„Susret“ Jupitera i Venere, planete će izgledati kao da se dodiruju

 

 

SCITECH Autor:Beta30. apr. 202209:22 Izvor: REUTERS/NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute

 

Venera i Jupiter, dve najsjajnije planete Sunčevog sistema, danas će se prividno približiti na nebu najviše u poslednjih nekoliko godina.

Planete će zapravo biti razdvojene više miliona kilometara, ali će sa Zemlje izgledati kao da se dodiruju.

Bliski prividni položaj dva nebeska tela zove se konjunkcija i uglavnom se događa jednom godišnje, ali ove godine Venera i Jupiter izgledaće puno bliže nego inače. To će se ponoviti tek 2039. godine.

Planete će sa zemlje biti vidljive dvogledom ili golim okom.

Poslednji put ove planete iz zemaljske perspektive izgledale tako blizu u avgustu 2016. godine, ali ih je tad bilo teže videti jer su bile mnogo bliže Suncu.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Jedan od važnih primera kakve sve posledice mogu imati nenameravane posledice naših nameravanih akcija.  Car češko-nemačko-rimski Rudolf II (sestrić Filipa II, cara Španije), u želji da čita svoju sudbinu sa neba, spojio je dve izbeglice – Tiha Brahea i Keplera (žrtve verskih progona) – u Pragu 1600. Dok u Rimu 1600. na "Cvetnom trgu" spaljuju Đordana Bruna, u Pragu se postavlja prva stepenica moderne nauke (da je putanja planeta "elipsa") – kao nenameravana posledica astrološkog proricanja sudbine jedog cara. A kod nas u 21 veku, odvija se obrnut proces. Ratna ideologija od 1990. potpuno je "ispostila društvo" - najviše je postradalo obrazovanje, i opšta kultura; nauka, humanistička kultura, su nerazumno postali opozicija nacionalnom, kao nešto što bi nas "rasrbilo". "Pedagoška" empirijska funkcija nauke - koja je istovremeno i temelj građanskog ponašanja - u našem svakodnevnom životu, je nestala - a to je bitno uticalo na naš proces mišljenja i zaključivanja. Umesto naučno/građanskog  nastavilo se sa forsiranjem  iracionalnog, sa bežanjem u zabavu i sport, igru, gatanje i vračanje, hrišćansku molitvu... Inerciji "despotske ratne kulture" nam ne dozvoljava da stvorimo kritičnu masu građana, jedino šta ta inercija dozvoljava je tehnološki rast. Nažalost nije moguće imati zapadnu tehnologiju i društvene standarde a da pri tome druge komponente kulture ostanu plemenske, klanovske i despotske.

 

Zoran Stokić

30.04.2022.

 

 

Nemačka otkrila Putinov cilj: "Želi da uništi..."

 

Rat koji je Vladimir Putin započeo uperen je ne samo protiv Ukrajine, već i protiv samog bića demokratije i svih vrednosti koje je odlikuju, rekao je Olaf Šolc.

 

IZVOR: DPA PETAK, 29.04.2022. | 16:51Foto: Profimedia

 

Nemački kancelar Šolc je u autorskom tekstu za dnevnik Velt (Welt) od petka upozorio da Putinov cilj nije samo da uništi Ukrajinu.

"Njegov je rat uperen protiv svega što čini demokratiju – slobode, jednakosti pred zakonom, samoopredeljenja, ljudskog dostojanstva. Tome su se, međutim, demokratske zemlje sveta usprotivile toliko složno kako to već dugo nisu učinile. Tu se pokazuje šta sve nas povezuje kao demokrate – uverenje da pravo mora da postavi granice sili", napisao je.

Kako je naveo, ko negira postojanje zajedničkih ljudskih vrednosti kao takvih ne zna o čemu govori.

"Onaj ko to ipak čini naprosto je neznalica. Takva osoba ne zna da život u slobodi, pravdi i dostojanstvu nije ideal koji je ograničen samo na Zapad i previđa da postoje humanističke vrednosti koje nevezano za vreme i granice dele svi ljudi", napisao je Šolc.

To je, naglasio je kancelar, i razlog zašto ljudi u celom svetu "osećaju tugu, saosećanje i bes" kada vide slike ubijenih žena i dece u Buči ili u drugim mestima u Ukrajini.

 

 

***

Komentar

***

 

 

„Otvorena" društva su pokazala kroz istoriju da su u stanju da brane slobodu od nasrtaja „zatvorenog“ društva, svim sredstvima – takođe su oduvek imala svest  da se sloboda nikada ne može braniti bez rizika; Čerčil, na primer, nije kapitulirao pred Hitlerom kad je njegov položaj izgledao gotovo bezizlazno, nije ni pomišljao na kapitulaciju čak i kad je Hitler najavio svoje V-oružje (pa i kada su njegovi savetnici verovali  da je Hitler već raspolagao atomskom bombom). Bio je vođen najdragocenijim osobinom kojom  je čovek (Homo sapijens) obdaren – ljubav prema životu!

 *

Putin se kreće na tragu – Marinetija; sovjetski  narodni  komesar  za kulturu  Anatolij Vasiljevič Lunačarski  je 1921. opisao Marinetija  kao „jedinog revolucionarnog intelektualca u Italiji - Filipo Tomazo Marineti (1876 – 1944) književnik i dramaturg koji  se proslavio kao začetnik futurizma 1909., “mi želimo uništiti muzeje, biblioteke i akademije svake vrste”...„Rat je lep jer, zahvaljujući gas maskama, zastrašujućim megafonima, bacačima plamena i malim tenkovima, uspostavlja vlast čoveka nad mašinom. Rat je prelep jer inauguriše sanjanu metalizaciju ljudskog tela. Rat je lep jer obogaćuje rascvetanu livadu vatrenim orhidejima mitraljeza. Rat je lep jer u simfoniji spaja pucnjavu, kanonade, pauze u vatri, mirise i mirise truljenja. Rat je lep jer stvara nove arhitekture, poput one velikih tenkova, geometrijskih letećih eskadrila, dimnih spirala iz zapaljenih sela i mnogih drugih stvari...“

 

Zoran Stokić

29.04.2022.

 

Benjamin West

(1738 –1820)

 

 

1% talenta i 99% rada, u sredini gde postoje menadzeri i gde je građanin svestan svog  talenta uz razvijanje socijalne inteligencije može se stići do ikone nekog zanata. Možda jedan od najboljih primera za rečeno je Bendzamin Vest (1738 –1820) potpuno samouk britansko-američki umetnik – “američki Rafael” (rafaeleska slika “Arhanđela Mihaila koji vezuje đavola” nalazi se u kolekciji Triniti koledža u Kembridžu), želo je da nadmaši Pusena, slikaoje poznate istorijske scene kao što su “Smrt Nelsona”, “Smrt generala Volfea”, “Pariski sporazum i Bendžamin Frenklin”. Vest je ubrzo stekao dragoceno pokroviteljstvo i obišao Evropu, da bi se na kraju nastanio u Londonu. Impresionirao je kralja Džordža III i bio je u velikoj meri zaslužan za pokretanje Kraljevske akademije, čiji je postao drugi predsednik (posle ser Džošue Rejnoldsa). Postavljen je za istorijskog slikara na dvoru i za nadzornika kraljevih slika. Vest je takođe slikao religiozne teme, kao u njegovom ogromnom delu “Očuvanje Svetog Pavla posle brodoloma na Malti”, u kapeli Svetog Petra i Svetog Pavla u Griniču, i “Hristos koji leči bolesne” u Nacionalnoj galeriji.

