Nemanja Radulović održao koncert na Kolarcu

 

KULTURA Autor:N1 Beograd31. okt 202208:262 komentara Play Video

https://rs.n1info.com/kultura/nemanja-radulovic-odrzao-koncert-na-kolarcu/

 

Srpski i svetski violinista Nemanja Radulović održao je u nedelju uveče koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru promocije svog novog albuma "Roots".

Publika je u Kolarcu slušala zanimljiv, neobičan i raznolik repertoar od 17 kompozicija.

Na listi dvočasovnog koncerta bili su i kultne numere „Đelem, Đelem“ i „Makedonsko devojče“.

 

***

Komentar

***

 

Radulović: „Ideja za ovaj album rodila se tokom pandemije kovid 19....Muzika koja mi je istinski pomogla da se osećam živim je muzika Mocarta i world music (tradicionalna muzika različitih zemalja sveta). Ona me je povezala sa osnovnim osećanjima naših života: radošću i ljubavlju“. 

Da album je odličan. Nezavisno od albuma (na njemu nema Mocarta) – drag mi je Platon ali mi je draža istina. Nemanja manite se Amadeusa svirajte orginale: František Antonín (Václav) Míča, Johann Wenzel, Anton Stamitz, Samartini, Leonard Leo, C.P.E. Bach, J.C.Baha, Jameli, Padre Matini, Chevalier de Saint-Georges, Hermann Friedrich Raupach, Johann Gottfried Eckard, Johann Schobert, Leontzi Honauer, Johann Wilhelm Hertel, Florijan Leopold Gasman, Traeta, Anfosi, Andrea Luchesi, Franz Ignaz Beck, Anton Fils, Mihajl Hayd, Giuseppe Scarlatti, Gaetano Bruneti, Joseph Schuster, F. X. Richter, Anton Zimmermann, Vanhala, Ditersdorfa, Giuseppe Sarti, Giuseppe Gazzaniga, Pietro A. Guglielmi, Martín y Soler...

Samo jedan od tih: Pierre van Maldere  (prihvatio je galantni stil; ali je vremenom napravio sintezu  -  pod italijanskim i bečkim uticajem napravio je sintezu Manhajske škole sa francuskim stilskim elementima. Maldera je značajno uticao  na A. Zimmermann, Wanhal, Joseph and Michael Haydn, A. Mozart, Ditersdorf...Dok Malderina kamerna muzika pokazuje kasnobarokne karakteristike i Korelijev uticaj, njegove - violinske sonate i simfonije - svedoče o - formiranju rane klasične „bečke“ simfonija. Van Maldereova dela kružila su širom Evrope u rukopisnim delovima, kao i u štampi. Rukopisi njegovih dela nalaze se u 21 biblioteci u 10 zemalja. Van Maldereove kompozicije štampali su izdavači u Londonu, Parizu, Dablinu i Briselu; čak i posle njegove smrti postojala su brojna preštampavanja. Jedan broj njegovih dela pripisan je drugim kompozitorima, kao što su J. Hajdn, J. Misliviček, A. Mocart...

Zoran Stokić

31.10.2022.

 

Rođendan N1, osam godina borbe za zdraviji medijski prostor

 

 

VESTI Autor:Igor Božić30. okt 202207:56106 komentara Izvor: N1

 

 

Kao što je svima u oktobru jasno da je vazduh u Srbiji zagađen, golim okom se vidi da se i javnost sistematski truje kontrolisanim medijima. Simbolično, građani Srbije iz godine u godinu gledaju i čitaju sve zagađeniji, toksičan medijski prostor. Laži, spinovi, zamena teza i dezinformacije svakodnevica su u medijima u Srbiji. Naš cilj, kada smo počeli pre osam godina, bio je da vam pružimo dašak svežeg i čistog medijskog vazduha, lišenog obmana i dezinformacija. Trudimo se da vam pokažemo ono što drugi neće ili ne smeju. Da ukažemo na laži, prevare i zloupotrebu. Da budemo na mestu događaja u pravo vreme, da vas informišemo nepristrasno, da vam damo priliku da kažete šta mislite, da vas zaštitimo od nasilnika, da otkrijemo vaše probleme kako bi nadležni odreagovali i rešili ih.

Otpori tom pristupu novinarstva su sve veći. Za nas je vest ono što neko pokušava da sakrije, a cilj onih koji imaju vlast i moć je da to ostane nevidljivo. Zato smo tokom ovih godina nazivani izdajnicima, stranim agentima i neprijateljima države. Zato su angažovane armije botova koje prate svaki sekund našeg programa i svaku objavljenu vest na portalu kako bi pronašli i kreirali razlog za napad.

O apsurdnosti konstrukcija u tabloidima, za koje se kasnije vezuju političari, ne vredi trošiti reči, mada smo svesni da ta količina svakodnevne propagande ostavlja posledice na javno mnjenje. Najnovija analiza fondacije Slavko Ćuruvija pokazala je da su političari u Srbiji od aprila do jula, u medijima i na društvenim mrežama, napali kritičke novinare najmanje 68 puta, najviše medije u sastavu United Media grupe, od toga N1 bar 24 puta.

Pre godinu dana, za naš sedmi rođendan, poslali smo otvoreni poziv vlastima da se uzdrže od napada makar šest meseci, da pokažu da su spremni da igraju fer makar pola godine. Nisu se ni osvrnuli, ni zamislili na sekund da iz pozicije moći odustanu od napada na N1. Naprotiv, koriste sve moguće alate kako bi nas uništili.

Pored pritisaka u režimskim medijima, skupštini, na društvenim mrežama, sve je jasnija taktika ekonomskog plana uništenja. Korišćenjem državnog Telekoma napadaju se korisnici SBB mreže, jedinoj na kojoj se N1 emituje u Srbiji.

Pod plaštom tržišne utakmice nude se nerealne tarife za prelazak iz SBB-a, agresivno se napadaju građani na kućnim vratima, a sada i ispred poslovnica našeg kablovskog operatora stoje zaposleni MTS-a i ubeđuju građane da odustanu od SBB, a time zapravo od N1.

N1

Engleska Premijer liga, plaćena 600 miliona evra iz kase državne kompanije, postala je alatka za uništenje slobodnih medija. Međunarodna pravila u tržišnoj utakmici nisu bitna, važno je samo da nas gleda što manje ljudi, a da se strani investitor natera da odustane od posla u Srbiji.

Svesni smo da nismo jedini medij koji je na udaru i da je mnogo ugoženih novinara. Zato smo uvek tu da ih podržimo i pokušamo da se zajedno izborimo za pravedno demokratsko društvo.

Umesto da nas oslabe tim pritiscima, vlast nas je ojačala. Na portalu imamo više sadržaja nego ikada do sada, a broj jedinstvenih posetilaca koji se informišu preko N1 konstantno raste. Na TV-u smo uveli nove i osvežili stare formate. Uskoro vas očekuje “Novi dan” u novom ruhu, “Rekonstrukcija” je izašla iz studija i stigla do vašeg mesta, dokumentarni serijal vam donosi nove priče “Ispod površine”, a da bolje vidite dan kada padne noć od ove jeseni gledate u emisiji “Newsnight”.

I dalje ćemo pratiti sve događaje u “N1 studiju uživo”, gledati iz svih uglova u “360 stepeni”, “Da razumemo” i Srbiju i svet u “Global fokusu”, videti “Dan uživo”, pratiti regionalne “Crvene linije”, ekonomske trendove u “Info bizu”, ali i kulturnu “Scenu”. Videćete i nove epizode “Junaka doba zlog”, a posle “Dnevnika” saznaćete šta je “Iza vesti”.

Naši novinari ostaju posvećeni vama i obećavaju vam da neće praviti kompromise ni u devetoj godini zagađene atmosfere u koju ulazimo zajedno.

 

 

***

Komentar

***

 

 

N1 kao "tračak nade" - jer bez mediskih sloboda – vlast je ubedila narod da je "rat – mir", da je "nekultura" – kultura". Pošto nismo ni bogovi ni zveri nama (Homo sapijensu) je za preživljavanje potrebna kultura. Izvorno - kultura (lat. colere), što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Ali kod nas se ne uče primarni elemnti kulture već je težište na (sekundarnoj) tzv elitnoj kulturi (visoka moda, muzejska umetnost, klasična muzika...). Kako mislimo, šta možemo razumeti, kako tumačimo stvarnost, kako postupamo da bismo preživeli, kako, na primer, vozimo kola ili kako se družimo i tsl – sve to potpuno zavisi od opštih kulturnih pretpostavki ugrađenih u temelje našeg vaspitanja. Nažalost naša deca već 30 g rastu između čekića i nakovnja: "utopiskog nacionalizma" (koji misli - da bi kultura - rasrbila srbe) i "elektronskog sveta" (može da uveća ego do beskonačnosti) koji od njih ne stvaraju - kultivisane osobe - nego malograđane. Malograđanin (za razliku od građanina) je osoba "koja nije u stanju da sračuna nenameravane posledice svoih nameravanih postupaka"(!) Od pamtiveka ljudi uvek potcenjuju štetnu moć malograđana. Malograđani nanose gubitke drugim ljudima ili čitavoj grupi, dok sami sebi ne donose dobit, mogu da odvedu celo društvo u ponor ako postanu kritična masa u srednjoj klasi države.

