Haos u Holivudu zbog plata i penzija: 400 glumaca štrajkuje, među njima i oskarovci

 

Traže minimalnu zaradu, isplate autorskih naknada koje uključuju rast prihoda od striminga, zdravstveno osiguranje, penzije i dodatno, regulisanje pravila o korišćenju ličnih snimaka za kastinge

 

IZVOR: JUTARNJI.HR ČETVRTAK, 29.06.2023. | 08:38 -> 09:10

 

 

Mnoge holivudske zvezde - prema časopisu "Rolling Stone" - više od 400 glumaca, uključujući A-liste i dobitnike Oskara kao što su Meril Strip, Brendan Frejzer i Dženifer Lorens - potpisale su pismo u kojem traže od "SAG-AFTRA" (The Screen Actors Guild - Američke federacija televizijskih i radio umetnika) da obezbede "prelomni ugovor" sa filmskim studijima i platformama za striming. Pismo su poslali šefovima i pregovaračkom timu strukovne organizacije.

SAG-AFTRA je ogroman sindikat sa 160.000 članova filmskih i televizijskih glumaca, voditelja, radio ličnosti, snimatelja, pevača, influensera, modela i drugih medijskih profesionalaca iz celog sveta, uglavnom iz SAD. Praktično svaki profesionalni glumac ili zaposleni u ozbiljnim medijima, radio i TV kućama je član ovog sindikata.

U pismu članovi pišu da se spremaju na žrtve na koje njihovo rukovodstvo nije spremno i upozoravaju da su "spremni da udare, ako bude potrebno".

Rolling Stone je prvi objavio da pismo postoji, a svoje potpise navodno su dali Kevin Bejkon, Elizabet Benks, Kvinta Branson, Glen Klouz, Ben Stiler, Džulija Luis-Drajfus, Maja Houk, Keke Palmer, Rami Malek, Arijana DeBoz, Nataša Lion i Marisa Tomej , Nil Patrik Haris, Ejmi Šumer i Ejmi Filer.

"Ovo nije trenutak da se "nađemo u sredini", ali nije ni preterano reći da su oči istorije uprte u sve nas" – citira Rolling Stone pismo i nastavlja – "Molimo vas da se zalažete za sve promene koje su nam potrebne i zaštitu koju zaslužujemo, te da time uđemo u istoriju".

Pismo je poslato nakon što su članovi sindikata izglasali štrajk u slučaju da pregovarači ne postignu dogovor sa drugom stranom do 30. juna. Predsednik SAG-AFTRA Fran Drešer je ove nedelje u video poruci izvestio da su pregovori bili "izuzetno produktivni i fokusirani na ključna pitanja", ali to očigledno nije zadovoljilo članove sindikata. Oni ne žele sporazum gde se ne ispune svi njihovi zahtevi.

"Smatramo da su naše plate, naše veštine, naša kreativna sloboda i snaga našeg sindikata oslabljeni u poslednjoj deceniji. Želimo da se to promeni" – napisali su.

Među zahtevima oko ugovora su zaista važna pitanja uključujući minimalnu zaradu, isplate autorskih naknada koje uključuju rast prihoda od striminga, zdravstveno osiguranje, penzije i dodatno, regulisanje pravila o korišćenju ličnih snimaka za kastinge.

U Holivudu je i ranije bilo štrajkova glumaca. Najveći se dogodio 1980. godine, kada je skoro cela proizvodnja u SAD stala na tri meseca, a usledio je i štrajk zbog istog ugovora. Manjih štrajkova bilo je 2000, 2008. i 2017. godine. Takođe, glumci su uvek podržavali Savez pisaca i scenarista (VAG). Međutim, među glumcima nikada nije postojao tako veliki konsenzus, pa bi leto u svetu šou-biznisa moglo da bude veoma, veoma vruće, a nove serije, nove sezone i filmovi bi mogli ozbiljno da odlože.