 

Vest je rođen u Springfildu, Pensilvanija, kao deseto dete krčmara i domaćice. Porodica se kasnije preselila na Newtown Square u Pensilvaniji, gde je njegov otac bio vlasnik taverne Skver, koja je još uvek radi u tom gradu. Vest je bio autodidakt; dok je bio odličan u umetnosti, „imao je malo (formalnog) obrazovanja i, čak i kada je bio predsednik Kraljevske akademije, jedva je znao da speluje“. Jednog dana, majka ga je ostavila samog sa malom sestrom Sali. Bendžamin je otkrio nekoliko boca mastila i počeo da slika Salin portret. Kada je njegova majka došla kući, primetila je sliku, podigla je i rekla: „Pa to je Seli!“ i poljubila ga. Kasnije je primetio: „Poljubac moje majke učinio me je slikarom.“

 

1746-1759 Vest je radio u Pensilvaniji, uglavnom slikajući portrete. Dok je Vest bio u Lankasteru 1756. godine, njegov pokrovitelj, oružar Vilijam Henri, podstakao ga je da naslika “Sokratovu smrt” na osnovu gravure u Drevnoj istoriji Čarlsa Rolina. Njegova nastala kompozicija, koja se značajno razlikuje od izvorne, nazvana je „najambicioznijim i najzanimljivijim slikama proizvedenim u kolonijalnoj Americi“ - Dr Vilijam Smit, tada prorektor Filadelfijskog koledža, video je sliku u Henrijevoj kući i odlučio da postane Vestov pokrovitelj, nudeći mu obrazovanje i, što je još važnije, veze sa bogatim i politički povezanim Pensilvancima. Za to vreme Vest je upoznao Džona Volastona, poznatog slikara koji je emigrirao iz Londona. Vest je naučio Volastonove tehnike slikanja svetlucanja svile i satena, a takođe je usvojio neke od „njegovih manira, od kojih je najistaknutiji bio da svim svojim subjektima da velike oči u obliku badema, što su klijenti smatrali veoma šik“. Koliko god bio briljantan, Vest je u Americi ostao necenjen. Vest je postao i blizak prijatelj Bendžamina Frenklina, čiji je portret naslikao. Frenklin je bio kum Vestovom drugom sinu, Bendzaminu.

 

Pod pokroviteljstvom Smita i Vilijama Alena, koji je tada bio na glasu kao najbogatiji čovek u Filadelfiji, Vest je 1760. otputovao u Italiju – tu je proširio svoj repertoar kopiranjem dela italijanskih slikara poput Ticijana i Rafaela direktno sa originala. U Rimu je upoznao brojne međunarodne neoklasične umetnike uključujući Antona Rafaela Mengsa, rođenog u Nemačkoj, Škota Gevina Hamiltona i Austrijanku Angelicu Kauffman.

 

U avgustu 1763. Vest je stigao u Englesku u  Londonu se upoznao sa Ričardom Vilsonom i njegovim učenikom Džošuom Rejnoldsom. Uselio se u kuću u ulici Bedford, Covent Garden. Prva slika koju je naslikao u Engleskoj, “Anđelika i Medora”, zajedno sa “portretom generala Monktona”,  “Kimone i Ifigenije”, naslikane u Rimu, prikazana je na izložbi u Spring Gardens 1764. Godine 1765. oženio se Elizabet Ševel, Amerikankom sa kojom se verio u Filadelfiji, u St Martin-in-the-Fields.

 

1772. kralj Džordž III ga je imenovao za istorijskog slikara na dvoru uz godišnju naknadu od 1.000 funti. Naslikao je seriju od osam velikih platna na kojima su prikazane epizode ​​iz života Edvarda III za Dvoranu Svetog Đorđa u zamku Vindzor, i predložio ciklus od 36 radova na temu „napretka otkrivene religije“ za kapelu u zamak. Takođe je naslikao devet portreta članova kraljevske porodice, uključujući dva samog kralja. Bio je nadzornik kraljevih slika od 1791. do kraljeve smrti. Vest je takođe poznat po svom ogromnom radu u kapeli Svetog Petra i Svetog Pavla koja je sada deo Starog kraljevskog pomorskog koledža u Griniču u Londonu.

 

Iako su ga ser Džošua Rejnolds, osnivač Kraljevske akademije, i neki drugi akademici koji su smatrali da je preambiciozan, u početku kritikovali, Vest je izabran za predsednika Kraljevske akademije nakon Rejnoldsove smrti 1792. Podneo je ostavku 1805. biti zamenjen žestokim rivalom, arhitektom Džejmsom Vajatom. Međutim, Vest je ponovo izabran za predsednika sledeće godine i služio je do svoje smrti. Mnogi američki umetnici su studirali kod njega u Londonu, uključujući Ralfa Erla i kasnije njegovog sina, Ralfa Elisera Vajtsajda Erla, Semjuela Morsa, Roberta Fultona, Čarlsa Vilsona Pila, Rembranta Pila, Metjua Prata, Gilberta Stjuarta, Džona Trambula, Vašingtona Olstona, Tomasa Salija,  Džon Grin i Abraham Delanoj.

 

Zoran Stokić

28.04.2022.

 

Gutereš sa Lavrovom: Što pre mir bude uspostavljen u Ukrajini, to bolje za sve

 

SVET Autor:N1 Beograd, BBC26. apr. 202214:20 > 14:5229 komentara Izvor: (Maxim Shipenkov/Pool Photo via AP

 

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kazao je, posle sastanka sa generalnim sekretarom UN Antonijem Guterešom, da se raduje saradnji sa UN i Crvenim krstom na olakšavanju humanitarnog odgovora u Ukrajini. On je kazao da je još suviše rano da se razgovara o posredovanju u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine, ali je dodao da je Moskva posvećena diplomatskom rešenju kroz razgovore sa vladom u Kijevu. Gutereš je poručio da je u Moskvu došao kao "vesnik mira" da "spase živote i smanji patnju", istakavši da što pre bude uspostavljen mir, to će biti bolje za sve.

Lavrov je na zajedničkoj konferenciji sa generalnim sekretarom UN rekao da je sa Guterešom razgovarao o budućnosti UN uopšteno i mogućim partnerstvima. On je podsetio da su UN stvorene da osiguraju suverenitet zemalja članica i pozdravio je Guterešovu posetu Moskvi, prenosi BBC. Lavrov je aludirajući na sastanak NATO i EU zemalja u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, upozorio da su razgovori koje organizuju Zapadne zemlje, a koji isključuju Rusiju, alarmantni. Istakao je da je to "alarm za UN".