 

Zoran Stokić

30.10.2022.

 

 Preminuo mladić kome su lekari u Ćupriji probušili debelo i tanko crevo

 

 

VESTI Autor:nova.rs29. okt 202214:57 > 16:51146 komentara, lekari, kovid, bolnicaIzvor: N1

 

 

Marko Stojanović (30), mladić kome su lekari u Ćupriji, prilikom kolonoskopskog pregleda probušili creva, preminuo je u Beogradu, potvrđeno je za portal Nova.rs od izvora bliskog porodici.

Za Markov život, lekari su se borili pet dana, ali su komplikacije njegovog stanja nažalost bile kobne, prenosi Nova.rs.

On je posle kolonoskopskog pregleda u ćuprijskoj bolnici 24. oktobra, upao u komu iz koje se nije probudio.

Tridesetogodišnji Marko pet dana se nalazio u komi.

Njegova supruga Nikolina je ranije za portal Nova.rs ispričala da je Marko, na pregled „otišao zdrav i prav“, a da je, kako tvrdi, zapao u komu posle greške lekara, koji su mu prilikom pregleda probušili tanko i debelo crevo, a kasnije, tokom hitnog prebacivanja na hirurgiju, probušili i plućno krilo u procesu intubacije.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić reagovala je povodom smrti mladića.

„Inspekcija Ministarstva zdravlja će biti u ponedeljak u bolnici u Ćupriji, a nakon toga sledi spoljašnja provera kvaliteta lečenja“, izjavila je ministarka zdravlja za Nova.rs.

 

 

***

Komentar

***

 

Ako nema - autonomije struka - to je to, ako je - sve "politika" - to je to. Ako ste iz političkih razloga, rata za Zapadom, u društvu ukinuli standarde  i procedure u srtukama koje smo učili tj. prekopirali sa Zapada (jer su najbolji) to je to – "sa prljavom vodom ste iz korita izbacili i bebu"! Ako političari, decenijama, preko rektora/dekana traže "načine" da se studentima poklanjaju ocene (da bi sakrili destrukciju društva koju su proizveli njihovi sumanuti ratovi koje su vodili  dalje vode) a da bi se obezbedio dovoljan broj stručnjaka sa diplomama za rad u institucijam društva imate svakodnevne "crne hronike". Tako izgleda "naše" društvo  jer u njima caruje DOGMATSKA  SVEST, caruje etika zasnovana na ideji ličnog i sigurnog znanja, tj. na ideji autoriteta kao vlasnika apsolutne istine, pojava greške je apsolutno nedopustiva. Imperativ takve stare despotske etike je ZATAŠKAVANJE GREŠAKA, greške se NI PO KOJU CENU NE SMEJU PRIZNATI, jer bi u suprotnom, ako bi se priznale, neminovno vodile ka narušavanju autoriteta. Naravno da je takva duhovna klima nespojiva sa preživljavanjem društva i države. "Otvorena društva" su uspešna zato što su učili na greškama, popravljali su greške a nisu ih kao mi dogmatski čuvali. Inercija naše 700 godišnje despotske tradicije ušla je u naše primarne elemente kulture i uči nas da GREŠEKE NE TREBA POPRAVLJATI, važnije od popravljanja grešaka i opstanka zajednice - jeste očuvanje autoriteta vlasti! Za 700 g naše vlasti/elite nisu nigde pogrešile (tako mi vekovima učimo našu decu), drugi narodi i kulture greše, srbi su nebeski nepogrešivi narod. Znači radi se o SOCIOLOŠKOM KANCERU koji je usađen u same primarne elemente kulture. A greške kada se na vreme ne popravljaju počinju da se ponavljaju, umnožavaju - poput lančane reakcije.

 

Zoran Stokić

29.10.2022.

 

 

Nagrade na Sajmu knjiga: najbolji izdavači, najlepša knjiga…

 

KULTURA Autor:SEEcult28. okt 202211:58 Izvor: N1

 

 

Nagradu 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga za najboljeg izdavača 2022. godine ravnopravno su dobili Prometej i Pravoslavna reč iz Novog Sada, a za izdavački poduhvat proglašena su Sabrana dela Stanislava Krakova, u izdanju Službenog glasnika i Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” u Beogradu.

Službeni glasnik bio je i u užem izboru za najboljeg izdavača, uz čak četiri novosadske kuće – uz nagrađene, tu su bili i Akademska knjiga i Matica srpska.

Prometej je nagrađen uz obrazloženje da je “godinama jedan od najuglednijih i najplodnijih srpskih izdavača”, koji objavljuje izuzetna istorijska i književna dela domaće i strane poezije i proze, a prepoznatljiv je i po izuzetnim monografijama. “Prećutane teme, zaboravljeni događaji i ljudi, odlično uređenje knjiga i bogati izbor ilustracija su neke od odlika ‘Prometeja’”, istakao je žiri, dodajući da se time odlikuju i knjige objavljene između dva beogradska sajma knjiga, od kojih je izdvojio: “Istoriju Petra Velikog” Zaharija Orfelina, “Dela” Dejana Medakovića u 15 knjiga, te “Nastanak evropskih jezika” u dva toma autora Marija Alineija.

Pravoslavna reč ravnopravno je nagrađena kao kuća koja je između dva Sajma knjiga – koji je pauzirao inače dve pandemijske godine – objavila brojne monografije izuzetne grafičke i štamparske izrade, gradeći time osobeni izdavački identitet, posebno radeći na prepoznavanju i obnavljanju našeg nacionalnog identiteta, na njegovom očuvanju i zaštiti, prenosi Seecult.

Žiri 65. Sajma knjiga, koji su činili Zlata Bojović (predsednica), Anđelka Cvijić, Dragan Simeunović i Bojan Jović, posebno je izdvojio Izabrana dela Vasilija Krestića u 15 knjiga; Sabrana dela Milorada Ekmečića (15 knjiga); Spomenicu Sveti Sava, koju su priredili episkop bački Irinej i Selimir Radulović, Na kapijama Konstantinopolja – Rusija i balkansko pitanje Slavenka Terzića, te Njegoš – biografija njegovog pesništva Mila Lompara.

Dodeljujući nagradu za izdavački poduhvat godine za Sabrana dela Stanislava Krakova, žiri je istakao da se time ispravlja nepravda načinjena kako prema tom izuzetnom piscu, tako i prema najširoj čitalačkoj publici. “Iz ideoloških razloga skrajnut iz naše književne i kulturne istorije, jedan od najznačajnijih pisaca međuratnog razdoblja, Stanislav Krakov, čitaocima se predstavlja u do sada najobimnijem izdanju, kroz deset umešno grafički oblikovanih tomova koje su sačinili izvrsni poznavaoci njegovog dela. Raspon proznih, esejističkih, putopisnih, memoarskih, dokumentarističkih i novinskih tekstova, filmskih scenarija i radova iz rukopisne zaostavštine ovog izuzetnog stvaraoca i intelektualca uronjenog u burne istorijske događaje obogaćen je izborom studija o različitim poetičkim, intelektualnim i istorijskim značenjima Krakovljevog opusa”, naveo je žiri.

U užem izboru za nagradu za izdavački poduhvat godine bila je i edicija Agora kuće Klio, Sabrana dela Grozdane Olujić, u izdanju Srpske književne zadruge, Mirče Elijade – sabrani romani, u izdanju Geopoetike, te Izabrana dela Petera Handkea, u izdanju Lagune.

Najboljim izdavačem iz dijaspore proglašeni su Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske iz Banjaluke za ediciju “Održivi razvoj i upravljanje prirodnim resursima RS” i Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori iz Podgorice za izdanje “Crna Gora kroz istorijska dokumenta (narod, jezik, crkva, država)” Jovana B. Markuša.

Prema navodima žirija, te dve izdavačke kuće su se istrajnim izdavačkim prisustvom nametnule u teškim okolnostima izdavaštva van matice. Njihova živa istraživačka delatnost u razdoblju između dva Sajma knjiga praćena je “većim brojem izdanja u raznim bibliotekama, od kojih se izdvajaju predložena edicija i navedena monografija”.

U užem izboru bili su Andrićev institut iz Višegrada (Iza Alisinog ogledala Ljiljane Pešikan-Ljuštanović), Univerzitet u Istočnom Sarajevu – Filozofski fakultet na Palama (Fototipsko izdanje časopisa Vaseljenja, 1995 – 2002) i Srpski nacionalni savet Crne Gore (Fondacija grupa Sever Podgorica: Zlatni vek srpskog pesništva, priredio Selimir Radulović).

Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke dobila je knjiga “Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941” Ljubodraga Dimića, u izdanju kuće “Filip Višnjić” iz Beograda, uz obrazloženje da je u njoj prvi put istorijski obrađena, studiozno i celovito, kulturna politika Jugoslavije u međuratnom periodu.

“Knjiga je rezultat posmatranja ovog vremena iz ugla istorijske nauke u okviru opštedruštvenih, ekonomskih, socijalnih, političkih, kulturnih i ideoloških zbivanja koja su u ovom vremenu umnogome određivala život. Ova obimna knjiga, sa jedne strane, donosi potpuni uvid u sve vidove kulturnog života, a sa druge, daje dragocenu, pouzdanu osnovu za dalja šira istraživanja”, istakao je žiri, koji je u užem izboru razmotrio i dela “Preobražaj sveta. Globalna istorija 19. veka” Jirgena Osterhamela (Akademska knjiga), “Fantom u biblioteci” Zorana Milutinovića (Geopoetika), “Istorija trapezuntskog carstva” Radivoja Radića (Zavod za udžbenike) i “Rimska civilizacija na tlu Srbije” Miroslava Vujovića (Hera edu).

Nagrada za dečju knjigu godine dodeljena je ediciji “Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu”, u izdanju Pčelica izdavaštva iz Čačka, uz obrazloženje da čitaocima predstavljaju najpoznatija imena slavnih žena koje su svojim životom i delom obogatile srpsku istoriju. Reč je o umetnicama, naučnicama, književnicama koje su mišlju i umetničkim ili naučnim učinkom ostavile neizbrisivi trag, i koje predstavljaju izvanredne primere na koje svaka nova generacija može i treba da se ugleda.

“O delu Isidore Sekulić, Milene Pavlović Barili, Milice Stojadinović Srpkinje, Mine Karadžić, Žanke Stokić, Desanke Maksimović… pišu naše poznate književnice za decu, koje primerom govore o svojim prethodnicama, i nastavljaju ovim putem ukazujući kako da tradiciju treba slediti na najbolji način. Autorke nastavljaju nit ženskog stvaralaštva, umetničkog i naučnog, uspešno predstavljajući simbiozu srpske kulture iz srpskog ženskog pera”, istakao je žiri.

U užem izboru za dečju knjigu godine bile su i knjige “Babaroga” Jelene Živanović (Kreativni centar), “Ja, Milunka” Maje Kovačević (Glas Srbije), “Tri tačke sa stomakom” Elene Morando (Deksiko) i “Šumske priče” Snežane Kićović Pejaković (Zebra).

Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip u 2022. godini dobili su Književna opština Vršac (KOV) za 50 godina postojanja, Čigoja štampa za biblioteku “Ortograf”, Darkvud za stripove “Korto Malteze” i “Modesti Blejz” i Biblioteka grada Beograda za ediciju “Festovih 50”.

Žiri za najlepšu knjigu na 65. Sajmu knjiga, koji je radio u sastavu: Slavimir Stojanović, docent Fakulteta primenjenih umetnosti (predsednik), prof. dr Jovan Čekić i Mirjana Lukić, odlučio je da nagrada „Bogdan Kršić“ bude dodeljena serijalu knjiga “Celokupna dela Branka Vučićevića” u izdanju Filmskog centra Srbije, u grafičkoj opremi Boruta Vilda.

Serijal enciklopedijskih tomova koji su posvećeni životu i radu legendarnog Branka Vučićevića predstavlja monumentalno ostvarenje kako u dokumentarnom, tako i u kreativnom domenu. Specifičnost duha Vučićevića i njegovih afiniteta “vešto je uhvaćena pametnim izborom papira i maestralnom, rafiniranom i nenametljivom upotrebom tipografije. Profesor Borut Vild, dizajner ovog nagrađenog opusa, prekaljeni borac za lepo i pametno, ovog puta je upotrebio svoju likovnu i životnu zrelost da bi nam nepogrešivo približio karakter jednog genija od koga svi imamo šta da naučimo”, istakao je žiri u obrazloženju.

U najužem izboru bile su knjige “Apoteoza Anarhije” Vladana Papića, “Drakula” Brem Stokera, u izdanju Kontrasta, trilogija “Crvena”, “Zelena”, “Žuta” autora Mišela Pastura, u izdanju Službenog glasnika i “Ornamenti Srbije” Milice Živadinović, u izdanju Lagune.

Stručni žiri pohvalio je ukupan utisak naslovnih strana Arete knjiga, koje “ekspresivnošću i veoma veštom upotrebom neočekivanih kolorita već godinama predstavljaju dah svežine na Sajmu knjiga”.

Nagrada za najlepšu dečju knjigu pripala je knjizi “Babaroga” u izdanju Kreativnog centra, autorke Jelene Živanović, koju je ilustrovao Boris Kuzmanović.

“Svi znamo ko je Babaroga, ali je ‘Babaroga’ Jelene Živanović i Borisa Kuzmanovića nepogrešivo posebna, sveža i nadahnuta. Njegove ilustracije nose ovu nesvakidašnju knjigu jakih vizuelnih kontrasta u nove prostore tame sa trunkom ironije kombinovanom sa dečijom naivnošću”, istakao je žiri, navodeći da se “Babaroga” izdvojila ilustracijama kao autentični kreativni komplet u kojem Kuzmanović “majstorski kontroliše svoj likovni narativ, kreirajući kod nas retko viđen ilustratorski stil bogat snažnim i sugestivnim kompozicijama u perfektnom balansu sa tekstom i temom knjige”.

Specijalno priznanje za mladog dizajnera dodeljeno je Ani Petrović za knjigu “Stripoterapija” u izdanju Kreativnog centra, uz obrazloženje da “redak slučaj kod nas da neko ume i da osmisli i da ilustruje i da napiše jedno originalno autorsko delo”, pogotovo je retko kad taj neko ima samo malo više od 30 godina.

“Ana Petrović je taj naš neko. Ova mlada autorka se predstavila svojom zrelom, mudrom i nadahnutom knjigom Stripoterapija u izdanju Kreativnog centra. Njen narativ kompletno je sinhronizovan sa autentičnom stripskom vizuelizacijom koja sadrži nagoveštaje životnih tajni protkanih pravom dozom humora. Ova knjiga je preko interneta stigla do književne publike i na taj način širem auditorijumu približila duh novih generacija, njihove motive, strahove i nadanja”, naveo je žiri.

 

***

Komentar

***

 

Nagrade - slika i prilika naše propasti! Kada je toj "našoj eliti" rečeno '90 da je nacionalni interes da nadoknadimo vekove atavizma kroz izgradnju i socijalizaciju u ključu građanskog društva pomoću - "krsta  savremene civilizacije" - koji čine "prečage": nauka/demokratija nisu poverovali. Slično, već tada im je rečeno da će svi pokušaji "restauracije nacionalne države", patriotizma i tsl završiti kao - perpetuuma mobile - ako Srbija u državnom smislu bude organizovana po modelu despotije, nisu shvatili ni tada, ali to ne razumeju ni danas, nego nastvaljaju sa umnožavanjem mitova, tabua, kandila i sveća. Umesto da shvate sve zamke, za naše preživljavanje, koje sobom nosi sociološka INERCIJA 700 g despotske atavističke  tradicije - oni su vođeni utopijskim patriotizmom, eshatološkim fatalizmom i povampirenim kominternovskim interesima - uzjahali taj talas inercije i za ovih 32 g Srbiju iz 3 dimenzije sabili u 2 dimenzije. Umesto da u Srbiju ustroje evropsku društvenu praksu vratili su nas u "Prokletu avliju" Azije iz koje smo pokušali da uteknemo. Umesto socializacije pomoću vrlina, znanja, sposobnosti, morala, tolerancije, saradnje oni nastavljaju da nas "socijalizuju" u sirotinju raju - malograđane – pomoću mržnje, teorija zavere, autizma, antimorala, podobnosti, monopola. Ali kao što je objasnio tako davno Volter moral i sposobnosti ljudi (a one zavise od mišljenja i načina zaključivanja) su u - "direktnoj srazmeri"; gde vlada antimoral sposobnosti ljudi su takve da nisu u stanju da - procene situaciju - u sobraćaju, politici (bilo gde) nego gaze pešake na pešačkim prelazima, "rat" zovu "mirom", a klasičnom imperijalističkom ratu tepaju "specijalna operacija"!

 

Zoran Stokić

28.10.2022.

 

UN: Svet ni blizu cilja da se ograniči rast temperature na 1,5 stepen

 

 

SCITECH Autor:Beta26. okt 202214:00 Izvor: Shutterstock

 

 

Ujedinjene nacije upozorile su da su trenutne obaveze za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte nedovoljne za postizanje cilja Pariskog klimatskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni.

Prema poslednjim procenama, urađenim na osnovu 193 nacionalna cilja za smanjenje emisija, temperatura će do kraja veka porasti za 2,5 stepena u odnosu na predindustrijski nivo.