 

***

Koemntart

***

 

U odnosu na druge zanate umetnici su  vekovima kasnili; tek je carski kompozitor iz Bohemije Florijan Gasman, koji je bio muzička ikona Beča (on je školova svog naslednika Salijerija, a ne italijani), došao je na ideju da osnuje "društvo za pomoć muzičarima" i ono je osnovano 1771.,  "Tonkunstler-Societat" (1771-1939) 1939., posle ansluša Austrije Hitler ga je ukinuo. Njegova svrha je bila „podrška penzionisanim muzičarima i njihovim porodicama; kao i udovicama i njihovoj deci“. Društvo se finasiralo dobrotvornim koncertima i donacijama; naročito su bili poznati po izvođenju oratorijuma. Za Gasmanovo društvo prvu donaciju načinila je Marija Terezija 500 a njen sin 200 dukata. Kasnije su ovakva društva osnovana u Berlinu,...,St.Perersburgu. Za koncerte su svoja dela prilagali članovi duštva: Gassmann, Hasse, Bono, J.Haydn, Salijeri, Albrechtsberger, Martinez, Ditersdorf, Paul Wranitzky , Franz  Süssmayr, Kožulah, Cartellieri, Vogler,..., Bethoven; a izvođena su i dela baroka: Hendla i &. Zanimljivo je da je A.Mocart tu izvodio svoja instrumentalna dela, da bi ta dela promovisao, ali nije postao član ovog - super  važnog "sindikata" - iz bizarnog razloga; da bi postali član morali ste priložiti KRŠTENICU, od Amadeusa su u dva navrata tražili da iz Salzburga donese krštenicu, ali je on nije priložio (bez toga niste mogli postai član); niti je priložio oratorijum. Kada je 1791., naprasno umro udovica Konstaca i deca nisu mogli dobijati finansisku pomoć ovog društva! 

Najizvođeni je oratorijum u  "Tonkunstler-Societat" : J.Haydna " Die Schöpfung", "Die Jahreszeiten", "Il ritorno di Tobia". Tu su i Hasina " Santa Elena al Calvario", Florian Leopold Gassmann " La betulia liberata", Salijeri "La Passione di Giesu Cristo", "Isacco figura del Redentore",..., "Re di Giuda"; Kao i Hendlov "Mose in Egitto", "Judas Maccabäus" i Ramoov "Castore e Polluce".

Zoran Stokić

29.06.2023.

 

„Kosovka devojka“ danas izložena u Konaku kneginje Ljubice

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 28. jun 202313:09 0 komentara Kosovka devojkaMinistarstvo kulture

 

Povodom jednog od najvećih srpskih praznika Vidovdana danas je u Konaku kneginje Ljubice izložena jedna od najpoznatijih slika u istoriji srpske umetnosti i kulture „Kosovka devojka“ Uroša Predića.

 

Slika je nastala na osnovu crteža iz 1914. godine, a kao inspiracija za sliku Urošu Prediću poslužila je narodna pesma „Kosovka devojka“, koju je smatrao jednom od najlepših u istoriji srpske književnosti.

 

Ministarka kulture Maja Gojković rekla je u Konaku kneginje Ljubice da ova slika na jedan poseban način prikazuje dostojanstvo, čast i veliku ljubav prema otadžbini.

 

„U isto vreme, kada posmatramo ovu sliku, boje i likove koji se nalaze na njoj, možemo da sažmemo svu tugu jednog naroda. Ova slika je u stvari univerzalna slika koja prikazuje sva stradanja srpskog naroda kroz našu istoriju, a sa druge strane, to dostojanstvo i našu odlučnost da se uvek i iznova rađamo“, naglasila je ministarka.

 

Ona je zahvalila predstavnicima Grada Beograda, kao i Muzeja grada Beograda što su prihvatili njenu inicijativu kao ministra kulture da na današnji dan, na veliki srpski praznik Vidovdan, Beograđanima, ali i svim ostalim posetiocima koji su danas u Beogradu, ekskluzivno prikažu sliku „Kosovka devojka“.

 

Gojković je podsetila da je model, odnosno uzor i inspiracija Urošu Prediću kada je slikao „Kosovku devojku“ bila prelepa Beograđanka, Leposava Stanković, koja je u glavnom gradu Srbije živela do 1995. godine, a u „Politici“ je na dan njene smrti izašao tekst sa naslovom: „Umrla je kosovka devojka“.

