Југословенство – утопија или осми путник

Srbiji je tada bio potreban duhovni i politički preporod kakav su, na primer, sprovele pristalice Kemal-paše (Ataturk). Proces formiranja kakve-takve srednje građanske klase kao protivteže stalnim zahtevima tradicionalno vaspitanih podanika za restauracijom despotije. Kako iz okvira despotske tradicije izgraditi takve političke institucije koje će nas, s jedne strane uspešno štititi i od loših i nepoštenih političara na vlasti i koje će istovremeno, s druge strane, onemogućiti restauraciju despotije? Istorijski primeri pokazuju da ne postoje nikakve prečice koje iz despotije vode u građansko društvo. Teškoće potiču otuda što mi ne možemo krenuti od početka, od sigurnih temelja - jer takvih u despotiji nema – već bi naši pokušaji najpre ličili na poduhvat mornara koji na otvorenom moru ponovo moraju da izgrade svoj brod, ali da pri tome nikako ne mogu ponovo da počnu od dna. Elita oko Karađorđevića to nije bila u stanju da sprovede u YU ili bez nje; kako ni komunistička elita to nije bila u stanju da sprovede evo nas i u 21 veku na početku!

Zoran Stokić

Otkud ratne trube opet evo i u novembru 2018?

Despotije nisu moguće ukoliko sav njihov prostor nije prožet "negativnom energijom" - one su uvek u duhovnom metežu, političkom previranju, a često i pravom ratnom stanju! U njima je do maksimuma razvijen kult mržnje, tako da je vladajuće pravilo: one koje mrzimo moramo uništiti! Smisao kompletnog društva tako se sastoji samo u tome da živi u službi države i njene proklamovane mržnje. Čitav život je birokratizovan. I šta se dešava? Birokratizacija dovodi do osiromašenja na svim nivoima i područjima života; stanovništvo emigrira u demokratske zemlje; žene sve manje rađaju; bogatstvo se topi... A onda, da bi namirila vlastite potrebe, despotska mašina iznova produbljuje birokratizaciju ljudskog života. Ta drugostepena birokratizacija uvek je militarizacija društva (srpski nacionalizam je zloupotrebljen u cilju održanja despotskog sistema koji je uspostavio Tito!), a to je stvorilo i na površinu izbacilo Miloševića i & Titovskoj menažeriji najpreči je ratnički aparat, vojska. Zemlja vodi četiri rata, do kraja se militarizuje sve - ali ne vredi: beda i dalje raste, a plodnost i dalje opada. Srbijom gazduje despotski skelet koji neprestano ponavlja: "Sve za državu!", "Ništa izvan i protiv države!" Zvuči poznato: i Musolini je uzvikivao isto!

Neobjavljeni komentar 

(pošto u redakciji "Danas" vikendom radi moderator komentara 
ur-fašista)

na temu

/////////"Vlade šire netrpeljivost prema izbeglicama" (Zigmunt Bauman, 18. 11. 2018, Nedelja, "Danas")

Široko rasprostranjen osećaj egzistencijalne nesigurnosti je realna činjenica: istinsko prokletstvo našeg društva koje se ponosi, kroz usta političkih vođa, progresivnom deregulacijom tržišta rada i „fleksibilizacijom“ rada jeste rastuća krhkost društvenih pozicija i nestabilnost društveno priznatih identiteta…

1Piše: Zigmunt Bauman18. novembra 2018. 08.30 Izmenjeno: 08.30

(objavljen) komentar: Dragan Šabac 18. novembra 2018. u 10.33

Nisam znao da Soroš finansira i penzionere da šire njegove ideje prekrajanja demografije u svetu.//////////

(neobjavljeni) komentar: 

Najveći broj novih ideja kreiran je u antičkim (grčkim) kolonijama u Maloj Aziji, te su kolonije bile prepune izbeglica (koje su bežale pred Persijancima), najpoznatije od tih izbegica bitno su doprinele daljem razvoju ideja na planeti Zemlji: Pitagora, Anaksagora, Ksenofan...

Prva naučna knjiga je Anaksagorina knjiga "O prirodi"...