Takođe je naglasio potrebu za multilateralizmom i dodao da Rusija mora da podseti svet na jednaki suverenitet različitih članica UN. Gutereš je dodao da su imali iskren razgovor i da je jasno da postoje dve različite pozicije o tome šta se dešava u Ukrajini.

Generalni sekretar UN je predložio uspostavljanje kontakt grupe sa zvaničnicima iz UN, Rusije i Ukrajine kako bi se pronašle mogućnosti za stvaranje bezbednih humanitarnih koridora za evakuaciju civila. To bi uključilo prekid neprijateljstava i garancije da će evakuacione rute biti efikasne. Gutereš je priznao da postoji "kriza" u Marijupolju, dodajući da su UN "spremne da mobilišu" svoje logističke izvore u tom gradu. Dodao je da bi to omogućilo bezbednu evakuaciju civila koji žele da napuste grad u "bilo kojem pravcu koji izaberu" i dostavljanje potrebne humanitarne pomoći.

"Što pre mir bude uspostavljen, to bolje za Ukrajinu, Rusiju i svet", poručio je Gutereš.Upitan o navodnim ratnim zločinima Moskve u Ukrajini Gutereš je rekao da je zabrinut.Dodao je da oni zahtevaju "nezavisnu istragu". Rusija odbacuje pregovore u Marijupolju

Sergej Lavrov rekao je i da je Rusija odbacila predlog Ukrajine da se održe pregovori u Marijupolju, prenosi BBC Lavrov se, kako se dodaje, složio sa činjenicom da nema ukrajinskih trupa u Rusiji Antonio Gutereš je, naime, rekao novinarima da je istinita i očigledna činjenica koju nikakvi argumenti ne mogu da promene - da nema ukrajinskih trupa na teritoriji Ruske Federacije, ali da, sa druge strane, ima ruskih trupa na ukrajinskoj teritoriji Lavrov se sa tim složio„To je tačno, to potvrđujem“, rekao je.

 

***

Komentar

***

 

Od kako je počeo rat Rusije protiv Ukrajine na forumima se pojavljuju potpuno neutemeljeni  komentari fanova Rusije, šire mržnju - prema EU i Srbiji kao članu EU. Stvaraju sliku kako Srbija ima mogućnost da bira između Rusije i EU. Mnogi, već dva meseca, svoje želje i verovanja pokušavaju da pretvore u činjenice života.  Ali šta nam kažu  empirijske činjenice? Da SAD i EU imaju preko 50% BND sveta a Rusija 2% Nema se šta porediti. Nema se šta birati. Bez - kontinuiteta sloboda  - granađskog društva  - kao u Engleskoj (gde su se kroz vekove problemi rešavali “korak po korak” tako što je vlast  “disciplinovana” pomoću  kritika) nema „novih  kreacija“ – naučne revolucije 1687., industriske revolucije  a to znači ni uspešne privrede. Gde nema sloboda, caruje strah glavni neprijatelj stvaranja. U carskoj Rusiji (SSSR, ili sada Putinovoj) apsolutna vlast  nije trpela nikakve kritike pa se malo malo pojavljuju revolucije, pobune, meteži, ustanci. Tek 1861. car Aleksandar II, "Manifesom  emancipacije”ukida kmetstvo. Efekati  revolucije 1905.? Car narodu Rusije je dao osnovna građanska prava, dozvoljavajući formiranje političkih partija i uspostavio je Dumu kao zakonodavno telo. Komunizam ih je ponovo vratio u despotsko društvo. Rusija ponavlja “sudbinu” Vizantije - svaka novo znanje je jeres, glavna vrlina je poslušnost pred vlašću; vlast je nepogrešiva, grešeke se ne popravljaju.

 

Zoran Stokić

26.04.2022.

 

Misterija čuvene "Tajne večere" Leonarda da Vinčija: Kada je naslikana, izgledala sasvim drugačije

 

“Tajna večera” Leonarda da Vinčija smatra se jednim od najvećih svetskih umetničkih remek-dela, a svakako je jedna od najpoznatijih slika vezanih za Uskrs.

IZVOR: HEADLINER PONEDELJAK, 25.04.2022. | 14:51 -> 08:20 Foto: Shutterstock /PrakichTreetasayuth

Ipak, čak i oni koji su imali tu privilegiju da ovo delo vide uživo verovatno ne znaju njegovu celu istoriju.  “Tajna večera” ili “Poslednja večera” (Ultima Cena) je delo Leonarda da Vinčija nastalo u periodu renesanse, verovatno od 1494. do 1498. godine. Iako tačna godina nikada nije tačno utvrđena, smatra se da je 1494. Da Vinči dobio zadatak da naslika delo u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije u Milanu. Slika je trebalo da ukrašava severni zid crkve, a naručilac je bio Lodoviko Sforca, vojvoda od Milana.

Iako možda ne deluje tako, “Tajna večera” je zapravo ogromna i zauzima skoro 40 kvadratnih metara – dimenzije ovog dela su 8,8 sa 4,6 metara.

“Tajna večera” je propadala još za Leonardovog života

Uprkos običaju onog vremena da se freske slikaju na mokrom gipsu, Da Vinči je radio na suvom. Dobio je mnogo bolji rezultat, ali se ispostavilo da postoji problem sa dugovečnošću boja. Delo je počelo da propada odmah po postavljanju u crkvu, još za vreme umetnikovog života.

Takođe, pošto je Sforca naredio da se crkva na brzinu radi, zidari su zidove ispunili šutom, koji je zadržavao vlagu. Slikano je na tankom spoljašnjem zidu, tako da su se efekti vlage jako osećali, a boja nije uspela da pravilno prianja.

Već 1517. slika je počela da se ljušti, a 1532. Đirolamo Kardano ju je opisao kao “zamućenu i bezbojnu u poređenju sa onim čega se sećam kada sam je video kao dečak“. Do 1556. manje od šezdeset godina nakon što je završena, Đorđo Vazari ju je opisao kao “zbrku mrlja” toliko “oštećenu“ da su figure bile neprepoznatljive.

Svega 150 godina nakon nastanka naučnici su procenili da sliku ništa ne može da spase. Osim ovoga, 1652. godine neko je došao na ideju da napravi vrata baš ispod freske pa su ovi radovi uklonili Isusove noge. Veruje se da su Isusove noge bile u položaju koji simbolizuje predstojeće raspeće. Godine 1768. preko slike je okačena zavesa namenjena njenoj zaštiti, ali je ona umesto toga zadržavala vlagu na površini, i kad god bi se povukla, grebala je boju koja se ljuštila.

A bilo je tu i drugih nedaća… međutim – delo je preživelo sve! Godine 1796. trpezariju manastira su Napoleonovi vojnici koristili kao štalu. Iako je vojskovođa izdao strogu naredbu da se delo ne dira. Pošto su vojnici otišli, otkriveno je da su apostoli bili gađani glinom, a izgledalo je i da su se osvajači peli na merdevine u pokušaju da iskopaju oči apostolima.

