Alan Mekmasters: Kako
je raskrinkana velika obmana o "izumitelju tostera" na Vikipediji
Prevaru o naučniku koji je navodno otkrio toster, otkrio je
jedan tinejdžer i to na osnovu jedne fotografije.
Izvor: Marko Silva - BBC Trending
Alan Mekmasters: Kako je raskrinkana velika obmana o
"izumitelju tostera" na Vikipediji
BBC
Više od decenije, obmanjivač je pleo mrežu prevare o
izumitelju električnog tostera.
U njegove laži poverovali su novinari, profesori i
zvaničnici, a onda je jedan tinejdžer ukazao na nešto što je svima promaklo.
"Čitao sam mnogo Vikipediju kad bi mi bilo dosadno na
času", kaže petnaestogodišnji Adam, koji uči fotografiju i ICT u školi u
Kentu.
Jednog dana u julu 2022. godine, jedan od njegovih
nastavnika pomenuo je internet enciklopedijsku odrednicu o Alanu Mekmastersu,
za koga je rekao da je škotski naučnik s kraja 19. veka i izumitelj "prvog
električnog tostera za hleb".
Kako prepoznati da je fotografija obrađena i da je lažna
Vikipedija slavi rođendan: Šta kaže čovek koji ju je
osmislio
Kako prepoznati lažne profile na društvenim mrežama
Fotografija čoveka sa lelujavim šiškama i dugim zulufima,
kako zamišljeno zuri u daljinu - očigledno relikvija iz 19. veka, bilaje na
vrhu stranice.
TEKST SE NASTAVLJA POSLE OGLASA
Kad ako ne sad?
U igri si do poslednjeg trenutka!
Izgledalo je kao da je pocepana pri dnu.
Adam je postao sumnjičav.
"Nije izgledala kao prava fotografija, već kao da je
doterana", kaže mi on.
BBC
Kada je otišao kući, odlučio je da piše o sumnjama na forumu
posvećenom vandalizmu na Vikipediji.
Nije ni sanjao da je pokrenuo lanac događaja koji će me
odvesti do pravog "Alana Mekmastersa" - ne izumitelja električnog
tostera, već njegovog alter ega iz stvarnog života.
Izumitelj koji nije postojao
Sve donedavno, kad biste potražili "Alana
Mekmastersa" na Vikipediji, pronašli biste isti članak kao i Adam.
I ko bi u njega posumnjao?
Na kraju krajeva, kao i većina članaka na Vikipediji i ovaj
je bio prepun izvora: novinskih članaka, knjiških i internet stranica koje su
navodno pružale dokaze o Mekmastersovom životu i zaostavštini.
Kao posledica toga, mnogo ljudi uzelo je zdravo za gotovo da
je Mekmasters bio stvaran.
Više od desetine knjiga, objavljenih na raznim jezicima,
navodilo ga je kao izumitelja tostera.
Čak je i internet stranica škotske vlade navodila električni
toster kao primer "inovativnog i inventivnog duha ove nacije".
U njegovoj navodnoj rodnoj zemlji, Mekmasters je bio neka
vrsta narodnog heroja.
"Dipfejk je budućnost stvaranja sadržaja“
Koliko dobro poznajete Gugl - 22 godine od osnivanja
kompanije
"Opasna veštačka“ inteligencija koja piše lažne vesti
Jedna škotska osnovna škola organizovala je dan aktivnosti u
njegovu čast.
Deca su pisala dnevničke beleške o Mekmastersu, iscrtavala
kriške tosta, i pravila toster igračke od kockica.
Edinburški kuvar Skot Smit napravio je detaljan desert u
njegovu čast, dok je učestvovao u Velikom britanskom meniju, emisiji o kuvanju
na BBC-ju.
Smit kaže da su mu Mekmastersovo ime predložili producenti,
ali oni nisu odgovorili na naš zahtev za komentar.
Godine 2018, kad je Banka Engleske pitala britansku javnost
ko bi trebalo da se pojavi na novčanici od 50 funti, Mekmasters je bio
nominovan - i uvršten na dugi spisak zajedno sa još 988 drugih navodno
odgovarajućih učesnika koji su dali značajan doprinos nauci.
