Naučnici utvrdili da život može da se seli sa planete na planetu

AUTOR:

N1 Beograd

AUTOR:

Dejli Mejl

 

Naučnici utvrdili da život može da se seli sa planete na planetuIzvor: Handout / Swiss Federal Institute of Technology Lausanne / AFP

Bakterije mogu u svemiru da prežive i tri godine, prema naučnicima koji su proučavali kolonije mikroba izvan Međunarodne svemirske stanice (MSS). Naučnici iz japanskog Tanpopo eksperimenta na MSS kažu da to otkriće znači da vanzemaljski život može da bude rasprostranjen, odnosno da se prenosi sa planete na planetu.

Kolonije mikroba, tanje od parčeta papira, otporne su na ekstremnu hladnoću i visoku radijaciju u svemiru, otkrili su naučnici, prenosi Dejli mejl.

Prema studiji koju su objavili u časopisu Frontiers in Microbiology, naučnici su utvrdili da su uginule samo one bakterije koje su se nalazile na vrhu kolonije, koje su zapravo služile kao zaštitni sloj za ostatak bakterija ispod njih.

Ovo otkriće, zapravo, znači da kolonije mikroba mogu da putuju između Zemlje i Marsa ili bilo kog drugog dela svemira, ukoliko "zbiju redove".

Otkriće je bazirano na ispitivanju bakterija "deinococcus", koje su bile naseljene izvan MSS skoro tri godine. Ono potkrepljuje teoriju nazvanu "panspermia" – kontroverznu ideju o tome da organizmi migriraju između planeta, satelita i solarnih sistema. Jedan od zagovornika ove teorije bio je i fizičar i kosmolog Stiven Hoking.

Poreklo života na Zemlji najveća misterija za ljude

Dr Akihiko Jamagiši, glavni istraživač u eksperimentu Tanpopo kaže da je poreklo života na Zemlji najveća misterija koja muči ljudska bića.

"Naučnici imaju potpuno različite poglede na tu stvar. Neki misle da je život veoma redak i da se desio samo jednom u Univerzumu, dok drugi smatraju da može da se desi na svakoj pogodnoj planeti", kaže Jamagiši.

Hoking, koji je prvi postavio teoriju o kosmologiji, objašnjenu zajednicom opšte teorije relativnosti i kvantne mehanike, smatrao je da "život može da se širi sa planete na planetu ili iz galaksije u galaksiju, putem meteora" 

Čak se tvrdilo da je na ovaj način život "stigao" i na Zemlju, mada su te tvrdnje široko kritikovane u naučnim krugovima.

Cilj projekta Tanpopo je da se istraži mogućnost prirodnog međuplanetarnog saobraćaja života bakterija.

Testovi su sprovedeni između 2015. i 2018. godine izvan istraživačke letelice nazvane Kibo, i to na oko 402 kilometra iznad Zemlje. Pokazali su da mikroskopski organizmi mogu da stvore život negde u svemiru, ponovo se razmnožavajući pošto nađu odgovarajuće uslove.

Naučnici su posadili bakterije različitih veličina u svemir na godinu, dve ili tri, i posle podataka njihove izloženosti godinu, dve ili tri, procenili su da su one koje su bile tanje od 0,05 mm mogle da prežive čak 45 godina na MSS.

"Rezultat je nagovestio da bi bakterije "deinococcus", otporne na radio zračenje, mogle da prežive tokom putovanja sa Zemlje na Mars i nazad, što je nekoliko meseci ili godina u najkraćoj orbiti", kazao je Jamagiši sa tokijskog univerziteta.

Prethodna istraživanja su pokazala da bakterije mogu da prežive dugo kada su zaštićene kamenim ogrtačem, što je fenomen poznat kao "litopanspermija".

 

 ***

komentar:

 

 

Moguće je i to što se tvrdi u ovom tekstu. Takođe moguće je i sledeće: Već preko 300 g, vođen uspesima prirodnih nauka, čovek je uljuljkan  u mit da je makto/mikro svet jednostavan  te da njime upravljaju jednostavni deterministički matematički reverzibilni zakoni; iskonski se plaši: sučajnosti, smrti, iverzibilnosti - previđa da baš (slučajnos/smrt/iverzibilnost) u prirodi igra stvaralačku ulogu – ulogu mogućih - spontanih slučajnih samoorganizovanja (!)