Posle toga, prostorija je služila za skladištenje sena, a 1800. godine poplava je celu sliku prekrila zelenom plesni. Gete je pisao da je prostorija poplavljena sa dve stope vode. Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943. iako je ostatak manastira bio razoren. Trpezarija je bila pogođena, ali su zaštitne vreće peska sprečile da sliku oštete geleri.

Kako je “Tajna večera” nekada izgledala?

Restauracije slike počele su još tokom 18. veka, pa je svaki od umetnika kojem je “Tajna večera” bila poverena u nekoj meri “dorađivao” delo. Prvu restauraciju pokušao je 1726. Mikelanđelo Beloti, koji je popunio nedostajuće delove uljanom bojom, a zatim lakirao celo delo. Ova popravka nije dugo potrajala, pa je još jednu restauraciju 1770. godine, pokušao da sprovede nepoznati umetnik po imenu Đuzepe Maza.

On je skinuo Belotijev rad, a zatim je u velikoj meri prefarbao sliku – prepravio je sva lica apostola, osim tri, pre nego što je zaustavljen zbog negodovanja javnosti. Zbog svega navedenog, izgled slike do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka se jako pogoršao. Onda su Italijani odlučili da nešto urade po tom pitanju! Od 1978. do 1999. počeo je veliki projekat restauracije kako bi se stabilizovala slika i preokrenula šteta uzrokovana prljavštinom i zagađenjem.

Pošto se pokazalo nepraktičnim premestiti sliku u okruženje sa više kontrole, trpezarija je umesto toga pretvorena u zatvoreno okruženje sa kontrolisanom klimom, što je značilo zidanje prozora. Zatim je sprovedena detaljna studija kako bi se utvrdio originalni oblik slike, koristeći naučne testove i originalne skice sačuvane u Kraljevskoj biblioteci u zamku Vindzor u Velikoj Britaniji.

Međutim, neka područja slike su proglašena nepopravljivim. Ona su ofarbana akvarelom u prigušenim bojama sa namerom da ukažu da nisu originalni radovi, a da pritom ne odvlače pažnju Ova restauracija je trajala 21 godinu i od 28. maja 1999. slika je ponovo dostupna javnosti. Danas je možete videti, ali samo uz prethodnu najavu (nekada i po nekoliko meseci unapred) i pred slikom možete ostati samo 15 minuta.

***

Komentar

***

 

Kako nenameravane posledice naših nameravanih akcija utiču na buduće događaje - možemo pratiti i na primeru "Tajne večere". Slika je trebala da bude rađenja u Leonardovoj ominjenoj tehnici ujanim bojama na drvetu ali Lodoviko Sforca se plašio da će Francuzi u svojim ratnim pohodima, sigurno odneti sliku "Tajne večere" (kao ratni plen), da bi tome doskočio naterao je Leonarda da izvede sliku direktno na zidu trepezarije Santa Maria delle Grazie, crkve koju je Lodoviko izabrao za svoju grobnicu. Leonardo nije imao iskustva sa tom vrstom tehnike. Radio je polako pokušao je da poveže dve različite tehnike – uljane boje – (nanošenje više puta sloj po sloj) – sa tehnikom freskog slikarstva (brzo sušenje i lako vezivanje za zid). Eksperimentišući, skovao je mešavinu ulja i tempere i, negde oko 1495. godine, počeo je da radi. Ispalo je "drži vodu dok majstori odu".  Ali primarna vrednos te slike, nije u koloritu, nego pre svega u kompoziciji. Bilo je puno "Tajnih večera" pre Leonarda, njegova je – psihološka drama – izabrao je trenutak kada Hristu saopšavaju da će ga Juda izdati, zato njegova "Tajna večera" nije statična slika neko izuzetno dinamična.... Ukratko Lonardov način stvaranja je "kombinovana kreativnost" – odbijao je da razlikuje, umetnost od nauke, posmatranje od mašte – pa šta bude – neka bude!

 

*

 

Kada je papa od Lorenca de Medičija tražio spisak najboljih slikara Firence koji bi bili angažovani da rade freske za Siksinsku kapelu) Lenardovo ime je bilo primetno odsutno sa te liste najboljih slikara u gradu koju je Lorenco dao papi 1481. (Botičeli, Peruđino i Gilandajo bili su među onima koji su bili  angažovani da oslikavaju zidove novoizgrađene Sikstinske kapele. ). Sa razlogom Leonardo se nije bavio tom slikarskom tehnikom.

Zoran Stokić

25.04.2022.

 

"Otimanje oko Hegela"

Stanislav Vinaver "Politika" 1931.

 

*

Hegel je bio najteži i najnerazumljiviji filozof. On je sav u intelektualizmu, u pojmovima, u stručnim duhovnim izrazima. Ali taj nerazumljivi pisac pripovedao je kult duboke razumnosti. Taj metafizičar propovedao je jevanđelje stvarnosti. „Sve što je stvarno – razumno je...“

Poznata je anegdota o umirućem Hegelu. „Jedan me je učenik samo razumeo“, rekao je Hegel, na samrti. Svi su strasno očekivali da čuju ime naslednika... „Ali me ni on nije razumeo kako treba...“, dodade filozof u ropcu, šapatom...

Hegel je imao neverovatni uticaj na svoje vreme. Sve nauke bile su pod njegovom diktaturom. Škole istoričara orijentisale su se prema njegovim idejama. Mislilo se da je u Hegelu poslednji izraz duhovne istine. Taj uticaj osvojio je sve kulturne zemlje. Nosioci velikih ideja pojedinih država bili su Hegelovi đaci.

U svojoj otadžbini, u Nemačkoj, Hegel je postao „državni filozof Pruske“. On je veličao suštinu pruske države, ono što je oličavao još Fridrih Veliki: apsolutnu odanost državi, kao nečem višem, božanstvenom. Međutim, Hegel (poreklom južni Nemac) nije uvek tako mislio o severnonemačkoj Pruskoj. Ranije je imao druge nazore, slične onima Getea, i drugih za koje je Pruska duhovno uboga tvorevina. Postepeno, on se opredelio za prusku ideologiju, našao njene dubine, otkrio njeno skriveno zračenje, i sav se založio za državu stroge organizacije i oštre dužnosti. Postao je profesor univerziteta u Berlinu i njegovim duhom zapajao se svaki pruski činovnik, birokrata, oficir, profesor i intelektualac. On je stvorio stalni kadar pruskog duha.

Među građanskim misliocima Hegel je, posle velikoga cvetanja, pao najzad u potpuni zaborav. Nazvat je opskurantom, filozofom najcrnje reakcije, braničem pruske restauracije, popovskom kulom svetiljom – kulom mraka – najzad, nerazumljivim filozofom golih i pukih reči. Građansko društvo usvojilo je argumente najljućeg Hegelovog protivnika Šopenhauera, koji je Hegela prezirao kao tvorca jedne metafizike koja počiva na velikim rečima, koja hoće da sebe nametne stvarnosti i životu a nema u sebi ničega stvarnog, ničega dublje životnog, uopšte ničega osim velikih i nerazumljivih reči

Istina je, postojale su dve škole, ne samo desni hegelovci, nego i levi hegelovci. Levica je tumačila Hegela liberalno. Ali je preko Hegela pao bio – prividno bar – duboki zaborav. I najviše u njegovoj rođenoj otadžbini

O stogodišnjici od smrti Hegela sazvat je u Berlinu kongres filozofa da istakne današnji značaj Hegelovog učenja. I taj kongres, odjednom, postao je duhovni događaj prvoga reda. Videlo se da je jedan dobar deo današnjih društvenih sukoba u stvari duhovne vrste. I da počiva na Hegelu, na Hegelovom učenju, na Hegelovom idealu

Sazivači i predavači su nesumnjivo desničari. Duša kongresa i njegov predsednik drevni Georg Lason, štaviše, potpuno je religiozan, uglasti protestant najodređenije, stroge i krute vrste.

