Ovo je Hitlerova direktiva, važan istorijski dokument koji je kupila Srbija FOTO

 

 

 

Nakon nedavne kupovine dela Paje Jovanovića pod nazivom "Odmor bašibozuka", Republika Srbija kupila je danas u popodnevnim časovima zloglasnu direktivu br. 25 od 27. marta 1941. godine kojom je nemački kancelar Adolf Hitler izdao naređenje za napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku.

 

 

IZVOR: NOVOSTI.RS SREDA, 29.11.2023. | 18:21

 

Pogledati ceo tekst

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2023&mm=11&dd=29&nav_id=2442125

 

 

 

***

KOMENTAR

***

 

 

Prvo skoči pa kaži "hop", prvo postani država, jer kada si "država u pokušaju" novac moraš racionalno trošiti. Preživljavanje i "život" su neuporedivo važniji od PRAZNOG LAŽNOG PATRIOTIZMA.

Gde god se kreće gradom vidim kako romska deca, "pretražuju kontejnere...." svi od njih okreću glavu, kako građani tako i sve institucije države. Kada smo ekstremno siromašni, sva sredstva moraju biti okrenuta ka socijalizaciji dece, kao i njihovom učrnju da postanu sposobni građani uspešnih struka, koji će kasnije živeti od svog rada pa će državi plaćati porez tj. puniti budzet zemlje. Jedan primer iz istorije. U Napulju je od 17 veka zahvaljujući sistemu institucija, nazvanim zimskim vrtovima, 4 konzervatorijum: Santa Maria di Loreto i & koji su siromašnoj ili napuštenoj deci omogućli muzičko školovanje na profesionalnom nivou. Učilo se: pevanje, kompozicija, violina, čembalo, harfa, rog itd. Nastavu su držale muzičke ikone: Aleksandro Skarlati, Frančesko Durante,..., Gaetano Greko, koji su među svojim učenicima imali Đuzepea Porsilea, Nikolu Porporu i Leonarda Vinčija,Leonarda Lea,...,Niccolo Jommelli, Tommaso Traetta, Niccolo Piccinni, Giovanni Paisiello, Pietro Alessandro Guglielmi, Antonio Sacchini,...,Pergolesi. I najpoznatiji pevači tog vremena: Farineli i & su završili ovu školu.... I Mocart i ostali su muzički širom Evrope su zanat - vekovima - učili od ovih muzičara Napulja. Današnja ikona muzike J. Hajdn je, na primer, muziku učio od Porpore, kome je bio lični sluga, umesto da slugu plati novcem, Porpora mu je držao časove komponovanja.

 

Zoran Stokić

 

30.11.2023.

 

 

Sila zakon menja: Da li je BIA u kampanji diskreditovanja političkih protivnika?

VESTI Autor: Tamara Stojanović 29. nov 202321:46 0 komentara

 

Pogledati ceo tekst:

https://n1info.rs/vesti/sila-zakon-menja-da-li-je-bia-u-kampanji-diskreditovanja-politickih-protivnika/

Insinuacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i saopštenje Bezbednosno informativne agencije u vezi sa intimnom fotografijom i snimkom Đorđa Miketića predstavljaju, prema oceni naših sagovornika, zloupotrebu institucija u sektoru bezbednosti u političke svrhe, ali i pokušaj zastrašivanja političkih oponenata....

 

 

***

Komentra

***

 

 

Tek ste sada to primetili? 

1990., 1991., 1992., "služba" je napravila spiskove NEPODOBNIH GRAĐANA (to su oni koji nisu podržavali Slobine ratove i nisu hteli da rade za interese Rusije) nama su sva vrata bila ZATVORENA (evo već 30 godina). 1/3 pomrla, 1/3 emigrirala, 1/3 nas koji smo još živi smo gurnuti na marginu društva – živimo u delovima grada favelama – tu se naši životi odvijaju kao da si u ZATVORSKOJ  LUDNICI. Tako nam se "služba" (a boga mi i svi ostali  građani Srbije) zahvalila  što smo 40 godina "stručno obavljali  svoje poslove", što smo bili moralni, što smo u ratnim uslovima na svetskom zavidnom nivou održavali nastavu i struke na fakultetima. Služba "namigne" i njeni simpatizeri  sazidaju  na maloj  parcelici  soliter, bez parkinga i osalih potrepština. Onda ti trotoar oko kuće služi kao parkihg tih zgrada, a njihovi  kontejneri za đubre budu stavljeni na tvoju kapiju tik uz kućna vrata i prozore!!! Život na đubrištu; a red u ulici nam diktiraju "službini" dileri (bogat svet) i svi se u ulici sa njima druže očekuju da im dileri bace neku kosku. A kad "služba" namigne 24 h ti bacaju petarde,  koncert u dvorištu sa zvučnicima ko kuća, bace ti đubre u dvorište, razbiju ti prozor i slične bedastoće...

 

Zoran Stokić

29.11.2023.

 

Njujork Post: Moderna unajmila bivšu agentkinju FBI da istraži Novaka, Maska, Brenda…

 

 

SVET Autor: New York Post 28. nov 202316:05 Shutterstock/FRANCESCO PANUNZIO, Frederic Legrand - COMEO

 

 

Moderna je angažovala bivšeg agenta FBI-a da sastavi interne izveštaje kompanije o „visoko rizičnim“ slavnim ličnostima – uključujući tenisku zvezdu Novaka Đokovića, najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska i glumca i aktivistu Rasela Brenda – koji su javno kritikovali obaveznu vakcinaciju, piše Njujork Post.

 

Farmaceutska kompanija sa sedištem u Bostonu, koja je prodala jednu od prvih mRNA vakcina protiv COVID-19, navodno zapošljava tim bivših službenika FBI u svom „odeljenju za dezinformacije” koje prati raspoloženje protiv vakcine.

 

Vest o postojanju odeljenja i izveštaje o njemu prvi su otkrili nezavisni novinar Li Fang i Džek Polson, piše Njujork Post.

 

REUTERS/Mike Segar/File Photo

Odeljenje je naručilo jedan izveštaj pod nazivom „Đoković, krunisani heroj protiv vakcine, posle pobede na US Openu“, prema Fangu i Polsonu.

 

Đokoviću, srpskoj teniskoj legendi koji drži rekord po pobedama na grend slem titulama, nije bilo dozvoljeno da učestvuje na US Open turnirima 2021. i 2022. zbog odbijanja da se vakciniše protiv COVID-a.

 

Đoković se ovog septembra vratio u SAD i osvojio i taj grend slem turnir.

 „Pozicija Đokovića, koga je odbijanje da se vakciniše sprečilo da se takmiči na US Open, zatim njegov povratak i pobeda na turniru na kom je Moderna sponzor, podržava tvrdnje protiv vakcine, kao i to da je obavezna vakcinacija – nepotrebna“, navodi se u izveštaju.