 Zemljina atmosfera je pre nastanka života ličila na veliki kotao pare (gasovi: vodonik, amonijak, metan,...) su isticali iz unutrašnjosti Zemlje... Hemičar Stanley Miller  je serijom eksperimenata 1953. pokazao da je moguće da se iz jednostavnih hemijskih jedinjenja (vodonik, amonijak, metan i vodene pare – koji su u iskonu postojali na Zemlji) - kada se ta jednostavna jedinjenja podvrgnu - dejstu munja tj.  električnim pražnjenjima  -  pokrene  hemijska reakcija - koje će kao rezultat imale formiranje niza organskih jedinjenja, između ostalog i četiri aminokiseline tj. "cigle žitova", od njih su građeni proteini, a proteini su sastojci svih živih bića.

 

 

Zoran Stokić

28.08. 2020.

 

 

Marković vs. Kusturica – spomenik Stefanu Nemanji

 

*

 

Marković pozvao Kusturicu da se ogradi od izbora spomenika Stefanu Nemanji

 

Reditelj Goran Marković pozvao je danas kolegu Emira Kusturicu, člana žirija za izbor spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu, da kaže šta je na tom projektu dobro, lepo i značajno ili da se od njega ogradi, ako nije glasao „za” usvojeno rešenje.

 

 FoNet20. avgusta 2020.

 

U tekstu „Pismo srpskom prijatelju”, objavljenom na sajtu Peščanika, Marković, koji Kusturicu oslovljava sa „dragi Emire”, ukazuje da je prihvaćenim rešenjem „verovatno zauvek unakažen grad” u kome je rođen i u kojem živi.

 

„Kada si već, s pravom velikog umetnika, preuzeo odgovornost da sudiš šta je lepo a šta nije, važno je da objasniš zašto je jedan značajni vajar, član tvog žirija, u znak protesta otišao iz vaše družine i kako je presudu o nakaznoj skalameriji koja će zauvek ružiti Beograd doneo Nikola Selaković, čija je jedina kvalifikacija to što je Vučićev rob”, objašnjava Marković.

 

Njemu nije jasno kako se Kusturica nije „zgrozio nad tom gomilom besmisleno izlivenog gvožđa” u visini od 23 metra i zašto i sam nije pobegao iz žirija koji će tu „hrpu neukusa dovući do bivše železničke stanice”.

 

„I sam znaš da je svaka diktatura sklona takvoj vrsti pritiska na malog čoveka”, piše Marković, pozivajući se na stotine „primera megalomanske potrebe da se podizanjem spomenika zabeleži prisustvo diktatorskih pojava u vremenu koje neumitno briše njihovu beznačajnost”.

 

„Ali ovaj poslednji, na budućem Savskom trgu, ima još jednu osobinu – ta skulptura je smešna”, ocenio je Marković, koji smatra da Stefan Nemanja nije zaslužio da ga Goran Vesić „izloži podsmehu i preziru”.

 

Prema Markovićevom stavu, Vesić je na sebe uzeo ulogu, ne samo da realizuje, nego i objasni „smisao te bezvredne gomiletine železa koja će štrčati ispred jedne vredne i stilski zanimljive građevine kakva je bivša Glavna železnička stanica Beograda, naseobine koja je posle nekoliko milenijuma postojanja počela da nestaje u poplavi kiča”.

 

„Emire, prijatelju, bar se ogradi od ove katastrofe. Ja sam siguran da ti se ne sviđa ono što ste izabrali ali, ako ništa drugo, bar to reci, jasno i glasno. Inače, gde će ti duša…”, napisao je Marković.

 

„Nije potrebno urbanističkim promašajima, arhitektonskim neukusom i spomeničkim šundom služiti prostaka na vlasti, koji će ionako uskoro otići. Ne u istoriju, već u zaborav”, uveren je Marković.

 

*

 

 

Kusturica Markoviću: I sada si se okrenuo protiv mene

 

 

Tražiš da se moralno distanciram, ne samo od spomenika imenjaku Nemanji, nego i od autora koji je u Njujorku postavio spomenik Lenonu, u Moskvi ruskom caru, i da ne nabrajam sve ukrase koje je ruski umetnik i akademik Aleksandar Rukavišnjikov rasuo po svetu, navodi reditelj Emir Kusturica u odgovoru kolegi reditelju Goranu Markoviću.