Profesor Đentile, iz Rima, nama je dobro poznat kao ministar prosvete fašizma. On je izradio reformu škola koja je imala da uguši manjine. On je danas na vrhuncu slave i aktivnosti u Italiji. U udžbenicima se u Italiji danas uče dužnosti građanina, kako ih je on formulisao. Profesor Đentile je čist hegelovac. Na kongresu je držao, zvučno i retorski, predavanje: „Hegel i država“. Veličao je državu kao pravi i konačni izraz čovečanske svesti, kao dublju i stvarniju slobodu no što je slučajna i ćudljiva proizvoljna nazovisloboda pojedinca. U jasnim aluzijama branio je Đentile fašizam od „blagih kritika“, slavio ideju porodice, države i otadžbine kako ih Hegel vidi i, najzad, veličao u plamenim apoteozama – rat, kao poslednje sredstvo, kad otkažu druga. Čudno je da su u prikazima sa kongresa u nemačkim listovima – tirade Đentilea o ratu ispale. To dolazi možda otud što je senator Đentile govorio na italijanskom, pa su ga učesnici kongresa razumeli samo ovlaš. Kada je Lason predstavio Đentilea slušaocima i spomenuo da on dolazi direktno od Musolinija, sa kojim je imao važne konferencije, auditorijum se orio od pljeska. Ogromna većina slušalaca nesumnjivo je u duhu autoritativne države, smatrajući da se ova direktno naslanja na Hegela... Musolini ih raduje kao novi dokaz istine kod Hegela.

Ministar prosvete u Pruskoj je – socijaldemokrata Grime. On je otvorio kongres, sazvat u čast pruskog državnog filozofa. I rekao je stvari koje nisu bile prijatne. Istakao je da su na predavanjima kongresa zaboravljeni oni učenici Hegela koji su nastavili Hegelovu nauku i živeli o Hegelovim idejama onda kada se smatralo da je Hegel definitivno prohujao. Ne govori se o Marksu, Engelsu i Lasalu, koji su uneli živi duh Hegela u radničke mase onda kada je građansko društvo palo u najplići materijalizam, a Hegela zvalo „brbljačem besmislica i budalaština“.

Hegel je – rekao je Grime – najživlja sadašnjica. Nije potrebno – kako misli kongres – obnavljati Hegela, ta, on nije ni umirao, on živi u idealima radnika. Radnički sta-lež hoće državu kao najveću naravstvenu silu, kao zajednicu organizovanu na pravoj zadružnoj ideji. Hegel nije mislio radi mišljenja. Smisao njegove dijalektike jeste – svesna promena sveta...

Poznato je da u Nemačkoj socijaldemokratija smatra da je građansko društvo preživelo i da je radnički stalež naslednik najviših vrednosti njegovih. Oni kažu: „Gete, koji je hteo universalnog čoveka, Hegel, koji je hteo visoku svest izraženu preko države – oni pripadaju sada radničkoj klasi, jer samo je ova prožeta tim idealima, dok ih je građanska klasa izneverila.“

Grime je podigao svoj glas pred predstavnicima desničarskog hegelijanstva. Naravno, oni su mu odgovorili posredno, u toku zasedanja. Odgovorio je sâm Lason. On je istakao da Marks uopšte nije shvatio Hegela i da radnička klasa nema nikakve, ama baš nikakve veze sa Hegelovim idealizmom. U ime najsuvoparnije metafizike pak odgovorio je Grimeu profesor Hartman. On je dokazivao da je Hegel mnogo dublji, i da Marksov istorijski materijalizam i dijalektika – nisu došli do prave suštine Hegela. A građanska umerena i neumerena desnica? Ona osniva, na kraju krajeva, svoj nacionalizam takođe na Hegelu. Nacionalni socijalisti hoće „Treće carstvo“ Hegelovo, hoće da prusko shvatanje države prošire na celu zemlju.

U nekima od predavača osećala se veza sa tim strujanjima. Naročito kod jednog mladog hajdelberškog docenta. On je dokazivao da, po Hegelu, svud prava volja treba da pobedi slučajnu volju. Tako zločinac treba da bude kažnjen, da bi se pripomogao da u njemu, zločincu, pobedi saznanje opšte istine nad posebnim, nad proizvoljnošću. On to pravo zahteva od društva. Na taj način nastupa malizam sa katedre, kako ga hoće pristalice Hitlerovog Trećeg carstva. Sve što ide protivu „opštega“ njihovoga moglo bi da se zbriše – jednim filo-zofskim dekretom, jednom Hegelovom odlukom, sa lica zemlje, kao nedoneseno „posebno“, i da se istrgne kao korov u bašti „opštega“ (čiji će smisao oni sami odrediti). Njihovi protivnici kao izraz „ćefa“ i slučajnog hotenja imaju pravo da budu uništeni i radovaće se trijumfu „opštega“.

 Videlo se, i ovaj put, koliko čovečanstvom upravljaju duhovne sile, čak i onda kada se smatra da smo potpuno u vlasti nužde, „nezadovoljstva i neobuzdane sile“, bede i najsurovije stvarnosti

Spomenusmo, dakle: fašizam, nacionalsocijaliste, staru činovničku, strogu Prusku, novi nacionalizam i čiste metafizičare. Oni se otimaju o Hegela. Ne treba zaboraviti na sovjetske hegelijance. Oni smatraju, oni, štaviše, uče to u školi, da je Lenjin, preko Marksa i Engelsa, nastavio Hegela. Lenjin je preporučivao u svima spisima, koliko ih god ima, kao najvažniji zadatak proleterske nauke da – proučava Hegelovu dijalektiku. Javilo se šest teoretičara: Adoracki, Gorohov, Kolman, Mitin i Pašukanis. Njihovi referati načelno nisu primljeni za čitanje na kongresu, još manje se pak htela diskusija na kongresu. Tada su ovi odgovorili strasnim napadom, po boljševički, na priređivače kongresa. Nijedna psovka nije zaboravljena. Nazvali ih reakcionarima, popovskim badavadžijama, šarlatanima, fašistima, mistifikatorima, pijavicama, lažovima i varalicama. U njihovoj izjavi štampi kaže se: da ono što u Hegelu živi – živi u radničkoj klasi, u Lenjinu... A građanski teoretičari – veli se – smatraju Hegela: crknutom psinom!