To je za ceo stepen više od cilja postavljenog Pariskim sporazumom iz 2015. godine, koji predviđa da se rast temperature ograniči na ispod dva stepena Celzijusa, sa ciljem da to bude 1,5 stepen.

U izveštaju UN se navodi i da će se emisija gasova povećati za 10,6 odsto do 2030. u odnosu na nivo 2010. godine, što je malo manje od prošlogodišnje procene od 13,7 odsto.

Stručnjaci UN navode da je potrebno smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte za 45 odsto do 2030.

„Nismo ni blizu nivoa ni brzine smanjenja emisija potrebnih da bismo bili na putu ograničenja zagrevanja na 1,5 stepen“, izjavio je šef Sekretarijata UN za klimatske promene Sajmon Stil.

„Da bismo ispunili taj cilj, nacionalne vlade moraju da pojačaju svoje klimatske akcione planove sada i da ih primene u narednih osam godina“, saopštio je Stil.

Izveštaj je objavljen uoči naredne klimatske konferencije UN COP27 u Šarm el-Šeiku, koja će biti održana od 6. do 18. novembra.

Savet EU je 24. oktobra usvojio pregovaračku poziciju za COP27 u kojoj se naglašava važnost pravedne tranzicije ka održivim, otpornim i pravednim ekonomijama i društvima.

Istakavši da Nacionalno utvrđeni doprinosi, odnosno napori zemalja potpisnica Pariskog sporazuma na smanjenju emisija gasova nisu trenutno dovoljni, Savet je pozvao sve zemlje da pojačaju napore da mobilišu finansijska sredstva iz svih izvora kako bi podržali klimatske akcije i da uključe klimu u sve finansijske planove.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kako sada stvari stoje pre će glasnike akopalipse gomile ličovati - nego što će se svet uozbiljiti. Zemlju su u 19, 20 i 21 veku "ugušila" tri kolektivizma - verski, nacionalni, fašizam/komunzam - koji su sve zlopupotrebili pa i nauku; nauka je postala samo "drugo" neobavezujuće mišljenje. Nešto od toga je predvideo i Le Bon. "Gomile" su poseban psihološki entitet, nesvodiv na pojedince koji je sačinjavaju - nisu sposobne za rasuđivanje ali su sposobne za akciju kaže nam Le Bon! 

Kao što u muzici ima dela koja su izdržala - test vremena - na primer, od J.S.Baha, Hendla, Vivaldija, tako treba da  bude i u drugim oblastima stvaralaštva. Nažalost danas više niko ne čita "Psihlogiju gomile" Gistava Le Bona, 1895., premda su nekadašnji čitači  te kapitalne knjige: Ruzvelt, Klemanso, Poenkare, Čerčil, de Gol, itd  stekli utisak "kao da" su Musolini, Hitler, Staljin, Mao – Le Bonove ideje pretočili u svoje sisteme. Jedan od njegovih zaključaka bio je 1923. i taj da se gomile-nacije "ne mire sa porazom kada veruju da su superiornije od svojih osvajača. Pokušaj nemačke osvete stoga se može smatrati jednim od najsigurnijih događaja u budućoj istoriji"! Slično se ostvarilo i predviđanje ("Psihologiji socijalizma" 1898), Le Bona da će budući rat tj. Prvi svetski rat biti najsmrtonosniji  jer će to biti rat vojnih obveznika, a ne više profesionalaca "sledeće borbe između nacija biće prave borbe za postojanje - koje se mogu završiti - samo potpunim slamanjem jednog od boraca". „Hiljade zasebnih pojedinaca mogu u određenim trenucima, pod uticajem određenih nasilnih emocija, na primer, veliki nacionalni događaj, dobiti karakteristike psihološke gomile." Neka slučajna ili namerna ideja će ih "spojiti u gomilu" a gomila ne misli rečima i verbalnim pojmovima, već slikama. A pošto je gomila sugestibilna - dovoljnaje jedna slika da je uplaši i uznemiri, dovoljna je samo jedna kolektivna halicinacija da oživi njene jake strasti pa da usledi poznati fenomeni gomile, kao što je linč.

 

Zoran Stokić

27.10.2022.

 

Udruženja: Hitno sistemski unaprediti radne uslove u kulturi

 

KULTURA Autor:N1 Beograd25. okt 202220:133 komentara Izvor: Luka Knezevic Strika

Hitno je potrebno sistemsko unapređenje radnih uslova u sektoru kulture koji se tiču konkursnih procedura, dostojanstvenih zarada, ekonomskog i socijalnog statusa samostalnih umetnica i umetnika, kao i povećanjanje ukupnog budžeta za kulturu koji mora biti razvojno usmeren ka potrebama samih kulturnih proizvođača ali i društva u celini, upozoravaju predstavnici više umetničkih udruženja.

Danas je u Medija centru u Beogradu održana konferencija za medije povodom aktuelne kampanje „Za dostojanstven rad u kulturi“ koju su pokrenule Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Stanica – Servis za savremeni ples, Udruženje likovnih kritičara AICA, Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje kompozitora Vojvodine (UKV), Udruženje arhitekata Srbije (UAS) i Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), sa ciljem pozivanja Ministarstva kulture na odgovornost za kašnjenje rezultata konkursa za tekuću i hronično lošeg planiranja raspisa konkursa za narednu godinu, kao i zbog konstantnog prolongiranja rešavanja problema dugovanja samostalnih umetnika.

Na konferenciji su govorili Vida Knežević, predsednica Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Vahida Ramujkić, članica Upravnog odbora Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Jelena Vesić, predsednica Upravnog odbora Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA – Sekcija Srbija, Uroš Dojčinović, zamenik predsednika upravnog otvorena Udruženja muzičkih umetnika Srbije (UMUS), Svetozar Krstić, zamenik predsednika Udruženja Baletskih Umetnika Srbije (UBUS) i Marijana Cvetković, predsednica udruženja Stanica – servis za savremeni ples.

Vida Knežević je istakla aktuelne probleme nastale usled lošeg planiranja i realizacije konkursnih procedura u oblasti savremenog stvaralaštva i iznova iznela tri osnovna zahteva kampanje upućena Ministarstvu kulture: blagovremeno raspisivanje konkursa u poslednjem kvartalu tekuće za narednu kalendarsku godinu, hitno rešavanje problema dugovanja samostalnih umetnica i umetnika i prepoznavanje reprezentativnih udruženja i nezavisne scene kao relevantnih sagovornika u kreiranju kulturnih politika.

Vahida Ramujkić je istakla dugogodišnje probleme kontinuiranog degradiranja položaja samostalnih umetnika u Srbiji, koji su dodatno opterećeni dugovanjima za čiji nastanak nisu sami odgovorni. U ime reprezentativnih udruženja u kulturi apelovala je na rešavanje problema ovih dugovanja budući da je Radna grupa predstavnika udruženja i Ministarstva kulture konačno došla do tačnog iznosa duga i usaglasila način kako on može da se izmiri.

Jelena Vesić je govorila o društvenom značaju i ulozi umetnika i umetnica i kulturnih radnica i radnika u kritičkom promišljanju i proizvodnji znanja, koja doprinosi opštem društvenom razvoju i koja ne može da napreduje bez strukturne podrške nadležnih institucija i javnih sredstava. Izostanak ovakve podrške, istakla je Vesić, dovodi do ugrožavanja elementarnih radnih uslova kulturnih proizvođača na lokalnom ali i međunarodnom nivou.

Uroš Dojčinović se osvrnuo na problem organizacija koje rade u manjim sredinama, van velikih gradskih centara, čiji je rad marginalizovan i često bez ikakve finansijske i infrastrukturne podrške.

Svetozar Krstić, u statusu samostalnog umetnika, i sam opterećen poreskim dugovanjima nastalim nesavesnim odnosom lokalne samouprave, istakao je činjenicu da veliki deo dugovanja čine kamate, te se osvrnuo na posledice ovakve situacije koja većem broju samostalnih umetnika onemogućava korišćenje zdravstvenog osiguranja i prava na penziju.

Marijana Cvetković je skrenula pažnju da je jedan deo konkursnih rezultata za 2022. godinu, poput konkursa za sufinansiranje projekata podržanih od strane međunarodnih fondova, objavljen tek u oktobru tekuće godine što je za posledicu imalo nemogućnost realizacije velikog broja međunarodno relevatnih programa.

***

Komentar

***

Kultura u despotskim društvima? Sistem - ne dozvoljava bilo kakvu diskusiju, raspravu, bilo kakvo kritičko mišljenje; da bi se to sprečilo  održavan je način mišljenja i zaključivanja koji izgleda ovako: "mase" mogu da se služe samo asocijacijama -  poput onih Eskima koji, znajući iz iskustva da se led, providno telo, topi u ustima, zaključuje da se staklo, jednako providno telo, mora topiti i u ustima; ili onih divljaka koji zamišljaju da jedući srce hrabrog neprijatelja stiče njegovu hrabrost; ili radnik koji, pošto ga je gazda eksploatisao, odmah zaključi da su svi gazde eksploatatori". U takvom misaonom sklopu lako je biti "vođa". Tipičan despot ("vođa") je zapravo deo "mase" – deli njihove želje i ideje. On je prvo sam bio „vođen“, kao i svaki drugi pripadnik, na primer, mafije, pre nego što je stekao vodeću ulogu u društvenoj organizaciji mafije ili u našem slučaju despotske države. Bez JAKOG privatnog vlasništva nije moguća istinska ne despotska kultura.