 

FoNet21. avgusta 2020.

 

„Kada bih bio prisiljen da te javno prozovem da nešto menjaš, insistirao bih da se odrekneš borbe protiv ‘malignog Ruskog uticaja’”, piše Kusturica u tekstu objavljenom na portalu Iskra.co, elektronskim novinama Andrićgrada.

 

On pripisuje Markoviću da je to samo jedna u nizu akcija u kojima učestvuje od devedesetih, otkad deluje na sceni „dostavljanja i prijavljivanja svog naroda zapadnom hegemonu”.

 

„I sada si se okrenuo protiv mene”, poručio je Kusturica i pozvao Markovića da, umesto toga, „izoštri smisao za stradanje hrišćana na Kosovu i Metohiji ili u Crnoj Gori”.

 

„Ne samo zbog hrišćanske kulture, nego i tvoje sekularne građanske politike, kojom se, za razliku od mene, baviš, a ne znaš da ona ne postoji bez istorije koju je upravo Stefan Nemanja, imenjak, započeo na Balkanu”, ukazuje Kusturica.

„Nije dobro, Gorane Srbine, kada bezbožnik spominje dušu”, ocenio je Kusturica, koji smatra da su Markovićeve „stvaralačke bisage presušile” i zbog toga što, kako tvrdi, godinama izbegava političku dimenziju u svojimm filmovima i veruje da je ta delatnost samo zabava.

 

„Sada je politika postala tvoja sudbina rođena u ‘užasu praznine’ tvog filmskog žanra”, ukazao je Kusturica i prebacio Markoviću što je pravio film o Bernar-Anri Leviju, „psu rata”.

 

„Đe ti se potopila duša, zemljače. Čovek koji napravi film o Bernaru Leviju gubi licencu javnog delatnika i nikome nema pravo da kroji moralne norme,, a kamoli da se interesuje za sudbinu nečije duše i brine o njenom kretanju”, smatra Kusturica.

 

„Dakle, tvoj vapaj za mojom dušom, bio je priznanje praznine u kojoj živi jedan bezdušni tip”, napisao je Kusturica na kraju odgovora Markoviću.

 

Reagovanje Kusturice je usledilo pošto ga je Marković u četvrtak na sajtu Peščanika pozvao da objasni zašto je, kao član žirija, glasao za predloženo rešenje spomenika Stefanu Nemanji ili da se ogradi od njega.

 

 

 

Komentar:

 

*

Sokrat je pokazao da emocije, čak ni ljubav, ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum te da nepovjerenje ili mržnja prema argumentu vodi u nepovjerenje i mržnju prema čoveku! G.M. veruje da je "istina" manifestna i da je svako može sagledati (ako koristi razum i empiriju) i ne priznaje tabu a N.K. veruje da je "istina" sakrivena i da je samo "izabarani" mogu dešifrovati i tu "istinu" kazati nama sirotinji raji; za nas obične smrtnike ona je tabu!

 

(Ps. Ovaj komentar prilagodio sam uzusima "Politike" poslao ga tri puta – nije objavljen)

 

*

 

Sokrat je pokazao da emocije, čak ni ljubav, ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum te da nepovjerenje ili mržnja prema argumentu vodi u nepovjerenje i mržnju prema čoveku! Spor između Markovića i Kusturice možemo opisati kao spor između, na jednoj strani, čovekove vere u ljudski um i dobroti, i, na drugoj strani, nepoverenje u čoveka, njegov um i njegovu dobrotu. Spor izđeđu Gorana koj veruje da je „istina“ manifestna i da je svako može sagledati (ako koristi razum i empiriju) i Nemanje koji veruje da je „istina“ sakrivena i da je samo izabarani (obdareni emocijama, poput nega patriJote) može razlučiti – da samo patrijote mogu da je dešifruju i da je samo njihov autoritet može tumačiti i saopštiti je (tu „istinu“) nama sirotinji raji. Samo na nivou mita-emocija moguće je da postoje „osobe“: Zapad, Rusija – Đavo i Raj. U ravni razuma i empirije svi vide sa u spoljnoj politici država ne postoje emocije (ljubav/mržnja) nego postoje racionalni mnogostruki interesi država. A da u ravni društva u nekoj državi koristimo bezbroj elemenata nastalih kroz vekove sa tog Zapada i Istoka. Čak je i Rusija stekla tu moć (koju ima) pre svega zato što je vekovima koristila kulturnu matricu građanskog društva (koje je nastalo na Zapadu).