 

Moderna je bila zabrinuta zbog činjenice da „protivnici vakcine slave” Đokovićevu pobedu, što je dodatno otežala činjenice da su ljudi na društvenim mrežama „sa podsmehom isticali da je Moderna sponzor US Opena”, navodi se u izveštaju, tvrdi Njujork Post.

Reuters/Pablo Morano

Moderna je stoga smatrala da je svaka diskusija oko Đokovića „visoko rizična“, navodi se u izveštaju.

 

Ilona Maska, najbogatiju osobu na svetu, Moderna je takođe označila kao „visoko rizičnu“ nakon što je na svojoj platformi za društvene mreže X postavio video u kojem se dovodi u pitanje da li je vakcina protiv COVID-a „100% efikasna“.

 

Prema ovom izveštaju, Moderna je bila zabrinuta što Mask promoviše narativ koji ukazuje na „prevaru zdravstvenih zvaničnika i pružalaca zdravstvenih usluga tokom pandemije“. Taj narativ bi mogao da „poseje nepoverenje u verodostojne izvore o bezbednosti i efikasnosti vakcine“.

 

Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth, Pool, File

Rasel Brend je u jednom od svojih popularnih podkasta istakao svoje „antivakciono uverenje“, što ga je stavilo u fokus interesovanja Moderne, piše Njojork Post.

 

U izveštaju se pominje video na kojem Brend kritikuje farmaceutske kompanije zbog „1.000 dolara profita (koji pravi) svake sekunde“ tokom pandemije.

 

Brendova publika, smatraju, „na njega gleda kao na nekoga ko kazuje istinu i predstavlja pretnju autoritetu“, piše Njujork Post.

 

Jason Merritt/Getty Images/AFP

Odeljenje za „dezinformacije“ je proizašlo iz Moderninog globalnog obaveštajnog odeljenja na čelu sa Niki Rutman, bivšom FBI analitičarkom koja je provela 20 godina u Birou, prema Fangu i Polsonu.

 

Izveštava se da je Rutman zadužena za praćenje vesti i internet izdanja o vakcinama.

 

Izveštaji koji se smatraju problematičnim rangirani su od „niskog“ do „visokog rizika“, izvestili su Fang i Polson.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zahvaljući nauci - započela Njutnovim "Principima" 1687., -  smo pobedili kugu koja je harala 4000 god;  a vakcine su pomogle da se smrtnos novorođene dece smanji na zanemarljive % , iskorenili smo brojne zarazne bolesti pa smo od 1 milijardi za 200 g narasli na 8. Ljudski se život od 25 god sada produžio na 80 god (čudna neka - "farmako mafija"!).  Malograđanin (za razliku od građanina) je osoba "koja nije u stanju da sračuna  nenameravane posledice svoih nameravanih postupaka"(!) Pametni ljudi, nažalost, uvek potcenjuju štetnu moć malograđana. "Malograđani nanose gubitke drugim ljudima ili čitavom društvu, dok sami sebi ne donose dobit, mogu da odvedu celo društvo u ponor" (zapažanje Demokrita). 1839., Hooper  nas je u "Medical Dictionary" pomoću pojma -  antropogenije – upozorio kako čovek svojom evolucijom: biološkom i kulturom - gradnje ekoloških niša - uništava ekološku ravnotežu koja je - stvarana milijardu godina - kroz svoje aktivnosti krčenje šuma i lov, proizvodnji hrane, grejanja i tsl. Uprkos upozorenju - "profesionalni političari" (od kojih je velika većina takođe malograđanska) odvela nas je od 1 milijare na 8 - a od toga oko 60%  nas živi u gradovima radi čijeg postojanje je uništen veliki deo biodiverziteta i ekosistema planete! Zato se u proteklih 200 god ubrazva proces prelaska virusa sa ptica i sisara na čoveka – to će izmaći bilo kakvoj kontroli i nastaće brojne pandemije – jer se radi o 850 000 virusa - zato što je novi način komunikacije - omogućio malograđanima da neodgovorno govore o stvaima o kojima nemaju pojima, da besramno LAŽU - te tako formiraju javno mnjenj

 

*

@Komšija Mile  - Moj privatni blog (teme: nauka, filozofija, sociologija, umetnost, kultura, ponešto o aktuelnim političkim temema iz Srbije i Sveta)  je povremeno blokiran. Znači nešto potpuno lokalno, minorno, zanemarljivo  (taj moj blog inače nigde nije reklamiran; jer je despotska mašina to unapred sprečila) - znači, čak i takav blog, cenzori desposke mašine - blokiraju - mogu misliti šta je sa REGULARNIM, sajtovaima, medijima i ostalom. To što vi Mile poturate zove se "raditi u korist sopstvene štete". 

*

@Kritičarima Corona virusi su -  RNA virusi  - uzročnici bolesti su u sisarima i pticama; otuda i takve vakcine. Problem - ove grupe virusa - se pojavio pre 2000., virus SARSA (Severe acute respiratory syndrome) - koji uzrokuje  koronavirus (SARS – CoV) -  je dijagnostikovan 2003., razvijane su prve vakcine. Studije su locirale pojavu SARS na pijaci u Guangdongu u Kini kod divlje – cibetke (Viverridae), životinja srodna mačkama; iako je da bi se sprečilo širenje virusa ubijeno na desetine hiljada cibetki – u tome se zakasnilo jer je vurus već prešao na rakunaste pse i domaće mačke, a 2005., je dokazano da je prešao i na šišmiše. Filogenetsko istraživanje su tada 2005., pokazala da šišmiši nisu bili zaraženi virusom ali su ipak postali "rezervoar" za virus SARSa. U više epidemija stigli smo do "Vuhana" Cov19 tj. SARS-CoV-2 je blisko povezan sa originalnim SARS-CoV.  Preko 70 g množe se virusne zaraze u Kini (SARS, ptičji grip...) – kao slučajne posledice mnogih njihovih nameravanih akcija - kampanje uništenja "četiri štetočine" (pacovi, muve, komarci i vrapci) u Kini 1958.-1962.; i tsl kampanje - udružene sa naglom urbanizacijom, uništenjem ogromnih površina prirodnih staništa i izgradnje mega gradova svaki od 10 milona, migracije ljudi i životinja, haotična proizvodnja i prodaja hrane; na primer, na pijaci u Vuhanu 18 meseci pre početka zaraze, bila je prepuna živih životinja (idealno da bolest pređu sa životinja na čoveka), prodato je preko 50.000 životinja, 38 različitih vrsti. Uništenjem ekološke ravnoteže ptice, glodari, krpelji, komarci,., traže nova staništa, prave brojne nove putanje pa se prenošenje bolesti potencijalno umnožava pa su nove nepovoljne mutacije kao dobar dan! 