Zoran Stokić

26.10.2022.

 

Rusija - Srbija

4 kardinalne greške

u sve četiri upletana je Rusija

Kad jedan narod ne uči na greškama, on ih stalno ponavlja. Kardinalna greška, koja nije opšte mesto kod nas, se dogodila 1922. kada je Aleksandar Karađorđević, poput šibicara ili pijanca, poželeo da Beograd postane (ni manje ni više) nego "4-ti Rim"! Kada je Rim "pao" u 4 veku, Konstantinopolj je postao "2-gi Rim", Moskva kao "3-ći Rim". Kada su boljševici Rusku carsku vojsku, na čelu sa generalom Vrangelom, potisnule sa Krima, bio je to zapravo trajni porac carevine. Francuska, saveznica - carske Rusije - u I svetskom ratu, staje na stranu beloarmejaca, pokušavaju da pomognu tako što ih smeštaju u njihve logore u Tuskoj i Tunisu. Francuska nije želela da primi rusku carsku vojsku na teritoriju Evrope i tražila je da se vojska rasformira (nije želela da se zamera SSSR). Za generala Vrangela to nije bilo prihvatljivo – ali vrata im je 1922. otvorila Kraljevina SHS, na čelu sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, Nikolom Pašićem i &. Ti u kraljevini na "staklenim nogama", koja još nije stvorila kritičnu masu društva primaš regularnu belogardejsku vojsku, koja tu vežba sa idejom da se vrati u SSSR i u novim ratom povrati Rusku carsku imperiju. Sledeće kardinalne greške: 1945. instalira se komunizam u YU; 1989. ne priznaješ da je pao zid u Berlinu; praviš se da ne vidiš da Putin vodil imperijalni rat u Ukrajini tj. Evropi. Pravo je čudo da još uvek postojimo sa takvim kardinalnim greškama.

Zoran Stokić

25.10.2022.

 

Otvoren 65. Sajam knjiga u Beogradu; Dušan Kovačević: "Da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu?"

 

Dramaturg i akademik Dušan Kovačević večeras je svečano otvorio 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji će pod sloganom "Povratak napisanih" trajati do 30. oktobra na Beogradskom sajmu.

 

IZVOR: TANJUG NEDELJA, 23.10.2022. | 20:00 Photo: Antonio Ahel/ATAImages

 

"Knjiga je lekovita, leči mnoge bolesti. Od davnina je poznata kao melem za razum i dušu. Zato je toliko ljudi u obilasku ove naše sajamske biblioteke", rekao je Kovačević u besedi na otvaranju.

Uskoro međunarodni beogradski sajam knjiga: Bibliofili, spremite se

Neurolozi četiri namirnice preporučuju svim svojim pacijentima – usporavaju propadanje mozga

Podsetivši da počinje "manifestacija u slavu knjige", Kovačević je istakao da sa zadovoljstvom pozdravlja ovogodišnjeg počasnog gosta Rumuniju, ''''sa kojom smo oduvek imali dobre susedske i rodbinske veze".

Prema njegovim rečima, posle dve godine odlaganja Sajma knjige zbog pandemije korona virusa, pomislili smo da ćemo živeti bez straha, ali se ta nada "pretvorila u očaj početkom rata koji sve više dobija razmere Trećeg svetskog".

Kovačević je upozorio da se "ratna bolest svakim danom širi i preti da preraste u sukob sa nezapamćenim posledicama po život ljudi i opstanak planete".

"Da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu? Mislim da jeste. Svako vreme i mesto je naša obaveza da se pronađe alternativa za mir. Danas je mir najdragocenija, sveta reč", ocenio je pisac.

Prema njegovim rečima, pod krovom Sajma, "naše nacionalne izložbe knjiga, velike knjižare i biblioteke, žive pisci i njihova dela ispisana kao opomena na strašna ratna vremena".

Kovacević je pomenuo da su ovde "Rat i mir" i "Na Drini ćuprija", "Zločin i kazna", "Srpska trilogija" i "Vreme smrti" i upitao "kome su i zašto pisane te velike knjige ako se njihove priče ponavljaju kao da ih niko nikada nije čitao?".

"Moleći Boga za mir uz prizivanje razuma i pameti za generacije koje danas uče da čitaju, pozeleo bih da se vidimo sledeće godine, uz pozdrav naslova jedne davne knige: ''Doviđenja u oktobru''", zaključio je Kovačević.

Štand Rumunije otvoren je u prisustvu ministarke kulture i informisanja Srbije Maje Gojković, rumunskog ministra kulture Lučijana Romaškanua, ambasadorke Rumunije Silvije Davidoju i Livijua Žikmana, predsednika Rumunskog Instituta za kulturu.

Gojković je podsetila da se Sajam knjiga održava nakon dve godine odlaganja zbog pandemije i istakla da je titula počasnog gosta opravdano pripala Rumuniji, rumunskoj književnosti i kulturi, "koja je dobro poznata kako svetskoj, tako i čitalačkoj publici Srbije".

"Nastup Rumunije kao počasnog gosta još jedna je prilika za produbljivanje uzajamnog razumevanja i jačanje prijateljstva dve države i naših naroda. O tome svedoči i simbolični slogan ''Knjige za prijatelje'', predstavljanja rumunske književnosti na sajmu u Beogradu", istakla je Gojković.

Srpska ministarka je čestitala Rumunima "na originalnom štandu i na zaista upečatljivom programu", sa predstavljanjem preko 30 rumunskih autora prevedenih na srpski jezik i više od 200 naslova, kao i preko 30 događaja tokom trajanja sajma.

"Čvrsto sam uverena da ćemo i u godinama pred nama obostrano nastaviti da posvećeno i vredno razvijamo prijateljstvo naših zemalja i da ćemo uspeti da pronađemo i nove, kreativne načine da ga dodatno ojačamo u oblasti kulture", zaključila je Gojković.

Pesnik Mirča Dinesku je održao Pesničko-gastronomski recital u kome je podsetio na nekoliko istorijskih epizoda iz odnosa dve zemlje.

Prema njegovim rečima, iza slike rumunskog slikara Jona Andrejeskua, koju je rumunski predsednik Nikolae Čaušesku darovao jugoslovenskom kolegi Josipu Brozu Tipu kasnije su pronađeni uređaj za prisluškivanje.

Dinesku je podsetio na odnos Marije Obrenović i svrgnutog rumunskog vladara Joana Aleksandra Kuze, i dodao da je "jedan geolog, koji je dospeo do položaja predsednika Rumunije, bio vinovnik najsramnijeg čina u istoriji rumunsko-srpskih odnosa".

"On je dozvolio vojnim američkim avionima da koriste aerodrom u Temišvaru za bombardovanje mostova i televizije prestonice jedne evropske zemlje koja je imala nesreću da njom rukovodi politički nekorektni predsednik", ocenio je Dinesku.

Rumunski pesnik je podsetio da je tada objavio u novinama Frankfurter algemajne cajtung članak pod naslovom "Muva sa mosta” u kojem je objasnio metaforički da "ako hoćeš da uhvatiš muvu, pravi je zločin bombardovanje mostova jednog grada samo zato što muva zuji u njihovoj blizini".

 

 

***

Komentar

***

 

 

Knjige? Šta smo iz njih naučili?

Kad jedan narod ne uči na greškama, on ih stalno ponavlja. Kardinalna  greška, koja nije opšte mesto kod nas, se dogodila 1922. kada je Aleksandar Karađorđević, poput šibicara ili pijanca, poželeo da Beograd postane (ni manje ni više) nego "4-ti Rim"! Kada je Rim "pao" u 4 veku, Konstantinopolj je postao "2-gi Rim", Moskva kao "3-ći Rim".  Kada su boljševici Rusku carsku vojsku, na čelu sa generalom Vrangelom, potisnule sa Krima, bio je to zapravo trajni porac carevine. Francuska, saveznica - carske Rusije - u I svetskom ratu, staje na stranu beloarmejaca, pokušavaju da pomognu tako što ih smeštaju u njihve logore u Tuskoj i Tunisu. Francuska nije želela da primi rusku carsku vojsku na teritoriju Evrope i tražila je da se vojska rasformira (nije želela da se zamera SSSR). Za generala Vrangela to nije bilo prihvatljivo – ali vrata im je 1922. otvorila Kraljevina SHS, na čelu sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, Nikolom Pašićem i &. Ti u kraljevini na "staklenim nogama", koja još nije stvorila kritičnu masu društva  primaš regularnu belogardejsku vojsku, koja tu vežba sa idejom da se vrati u SSSR i u novim ratom povrati Rusku carsku imperiju. Sledeće kardinalne greške: 1945. instalira se komunizam u YU; 1989. ne priznaješ da je pao zid u Berlinu; praviš se da ne vidiš da Putin vodil imperijalni rat u Ukrajini tj. Evropi. Pravo je čudo da još uvek postojimo sa takvim kardinalnim greškama.