Tako su ih izgrdili ne samo kao ljude nego i kao hegelijance, pa gde budu osetljiviji! Na taj način kongres, posvećen jednome suvome, knjiškom apstraktnome misliocu za koga se držalo da je odavno sišao sa dnevnoga reda pokazao je: da taj mislilac živi i da se milioni i milioni – preko svojih vođa – otimaju i o njegovo duhovno nasleđe...

Videlo se, i ovaj put, koliko čovečanstvom upravljaju duhovne sile, čak i onda kada se smatra da smo potpuno u vlasti nužde, „nezadovoljstva i neobuzdane sile“, bede i najsurovije stvarnosti... U isti mah videla se i strasna težnja našega doba da svome pojmu o zajednici i državi nađe ili zadrži moćnu filozofsku podlogu... A dok to teško i mučno saznanje dospe do šefova stranke, do velikih, dalekih masa – ono se pretvori u dve-tri najjasnije i najstrasnije samo, krilate reči. Ali da bi se do tih krila došlo – do tih krila kojima mi jedino i letimo – potreban je rad i plemeniti napor najdubljih duhova Tome Akvinskog, Hegela, Kanta, Bergsona, tolikih – onih o kojima niko nikad nije rekao pravu i jedinu životvornu i čudnu istinu istorije: da su samo oni istinski – mada i tajni, skriveni, i neslućeni, i nepriznati – vođi čovečanstva.

 

*

Zoran Stokić

24.04.2022.

 

Gesù al Sepolcro

1685.

Oratorio della passione

Giacomo Antonio PERTI

(1661-1756)

https://www.youtube.com/watch?v=x_k5NgEFolU

 

 

Zoran Stokić

24.04.2022.

 

Marković: Ugasio sam TV kada sam čuo za sastanak Vučić-Đilas, ne interesuje me

 

VESTI Autor:Beta23. apr. 202209:2466 komentaraIzvor: Dragan Mujan/Nova.rs

 

Reditelj Goran Marković izjavio je da se nakon aprilskih izbora prilagođava osećanju da nikada neće živeti u mirnoj i civilizovanoj državi u kojoj vladaju red i poštovanje drugog.

„Nadao sam se da će ovo mučenje jednom prestati. Ali, kako stvari stoje, za mog života neće“, rekao je Marković za najnoviji broj magazina „Karakter“.

On je naglasio da nema više nerve, a od sada ni interesovanja za raznorazne političke programe.

„U mojoj glavi postoji još samo nada da će mladi ljudi doživeti da okuse slobodu“, dodao je Marković.

Naveo je da ništa ne očekuje od predsednika Aleksandra Vučića u drugom predsedničkom mandatu.

"Pomirio sam se s mišlju da zauvek ostajem da živim u njegovom zverinjaku. Naći ću neki ugao da proživim ostatak našeg jadnog života. Ako dozvoli…", rekao je Marković, koji je član Političkog saveta Pokreta slobodnih građana (PSG).

Ocenio je da je opoziciji za bolji izborni rezultat nedostajao narod.

"Narod koji bi mogao da se svrsta iza neke slobodarske ideje. Ovde ljudi ne računaju na političare, isuviše dugo žive u pustinji pa im se oaza čini fatamorganom. Ne veruju u sopstveno samoorganizovanje, u borbu protiv tiranina, u opoziciji vide još jednu skrivenu zamku. Nažalost, našim ljudima je potreban vođa - otac koji će ih voditi kroz život. Sami ne mogu, ne umeju", ukazao je Marković.

Upitan kako je doživeo sastanak Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, on je uzvratio da ga uopšte nije doživeo.

"Ugasio sam televizor kada se pojavila ta vest. Ne interesuje me", dodao je poznati reditelj.

Govoreći o mogućim šansama opozicije na eventualnim prevremenim izborima u Beogradu, on je naglasio da je opozicija već pobedila u Beogradu.

"To znam, jer su mnogi moji rođaci i prijatelji radili kao kontrolori na tim izborima. Ali, izgleda da je krađa ogromna, da ima neviđeno bezobrazne razmere. I korupcija. I glupost, i obamrlost", kazao je Marković i zaključio da "samo ulica može da reši naše muke".

 

 

***

Komentar

***

 

Po običaju Marković pravo u centar! Ako se grešeke ne priznaju i ne popravljaju one vremenom uvećavaju haos; kada je Tito umro 1980. nije započeo proces "ispravljanja greške" koja je nastala od 1945. uvođenjem kolktivističke ideologije i njene apsolutne istine (koju znaju jedino vođe kolektiva). Ideološka mržnja komunističke elite od 1945. se preko svih institucija države širena prema Zapadu, društvu individualnom, građanskom društvu, kapitalizmu – koliko je strah (komesara čuvara apsolutne istine) postojao prema pojmu objektivne istine, najbolje pokazuje primer jednog našeg filozofa (tada asitenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu) koji je zbog jednog teksta u filozofskom časopisu izjuren sa fakulteta iako je bio jedna od najtalentovanijih. Otuda i ne priznavanje da je 1989. pao zid u Berlinu. Umesto mirne političko privredne tranzicije iz kolektivističkog komunizma u građansko individalno društvo vi ste pokrenuli sociološku nuklearnu reakciju - lanac nesreća. 4 rata. I ako smo u prvom i drugom svetskom ratu izgubili biološku masu vi umesto podržavanja mira 1990. (pod bilo kojim uslovima) vodite ratove. Dok su se sve zemlje bivšeg Varšavskog pakta uklonile iz - provalije - između dve super sile – vi ste se ugurali u tu provaliju – i to smatrate vrhuncem političke mudrosti i patriotizma; šta iz toga može proizađi do velika nesreća – koja traje!

 

*

 

Kako je izgledalo uklanjanja građana od 1945.

 

U Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, Ksenija Atanasijević (tvorac originalnog filozofskog sistema. Prva žena koje doktorirala na BU, 1922.) odbija da potpiše čuveni Apel beogradskih intelektualaca. Štaviše, pre rata pisala je protiv nacizma i branila Jevreje, pa je Gestapo hapsi. Posle završetka rata, nove komunističke vlasti je hapse. Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo "lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih".

Njena bibliografija broji više od 250 radova iz filozofije, etike, estetike, iz antičke književnosti. Napisala je nekoliko knjiga i više desetina studija. Njeni najznačajniji radovi, osim doktorske disertacije, jesu Brunovo učenje o najmanjem, Heraklitova filozofija, Filozofeme sofista, Sokrat, Šopenhauerova formula pesimizma, Demokrit kao etičar, Sofisti Prodik i Hipija, Seneka, Imanuel Kant, Prve filozofske hipoteze Jonaca, Fridrih Niče, Empedokle iz Agrigenta, Pitagorejsko učenje o seljenju duša, Eleaćanin Parmenid tvorac učenja o biću, Stara grčka atomistika, Epikur, Racionalizam i misticizam, Od Frojda Platonu, Smerovi mislilaštva Artura Šopenhauera, Blez Paskal čovek i mislilac… Svoje originalno filozofsko učenje izložila je u Filozofskim fragmentima. Prevela je s latinskog kapitalno delo Baruha d’Espinoze Etika, prevodila je i sa grčkog. Sa nemačkog je prevela Adlerovu Individualnu psihologiju (1937), drugi tom Hauzerove Socijalne istorije umetnosti i književnosti (1962)… Njeni tekstovi objavljivani su, uz laskave kritike, na nemačkom, francuskom, holandskom, češkom, bugarskom.