Zoran Stokić

18.11.2023.

 

Profesionalni političar 

Bolja tehnička rešenja, uspešnije medicinske procerure lečenja i tsl - kroz istoriju čovečanstva - su stvorili PRIVID - napretka - i u svim drugim delatnstima Homo sapijensa. Zato se desilo da neka rešenja u sociologiji, na primer, postojanje - "profesionalnog političara" - postaše nešto progresivno, premda je sve suprotno od toga – postali su najveće štetočine. U istoriji sociologije od iskona da danas, vremenski raspon kada su na Zemlji postoje profesionalni političari je – zanemarnjivo – oko 200 god. Za ta dva veka već su doveli planetu Zemlju na prag uništenja. Umesto da se profesionalni političari bave unapređenjem opšteg dobra, umeso da postanu "umetnici" vođenja države i društva, umesto da nam pomognu da postanemo "dobri toleranti ljudi", "dobri građani", "dobri domaćini" – "profesionalni političari su se izrodili  u svoju suprotnost; kako je to prvi jasno opisao Makijaveli u "Princ-u", " – njih jedino zanima – sticanje vlati – te da kako večno ostanu na vlasti. Postali su poput lekara koji koji je prekršio Hipokratovu zakletvu, pa umesto da leči pacijente, svo svoje vreme i energiju troši na to kako da u svom esnafu zauzme što bolji i viši položaj. Ukratko profesinalni političari su se pretvorili u noću modu čovečanstva – u najostrašćenije demagoge. Da ni vešno opstali na vlasti, bez ikakvog ustezanja, pokreću čak i lance maligne destruktivosti, sumanute ratove, žrtvuju čitave populacije ljudi kao da su - u partiji video igrice - a ne kao da su u stvarnosi.

 

Zoran Stokić

28.11.2023.

 

Stiven Spilberg otkrio: Samo jedan svoj film može da gleda iznova i iznova

 

 

 

SHOWBIZ Autor: index.hr 25. nov 202309:38 Dia Dipasupil / GETTY IMAGES NORTH AMERICA / Getty Images via AFP

 

 

Stiven Spilberg je u svojoj pedesetogodišnjoj karijeri snimio više od trideset dugometražnih filmova iz raznih žanrova, od horora poput "Ajkule", do drama poput "Šindlerove liste".

 

Iako je snimio niz blokbastera, koji su obeležili popularnu kulturu, Spilberg je tokom gostovanja u emisiji The Late Show with Stephen Colbert priznao da ne voli da gleda svoje filmove, ali jedini izuzetak mu je „E.T.“, koji može gledati iznova i iznova, piše Index.hr.

 

„Ne gledam svoje filmove nakon što ih završim“, izjavio je Spilberg.

 

„Ne osvrćem se često, ali s vremena na vreme znam pogledati neki film sa svojom decom. Želim biti uz svoju decu kada gledaju E.T. prvi put. Ne želim da taj film gledaju bez svog oca“.

 

„Ponekad vidim stvari koje sam hteo napraviti, ali nisam, a ponekad dobijem ideje o stvarima koje bi se bolje uklopile u priču, ali sam ih otkrio tek sada, nakon svih ovih godina. Ali, E.T. je uglavnom savršen film“, dodao je Oskarom nagrađeni reditelj.

 

Jedan od najboljih porodičnih filmova svih vremena

E.T. je naučno-fantastični film o usamljenom dečaku Eliotu koji se sprijateljuje s vanzemaljcem, zvanim E.T., koji je slučajno završio na Zemlji. Eliot mu uz pomoć svoje porodice i prijatelja mora pomoći da se vrati kući.

 

E.T. je bio najuspešniji film 1982. godine, a uz komercijalni uspeh naišao je i na pohvale brojnih kritičara. Film je osvojio čak četiri Oskara, a i dan danas se smatra jednim od najboljih porodičnih filmova svih vremena.

 

 

„To je jedan od retkih filmova na kojima sam radio, a koje mogu gledati iznova i iznova“, priznao je reditelj tokom razgovora sa Stivenom Kolbertom.

 

„Postoji možda pet ili šest filmova koje mogu gledati iznova, ali ne radim to većinu vremena“.

 

 

***

Komentar

***

 

"Minority Report" (2002) je njegov najbolji film. Zasnovan na noveli iz 1956. „ Minority Report “Philip K. Dick. Film - vešto - kombinuje elemente žanrova: tech noir, whodunit, trilera i naučne fantastike, kao i tradicionalne filmske potere, jer je glavni junak optužen za zločin koji nije počinio i postaje begunac. Tri vidovite osobe dobijaju psihičke utiske o predstojećem ubistvu, a policajci analiziraju njihove vizije kako bi utvrdili lokaciju i uhapsili počinioca pre nego što se zločin dogodi. Glavna tema Minority Report je klasična filozofska rasprava o - slobodnoj  volji -  protiv determinizma. Druge teme koje film istražuje je priroda političkih i pravnih sistema u društvu sa visokom tehnologijom, prava na privatnost u svetu kojim dominiraju mediji i prirodu samopercepcije. Film takođe nastavlja da prati Spilbergovu  tradiciju prikazivanja razorenih porodica, za koju je rekao da je motivisana razvodom njegovih roditelja kada je bio dete. Nakon E.T.-a, Spilberg je počeo da konsultuje stručnjake i stavlja više naučnih istraživanja u svoje naučnofantastične filmove. 1999. pozvao je 15 stručnjaka i napravio je grupu koja će mu stvoriti - uverljivu „buduću stvarnost“ za "Minority Report" - za razliku od tradicionalnijeg okruženja naučne fantastike. I tako je stvoreno ovo remek delo.

 

Zoran Stokić

27.11.2023.

 

Teri Pračet i knjige: Blesavost i apsurd kao ogledalo društva i ljudske prirode

 

"Boja magije", prva knjiga Terija Pračeta iz sveta Disksveta, objavljena je u novembru 1983. godini - četiri decenije kasnije, Pračetove priče i dalje su popularne širom sveta.

 

IZVOR: BBC NEDELJA, 26.11.2023. | 12:14 -> 13:42 Teri Pračet/PA Media

 

Vatra je tutnjala kroz podeljeni grad Ank-Morpork - tamo gde bi liznula Čarobnjačku četvrt plamtela bi plavo i zeleno, čak oivičena čudnim varnicama osme boje, oktarina.

Ceo centar Morporka ubrzo je bio u plamenu, a bogatiji i cenjeniji građani Anka sa suprotne obale hrabro su reagovali na situaciju, besomučno rušeći mostove.