Zoran Stokić

25.10.2022.

 

Posle supe je na redu pire krompir – još jedna slika stradala 

VIDEO

 

Eko aktivisti su ponovo odlučili da u svrhu privlačenja pažnje na ekološke probleme šokiraju javnost. Ovoga puta "na tapetu" se našla slika "Stogovi sena" Kloda Monea, na koju je dvoje aktivista bacilo krompir pire.

 

IZVOR: RTS PONEDELJAK, 24.10.2022. | 08:57  Foto: Profimedia

 

Po uzoru na aktiviste organizacije Just Stop Oil, dva člana nemačke ekološke organizacije Poslednja generacija (Letzte Generation) bacila su krompir pire na Moneovo remek-delo Stogovi sena, vredno 111 miliona dolara, koje je izloženo u muzeju "Barberini" u Potsdamu.

Dvoje aktivista potom je zalepilo ruke za pod galerije.

Bacanje supe na "Suncokrete" Van Goga izazvalo reakcije: "Razumemo poruku, ali to nije način"

"Ljudi gladuju, smrzavaju se i umiru. Nalazimo se u klimatskoj katastrofi i sve što je vama važno je supa od paradajza ili krompir pire na slici. Znate čega se ja plašim. Plašim se onoga što nam nauka govori da nećemo moći da prehranimo porodice u 2050. godini. Ova slika neće vredeti ništa ako budemo morali da se borimo oko hrane", istakli su aktivisti.

Prošle godine, članovi Poslednje generacije organizovali su štrajk gladi ispred Rajhstaga u Berlinu zbog manjka političke volje da se nadležni uhvate u koštac sa klimatskim promenama.

Ranije ove godine, aktivisti ove grupe zalepili su ruke za asfalt na nekim od najprometnijih puteva u Nemačkoj.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Krivi su "glasnici" akopalipse, ako "osudimo glasnike" - apokalipsa se neće dogoditi. Sasvim očekivano u Srbiji=Laza Lazarević, naši komentatori, na ovu vest,  vide ove aktiviste kao "zaludne" "maloumnike". Neki im zameraju što ne atakuju na glavne krice i tsl. Naravno da aktivisti ne mogu da dođu do glavnih krivaca: Trapova-ca, Putinova-ca,  Đinping-ovaca. Preporuka, za one koji nisu gledali "The Age of Stupid" - "Doba gluposti "- "zašto ništa ne radimo?" je britanska dokumentarna drama režiserke Freni Armstrong. Pit Postlethvaite glumi čoveka koji živi SAM na zagađenoj zemlji 2055. Koristeći stare snimke iz 2008. g, on se osvrće na prošlost i pita se zašto niko nije uradio ništa po pitanju zagađenja i globalnog zagrevanja kada je još bilo vremena.  Naučni izveštaji o stanju na Zemlji nam govori da ne uspevamo u  borbi da izbegnemo najgore posledice klimatske krize. Aktivisti pokušavaju da "probude" - zadremale - stanovnike Zemlje. Izlaz (možda) postoji ako prekinemo upotrebu fosilnih goriva i dostignemo ugljeničnu neutralnost. Za sada znamo da 31%, štetne emisije, potiče od - proizvodnje dobara i materijala (proizvodnja cemneta i &).  27%  od proizvodnje  električne energije (jer se značajan deo energija dobija sagorevanjem  fosilnih goriva). 19% . od proizvodnja hrane (pojavljuju se gasovi  sa efektom staklene bašte od metana i azotovih oksidia; pored ugljen dioksida). 16% potiče od transporta  ljudi i robe. A 7% nastaje od izgradnje  zgrada i & (kao i njihovog  grejanje i hlađenje).

 

Zoran Stokić

24.10.2022.

 

Nauka potvrdila: Ovo je najstrašniji film ikad snimljen 

VIDEO

 

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2022&mm=10&dd=22&nav_id=2231630

Iako se odabir najstrašnijeg horora ne čini kao lak zadatak, naučnici su sigurni da su pronašli način da utvrde koji je najstrašniji film ikada snimljen.

 

IZVOR: B92, INDEX.HR SUBOTA, 22.10.2022. | 11:23 Foto: Shutterstock/BlueSkyImage

Reč je o hororu "Host", britanskog reditelja Roba Savidža, koji je nastao tokom pandemije kovida 19 i sniman je putem Zoom video-poziva. Prati priču o grupi od šestero prijatelja koji učestvuju u virtuelnoj seansi. Premda u početku ne očekuju mnogo od svog paranormalnog okupljanja, ubrzo shvate da su potcenili zlog duha.

"Šest prijatelja unajmilo je medija da održi seansu putem Zooma tokom karantine, ali su dobili mnogo više nego što su očekivali jer stvari brzo krenu po zlu. Kad zao duh počne da napada njihove domove, počinju da shvaju da možda neće preživeti noć", glasi službeni sinopsis filma, za koji Projekt Science of Scare tvrdi da je najstrašniji.

"Projekt Science of Scare" kompanije "Broadband Choices" poslednjih je nekoliko godina merio najstrašnije filmove na osnovu otkucaja srca. Kako bi otkrili najstrašniji film, istraživači su napravili popis horor filmova pre nego što su zamolili 250 dobrovoljaca da ih pogledaju na projekciji.

Povećava broj otkucaja srca za 24 otkucaja u minutu

Svaki volonter opremljen je monitorom otkucaja srca koji se prati tokom svakog filma. Projekcije svakog filma odvijaju se nekoliko nedelja, tako da nema opasnosti od umora među učesnicima. "Host" je proglašen najstrašnijim drugu godinu zaredom povećavši broj otkucaja srca u proseku za 24 otkucaja u minutu.

"Uprkos tome što je snimljen za samo 12 nedelja i u potpunosti putem Zoom video-konferencije, "Host" je prestrašio našu publiku u svojih kratkih 56 minuta povećavši broj otkucaja srca u proseku za 24 otkucaja u minutu, što nas je navelo da izjavimo da je "Host" naučno najstrašniji film ikad snimljen", objašnjava "Broadband Choices".

Slede ga "Sinister", koji se nalazi na drugom mestu, "Insidious" na trećem, "The Conjuring" na četvrtom mestu i "Hereditary" na petom mestu.

 

***

Komentar

***

 

 

Najstarija i najjača emocija Homo sapijensa je strah, a najstarija i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog. Od ritma horora i "kvaliteta" tog "nepoznatog" zavisi njegov uspeh. Sa opasnošću dolazi i povećana svest, koja pojačava sve emocije i privlačeći pažnju na svaki detalj; sledi nalet adrenalina, srce nam lupa, dah nam se ubrzava, emocionalna, psihološka i fizička reakcija su merljive kategorije. Iako su civilizacije stvorile u normalnim (ne ratnim) vremenima život koji nije na egzistencijalnoj "ivici" - horor - nas dovodi u "život na ivici" - sličan onome u kome je u početnim fazama evolucije bio naš daleki predak, na primer, napetost između lovca i lova i tsl - "bežati ili se boriti". Kada su jedinki ugroženi vitalni životni interesi ona koristi filogenetski programiran benigni impuls za napad (ili beg) koji delimo sa životinjama; taj je benigni impuls nužan za opstanak jedinke i vrste, nestaje kada i njen uzrok. Specifičnost Homo sapijensa bila bi to što je on verovatno od vremena „primitivne zajednice“ razvio i - destruktivni impuls (nije filogenetski programiran) - koji  nije biološki ili psihološki fenomen već sociološki. Nažalost velika većina horor-filmova rađena je u maniru te veoma štetne - maligne destruktivnosti – razaranja radi samog razaranja.

Zoran Stokić

22.10.2022.

 

Doktor nauka tvrdi da tačno zna šta se dešava posle smrti: 40 dana smo "fantomi"

 

 

Dr Majkl Njutn doktorirao je psihologiju savetovanja, poseduje sertifikat majstora hipnoterapije i član je Američkog udruženja savetnika.

 

IZVOR: BLIC ZENA PETAK, 21.10.2022. | 14:00 -> 19:00 Foto: Shutterstock/Pemaphoto

 

– Oni su veoma jasno pokazali da foton može da se teleportuje, a naša DNK, naši hromozimi, rade na principu fotona. To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom. Ukratko, koncept vremena tamo nestaje – tvrdi profesor Garjajev.

Dr Njutn je razvio svoju tehniku hipnotičke regresije da bi efikasno poveo svoje subjekte s druge strane sećanja na prošle živote, prema smislenem iskustvu života duše između života.