 

 

Zoran Stokić

22. 08. 2020.

 

 Basara versus Vladan Vukosavljenic 

(minstarstvo "istine": Basarini istorijski mitovi za kafanu)

"Danas" 11. 08. 2020 , 13. 08. 2020.

***

(komentar)

 

O mitomanima (usrećiteljima). „Danas-ovci“ zašto nema mog komenatra, nešto sam „lupio“? Da se vratimo opet u 12 vek u bifurkacionu tačku iz koje su nastala „dva putića“ u društvo: „otvoreno“ (tim putem krenuli englezi, česi,….) i „zatvoreno“ (naši Nemanjići….). Centrifuglane sile vizantijske globalizacije uvukle u svoj civilizacijski krug naše daleke pretke – Nemanjići su našu državu i crkvu ustrojili po vizantijskim kanonima. Koji su to kanoni bili? Vizantiju je najlakše razumeti ako se pozovemo na pojmovni par „poredak – ekonomija“ („taxis-oikonomia“): oni su imali vrednost univerzalnih načela i na najbolji način objašnjavaju osnove na kojima je počivala ta država i njeno društvo. Vizantijski carevi, kao i, kasnije, osmanski sultani (sociološka mustra vladanja u ta dva carstva je ista), bili su apsolutni gospodari života i svih dobara svojih podanika, a carski poredak politički nije mogao biti oboren stoga što je „odraz nebeskog poretka“ i „izvire iz same božije volje“. Najveća vrlina koja se kod podanika u carstvu očekuje (a čiji učinak treba da bude učvršćenje „nebesko-zemaljskog poretka“) nije ništa drugo do „disciplina“ (peitharchia) – „poslušnost pred vlašću“! A „izum“ birokratije – bila je neophodna karika između faraona/ cara/sultana/sektetara kumunističke partije i „ljudske mašine“! Masovni prinudan rad, vođen bičem birokratije, nije bio usmeren ka humanizaciji života ljudi, nego se sav iscrpljivao u realizaciji metafizičkih ciljeva „despotske mašine“ i njene ideologije kako da (po njihovim merilima) USREĆI podanike.

U „otvorenim“ društvima (vladavina zakona) – država je težila tome da ima samo onoliko moći koliko je potreno za očuvanje sigurnosti života, vlasništva i slobode svih građana. Ona nije polaga pravo da definiše građanima šta je cilj njihove delatnosti. Sama individa najbolje zna šta je njen pravi interes i kako ga treba sprovoditi. Zakoni u „otvorenim“ društvima su samo formulisali spoljni okvir unutar koga je pojedinac mogao ispunjavati vlastitu volju i svrhu…

 

***

O stvarima se „sudi po posledicama“. Srba i engleza je u srednjem veku bilo brojno isto oko 1.5 miliona i dokle je ko stiagao u 21 veku? Slično mogli bi porediti čehe i srbe… Dokle nas je odvela despotska (vizantisko, osmansko, komunistička ) nekritičke tradicije „zatvorenog društva“- ne učenja na greškama? A dokle je engleze i čehe odvela kritička tradicija „otvorenog društva“ – učenja na greškama? To vidi svako ko nije zarobljenik mitskih tabua poput Basare!

Da se podsetimo: karakteristika magijskog načina mišljenja primitivnog plemenskog ili „zatvorenog društva“ jeste verovanje da živi u začaranom krugu nepromenljivih tabua, zakona, i običaja, za koje vlada osećanje da su neizbežno slični rađanju Sunca, ciklusu godišnjih doba. Karakteristika „otvorenih društava“ koja su nastajala u gradovima (državama) Zapada građena je na idejama Protagore, Sokrata, Perikla da „jezik, običaji, zakoni nemaju magijski karakter tabua, tj. oni nisu naturalne već konvencialne prirode“. Baklju te „otvorne tradicije“ naučno tradicije – kritičkog stava prema mitovima, religijskim istinama i slično, stava da se o svemu može argumentovano raspravljati – tradicije stvorene u antičkim gradovima – evropski su gradovi preuzeli u XII veku i ona je od tada počinje da silazi u svakodevni život, na ulice, među građane.