Odjednom, grupi drumskih razbojnika na obodu grada približavale su se dve prilike.

Nema sumnje, bogati trgovac se spašava sa onoliko blaga koliko je u panici mogao zgrabiti, pomislili su, kad ono samo Rinsvind - čarobnjak bez talenta, koji zna samo jednu čin i koji se nije baš mnogo uplašio od njih, iako je inače velika kukavica.

"Ma ne, toliko si me prepao da mi se kičma pretvorila u puding, nego radi se o tome da trenutno patim od prekomerne doze straha", reče Rinsvind jednom od razbojnika.

"Hoću da kažem, kada se budem malo sredio, onda ću imati vremena da se propisno uplašim. 

Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, "strip azbuci“ koja je promenila svet

O "ocu epske fantastike": Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta

Šta se krije ispod peska "Dine"

"Kraljica zločina": Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi

Na taj sarkastični komentar ljudi su počeli da naleću pre 40 godina, na početnim stranicama Boje magije, objavljene u novembru 1983. godine, prvom romanu Terija Pračeta o Disksvetu, univerzumu u kojem se dešava većina njegovih priča.

"Pa ja ne bih preživeo Pravni fakultet bez Pračeta", kaže uz osmeh Aleksandar Panić iz Valjeva, koji sebe naziva jednim od najvećih fanova engleskog pisca u Srbiji.

"Imaš građansko procesno pravo - ko je čitao zna o čemu pričam - i moraš redovno da odmaraš mozak, ili ćeš da se šlogiraš... Pračetove knjige su mi bile najbolji deo dana."

Priče iz sveta Disksveta u međuvremenu su prodate u više od 100 miliona primeraka, a on je postao jedan od najpoznatijih autora fantastike na svetu.

Dejan Papić, direktor izdavačke kuće Laguna, koja izdaje Pračetove knjige u Srbiji, smatra da ljudi njih vole zbog "jedinstvene kombinacije humora i oštroumnih društvenih komentara".

"Njegove priče možda su ogledalo ljudskog društva, on koristi izmaštani svet Disksveta da istraži i komentariše kompleksne teme poput politike, religije ili ljudske prirode na način koji je pristupačan, duhovit i duboko promišljen."

O svetu Disksveta objavio je 41 knjigu, od kojih se gotovo svaka može čitati kao zasebna avantura, a preminuo je 2015. u 66. godini.

"Bila sam poprilično odrasla kad sam počela da ga čitam, ali je mnogo uticao na moje pisanje i to da shvatim da humor ne čini književnost neozbiljnom", kaže za BBC na srpskom Ivana Nešić, autorka knjiga za decu.

"Nije on izmislio humor, ali mi je pomogao da shvatim da on može biti tu, a da priča istovremeno bude i smrtno ozbiljna."

Možete na nju naleteti u brojnim knjigama iz sveta Disksveta, kada se njene reči samo ukažu u umovima glavnih likova, što je prikazano VELIKIM SLOVIMA, OVAKO.

U prvoj, na primer, ima egzistencijalnu krizu i ne zna šta će sa sobom.

"Na prvi pogled to je sve fantastika, imaš neke veštice, Nevidljivi univerzitet, čarobnjake, sve i svašta, ali to je samo pozadina u kojoj se nešto dešava", navodi 37-godišnji Panić.

"Ali cela poenta njegovih knjiga je u ljudskim osobinama, nekoj filozofiji koja se pojavi niotkuda, pa samo kažeš sebi 'au, otkud sad ovo'."

Smrt, na primer, često razmišlja o pitanju smrti.

"TO SU TI SMRTNICI... IMAJU SAMO PAR GODINA NA OVOM SVETU I SVE IH PROVEDU ČINEĆI IH ŠTO KOMPLIKOVANIJIM - FASCINANTNO", kaže u Mortu, prvoj knjizi o Smrti.

Nevena Andrić, koja je prevela 19 Pračetovih knjiga, kaže da joj se on prvo dopao zbog "humora, sumanutih ideja i blesavosti na koje ranije nije nailazila", ali i zato što "ima zanimljive komentare na ljudsku prirodu, sa ironijom i smehom, ali i sa ljubavlju".

"Umeo je da nađe apsurd u životu i istakne ga, ali nikada na zao i zlonameran način, nikada nije ismevao, te njegove kritike su nežne.

"U isto vreme, uspevao da pronađe nepromenljivo i univerzalno u ljudima - o tome je zapravo pisao", kaže 41-godišnja Andrić.

Pisac Georgi Gospodinov za BBC: "Nema velike istorije bez ličnih priča"

Jasminka Petrović za BBC: "Deca najviše vole da pričaju, samo ih treba slušati“

Slobodan Tišma za BBC: "Ne smemo da postavljamo nikakve granice u umetnosti, ako nešto radimo, onda idemo do daske”

Papić kao najveću privlačnost Pračetovih knjiga smatra "bogatstvo likova i situacija, ispisanih jezikom koji je britak i topao".

"On pričama ukazuje kako su mnoge društvene strukture i usađena verovanja nakrivo konstruisani i često neopravdani", navodi Papić.

"Humor nije samo način za zabavu, već i sredstvo za otvaranje dijaloga o složenim i često tabuiziranim temama."

Kada se, na primer, Vlaža fon Lipvig, poznati prevarant, nađe u situaciji da bude upravnik pošte, on prosto ne može da veruje šta mu se dešava.

"Kakvo mesto! Kakve okolnosti! Ko bi postavio ozloglašenog kriminalca na čelo velike državne ustanove", zapita se. "Ako izuzmemo, recimo, prosečne glasače."

Ili kada je Sem Vajms, prvi čovek Gradske straže, neke vrste ank-morporške policije, diskutovao o demokratiji i bio veoma zainteresovan za ideju da svi* imaju pravo glasa.

"*Osim žena, dece, robova, idiota i svih koji nisu zapravo naši ljudi".

A dešavalo se i da razmišlja o šahu, koji ga nervira zato što pioni samo stradaju i ubijaju jedni druge, dok kraljevi uživaju i ne rade ništa.

Kada bi se samo pioni ujedinili, mislio se, možda nagovorili topove da im se pridruže, cela tabla bi za samo nekoliko poteza mogla da bude republika.

"Britanski humor, pun apsurdnih situacija i likova, kod nas se generalno baš dobro primio, što mislim da je veliki deo Pračetove popularnosti u Srbiji", navodi Nešić.

"To su strašno pametne knjige, referišu na gomilu stvari iz opšte kulture, mitologiju, filozofiju, što iskusnom čitaocu može da pruži određeno zadovoljstvo, a neiskusnom samo proleti iznad glave i uopšte ne primeti da išta nedostaje."

Kao "crvenu nit koja povezuje sve Pračetove knjige" ona ističe humanizam. 