Smatra se pionirom u otkrivanju tajni našeg života u duhovnom svetu, o kojima je po prvi put pisao u svom bestseleru Putovanje duša, koji je preveden na deset jezika. Dr Njutn je poznat u celom svetu kao duhovni regresionista, a nastupao je u brojnim radio i televizijskim emisijama. Godine 1998. Nacionalno udruženje transpersonalnih hipnoterapeuta dodelilo mu je godišnju nagradu za doprinos u premošćavanju uma, tela i duha. Nagradu je dobio za godine provedene u kliničkom istraživanju sećanja duše i otkriće kosmologije života posle života. Godine 2001. dobio je godišnju nagradu nezavisnih izdavača za knjigu Sudbina duša.

Šta se dešava s nama kada umremo? Gde odlazi naša duša? Ako su vas religiozno vaspitali, onda verujete da postoje samo dva mesta na koja možete da odete: raj i pakao, zavisno od toga da li ste život na osnovama religijskog normativa.

U nešto kontroverznijoj verziji razmatranja "života posle smrti" Majkl Njutn navodi da ne postoji samo svetli i tamni epilog.

Njutn koji je specijalizant za hipnoterapiju tvrdi da može da vrati ljude toliko unazad da se su sposobni da se sete stvari koje se nisu dogodile u ovom životu, već između života.

On je svoje slučajeve opisao u knjizi „Putovanje i sudbina duše“. Zanimljivo je da su svi njegovi subjekti naveli iste stvari.

Šta se događa posle smrti?

Foto: Shutterstock/Anastasios Kandris

Foto: Shutterstock/Anastasios Kandris

1. Život prolazi pred očima

Majkl Njtn ističe da učestao fenomen kod ljudi koji umiru je "premotavanje života" tj. vide kako im čitav život prolazi pred očima. Mozak ubrzano prelistava sve uspomene pre nego što se duša odvoji od tela.

2. Mogu da vide svoje telo

Ispitanici su videli svoje telo u trenutku kada se svest odvaja od fizičkog.

3. Svetlo

Ljudi uvek navode da vide svetlo kada umiru. Svetlo se pojavljuje u daljini i polako ih povlači ka sebi. Majkl Njtn kaže da svetlo za mnoge predstavlja osećaj ljubavi i mira i da je to po njemu prelazna faza na putu ka spiritualnom svetu.

U Njutnovoj evidetno kontroverznoj verziji života posle smrti pojavljuju se "anđeli čuvari", pa čak i svojevrsna vrsta vodiča u "novi život bez bola i patnje" i da duša ne želi da se vrati natrag na zemlju, a ponekad to mora da učini. U pitanju je ezoterično tumačenje svetovnog života i zagrobnog života i ponovnog vraćanja u svetovni život sa akcentom da se smrti ne treba plašiti jer "nema smrti, samo prelaz" i da reinkarnacija nije obavezna, i da povratak u ovozemljaski život može biti zbog karme ili kako bi se pomoglo određenim ljudima.

Mitarstva - pravoslavno učenje

U hrišćanskom tumačenju posle smrti 40 dana duša putuje i mora da pređe "mitarstva", tj. granice na kojima se meri težina njihovog greha. Ovo verovanje je karakteristično za Pravoslavnu crkvu, među pravoslavnim svetiteljima i vernicima. Ako pokojnik pređe svaku granicu obećan mu je večni život u carstvu nebeskom.

Naučno tumačenje

DNK su “dekodirali” Votson i Krik 1953. godine. Oni su zaključili da je DNK molekul sastavljen od dva lanca koji su spiralno uvijeni jedan oko drugog. Za to su nagrađeni Nobelovom nagradom.

Ruski naučnik Petar Petrovič Garjajev, doktor biologije, akademik Medicinsko-tehničke akademije nauka Rusije, otkrio je 1993. godine nešto veoma zanimljivo.

Zašto dajemo 40 dana?

Da li je koincidencija narodno verovanje da se duh pokojnika 40 dana zadržava posle smrti, ili da upravo toliko Tibetanci umrlom čitaju “Tibetansku knjigu mrtvih” sa uputstvima kako da se ponaša na onom svetu!

Danas je to poznato kao “DNK fantom efekat” koji je ostao misterija. Spektrometar, za koji su naučnici mislili da je neispravan, registrovao je “fantome” tokom 40 dana.

– Ispostavilo se da je naš molekul DNK antena, jer sadrži atome metala koji služe kao neka vrsta prijemnika koji je usmeren prema kosmosu, odakle prima neke upravljačke kosmičke informacije – tvrdi akademik Garjajev.

– Postoji jednostavan eksperiment sa ikrom žabe kada se stavi u komoru od 80 odsto nikla i gvožđa, gde postoje svi uslovi za normalan razvoj ćelije sa jednim izuzetkom – nema spoljašnjeg elektromagnetnog okruženja. U tom nenormalnom elektromagnetnom okruženju embrioni se pretvaraju u čudovišta i niko od njih i ne dođe do stadijuma žabe.

Ruski akademik smatra da DNK generiše radio talase i laserske zrake koji grade informacione holograme. Na taj način ćelije embriona, primivši talasnu informaciju, stvaraju neku vrstu skice koja pokazuje gde i kako treba da rastu noge, oči, nos i drugo.

DNK je dugačak 500 milijardi kilometara. To je kao dva solarna sistema… U njemu su upisani svi podaci o nama od dlake obrve do emocija, od boje očiju do bolesti.

Godine 1997. austrijski naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, odnosno trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ukratko narodna verovanja, bajke, mitovi, religije se mogu interpretirati i kao sistemi koji uporno negiraju fenomen smrti. Ovaj "dr" je "eho" tih prastarih iracionalnih fenomena. Prastara narodna verovanja i bajke "videli" su dušu kao "pokretna bića" (ptica, miš, leptir...) Naši daleki preci (faze: animizma, totemizma, politeizma i monoteizma) su verovali da je celokupna priroda u svim svojim pojavnim oblicima nastanjena "životnim principima" tj. dušama. Evolucija predstave o duši vodila je dalje ka duhovima i demonima. Te su prastare teorije o "besmrtnosti" nudile uopštavanja pomoću pseudoobjašnjenja. Za Homera je duša, supstancu koja prebiva u telu i koja označava život pojedinačne osobe. Tamo gde Platon priznaje dušu kao supstancu koju čula ne opažaju, koju spoznaje samo razum i misao, Teofrast primećuje da duša začeta samo razumom znači apsolutno poreći da se ona može razumeti, pošto u razumevanju nema ničega što ranije nije bilo u čulima; zato Teofrast svodi energije duše na pokrete...a kasnije Lajbnic na monade - "samo duše-monade čine stvarnost". Nasuprot ovim bajkama stoji - život (sva živa bića) nastaje  slučajno. "Stvaranje" niti ima cilj niti svrhu, to je slučajno bujanje takoreći beskonačne energija mogućnosti, širi se u svim "pravcima" bez bilo kakvog  plana i tvorca. Tek sekundarno "kada je nešto stvoreno" postaje predmet "eksploatacije"; živa bića su hemijske mašine.

Zoran Stokić

21.10.2022.

 

Popović: Cela Vučićeva vladavina je trgovina, stalno kreira strah i neizvesnost 

 

VESTI Autor:N1 Beograd17. okt 202221:011 komentar

 

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da je Vučiću stalo da trguje i sa Rusijom i sa Zapadom i da predstavlja građanima da je Srbija stalno pod pritiskom, da bi ljudi bili uplašeni, jer tada donose na izborima iracionalnije odluke. "Magla i taj stalni haos oko toga šta ćemo sa Kosovo ili sa sankcijama ili sa EU se namerno stvaraju. I očigledno je, i rezultati to pokazuju, da gospodinu Vučiću odgovara da je bilo koji konflikt živ". Govoreći o pitanju Kosova, gost N1 kaže da priznanje neće tražiti niko. "Tražiće se sve osim formalnog priznanja. Tražiće se sigurno da Kosovo uđe u UN i međunarodne institucije, ali da Srbija prizna Kosovo, to niko ne traži, to nije na stolu", navodi. Ne veruje da smo blizu rešenja kosovskog pitanja na način da ono uđe u UN.

Gostujući u emisiji Iza vesti i komentarišući različite izjave ministara i po pitanju sankcija Rusiji i po pitanju EU, zatim predsednikove o Kosovu, Popović je rekao da smo se navikli na to da stalno imamo višak informacija i višak događaja, a da se nekad to zvalo – da proizvodimo višak istorije.

„Ova autoritarna vlast – njima je potrebno stalno stvaraju maglu, ali tako da se nikada ne dođe do rešenja, mi nemamo nijedan odgovor, mi 10 godina nemo nijedan suštinski odgovor na to ko smo, šta želimo od ove zemlje, u kom smeru želimo da idemo“, kaže Popović. Smatra da je politika ove vlasti da „stalno kreira strah i neizvesnost, ali da odgovora ne daje“.