Banka Engleske nije želela da komentariše za ovaj članak,
ali je potvrdila da je Mekmasters bio izbačen iz šireg izbora pošto su izvršene
dodatne provere.
Sve to vreme, dok se svet sve više upoznavao sa navodnim
škotskim izumiteljem, postojao je neko u Londonu koji nije mogao da sakrije kez
svaki put kad bi se na njegovom ekranu - iznova i iznova - pojavilo ime
"Alan Mekmasters".
Alan MacMasters
Alan Mekmasters (30) je aeronautički inženjer iz Londona, a
"ne izumitelj tostera", uverava me on kikoćući se.
"Ne smete da verujete svemu što pročitate na
internetu", dodaje.
Osećam se nervozno zbog mogućnosti da postanem žrtva još
jedne prevare.
I zato tražim od Alana da mi pošalje fotografiju pasoša, što
on i čini.
Ne laže: čak i ako mu nedostaje voluminozne šiške njegovog
imenjaka, on je stvarno Alan Mekmasters ("pola Japanac, a pola Škot",
dodaje tekstualnom porukom).
"Jednog dana mi je otac rekao: 'Možda smo u srodstvu sa
izumiteljem tostera?' A ja sam morao da ga razočaram", priseća se on.
To je mogao da učini zato što je Alan znao pravu istinu: bio
je prisutan kad je obmana o tosteru započela pre više od jedne decenije.
Pogledajte priču o lažnim profilima na društvenim mrežama i
kako ih prepoznati
Play Video
Nastanak legende o Mekmastersu
Šestog februara 2012. godine, Alan je bio na univerzitetskom
predavanju, kad su ih upozorili da ne koristi Vikipediju kao izvor.
Da bi potcrtao poentu, predavač je ispričao da je jedan
njegov prijatelj - "Medi Kenedi" - naveo sebe na stranici kao
izumitelja tostera.
Alanu i njegovim kolegama je priča bila "zabavna",
ali su počeli da razmišljaju o tome da preprave članak.
Na kraju krajeva, jedno od prepoznatljivih obeležja
Vikipedije je da skoro svako može da je doteruje.
Pored Alana sedeo je jedan od njegovih najboljih prijatelja,
Aleks, koji se javio da će sam uneti te ispravke.
"Promenio sam samo toliko da kaže da je moj prijatelj,
koji je sedeo pored mene, Aleks Mekmasters, zapravo izmislio toster u Edinburgu
1893. godine.
"Nismo imali pojma ko je stvarno izumeo toster",
priseća se Aleks.
Upravo je ušao u internet istoriju, ali Alan se nije
obazirao na to.
"Aleks je uvek bio pomalo šaljivdžija, to je jedan od
razloga zašto ga svi volimo.
"Članak je već ionako bio vandalizovan, samo je
promenjena priroda netačne informacije. Meni je to bilo smešno, nisam očekivao
da potraje", kaže on.
Vikipedija se oslanja na volontere da bi članci bili onoliko
tačni koliko je moguće.
To podrazumeva proveru da su u člancima pravilno navedeni
izvori, da su tekstovi jasno napisani i da nisu vandalizovani ili kvareni.
Ali to je ogroman posao.
Zašto je mali broj urednica na Vikipediji
Ko je i šta je tačno "Karen“ ili "Slavica" u
internet svetu
Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda
nestala
Samo na engleskoj Vikipediji ima više od 6,5 miliona članaka
i manje od 125.000 redovnih urednika.
Gotovo je neizbežno da neki članci propadnu kroz pukotine, a
tekst koji se bavio poreklom tostera bio je upravo jedan od njih.
"U ono vreme smo se slatko ismejali na tu izmenu, ali
smo vrlo brzo zaboravili na nju", kaže Aleks, jedan od obmanjivača.
Ali internet nikad ne zaboravlja.
Od tog dana nadalje, svako ko bi potražio pronalazača
tostera na Vikipediji, našao bi da je odgovor na to pitanje "Alan
Mekmasters".
I nije prošlo mnogo vremena pre nego što je britanski list
Dejli miror pogrešno naveo Mekmasterov toster kao "svakodnevni izum koji
je promenio živote i stavio britanskog genija na svetsku mapu".