"Meni se čini da je on ljude voleo i da je sa podjednakim razumevanjem pisao i o nekom malom čoveku koji može da bude i zloban i pohlepnom i opasnom vladaru koji je ispod svega samo običan čovek."

Zato misli da su Pračetove knjige u stanju da "donesu mir čitaocu".

"Negde sam naišla i na podatak da su rado čitane u bibliotekama bolnica, posebno na onkološkim odeljenjima, iako mogu da budu neprijatne za mnoge, jer on ne beži od ozbiljnih i škakljivih tema - to je velika veština."

Odakle početi?

Nimalo lako pitanje.

Ivana Nešić nije za to da se u Disksvet krene hronološki, od Boje magije, jer smatra da u to vreme Pračetov svet "nije bio toliko razvijen i zanimljiv".

"Volim da ljudima kao prvu Pračetovu knjigu preporučim Dobra predskazanja, koju je napisao u saradnji sa Nilom Gejmenom, iako ona nije deo Disksveta.

"Smeštena je u naš svet, u London, tako da mislim da je u redu krenuti odatle, čisto da vidite da li vam prija ili ne."

Knjiga prati anđela Azraela i demona Kroulija, koji su se toliko navikli na život na Zemlji da će zajedno pokušati da spreče najavljeni smak sveta, uprkos njihovim šefovima.

A kada je reč o Disksvetu, od tih četrdesetak knjiga gotovo svaka se može čitati kao zasebna avantura, bez hronološkog reda, iako postoje neke zakonitosti.

Mogu se, na primer, čitati po podserijalima u zavisnosti ko je glavni lik.

To u praksi znači priče o Rinsvindu, o vešticama, o Smrti, o straži, industrijskoj revoluciji i Vlaži fon Lipvigu, čiju prvu knjigu Poštašavili(Going Postal) fanovi često preporučuju kao dobru ulaznu tačku u Disksvet.

"Prvi put sam je čitala na engleskom, mnogo pre nego što sam prevodila Pračeta i sećam se da sam pomislila 'bože, kako bi se prevelo ovo Moist (vlaga) von Lipwig, a da zvuči ljigavo, jer je on takav tip i samo mi je sinulo - Vlaža", kaže prevoditeljka Andrić uz osmeh.

"Od tada sam to čuvala u šteku, iako nikada nisam zaista mislila da ću doći do toga da prevodim Pračeta."

Druga dobra opcija je Mort, prva knjiga iz serijala o Smrti, koja u njoj ima egzistencijalnu krizu i ne želi više da se bavi tim poslom, što izaziva dosta problema.

"Za odrasle je Mort dosta dobar početak", navodi Andrić.

"Mali bogovi isto, jer nije vezana ni za jedan drugi serijal i nije potrebno nikakvo predznanje, a ako su u pitanju mlađi čitaoci, osnovci, mislim da je Neverovatni Moris i njegovi školovani glodari fantastičan početak."

Za tu priču Pračet je dobio Karnegijevu medalju za književnost.

"Zato što su sve suštinski kriminalistički romani, rešavaju uvek neku misteriju, kao u knjigama Agate Kristi, a u isto vreme su autsajderi, imaju jednu oronulu staničicu, niko ne obraća pažnju na njih, niti se očekuje da služe bilo čemu", navodi on.

Dobro znaju, na primer, da za lopovima i drugim negativcima ne treba brzo trčati, jer biste mogli da ih uhvatite, što može da izazove brojne probleme.

Lopovi, za početak, ne vole to.

Možeš biti "brzi stražar ili stari stražar, ne možeš biti i brz i star stražar", jedna je od životnih mudrosti podnarednika Kolona.

"U isto vreme, pripadnici straže su verovatno likovi iz Disksveta koji su se najviše razvijali kroz knjige, a sa njima ceo Ank-Morpork i svet", ističe Panić.

 

I Papić taj serijal ističe kao njemu najdraži, zbog toga što "istražuje teme pravde, morala i društvenih promena, na način koji je i zabavan i dubok".

Zato mu je i Sem Vajms omiljeni lik.

"Od ciničnog, umornog stražara evoluira do istaknutog i principijelnog, iako i dalje ciničnog, komandira", navodi direktor Lagune, koji je tu izdavačku kuću i osnovao krajem 1990-ih samo da bi mogao da u Srbiji objavi Boju magije, koju je on i preveo, kasnije i niz drugih Pračetovih knjiga.

"Njegov razvoj pritom predstavlja suptilnu kritiku društvenih hijerarhija i istražuje složenost ljudske prirode."

Podserijal o straži ima osam knjiga - Straža! Straža! (Guards! Guards!), Oružane snage (Men At Arms), Glinene noge (Feet of Clay), Dušmani (Jingo), Peti slon (The Fifth Elephant), Noćna straža (Night Watch), Tras! (Thus!), Šmrk (Snuff).

"Noćna straža mi je omiljena Pračetova knjiga od prvog trenutka kada sam je uzela - pročitala sam je za jednu noć, bila budna do ujutru i to je bilo to", ističe Andrić uz osmeh.

"Mnoge sam pre i posle toga volela, ali nijednu kao tu."

Ko je Teri Pračet?

PA Media

PA Media

Rođen je 28. aprila 1948. godine u malom Bikonsfildu, nedaleko od Londona.

U mladosti je radio kao novinar i već je prvog radnog dana ugledao prvi leš, piše u njegovoj biografiji na kraju svake knjige.

Oprobao se u svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, a potom i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.

Sve to je bilo gotovo 1987. godine, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla, navodi se u biografiji.

Voleo je da piše fantastiku zbog toga što je "lakše prilagoditi univerzum priči".

Povremeno su ga, kaže, optuživali da se bavi književnošću, a govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti.

U javnosti je bio poznat po velikom crnom šeširu koji je uvek nosio.

Orden britanske imperije dobio je 1998. godine, 2009. i titulu sera za zasluge u književnosti, a godinu dana kasnije nagradu za životno delo u oblasti fantastike.

Pisac Goran Skrobonja imao je i priliku da ga sretne u Pragu pre dvadesetak godina, gde mu se Pračet se potpisao na englesko izdanje Dobrih predskazanja.

"Posveta je glasila 'Gorane, spali ovu knjigu' (Goran, burn this book)", navodi Skrobonja za BBC na srpskom, ali dodaje i da se Pračetovo raspoloženje brzo promenilo kada ga je pitao o autorskim pravima za tu knjigu u Srbiji, koju su želela da objave dva izdavača.

"Retko kad sam se u životu osećao tako neprijatno... Do maločas prijazan i žovijalan, Pračet je najednom prošao kroz transformaciju nalik na Džekila i Hajda, odmah je uzeo mobilni, pozvao agenta i rekao prilično osorno da ima izdavača u Srbiji.