„Znamo kako je ustrojena ova vlast, ona je piramidalna – Vučić je na vrhu i bez njega ni sitne, tehničke odluke ne smeju da se donesu, a kamoli krupne izjave da se daju. Vi sve vreme u vladi imate i Nenada Popovića i Zoranu Mihajlović, i Vulina i Ljajića – „oni su pristankom da budu deo autoritarne vlasti odrekli se svoje individualnosti, ono što oni izgovaraju dozvoljeno im je da to izgovore. Magla i taj stalni haos oko toga šta ćemo sa Kosovo ili sa sankcijama ili sa EU se namerno stvaraju. I očigledno je, i rezultati to pokazuju, da gdinu Vučiću odgovara da konflikt, da je bilo koji konflikt stalno živ… Da su ljudi stalno uplašeni, da se svijaju oko vođe. Ja apsolutno ne očekujem, osim ako ne bude ogromnog pritiska sa strane, da ćemo mi da rešimo bilo koje od ovih pitanja“, navodi.

Popović kaže da sve što se poručuje iz Brisela, pa i izveštaj EK, jeste pritisak, ali slab. Navodi da je Vučiću stalo da još može da trguje i sa Rusijom i Zapadom, i više od toga, da predstavi da je on pod stalnim pritiskom – „a on je jednako Srbija“, pa kaže – Srbija je pod pritiskom da…“

Potpuno je siguran da će Vučić da odlaže odluku o sankcijama Rusiji dokle god budeo mogao, ali ne može da sa sigurnošću reći i da će ih i uvesti.

„Sve vreme šalje poruku da je EU neprijateljska tvorevina“

Apsolutno mu odgovara da žonglira, dodaje Popović i navodi: „On sve vreme šalje poruku da je EU neprijateljska tvorevina Srbiji, on lično priča da će da nas tuku motkom, da ugrožavaju naše nacionalne interese. Za njih je EU neprijateljska tvorevina, u koju bi možda jednog dana trebalo da uđemo zbog nekakvih para“, kaže Popović, navodeći da je to poruka naprednjačke vlasti građanima Srbije.

Cela Vučićeva vladavina je trgovina, ocenjuje Popović i objašnjava kako: „On obezbeđuje navodno mir i stabilnost tako što kontroliše esktremiste u regionu – Kosovo, BiH, Crna Gora – on obezbeđuje Zapadu mir i stabilnost, a da mu Zapad žmuri na ugrožavanje slobode medija i sl.“

Popović navodi da se i dalje trguje, a da je Vučićeva „roba“ to da može da izazove problem, da je „apsolutni gospodar Srbije, da kontroliše sve resurse“ i ima ogroman uticaj u regionu (BiH, CG), a to je „idealna pozicija da kaže da je garant mira i stabilnosti na Balkanu, da je on taj koji navodno zaustavlja Putinov uticaj i morate da mi žmurite na jedno oko“. Popović smatra da mu to do sada i „prolazi“.

Ocenjuje i da se u Evropskom parlamentu dugo gomila nezadovoljstvo politikom Aleksandra Vučića, ali i politikom Evropske komisije prema Vučiću.

Osim Belorusije, na evropskom kontinentu, samo mi nismo uveli sankcije, kaže i navodi da to govori da imamo problem sa bazičnim vrednostima. „Osim retoričkog, nije bilo nijednog drugog pritiska, ništa drugo Srbiji nije naškodilo i to nam ukazuje da ima prostora za manevar“, ocenio je.

„Ima prostora da ostanemo zaboravljeni i izolovani“

Na podsećanje voditeljke na izjavu nekadašnjeg ambasadora SAD u Srbiji Kameruna Mantera za VOA pre više meseci – da neće niko pretiti Srbiji, „jednostavno ćete biti zaboravljeni“, Popović kaže da je to dobra izjava, i da se toga plaši.

„Ima prostora da ostanemo zaboravljeni i izolovani i ne samo mi, sve države okolo koje nisu u EU… Stvarno se bojim da postoji šansa da ostanemo „o svom jadu zabavljeni“, da se bavimo ovim našim efemernim stvarima i da gradimo male diktatorske državice na Zapadnom Balkanu, i da nas EU ostavi kao nekakav džep. Mi nismo ni na kakvom važnom koridoru i to što je rekao gdin Manter – to bi trebalo da nas zabrine“, dodaje.

„Priznanje teško da će neko tražiti“

Govoreći o Kosovu, kaže da je moguće da su Nemačka i Francuska odlučile da malo ubrzaju stvari, ali smatra da „čak i pod uslovom da ga (Vučića) nateraju da u dogledno vreme nešto potpiše, to neće biti rešenje. „I dalje će biti otvoren konflikt. Oni će ga održavati, srpska vlast, a bojim se i da kosovska nije mnogo bolja. Važno im je da drže otvoren konflikt, da imaju stalnog neprijatelja da ljude plaše. Uplašeni ljudi donose iracionalnije odluke i kad biraju na izborima. Svaka autoritarna vlast zasniva se na strahu, to je u udžbenicima“, navodi Popović.

Smatra da niko od stranih faktora ne vodi glavnu reč u procesu dijaloga, već da se povremeno uloge menjaju – ubace se s vremena na vreme jedni pa drugi,  pokušavaju da naprave neku saradnju, zavisi od odnosa Evrope i SAD. To i jeste razlog zašto nema jačih pritisaka na Srbiju – nema jakih međunarodnih faktora koji bi mogli da izvrše tu vrstu snažnog pritiska – da uskrate pomoć, da se oštrijim rečima izražavaju i da nas jačim pritiscima izlažu u međunarodnim forumima kad je u pitanju demokratija, vladavina prava itd, kaže.  Popović smatra da EU nema snage da se bavi time trenutno.

„Priznanje neće tražiti niko, tražiće se sve osim formalnog priznanja. Tražiće se sigurno da Kosovo uđe u UN i međunarodne institucije, ali da Srbija prizna Kosovo, to niko ne traži, to nije na stolu“, navodi. Ne veruje da smo blizu rešenja kosovskog pitanja na način da ono uđe u UN.

Upitan o ministrima koji pričaju protiv Unije ili onima koji govore za sankcije, kaže da to nije stvarni sukob, već deo „bosanskog lonca“ u koji je SNS pretvorila politika u Srbiji, ponavljajući da ministri ne pričaju ono što im je dozvoljeno da kažu.

Svaki pokret i svaka stranka, bez obzira na odnos prema Vučiću, treba da izađe i kaže „ne Vladimiru Putinu i ono što on radi u Ukrajini“, jer je to moralni čin, ističe.

Govoreći o novoj Vladi, kaže da će nesumnjivo biti Vlada kontinuiteta i da imamo praktično istu Vladu od 2012. „Svaki čovek koji pristane da bude deo režima Aleksandra Vučića dobrovoljno je pristao da se odrekne imena i prezimena“, smatra Dragan Popović.

 

 

***

Kmentar

***

 

Sokrat je uvideo, između ostalog, da je pitanje naše orjentacije i ličnog identiteta, od prvorazrednog značaja za društvo  jer  naša orjentacija menja način na koji se odnosimo prema stvarnosti (a ovaj tekst to pokazuje).

O "nafti". Posle sankcija ko nam je prvi poslao - humanitarnu - naftu i mazut, da se te zime ne smrznemo kao pacovi? Norveška; gle čuda nije Rusija. I sve ostale donacije izgledaju tako. Japan dao BUS-ove, Nemačka kupila brojna vozila hitne pomoći sa opremom,...,.

Ima Kineska poslovica: "umesto da ti svaki dan ribu (da te nahranim) ja ću te naučiti da pecaš"! Za "pecanje" najvažnije je, na primer, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković u BG, ali od kojih para je ona napravljena i opremljena? Da nije novcem iz Rusije? Ne nego iz SAD; Ideja o velikoj biblioteci koja će akademskim građanima biti od koristi potiče  od 1905. kada je i osnovan BU. Od 1919-1921, srpski diplomata i pravnik Stojan Grujić zajedno sa suprugom Mejbl Grujić, američko-srpskom humanitarkom, uspeo je da od Karnegijeve fondacije dobije 100.000 američkih dolara za izgradnju biblioteke. Univerzitetska  biblioteka  je građena i funkcioniše po standardima najboljih biblioteka u Evropi. Ambasade Evropskih država su svojim donacijama pomagale rad biblioteke. Najveća donacija  knjiga i periodike  poslao je Mihajlo Pupin (iz SAD). Šta nam je ponuđeno iz Rusije? Promociju "ruskih geostrateških interesa" koji se koristi programom ruskih slavenofila da u Srbiji - tzv naša elita - narodu nikako ne sme da dozvoli da razvije sopstveno kritičko mišljenje, nesme dozvoliti da postanemo građansko društvo, već da nas treba održavati u sferama malogađanina tj. dogmatskog mišljenja. A posle proglasa ruskih slavenofila, stigao nam je ruski komunizam – koji nas je vratio u "Prokletu avliju" iz koje smo bili utekli.

 

Zoran Stokić

17.10.2022.