 

 

***

 

 

Naši staljinisti, zarobljenici teorije zavere, toliko su mrzeli građansko društvo, da su posle Titove smrti 1980. – umesto da nas uvedu u EU – odlučili da nas ograde od Evrope. Imali su samo jedan problem: 80% javnog mnjenja videlo je budućnost Srbije (YU) u EU. Zato se oni od 1980. do danas bave uklanjanjem drugačijeg mišljenja, kritičkog mišljenja i zdravog razuma.

 

Sa jedne strane su se bavili - CENZUROM (nevidljivom) a sa druge strane su - PODSTICALI KIČ i ŠUND, podsticati kolektivističke ideologije marksizma i fašizma, koje su za svog najvećeg neprijatelja smatrale građansko društvo i individualne slobode. Svi vide taj sega-mega-pink-šund a kako izgleda ta "nevidljiva" cenzura? Evo primera, moju knjigu „Njutn versus Ajnštajn“ (nauka, istorija, filozofija nauke) iako su pozitivnu recenziju napisali naši najugledniji naučnici - akademik Zvonko Marić, prof dr Marko Leko - nijedna izdavačka kuća nije htela da štampa, a kada sam je štampao privatno, nijeda knjižara nije htela da je prodaje. O prezentaciji knjige u medima iluzorno je i govoriti! Zato sam je knjižarama ponudio da je prodaju "antikvarno", ali kako sam prošao? Šef knjižare u centru Beograda reče, knjižaru koji je pristao da knjigu prodaje „antikvarno“, “da to „smeće skloni iz izloga knjižare“ (čuo svojim ušima)!

 

 

 Zoran Stokić

14. 08. 2020.

 

Nagasaki poziva na zabranu nuklearnog oružja na 75. godišnjicu bombardovanja

AUTOR: Beta/AP

 

Nagasaki poziva na zabranu nuklearnog oružja na 75. godišnjicu bombardovanjaIzvor: Mandatory credit Kyodo/via REUTERS

Japanski grad Nagasaki obeležio je 75. godišnjicu američkog bombardovanja atomskom bombom pozivajući svetske vođe i sopstvene lidere da učine više za uvođenje zabrane nuklearnog oružja.

U 11.02 po lokalnom vremenu, tačno kada je avion B-29 bacio bombu od 4,5 tona sa plutonijomom nazvanu "Debeli čovek", preživeli iz bombardovanja u Nagasakiju i drugi učesnici minutom ćutanja odali su počast za više od 70.000 mrtvih.

Ovo bombardovanje 9. avgusta 1945. dogodilo se tri dana pošto su SAD bacile atomsku bombu na Hirošimu, a tom prvom nuklearnom napadu u istoriji čovečanstva, poginulo je 140.000 ljudi. Japan je 15. avgusta kapitulirao, i time je završen Drugi svetski rat.

Na ceremoniji u Parku mira u Nagasakiju, u smanjenoj verziji zbog pandemije koronavirusa, gradonačelnik Tomihisa Taue pročitao je izjavu mira.

U izjavi se izražava zabrinutost što zemlje sa nuklearnim oružjem poslednjiih godina odustaju od napora za razoružanje. Umesto toga one unapređuju nuklearno oružje i smanjuju ga radi lakše upotrebe, rekao je gradonačelnik.

Taue je posebno ukazao na SAD i Rusiju zbog pojačanog rizika zato što su ukinule Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa.

"Kao posledica toga pretnja od upotrebe nuklearnog oružja postaje sve realnija", rekao je Taue.

On je ukazao da je Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT) stupio na snagu pre 50 godina.

Taue je pozvao SAD i Rusiju da pokažu kako može da funkcioniše njihovo nuklearno razoružanje i proces revidiranja tog ugovora iduće godine.