"Stoga, ako me pitate za Pračeta i njegove knjige - OK, sve je to lepo i krasno, čovek je majstorski zabavljao ogroman auditorijum i stekao ogroman broj poklonika, ali ako nekada i pomislim na njega, setim se Hajda, a ne - Džekila."

Alchajmerova bolest mu je dijagnostifikovana 2007. godine, od kada je često pričao o njoj, čak i snimao dokumentarne emisije za BBC.

"Desilo mu se nešto verovatno nešto najstrašnije za njega što je moglo da se desi - da kao neko ko je ceo život proveo čitajući i pišući, ne može da se seti šta je hteo da napiše", kaže Panić 

Preminuo je 12. marta 2015. godine.

Životne lekcije

I posle gotovo dve decenije aktivnog čitanja Pračeta, Panić mu se stalno vraća.

Sve knjige je, kaže, pročitao dva puta, neke i po tri.

U kolekciji ima sve izdate u Srbiji, osim Duševne muzike, parodije na nastanak i razvoj muzike i rokenrola - dva primerka je nekome pozajmio i nikada ih više nije video.

"Evo, sada sam dobio želju da ih ponovo sve čitam", navodi uz osmeh.

Od Pračeta je naučio da treba "prvo sve posmatrati sa određenom dozom humora, zatim da mnoge stvari ne treba uzimati zdravo za gotovo i da čovek treba da razmišlja svojom glavom.

"Naučiš i kako da gledaš na ljude, da uvek se pogledaš drugačije, iz tuđeg ugla i ne ceniš ništa na prvu loptu."

Kao jednu od važnijih ističe često ponavljani citat - ne suditi o knjizi prema koricama.

"Jer kada vidiš korice Pračetovih knjiga, pomisliš 'kakva je ovo glupost za decu', a one su sve samo nisu za decu - kad sam imao 18 godina ništa nisam razumeo.

"Dakle, bez obzira na koricu, knjiga može da te iznenadi... Tako valjda i ljudi."

Zato savetuje svima da se slobodno upuste u svet Disksveta i Ank-Morporka, grada koji nikada nije osvojen.

Zapravo, jeste, prilično često, samo bi osvajači posle nekoliko dana shvatili da im više nema konja, a posle nekoliko meseci da pripadaju samo još jednoj u nizu manjinskih gradskih grupa.

Zato samo oprezno, iza ćoška nikad ne znaš na koga možeš da naiđ...

"DOBAR DAN", reče se glas, dubok i težak kao lupanje olovnih vrata, negde duboko dole.

Dobar dan.

ALI, OTKUD TI OVDE?

Pa ovo je moj tekst.

IZNENADILO ME JE DA SI NALETEO NA MENE, NEMAMO JOŠZAKAZAN SASTANAK, CEO SISTEM SE PONOVO ZEZNUO.

VIDI, IMA LI ŠANSE DA TI MOŽDA SAD... NEĆE NIŠTA BOLETI.

Ni slučajno!

PROKLET BIO.

 

***

Komentar

***

 

41 knjige o Disksvetu se događaju u disk-oidnom svetu koji rotira na leđima četiri velika slona koja stoje na ogromnoj kornjači. To me asocira na Njutnovu izjavu, da ako je nešto postigao, to je zato "što sam stajao na ramenima divova". Pračet je stajao, između ostalih i na ramenima Lion Sprague de Campa (1907-2000) iz SAD  pisca naučne fantastike i fantastike - stotine kratkih priča, romana, pesama; bio je prijatelj sa I.Asimovim, R. Hajnlajnom,....,Saganom u svojim delima se bavio društvom, istorijom, tehnologijom i mitologijom. Te de Campine ideje Teri varira u ravni parodije, uključuju mnoge naučno-fantastične stereotipe, likove iz fantazije, ideje i aluzije na filmove Ingmara Bergmana, pravljenje filmova, novinsko izdavaštvo, rokenrol muziku, religiju, filozofiju (uglavnom grčku), egipatsku istoriju, trgovinske unije, monarhiju i i tsl. U "optici" Pračeta imena, teme, mesta, i naslovi dela često sadrže igre reči poznatih ličnosti, na primer, Koen Varvarin, koji se naziva i Džingis Koen, očigledna je parodija na Konana Varvarina i Džingis Kana, dok se Leonardo iz Kvirma varijacija na Leonarda da Vinčija. A u njegovim fusnotama možete pročitati i sledeće: *) "Igra reči o teoriji 'stabilnog stanja' koja objašnjava veličinu, poreklo i budućnost univerzuma. Najpoznatija druga teorija je, naravno, teorija Velikog praska, o kojoj se govori u prethodnoj rečenici". Sve u svemu Pračetove knjige me podsećaju na srednjvekovne "encikolpedije sveznanja" samo u parodiskom izdanju.

 

Zoran Stokić

26.11.2023.

 

Posle 80 godina će konačno biti objavljena muzika nastala u Aušvicu

 

 

Muzika koju su komponovali zatvorenici Aušvica tokom Holokausta konačno će ugledati svetlost dana sledeće nedelje.

 

IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 25.11.2023. | 12:47 -> 14:50 Foto: Shutterstock/Rawpixel.com

 

 

Biće predstavljena četiri od preko 200 komada koje je otkrio dirigent i kompozitor Leo Gejer tokom posete tom koncentracionom logoru 2015. godine.

 

Gejer je posetio bivši nacistički koncentracioni logor nakon što je dobio nalog da komponuje muziku u znak sećanja na Martina Gilberta, britanskog istoričara i stručnjaka za holokaust koji je umro u februaru ove godine.

 

Gejer, koji nije Jevrej, otputovao je u Poljsku da bi stekao „osećaj težine“ Gilbertovog dela. Dok je bio tamo, sastao se sa arhivistom u Memorijalnom centru i muzeju Aušvic-Birkenau, koji je spomenuo da imaju ostatke muzičkih ploča koje su svirali orkestri u logoru.

 

"Umalo da se srušim..."

 

„Znao sam da u Aušvicu postoje orkestri i o tome smo razgovarali, jer me je kao muzičara to zanimalo“, rekao je Gejer u telefonskom intervjuu za CNN u četvrtak.

 

"Tek tada je pomenuo rukopise u arhivi. Skoro sam se srušio kada mi je prvi put rekao - nisam mogao da verujem da je tako nešto prošlo skoro nezapaženo skoro 80 ​​godina", dodao je on.

 

Gejer, koji je doktorirao muziku i kompoziciju na Univerzitetu Oksford, naglasio je da je ono što je sačuvano u Aušvicu „kao rasuta slagalica“. Ali on je odlučan da sastavi ova dela i oživi ih.