 

„Toliko istorije imamo u sebi da nismo ni svesni. Ponosna sam na to, na politiku koja razvija i obnavlja kulturu sećanja, a deo kulture sećanja svakako mora da bude i ovakav jedan čin- prikazivanje predivnih slika koje su nastale kroz delove naše istorije, a to je svakako i „Kosovka devojka“ za koju možemo da kažemo da je ‘srpska Mona Liza’“, rekla je Gojković.

 

Navela je da je ova slika bila toliko popularna da je njena reprodukcija bila i na razglednicama koje su svojevremeno prodavane u humanitarne svrhe.

 

Svi zainteresovani posetioci moći da pogledaju „Kosovku devojku“ u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, danas do 18 časova.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Poređenje Mona Lize i "Kosovke devojke" (zanatska slika čiji je cilj bio da doprinese izgradnji nacionalnog identiteta)? Radikali kao radikali, umesto da se obrazuju na nauci, obrazovali su se na animističkim "prečicama" zato njihov pseudonaučni govor ne služi kao podrška rasuđivanju; a pošto ne uče na greškama, nikada neće naučiti šta se sa čim može porediti. Kao i u politici umislili su da je moguće porediti Srbiju sa: SAD, Rusijom, Kinom - pa pošto je to moguće, onda su tako i vodili Srbiju, pravo u rat sa NATO! Tako je Maja pikirala pravo na jednu od ikona slikarstva Mona Lizu. Ali do ikone se stiže preko složenog rada predhodnika renesansnih slikara, arhitekti, matematičara, kao što su: Masaccio, Paolo Uccello, Piero della Francesca , Luca Pacioli, Donatello, Masaccio, Lorenzo Ghiberti, Masolino da Panicale, Paolo Uccello i Filippo Lippi, Alberti - proučavali su linearnu perspektivu, pisali rasprave o njoj i ugrađivali je u svoja umetnička dela, doprinoseći tako vezi između matematike i umetnosti. Uzgred, jedan pogled iskosa, portret nosi naziv Mona Liza, a samo ime portreta je izvedeno od italjinaskih reči “ma dona Lisa” što u prevodu znači “moja žena Liza”; hipoteza je - da je portret je poručio veoma bogati firentinski trgovac Frančesko Bartolomeo svoje supruge del Đokonde. Poređenje koje, na primer, ima smisla, slika Steve Todorovića 1886., (ulje na platnu) portret kraljice Natalije Obrenović (supruga kralja Milana), moglo bi da se kaže "srpska Mona LIza".

 

 

*

 

 

Zašto Srbija toliko kasni u organizaciji društva i države, i u kvalitetu života, kakvi postoje u jednoj Švedskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Češkoj, na primer? – Zato što pre stvaranja nacionalne države nije imala građansko društvo. Gde je društvo tribalsitičko (pleme je sve pojedinac je ništa) kao u Srbiji tu nema ni "nacionalista" ni "nacionalne države". Francuskom revolucijom građanstvo te zemlje je osvojilo javnu vlast u njoj i svoje vrline prenelo na nacionalnu državu. Nacija kao ideologija novog zajedništva – bila je pojava potpuno nepoznata u Antici i na despotskom Istoku! Nacija je rastočila društvene podele na klase tako što je proklamovala princip jednakosti rođenjem. Svi od - aristokrata do najsiromašniji čoveka - su sad povezani zejedničkim osećanjem pripadnosti određenoj  "naciji". Da bi se ta nova ideologija distancirala od kraljeva, aristokrata ona u prvi plan izvlači seljaštvo, koje sada postaje "živi muzej nacionalnih korena". Građani su se latiti izgradnje nacionalnog identiteta. Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari, kompozitori... dali su se na veliki posao kreiranja zajedniče prošlosti, kreiranja nacionalnog jezika, mitova, folklora i istorije. Istorijski roman, koji je 1830. stvorio Valter Skot, bio je efikasno sredstvo da se u narodu snažno proširi emocionalna percepcija nacionalne istorije, te da se narod indentifikuje sa njenim herojima. U obrazovnim institucijama, pozorištima, operama uči se da svoja nacija nikada ne osvaja teritorije svojih suseda, već da se ona uvek samo brani od uzurpatora!

Zoran Stokić

28.06.2023.

 

Preminuo nobelovac Džon Gudinaf

John Bannister Goodenough

(1922 – 2023)

 

 

Američki naučnik Džon Banister Gudinaf, jedan od tvoraca litijum-jonske baterije i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2019. godine, preminuo je u 101. godini.