Rič, koji je vlasnik Mirora, odbio je da komentariše.
Aleks se osećao vragolasto i pitao se koliko daleko će ova
neslana šala da ode.
Zapitao se šta bi se desilo kad bi otvorio članak na
Vikipediji posvećen isključivo navodnom izumitelju tostera.
Još važnije, zapitao se koliko će vremena proći pre nego što
volonteri - urednici platforme razotkriju falsifikat.
U februaru 2013. godine, rođen je zaseban članak na
Vikipediji o Alanu Mekmastersu.
BBC
Da bi je ilustrovao, Aleks je napravio sliku sebe i promenio
je tako da izgleda kao slika iz 19. veka.
Ta fotografija će godinama kasnije privući Adamovu pažnju.
U ono vreme Aleks je mislio da se radi o bezazlenoj šali.
"Ako dobijete pogrešnu informaciju o tome ko je izumeo
toster, posledice su da možete pogrešno da odgovorite na pitanje na kvizu u
pabu.
"To je trivijalna informacija, koja nema značajan
uticaj na stvaran svet", kaže on.
Da li je stvarno bilo tako?
Uskoro se ime "Alan Mekmasters" brzo raširilo
svetom kao ime izumitelja tostera.
Više od decenije kasnije, njegova životna priča prepričavana
je u velikim medijskim kućama, zvaničnim telima i čak u jednom američkom
muzeju.
Što je više ljudi čulo za Mekmastersa, to su složeniji
Aleksovi opisi postajali.
"Članak je krenuo sa samo nekoliko rečenica, a vremenom
sam odlučio da počnem da zapisujem sve urnebesnije stvari", kaže on.
Između ostalog, lažno je sugerisao da je Mekmasters pomogao
u izgradnji sistema signalizacije za londonsku podzemnu železnicu.
"Ove tvrdnje bi prenosili razni mediji, potom bih ih
citirao, i one bi postajale činjenice", kaže Aleks.
Andre Morawski
To bi upravo mogao da bude razlog zašto je obmana o
Mekmastersu opstajala toliko dugo.
"Ovde imate cirkularno citiranje", kaže Heder
Ford, vanredna profesorka sa Univerziteta za tehnologiju u Sidneju.
Kad novinar ponovi tvrdnju iznetu na internetu, njegovo
izveštavanje potom može da se iskoristi na Vikipediji kao dokaz za
potkrepljivanje originalne tvrdnje.
"Vikipedija samo sakuplja sve te izvore i citate, dok
nastavlja da gradi ovaj članak koji je prvobitno zasnovan na laži", kaže
Ford.
Mekmasters odlazi u zalazak sunca
Godinama niko nije izražavao nikakve sumnje na internetu -
sve dok petnaestogodišnji Adam nije izrazio zabrinutost na forumu na Reditu.
Njegov tred je nosio ime: "Slika izumitelja tostera na
Vikipediji je lažirana".
U ovom stadijumu, Adam nije bio svestan da izumitelj Alan
Mekmasters ne postoji - samo da fotografija upotrebljena da ilustruje njegov
članak na Vikipediji deluje kao da je falsifikat.
"Mnogo ljudi je zapravo odgovorilo: 'Koristio sam tu
fotografiju za prezentaciju u školi'.
"Pomislio sam kako je to urnebesno", priseća se
Adam.
Ali pošto je njegova objava izašla u etar, brzo je podeljena
na Vikipediokratiji, forumu poznatom po kritikama onlajn enciklopedije.
To je, zauzvrat, uzbunilo urednike Vikipedije koji su, za
manje od 24 sata, nominovali čitav članak za brisanje.
U roku od nedelju dana, na vrh članka je bila dodata etiketa
"obmana".
Kako mreža lažnih naloga širi kinesku propagandu
Kako je izmenjena fotografija princeze od Velsa
Koliko dobro poznajete Gugl - 22 godine od osnivanja
kompanije
I u septembru 2022. godine, članak je izmenjen tako da svako
ko traži Mekmastersa na Vikipediji umesto toga bude preusmeren na stranicu o
obmanama.