 

Četiri numere koje će biti predstavljene sledeće nedelje biće deo jubilarnog koncerta Constella Music povodom 10. godišnjice.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Vivaldijeve kompozicije bile su revolucija u muzičkoj koncepciji, posebno u "Il cimento dell'armonia e dell'inventione". Ali ekonomski uslovi u Veneciji 1730-ih su se pogoršavali. Vivaldi je bio jedna od žrtava te krize. Završeno je njegovo 25-godišnje druženje sa Teatrom Sant'Angelo, operskom kućom. Godine 1740. njegov ugovor sa prestižnom dela Pieta — gde je bio zvezda 40 g — nije obnovljen. Vivaldijeva umetnička i finansijska perspektiva bila je mračna u Veneciji, pa se 1740. preselio u Beč pod pokroviteljstvom cara Karla VI; Međutim, ubrzo nakon što je Vivaldi stigao u Beč, Karlo VI je prerano umro od konzumiranja otrovnih pečuraka. Zbog smrti cara, opera je obustavljena na godinu dana. Vivadi je umro u siromaštvu 1741. Ironija Vivaldi je sahranjen bez muzičke pratnje! I odmah je zaboravljen. Zahvaljujući otkrićima iz Torina i Drezdena početkom 20. veka, mnoge njegove kompozicije, posebno opere, ugledale su svetlost dana. Prof Alberto Đeneti je u tomovima starih muzičkih rukopisa u Biblioteci u Torinu i Drezdenu (Vivaldi je je svoje rukopise slao Pisendelu) – slučajno 1926., – pronašao stotine izgubljenih Vivaldijevih rukopisa koncerata, opera, sakralnih dela. Trebalo je vremena i rada brojh ljudi da se to blago sačuva iz kandzi Musolinija i Hitlera; pride Torino i Drezden su saveznici bombardovali. Kako su Vivaldijevo muzičko blago spašavali iz Torina i Drezdena prava je kriminalistička drama sa elementima crne komedije. Zahvaljujući brojnim znanim i neznanim junacima, mnogi od njih su bili jevreji, možemo danas slušati Vivaldijevo muzičko blago!

*

https://www.youtube.com/watch?v=tI04DmP862s

Vivaldi - Orlando Furioso (Marilyn Horne, Kathleen Kuhlmann, San Francisco Opera) | Full Opera

 

(Jedini ravnopravni konkurent Hendlovim operama bio je zapravo Vivaldi)

 

 

Zoran Stokić

25.11.2023.

 

Zgrada PMF na Dorćolu krije tajnu poruku za Staljina, bar tako tvrdi legenda

 

 

LIFESTYLE Autor: City Magazine 24. nov 202312:01 Prirodno-matematički fakultetDimitrije Petrović/Nova.rs

 

 

Da li ste nekad videli zgradu PMF-a iz vazduha? Ako je odgovor „NE“, onda može da se tumači dvojako, a evo i zašto.

Na mestu nekadašnje Glavnjače kako je glasio ozloglašeni nadimak niskog zdanja Uprave Grada Beograda nikla je u socijalističkom maniru zgrada PMF-a. Danas kada se zgrada posmatra na nekoj od aplikacija za prikaz Beograda iz vazduha, poput “Google maps” jasno možete pročitati slova “n” i “e” u njenoj osnovi. Odnosno, jedno veliko “NE”.

Kako urbana legenda tumači, to je bila poruka Staljinu i tadašnjem SSSR-u sa kojim su tadašnji jugoslovenski komunisti i njihov vođa Tito bili u sukobu, piše Kaldrma.

Jer, projektovanje zgrade, koje su vodili arhitekte Aleksandar Sekulić i Đorđe Stefanović, započelo je u vreme dok je Staljin bio živ, i, verovalo se u Beogradu, i te kako rešen da silom i pritiscima reši Titovu “neposlušnost”.

Kako se znalo da Sovjeti osmatraju iz velikih visina šta se u Jugoslaviji radi, i na ovaj način mu je, navodno, poslata upečatljiva poruka…

Bila istinita ili tek samo uvrnuto tumačenje moderne arhitekture, ova legenda je brzo zaboravljena, posebno u svetlu činjenica da je u trenutku kad je zgrada svečano otvorena 1954. godine Staljin već bio pokojni, a svega dve godine kasnije Tito se svečano izmirio sa novim vođama Sovjetskog saveza i prestala je potreba za inatom. Pa čak iako je bio izražen kroz vertikalnu projekciju jedne velike palate.

printscreen/Google Maps

Zanimljiva istorija zgrade „NE“

Sama lokacija izabrana za izgradnju novog “hrama nauke” u socijalističkom društvu koje je i samo tek krenulo da se stvara, posle 1945. godine, na obodu Studentskog parka, nosila je u sebi mnoge turbulentne i mračne asocijacije.

Da bi krenula izgradnja PMF, negde tamo 1951. počela je priprema za rušenje jedne zgrade sa sablasnom konotacijom. Nije tu prolazio baš ko nije morao, a koga je put i naveo, pružio bi malo korak.

Jer, unutra je bila “ćorka“. Tako se zvala mala pritvorenička soba. A veća, po kojoj je i cela zgrada dobila ime, zvala se “glavnjača”. Bilo je tu i drugih soba popularno nazvanih “ženski salon” i “gospodska soba”.

Zgrada Prirodno-matematičkog fakultetaScreenshot Google Maps

To nije bio, dakle, zatvor, već pritvor i mesto gde je prema građanima postupala policija u svojim istražnim postupcima. I normalno, nije bilo prijatno ni proći pored Glavnjače kako je glasio ozloglašeni nadimak niskog zdanja Uprave Grada Beograda.

Dolazimo u moderno vreme, i, normalno, kudikamo je lepše da ovde cveta nauka, nego ćorka… Nekada je to bio PMF, a danas Hemijski fakultet. Eksperimenti koji se dešavaju u podrumu više nisu tako strašni. Ali, estetiku ove zgrade mnogi kritikuju.

Ako o ukusima i ne treba raspravljati, postoji problem sa ovom zgradom oko koga bi se svi saglasili – ona delom “tone” zbog nezgodne stene na koju je svojim temeljima oslonjena, piše Kaldrma.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Mit - a zapravo samoubilačko junačenje sličan onom mitu da smo srušili Osmansko carstvo i Austrougarsku monarhiju.  Za Gabrijela Tardeja naše ponašanje  je - ponavljanje - a bit svakog ponavljanja koje ima društveni karakter je – imitacija; slično tvrdi i teorija memetike – "mem". U društvenim odnosima pojedinac pažnju usmerava na ponašanje drugih, preuzima tuđe zamisli, vrednosti, poglede na svijet, stavove i stil života. Imitacija, od manjine, širi se društvom, znači od uzora prema puku - kao koncentrični krugovi na vodi.  Pošto u našoj tradiciji i običajima nije utkan - metod učenja na greškama - imitaciom - nove generacije ponavljaju greške koje su načinili naši stari. 