Ps. Uzgred, život je pun slučajnosti, jedan je tiranin, na primer, zvao se Pizistrat, pokrenuo kulturnu simboličku revoluciju (iako mu to nije bila namera) - možemo ga zvati antički Gutenberg - pokrenuo je "štampanje" i "prodaju" knjiga. Tako su građani grčkih gradova mogli čitati Herodota, Anaksagoru... i "raspravljati" sa njihovim idejama.... (zoran stokić, 18. 11. 2018, 13.15h)

Klima na planeti Zemlji 

Ko hoće da se bavi klimom na planeti Zemlji neka prvo krene od teorije Milutina Milankovića. U nekoliko radova: "Matematička nauka o klimi i astronomska teorija varijacija klime", "Rotaciona kretanja Zemlje", "Sekularna pomeranja polova", "Astronomska sredstva za proučavanje klime u toku istorije Zemlje", Milutin Milanković je pokazao da klima na planeti Zemlji zavisi od istovremenog delovanja tri parametra: 

1) nagiba Zemljine ose prema ekliptici, čiji je period vekovne promene oko 45.000 godina, 

2) longitude perihela, čiji je vekovni period oko 21.000 godina, i 3) ekscentričnosti Zemljine putanje, čija je sekularna promena oko 100.000 godina.

Ako se pogledaju teorijske i empirijske činjenice (podaci) o klimi na Zemlji u poslednjih 4 milijardi godina vide se enormne oscilacije. O klimi na Zemlji odlučuju mnogo (neuporedivo!) veće sile (energije) nego one sile (energije) koje proivodi ljudska civilizacija. Nestanak ranijih civilizacija Sumerana, Egipćana, antičke Grčke, Maja, Inka.... sve se dogodio zbog KLIMATSKIH OSCILACIJA i nesposobnosti elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore - rešenja - kako da AMORTIZUJU te klimatske oscilacije...

Ps. Evropa je, na primer, 1230-1850 g bila izložena SERIJI MALIH LEDENIH DOBA....

************

(malo precizjija analiza - da stvari postavimo u odgovarajući kontekst)

Životinje proizvode materijalna staništa - ekološke niše – koje im  omogućavaju opstanak.  Životinje  ne mogu izraziti svoje nervno-čulno-mišićne pojmove u obliku simbola, već koriste znake (gestove), pa samim tim - ideje - ne mogu da deluju jedne na druge u njihovim nervnim sistemima niti da proizvode nove sinteze, niti se mogu preneti od jedne generacije na drugu na kumulativni  način. Jedna generacija životinja počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Za "kulturnu životinju" čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj  evoluciji.  I dok životinje  automatski  grade svoju ekološku nišu, čovek preživljava pomoću akomulacije kulturnih duhovnih proizvoda (predhodika): mitova, poezije, nauke... pa neuspele ekološke niše može da  zameni boljim ekološkim nišama. Da bi ta "zamena" bila moguća mora da je u sistemu društva ugrađen metod "učenja na greškama". Nestanak ranijih civilizacija Sumerana, Egipćana, antičke Grčke, Maja, Inka.... može da se posmatra u ključu "ne učenja na greškama"  što je za posledicu imalo njihovu nesposobnost da se odupru neminovnim klimatskim oscilacijama tj. nesposobnošću elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore - rešenja za izgradnju novih ekoloških niša – koje bi amortizovale  klimatske oscilacije i pomogle im da prežive. Građansko društvo koje je stvorilo  simboločku nauku pomoglo je evropljanima da prežive seriju malih ledenih doba (1230-1850)  pomoću novih normi i tradicija koje su bile sposobne da se uspešno bruse metodom "pokušaja i pogreške". Rezultat autoritarne kulturne matrice "ne učenja na greškama" našeg društva jeste da pojedinac uvek čeka da neka spoljna sila (bog, despot, sultan, partijski sekretar, EU, majčica Rusija) umesto njega reši njegove probleme! Autoritet ga je uvek i ugrožavao i štitio. Ta nemogućnost da se emancipuje od autoriteta vodila ga je ka snižavanju ljudskih potencijala, nesreći, bespomoćnosti, pokornosti, nedostataku ljubavi i poštovanja prema drugima, smanjenju produktivnosti, te ka neodgovornosti za postupke.