Aleksov nalog na Vikipediji, kojim se služio da napiše
članak o Mekmastersu, bio je blokiran.
Fondacija Vikipedija, koja vodi Vikipediju, kaže za BBC da
obmane i dezinformacije shvata "veoma ozbiljno".
Ona prihvata da se obmane dešavaju "s vremena na
vreme", ali kaže da je stranica zaštićena "preko kombinacije alatki
mašinskog učenja i ljudskog nadzora volonterskih urednika".
Kaže i da se dezinformacijama i obmanama "uglavnom bave
volonteri postojećim pravilima i procesima" i da su oni "izvan
domašaja uticaja Fondacije Vikipedija".
"Generalno gledano, Fondacija učestvuje samo u
pitanjima koja se tiču sadržaja na platformi u konkretnim slučajevima
dezinformacija i pravnih začkoljica", navodi se u saopštenju.
Pravi izumitelj
Rasvetljavanje ove misterije nije bilo lako.
Razgovarao sam sa kolekcionarima tostera iz Evrope i SAD,
kao i kustosima muzeja, stručnim za kućne aparate.
Prema više izvora, prvi patent za komercijalno dostupan i
uspešan toster podneo je Frenk Šejlor 1909. godine, u ime kompanije Dženeral
Elektrik u Americi.
Toster nazvan D-12 smatra se prvim komercijalno dostupnim
električnim tosterom.
Ingenium
"Predivan je", kaže Rebeka Dolgoj, kustoskinja
prirodnih resursa i industrijske tehnologije u Ingenijumu, kanadskim muzejima
nauke i inovacije (koji imaju dva tostera D-12).
"Stavili biste hleb unutra, on bi tostirao po jednu
stranu, i morali biste da ga okrenete. Mašina je veoma elegantna, ali i
korisna", dodaje.
Dok razgovaram sa njom, primećujem joj strast u rečima.
"Zanimaju me tosteri zato što su fascinantni, ali i
zbog priča koje nam omogućuju da ispričamo", kaže mi ona.
A priča o Alanu Mekmastersu, izumitelju, svakako je jedna
takva.
Samo što, sasvim slučajno, nije istinita.
***
Komentar
***
To je "mala maca", cela
istorija muzike, na primer, doba A.Mocarta i J. Hajdna, Betovena je falcifikat. A gde su oni štampali svoje note? Koliko su
puta njihova dela - tada - izvedena? Prema pravim zvezdana tog vremena veoma
malo i veoma sromno. Kakav su onda mogli imati
uticaj na savremenike?
Otvorite bilo koji današnji dokument o muzici iz
tih vremena svuda je "upleten" Amadeus.
SVET (muzički svet) se tada nije
„vrteo“ oko Mocarta – on se „okretao“ oko Gluka, Pajzijela, Gretrija,
Bocerinija, Sartija, J.C.Baha, Mislivečeka, Salijerija,..., Solera.
"La Cecchina" (1760.) Nikole
Pičinija do 1790., bilo postavljena u više od 70 - različitih produkcija (to je
i za današnja izvođenja nezamislivo) - u gradovima Evrope. O tome svedoči i
ogroman u popularnosti predmeta svakodnevne upotrebe i odevnih predmeta „alla
Cecchina“(!) To je prva opera (uopšte) koja se izvodi u Kini; trgovci,
"diplomate" iz Kine su iz raznih gradova Evrope izveštavali svoj dvor
- o tom fenomenu. To je opera - koju su svi drugi kompozitori tih vremena
slušali - tako je ona vršila uticaj na njh. Nije bilo obrnuto - da ako je vaša
opera izvedena samo nekoliko puta u jednom pozorištu – da je ona vršila uticaj
na te druge kompozitore. Gretrijev "Karneval u Kajru" izveden 500
puta, a njegov "Ričard lavljeg srca" 485....Kada je Soler došao u Beč
1786, 1987., njegove su tri opere ("Una coza rara"... izvedene 100
puta), skinule sa repertoara Mocartove dve najbolje opere "Figaro",
"Don Žuan" koje su izvedne samo nekoliko puta.
Zoran Stokić
24.03.2024.