Zato smo za 100 godi zamerili - dvema supersilama: SSSR i SAD. Cenu tih grešaka plaćamo još uvek. Kada su boljševici Rusku carsku vojsku, sa generalom Vrangelom, potisnule sa Krima, bio je to poraz carevine. Francuska, saveznica - carske Rusije - u I sv. ratu, staje na stranu beloarmejaca, pokušavaju da pomognu tako što ih smeštaju u njihve logore u Tuskoj i Tunisu. Francuska nije želela da primi rusku carsku vojsku na teritoriju Evrope i tražila je da se vojska rasformira (nije želela da se zamera SSSR). Vrangel to nije prihvatljivo – ali vrata im je 1922. otvorila Kraljevina SHS, na čelu sa A.K./Pašićem. Ti u kraljevini primaš regularnu belogardejsku vojsku, koja tu vežba sa idejom da se vrati u SSSR i u novim ratom povrati Rusku carsku imperiju – zamerili su se tako kominiterni i SSSR  koja se ustremila protiv kraljevine i Srbije. Ruše kraljevinu, 1945. instalira se komunizam u YU - na čelu sa Titom. Slična greška je bila 1989/1990 pada zidu u Berlinu, nestaje Varšavski pakt a naši staljinisti traži da nestane i NATO.

Zoran Stokić

24.11.2023.

 

Goran Marković: Raspad društva je počeo kad je bivša rulja sa tribina postala vladajuća elita

 

 

VESTI Autor: NIN, Beta 23. nov 202308:24 Nova.rs/Dragan Mujan

 

 

Režiser Goran Marković ocenio je da je rastakanje društva počelo kada je na izborima pobedio radikalski primitivizam.

„Tako je bivša rulja sa tribina stadiona postala vladajuća elita. Počeli su da se kupaju i da na sebe navlače markiranu odeću“, rekao je Marković u autoskom tekstu za NIN.

Kako je naveo, „ta u početku nekontrolisana gomila dripaca polako se pretvarala u armadu mraka u kojoj je svaki od vojnika disciplinovano izvršavao svoj dijabolični zadatak“.

„Mržnja prema protivniku se sa tribina prebacila u medije i na parlament“, rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, „razlika između ovih na vlasti i onih koji su protiv nje je u tome što se prvi bore za goli život, a ovi drugi kao motiv imaju samo sopstveni očaj“.

„Ali, sekta će izgubiti i pasti, kad-tad. Ako ne na ovim izborima, onda u borbi prsa u prsa sa ovim drugima. Još uvek ne vidim ko će biti naši Robespijer ili Danton, ali će se verovatno pojaviti neko ko je sasvim anoniman, dovoljno besan i hrabar da stvari preuzme u svoje ruke“, naveo je Marković.

 

***

Komentar

***

 

Gorane to je pola istine - druga polovina istine: Naši zarobljenici teorije zavere, toliko su mrzeli kapitalizam i zapadno građansko društvo, da su dok je padao zid u Berlinu 1989. – umesto da nas uvedu u EU – odlučili da nas ograde od Evrope. Imali su samo jedan problem: 80% javnog mnjenja videlo je budućnost Srbije (YU) u EU. Kako sniziti taj rejting?  Iskoreniti kritičko mišljenje i zdrav razum. Kako to postići? Pomoću "oče naš" - zameniti komunistički manifest - bibiliom, podsticati kič i šund, podsticati kolektivističku ideologiju fašizma, koja za svog najvećeg neprijatelja smatra građansko društvo, individualne slobode i demokratski sistem vladanja, podsticati čovekove iracionalne, mračne sile – savez između mača i crkve – i, naravno, sprečavati  razvoj naučne teorije saznanja. Na tom"talasu" su ti sa "tribina stadiona" postali patriote a mi koji smo se bavili naukom, prosvetom, kulturom smo postali izdajnici. Moje su knjige o nauci izbačene iz izloga knjiza, a ja na svom Mašinskom fakultetu (a kamo li negde drugde) nisam nikada mogao (osim redovne nastave) da održim ni jedno predavanje koje bi se bavilo "popularizaciom nauke, njenom istorijom, teorijom saznanja" ali su zato dozvolu da se bave popularizacijom "oče naš" dobila sveštena lica: Anfilohije, Atanasije, Irinej... 

Tim procesom određivanja - ko je patriota a ko izdajnik - je ipak neko UPRAVLJAO.

Taj UPRAVLJAČ je u svojim rukama držao i političke i ekonomske "dizgine" pa je lako bilo da "rulju sa stadiona" pretvori u "novu klasu" a da građane iz nauke, prosvete, kulture pretvore u siromašne beskućnike.

 

*

Pre pojave  radija, TV, interneta čak i kinematografije  u "Psihologije gomile" 1895., Gustav Le Bon, anticipira zloupotrebu javnosti: "hiljade zasebnih pojedinaca mogu u datom trenutku, pod uticajem određenih nasilnih emocija, na primer velikog nacionalnog događaja, da steknu karakteristike psihološke gomile". A gomila ne misli rečima i verbalnim pojmovima, već slikama. A pošto je gomila sugestibilna - dovoljnaje jedna slika da je uplaši i uznemiri, "dovoljna je samo jedna kolektivna halicinacija da oživi njene jake strasti pa da usledi poznati fenomeni gomile, kao što je linč". O zloupotrebi  javnosti svedočio je Šper na suđenju u Nimbergu - "Hitlerova diktatura razlikovala se u jednoj temeljnoj tačci od istorijskih prethodnica. Pomoću tehničkih naprava kao što su RADIO i ZVUČNIK, 80 miliona ljudi bilo je lišeno samostalnog razmišljanja. Pređašnjim diktatorima su trebali visoko-kvalifikovani pomoćnici, čak i na najnižim položajima to su bili ljudi koji su mogli misliti i delovati nezavisno od vođe, a Hitlerov totalitarni sistem je uspeo da mehanizuje sistem komandovanja tako da oni postanu nekritički primaoci naređenja." Pošto za naše staljiniste 1989., nije pao zid u Berlinu, da bi sprečili da YU (Srbija) postane deo Evrope oživeli su na TV i ostalim medijima "slike" Jasenovca iz II svetskog rata a na čelo armije postavili generala Adzića kome su svi članovi uže i šire porodice stradali u Jasenovcu. To su ti koji su "rulju sa stadiona" ustoličili u novu političko/ekonomsku elitu!

Zoran Stokić

23.11.2023.