"Pravi užas nuklearnog oružja nije još na odgovarajući način prenet svetu" uprkos naporima preživelim od atomskih bombi, da Nagasaki bude poslednje mesto gde se takva tragedija dogodila, rekao je on.

On je takođe pozvao japansku vladu i poslanike da brzo potpišu Ugovor o zabrani nuklearnog oružja iz 2017. godine.

Japanski premijer Šinzo Abe više puta je odbio da potpiše taj ugovor, navodeći da japanski pristup nije da zauzima strane već da služi kao most izmedju zemalja sa nuklearnim oružjem i onim koje ga nemaju i da ohrabruje dijalog da bi se postigla potpuna zabrana za nuklearno oružje.

Preživeli i grupe pacifista smatraju da Japan odbijanjem da potpiše Ugovor o zabrani nuklearnog oružja zapravo staje na stranu SAD-a i drugih nuklearnih država.

Abe je ponovio japanski stav navodeći teško okruženje za nacionalnu bezbednost i veliki jaz između dve strane oko nuklearnog razoružanja.

***

(komentar)

Nadajmo se da je Homo sapiens još uvek sposoban da "uči na greškama". Bez uvećanja empatije život na našoj planeti će se ugasiti! Pridodne nauke su nam pokazale - prvi put u istoriji evolucije odgovornost za odvijanje samog evolutivnog procesa našla se u rukama evolucijskog materijala (Homo sapiensa). Od nas, a ne od boga ili đavola, zavisi šta ćemo "izabrati", naša "sudbina" nigde nije određena, mi je određujemo svojim činjenjem ili ne činjenjem... Evo 75 g kasnije (jula/avgust 2020) započela je u Francuskoj montaža "fuzionog reaktora" - projekat zajednički finansiraju Japan, Sjedinjene Države, EU, Kina,  Južna Koreja, Indija, Rusija, Velike Britanija. Te politički često suprotstavljene zemlje ujedinile su se u zajedničkoj nameri da na Zemlji stvore „mini-Sunce“, odnosno da proizvodnjom energije pomoću fuzije reše energetske probleme planete i doprinesu ekološkom oporavku planete Zemlja.

Engleski fizičar Džejms Čedvik je otkrićem neutrona 1932.  pripremilo teren za otkriće fisije urana 235 i za stvaranje atomske bombe, kao i za proces fuzije. U Kevediš laboratoriji postojala su sva teorijska znanja za pravljenje atomske bombe, nedostajala su finansiska sredstva - kako bi svet izgledao da je VB tada stvorila tu bobu? Da li bi bilo Hirošime i Nagasakja? Sporazum u Kvebeku uspostavio je saradnju između Britanije, SAD i Kanade oko nuklearnog programa, tako se Čedvik našao i u budućem projektu Menhetn...

Zoran Stokić

09. 08. 2020.

Вучић: Помирење да – понижење никада

Србија и Република Српска у Рачи обележавају страдање Срба у „Олуји”

***

(neobjavljeni komentar u "Politici", "B92", "N1")

Za veliki svet na planeti Zemlja (uključujući i SSSR/Rusiju i Kinu) legitimna i legalna je bila YU sa ustavom iz 1974. (sa pravom repubika i pokrajina na samoopredenjenje ako bi se YU raspala). Da nije bilo staljnista iz Srbije Slobe, Mire i & YU bi preživela i kao konfederalna ušla u EU (posle pada zida u Berlinu 1989.). Rušenje ratnim putem YU je u startu bilo osuđeno na PORAZ. Čak šta više "veliki svet" je bio spreman da Srbiji učini ustupak pa da samoopredeljenje ne važi za pokrajine; bio je spreman da prizna Srbiju (sa pokrajinama) kao državu! Mi koji smo to još tada 1989, 1990 govorili  smo proglašeni za IZDAJNIKE. Evo neka neko sabere dokle nas je dovela ta samoubilačka ratna ideologija 1990-2020? Do DNA! Ta ideologija vlada i danas – oni koji su vukli sve te sumanute samoubilačke poteze PATRIOTE – mi koji smo bili "glas razuma" IZDAJNICI. Nastvalja se vođenje te sumanute politike samo drugim sredstvima!

Zoran Stokić

5.08.2020.