Zoran Stokić

Antigrađansko društvo

(sociologija u tranvaju ili zašto niko nije pomogao napadnutoj devojci u tranvaju br:2)

Biološka evolucija "stvara" u veoma dugim vremenskim razdobljima. Da bi, na primer, došlo do uspešnog povezivanja ljudske šake i našeg mozga "prirodi" je bilo potrebno oko 1 milion godina! Nadbiloška evolucija vrste homo sapijens je ubrzana; za   10 000 godina potpuno je promenjen način života na planeti Zemlji – a poslednjih 300 g je ta evolucija proizvela neverovatno ubrzanje! Pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi simbolima, dete roda homo sapijens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za "kulturnu životinju" čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj  evoluciji. Najbolji primer koji na to ukazuje je slučaj  Helene Keler koja je zbog bolesti oslepela i ogluvela u ranom detinjstvu pa je kao dete rasla bez simboličkog dodira sa bilo kim. Bila je "tvrdoglava, nedisciplinovana i neobuzdana mala životinja" sve dok je terapeutkinja Saliven nije specijalnim metodama naučila da razlikuje, na primer, pojam: "krčag" od "vode" jer tek sa tim simboločkim dodirom započinje razvoj artikulisanih ideja.

Svako živo biće da bi preživelo mora da izgradi svoju „biološku nišu“. Pauk tu nišu ostvaruje "biološkim-apriori" automatskim pletenjem mreža. Za pra čoveka problem "biološke niše" -  krova nad glavom - više nije rešavao biološki-apriori, njegovo preživljavanje zavisi bitno od njegove kulturne evolucije - "nadbiološke" – pomoću koje naši pra preci "kreiraju" prvo rešenje "niše" sklanjaju se u pećinu. Postepeno služeći se "objektivnim istinama" - kulturne matrice stvaranja – taj naš daleki predak svesno učeći na greškama  - uviđa prednosti i mane ovakvog stanovanja, kreira nove i nove niše -  zemunicu,...,solitere.

Kada se neko bavi kreitanjem novih tehničkih rešenja - primenjenom kao i baznom naukom - on u svom radu najčeće koristi poređenje dveju "teorija" (mogućih rešenja) a da bi u tome bio uspešan on ostavlja po strani svoj subjektivan svet, svoju ličnu istoriju, želje, svoja nahođena, htenja, intuiciju, navike,..., jer je sve to irelevantno u našim stručnim kreacijama "novih rešenja" u svetu objektivnih istina.

Kulturna evolucija koja je vođena deskriptivnom i argumentativnom funkcijom jezika omogućila je homo sapijensu da "ne-biološki" - racionalno - gradi nove niše preživljvanja - na koji način? Biramo između dva (ili više) ponuđenih rešenja (hipoteza, teorija), svesno dajemo prednost jednoj i pomoću nje gradimo neki stvarni objekat: kuću, vovovod, most, avion... Uspešna rešenja dovode do rasta našeg znanja i povećavaju naše šanse da preživimo....Glavna karakteristika homo spijensa ješte baš ta autonomnost tog sveta naših teorija, knjiga, kompozicija, mostova,..., i njihov uticaj (povratni) na nas opstanak.

Problem naše naučne, kulturne elite je u tome što oni kada razmišljaju, raspravljaju o političkim segmentima naše stvarnosti ne postupaju kao u svojim strukama - nepistrasno - objektivno; već oni u razmišljanju i donošenju odluka nisu u stanju da se odvoje od svog subjektivnog sveta, svoje lične istorije, želja - nastupaju - subjektivno! Zato se i događa neverovatna stvar da od Titove smrti (1980) - do danas (2018) ne postoji koncenzus oko prvog koraka naše nove "niše". Pošto svet gledaju subjektivnim i ratničkim naočarima, svuda vide teorije zavere i ideološu sferu. Kada ih pitate šta je bolje za Srbiji da kreira "nišu" pomoću matrice građanskog društva ili matricu despotskog oni se iz subjektivnih psiholoških razloga opredeljuju za drugo rešenje; za njih je matrica građanskog društva proizvod današnjih naroda Zapada. Ništa nije dalje od toga. Matrica građanskog i despotskog društva nastale su daleko u prošlosti (kod Sumerana i antičkih grka) kada današnje nacije i narodi uopšte nisu postojali. Narodi koji su te kulturne matrice kreirali su izumrli ali su njihova rešenja preživela; što i jeste glavna vrednost  - vrlina - kulture evolucije - vrste homo sapijens.

Zoran Stokić

1.11.2018.