Epilog:

Umire 1981. sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima.

 

Zoran Stokić

23.04.2022.

 

Patrijarh: "Najviše stradanja podnosi običan čovek"

 

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, poručio je danas u vaskršnjoj poslanici da smo sazdani kao jedan i jedinstven ljudski rod.

 

IZVOR: TANJUG PETAK, 22.04.2022. | 11:13 FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC/ nr

 

Kako je naveo, pozvani smo da budemo jedno, a da je svaki rat poraz ljudskog dostojanstva i poraz i sramota svakog čoveka kao ikone Božje.

Patrijarh Porfirije naglasio je da se na mnogim mestima u svetu vode bespoštedni ratovi i da najviše stradanja podnosi običan čovek i pozvao je na molitvu Vaskrslom Gospodu da se što pre i bezuslovno uspostavi mir, prestane stradanje i da se svi izbegli vrate u svoje domove....

"Neka svaki pravoslavni dom bude obasjan svetlošću Vaskrsloga Hrista i osenjen snagom radosne pesme: 'Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi, i svima koji su u grobovima život darova'. Srećan vam i Bogom blagosloven ovaj dan u koji smo se rodili za život večni", poručuju patrijarh i arhijereji SPC.

 

***

Komentar

***

 

 

Ako se grešeke ne priznaju i ne popravljaju one vremenom uvećavaju haos; samo jedan primer, divlja državna deponija u Vinči (Bg) koja je napravljena 1974. iz godine u godinu deponija je rasla a sa njom i stepen zagađena Beograda se uvećavao. Tako je i sa ideološkom državnom mržnjom komunističke elite od 1945. koja je preko svih institucija države širena prema Zapadu, građanskom društvu, kapitalizmu - kako je mržnja rasla haos se u Srbiji uvećavao! Sada 2022 smo razgadili i ono malo građanskog društva koje smo imali pa smo amorfna nesocijalizovana masa (a ne društvo). Od 1990. komunistička levica je pojačala stepen mržnje prema Zapadu tako što je u institucije pustila i tzv. desnicu koja je vođena idejama Ruskih slavenofila i "Kroz tamnički prozor" vladike Nikolaja Velimitovića. Ukratko oni su vođeni metafizičkim idejama Velimirovića i Špenglera kao što su nekada bili vođeni idejama Mrksa i Lenjima – kao da su to neke sigurne naučne istine. Za to vreme SAD, EU proizvode oko 50% svetskog BND a Rusija2% A to je tako jer na Zapadu uče na greškama a u despotskim državama grešeke se ne priznaju (pa se nema šta ni popravljati). Srbiju su "ugušila" tri neuspešna kolektivizma (hrišćanski, komunistički, nacionalni). Da bi Srbija "preživela" potreban je u praksi Ustav - liberalnog građanskog društva koji u centru ima građanina. Ukidanje apsolutnih kolektivističih "istina"!

 

*

@VB  Poredite neuporedivo, to je objasnio već Aristotel. Može se poderiti samo ono što je iste kategorije. Zapad je 1000 g proizvodio, smišljao, realizovao materijale i duhovne proizvode (dobre i loše) koje čine današnju civilizaciju. Rusija (carska, SSSR, Putinova) za tih 1000 g nije ništa bazno stvorila; kao i Kina, Indija koriste ono što je stvorila naučno/tehnička inteligencija na Zapadu. Kina i Indija su nekada u dalekoj prošlosti imale svoju tehniku života; ali to nema veze sa njima u današnjici. I Srbija, Rusija, Kina, Indija,..., svi smo mi UČILI od Zapada "kako se lovi riba". Biti u civilizaciskom krugu, to znači da naučiš kako se "peca riba" pa da postaneš samostalna i suverena država (pa tako je Rusija postala nuklerna sila, na primer). Ako bi pak naša vlast vezala Srbiju za Rusiju, Kinu to bi značilo sledeće - pošto naša privreda i društvo nije u stanju da napuni godišnji budzet morale bi Rusija i Kina da nam svake godine "udele poneku ribu" da bi preživeli. Jer od njih ne možeš naučiti "kako se peca riba". Iz istorje znamo, da do sada te dve zemlje to nikada nisu radile; jer i one jedva preživljavaju.

Zoran Stokić

22.04.2022.

 

Jan Zach

(1713 – 1773)

 

Prelazak sa baroknog stila - na galantski stil i muzički klasicizam

 

Jan Zah je bio veoma cenjen kao kompozitor u južnoj Nemačkoj i Austriji. Njegova dela odražavaju prelazak sa starog baroknog stila na novi klasicizam. Njegove kompozicije pokazuju i uticaje italijanske muzike, koju je upoznao u Pragu, češke narodne muzike, savladao je čuveni udžbenik Johana Jozefa Fuksa, Gradus ad Parnassum i snažnu tehniku orgulja, Zach je bio podjednako vešt u kontrapunktu i galantnom stilu. Naučnik Johann Branberger je akcentovao Zakovu sklonost ka „hromatskim, i često egzotičnim temama.“ Muzikolog Tomaš Slavički (Tomáš Slavický) ga ubraja u brojnu generaciju muzičara koji su umetnički stasali u Pragu 1730-ih, a zatim (delimično zbog ratnih dešavanja posle smrti cara Karla VI) krenuli u zapadnoevropske muzičke centre. U ovu generaciju su i Johan Stamic, braća Benda i Kristof Vilibald Gluk. Prag je procvetao kao srednjoevropski kulturni centar 1730-ih. Jana Zaka ​​i njegove savremenike oblikovala je otvorena i raznolika muzička scena koja je bila u bliskom kontaktu sa drugim evropskim kulturnim centrima (Venecija, Napulj, Beč, Drezden). Nakon napuštanja Praga, ova „boemska muzička emigracija“ je pomogla u oblikovanju prelaska na muzički klasicizam svojim novim idejama.

 

Koncert za čembalo u c-molu (K C17) predstavlja primer prelaska sa baroknog na galantski stil koji se odvijao tokom 18. veka. Iako ovaj koncert pokazuje kvalitete oba stila, više teži modernom. Koncert je u tri stava koji prate tipičan brz - spor - brz format Galant Concerti. Iako harmonijski mol tonalitet i stroga melodija uvodnog ritornela podsećaju na J.S. Baha, ton brzo postaje “slađi” sa ulaskom druge teme. Tipično za Galant stil, harmonija se kreće polako sa osnovnim pulsom koji se prenosi ponovljenim osmimičkim notama. Melodijski sadržaj se često sastoji od laganih bujanja u grupama od dva ili četiri takta, a dijatonske sekvence su kratke i jednostavne. Barokni stil se najčešće javlja u delu tastature sa složenim, hromatskim i virtuoznim šarama. Štaviše, pandan između klavijature i orkestra je složeniji nego što bi se normalno očekivalo u Galant stilu.

