za medije je postao važan kada je A.Mocartovog "Don Giovanni" izveo u ambijentu crkve – slavljen  i izviždan u isto vreme. Za mene je postao relvantan kada se "usudio" da izvede i snimi za München: Orfeo, 1990. Giuseppe Gazzaniga "Don Giovanni" (koristio A.Mozart kada je pisao svoju operu). Zašto to treba ceniti?  Istorija muzike je guslarska hronika a ne istorija.  Jedan primer (da je Stefan Soltesz poživeo možda bi snimio i neku Solerovu operu?). Analogija; zamislite da je nizom  slučajnosti uskraćeno da znamo da su Leonardo Da Vinči i Mikelanđelo bili konkurenti – tako što je, na primer, "gumicom" izbrisan Mikleanđelo (kao da nije postojao). To imamo u istoriji opere, VICENTE MARTIN-SOLER je "gumicom" izbrisan da bi od A.Mocarta napravili mit (i tabu).  1786.,1787., u Beču (Evropi) je mega zvezda (opravdano) bio Soler. A.Mocart i Salijeri  nisu mogli svoje velike opere da zadrže na repertoaru tada jer ih je "pregazila" konkurencija – Solerove opere: "Il burbero di buon cuore" (January 4, 1786.); "Una cosa rara" (1786) u roku od 5 godina, opera je izvedena 55 puta u Beču na italijanskom i 87 puta na nemačkom; produkcija u 19 zemalja - čak u 29 gradova u Italiji - i prevedena je na 9 jezika; „L'arbore di Diana” (1787) Sa 65 izvođenja u Burgteatru, usledilo je 40 produkcija po gradovima Evrope; slično, Soler „Il sogno”(kantata). Ove su Solerove opere trebale da budu na repertoaru bara-bar sa 4 najbolje A.Mocartove, ali nisu, one su neopravdano zaboravljene – na štetu: ljubitelja operske umetnosti, istorije ideja, nastave muzike i obrazovanje.

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=EzEpD9k9mmQ

IL SOGNO. VICENTE MARTIN Y SOLER

 

Zoran Stokić

23.07.2022.