 

Zakov opus obuhvata bogatstvo instrumentalne i sakralne muzike: oko 35 misa, 3 zadušnice, 6 večernjih, 2 litanije, 6 te deuma, 3 oratorija, brojna manja crkvena muzička dela, oko 30 simfonija, brojni koncerti, kamerna muzika, klavir i orguljaška muzika.

 

 

*

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=WgDHyHjuLkw

Jan Zach (1713-1773) - Harp Concerto in C minor

 

Jan Zach - Sinfonia in D Major ''Mit dem Kinderlied''

https://www.youtube.com/watch?v=B2C5ghyQ8g0&list=RDB2C5ghyQ8g0&start_radio=1

 

https://www.youtube.com/watch?v=gRpL-ZP1Vq8

Jan Zach - Sinfonia in G Major ''Mit dem Flotensolo''

 

Jan Zach - Sonata for Harpsichord in A major

https://www.youtube.com/watch?v=e-PpknK7tbA

 

Jan Zach - Prelude and Fugue in C Minor

https://www.youtube.com/watch?v=ML1hTSrgYDk

 

Jan Zach (1699-1773) Requiem solenne in C minor, Pavel Kuhn

https://www.youtube.com/watch?v=R6H5atM81jU

 

Jan Zach - Partita in D Major

https://www.youtube.com/watch?v=Lk5qgjxsgTQ

 

Jan Zach - Partita in D Major ''Die Große''

https://www.youtube.com/watch?v=U2sjyj8cCO4

 

Jan Zach (1713-1773) - Concerto (ex F) per il Clavi-Cembalo (c.1770)

https://www.youtube.com/watch?v=ddfYBQ4O5rc

 

Jan Zach (Johann Zach): Oboe Concerto in B flat major, Jirí Krejcí (oboe)

https://www.youtube.com/watch?v=hFCDDGWEg_Y

 

Johann Zach | Missa solemnis

https://www.youtube.com/watch?v=yjBRYe0jLSQ

 

Jan Zach Sonata in C major for 2 Clarinets and Cello

https://www.youtube.com/watch?v=g9FTLZeo82U

 

Jan Zach (1699-1773) Te Deum, Pavel Kuhn

https://www.youtube.com/watch?v=kkz3Z4k5X-g

 

Johann Zach | Stabat mater - Barocksolisten München & NovoCanto

https://www.youtube.com/watch?v=PI12uo2IC1I

 

 

Zoran Stokić

20.04.2022.

 

Milanović: Fascinantno da neko misli da je Vučić strašan, a da je Putin – super

 

VESTI Autor:N1 Beograd19. apr. 202220:50 > 20:513 komentara Marko MilanovićIzvor: N1

 

Profesor međunarodnog prava Univerziteta u Notingemu Marko Milanović izjavio je u emisiji "Iza vesti" da mu je fascinantno da ima ljudi koji misle da je "Aleksandar Vučić strašan, a da je Vladimir Putin super". Prema njegovim rečima, "ne možete istovremeno tvrditi da Kosovo nema pravo da bude nezavisno, a da istovremeno tvrdite da Krim ima to pravo, kao i da se priključi Rusiji".

Govoreći o uvođenju sankcija Rusiji, kaže da „o tome odlučuje jedan čovek“.

„To je gospodin Vučić i sad mi treba da gatamo šta je on odlučio i šta je njemu u interesu. On o tome ne odlučuje razmišljajući šta je javni interes, već kako što duže da ostane na vlasti“, kaže.

Navodi i da je "bivša SFRJ celu svoju spoljnu politiku izgradila na tom sedenju na više stolica". Mišljenja je da "Vučić može sve njih da zavlači". Kao što ih je zavlačio toliko dugo godina. Da li će to zaista proizvesti taj jedan čvrst korak prema zapadu ili stvaranje neke vrste sanitarnog kordona prema Rusiji, tako deluje, ali to ne mora tako da bude, to zavisi od jednog čoveka. Setite se da je on podršku zapada dobio tako što je obećao da će da reši pitanje Kosova, to je konačni test koji će zapad da postavi Vučiću da li će to da reši ili ne", kaže.

Prema njegovim rečima, "ne možete istovremeno tvrditi da Kosovo nema pravo da bude nezavisno, a da istovremeno tvrdite da Krim ima to pravo, kao i da se priključi Rusiji". "To su dve potpuno kontradiktorne misli ili stava, ne možete da zauzimate istovremeno ta dva stava", kaže. Dodaje da "vlast Rusije, koja je, kao i ovde zapravo vlast jednog čoveka, ta protivrečnost ne drži budnim noću".

"Njega to što Rusija zastupa kontradiktorne stavove ne uzbuđuje, to je prvi problem, drugi problem je što je njemu potrebna Srbija radi privida da Rusija ima partnere u međunarodnoj zajednici. Strašno je kad ste država da 144 zemlje glasaju protiv vas u Generalnoj skupštini UN, a da vas podrže Eritreja i Severna Koreja, to izgleda bezveze", kaže Milanović.

Posebno ga, kaže, fasciniraju ljudi "poput nekih opozicionara koji istovremeno misle i tvrde i agituju da je Vučić diktator u Srbiji, a s druge strane vole Puitina". "A Putin je od Vučića 200 puta gori diktator, sve što je Vučić uradio u ovoj zemlji, Putin je uradio davno ili na većem nivou. Meni je fascinantno da neko misli da je Vučić strašan, a da je Putin super", kaže Milanović. Običan građanin Srbije, misli Milanović, "ne shvata koliko ljudi gine u Ukrajini danas, bez bilo kakvih razloga".

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada bi Homo sapijens bio (samo) racionalno biće Milanović bi bio u pravu. Ali život nije "igra šaha" ili "matematička logika". "Ne možete istovremeno tvrditi da Kosovo..." da - u matematičkoj logici - ali život je nešto sasvim drugo. Ako ste nuklearna sila (ranga Rusije i SAD; sa toliko bojevih glava) možete koristiti "logiku sile" (tu je moguće da  važi /istovremeno/i A - kao /i/ ne A). Takođe neki "opozicionari" (neki naši građani) koriste "logiku vere". Podsetimo se - Sv Pavle, najveći politički propagandista ikada,  svojoj veri je namerno davao apsurdan  izgled - kako bi je učinio privlačnijom  za očajnike. Što je ekstremizam apsurdniji i jači – pa još kad je lišen razuma to je veća verovatnoća da se nametne. Kada se ljudi nađu u ekstremnoj situaciji života kada ne mogu svoje probleme da reše u normalnoj perspektivi traže izlaz u van-razumnom. Hobs je primetio da „svet nema konačni  smisao niti svrhu ... živimo u besmislenom, haotičnom, nepravednom i apsurdnom svetu". Da li ćemo u takvom svetu preživeti zavisi pre svega od naših sposobnosti. Naši su se političari poslednjih decenija osvedočili kao oni koji nisu u stanju da "čitaju stvarnost" onakvu kakva ona zaista jeste – pa je Srbija sada ni na nebu ni na zemlji!

 

Zoran Stokić

19.04.2022.