 

IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 26.06.2023. | 20:05

 

Smrt slavnog nobelovca je potvrdio njegov student Nikolas Grundiš, prenosi indijski Biznis lajn. Britansko-američki naučnik Sten Vitingam, koji je zajedno sa Gudinafom dobio Nobelovu nagradu, je bio prvi koji je otkrio da titanijum sulfid može da služi kao katodni materijal za skladištenje litijuma, a Gudinaf je usavršio ovo otkriće katodom na bazi kobalta.

Litijum-jonske baterije se danas pre svega koriste za mobilne telefone i električna vozila (EV) i moderni život je bez njih teško zamisliv. Gudinaf je bio profesor na Teksaškom univerzitetu u Ostinu, a 2008. godine je objavio svoju autobiografiju "Svedok milosti", koja se bavi kako naukom, tako i duhovnim temama.

 

 

***

Komentra

***

 

 

@Pero Preporuka, pogledaj film: "The Age of Stupid" - "Doba gluposti "- "zašto ništa ne radimo?" To je britanska dokumentarna drama režiserke Freni Armstrong. Pit Postlethvaite glumi čoveka koji živi SAM na zagađenoj zemlji 2055. Koristeći stare snimke iz 2008., on se osvrće na prošlost i pita se zašto niko nije uradio ništa po pitanju zagađenja i globalnog zagrevanja kada je još bilo vremena. Globalno zagrevanje  je posledica  fosilnih goriva. Gudinaf  je radio na razvoju  energetskih tehnologija koje se ne oslanjaju na fosilna goriva. Otkrio je titanijum disulfid - energijom bogat materijal - koji je koristio za pravljenje katoda u litijumskim baterijama. On je preporučio da se katode prave od metal oksida, a ne od sulfida; 1980., je uspeo da pomoću kobalt oksida unapredi potencijal litijumskih baterija. Sa Gudinafovom katodom kao bazom Akira Josino napravio je prvu komercijalno isplativu litijum-jonsku bateriju 1985. General Motors i Toyota su za svetsko tržište proizeli ove baterije (koje se pune)...

 

*

 

John Bannister Goodenough

(1922 – 2023)

 

Na Univerzitetu Jejl, u Nju Hejvenu, Džon B. Gudinaf je završio studije matematike, posle Drugog svetskog rata studirao je fiziku na Univerzitetu u Čikagu, gde je 1952., doktorirao. Radio je na Masačusetskom tehnološkom institutu u Kembridžu u američkoj državi Masačusets i Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji. Od 1986. bio je profesor na državnom Univerzitetu Teksas u Austinu.

 

 

Zoran Stokić

27.06.2023.

 

Cecchina, 

ossia La Buona Figliola (1760.)

Niccolo Piccinni (1728-1800)

 

https://www.youtube.com/watch?v=MWd-6xqjZbM

 

 

Danas zaboravljena i min izvođena komična opera. A nekada?

 

Do 1790. bilo je više od 70 različitih produkcija, takođe pod drugim naslovima kao što su La baronessa riconosciuta, La Cecchina zitella ili Cecchina nubile. Ernst Ludvig Gerber je u istorijsko-biografskom leksikonu Tonkunstlera napisao da je Čekina bila „najsavršenija od svih italijanskih komičnih opera [...] koja je tamo izazivala divljenje koje se graničilo sa fanatizmom. Nema primera da je opera imala tako briljantan prijem, sa toliko opravdanja i tako univerzalno zabavna. Više od dvadeset godina gledana je u svim pozorištima Italije i Evrope uopšte, uvek sa novim divljenjem.“ Ogroman uspeh ogledao se i u popularnosti predmeta svakodnevne upotrebe i odevnih predmeta „alla Cecchina“(!) Za nju se kaže da je prva opera (uopšte) koja se izvodi u Kini, na dvoru cara Ćianlonga. Van Italije, sledeće istorijske predstave su proverljive:

 

Barselona: 1760. (italijanski) i 1770. (španski A. Bazo)

Nirnberg: 1762 (italijanski)

Prag: 1762. i 1775. godine

Brunsvik: 1763. kao Dobra devojka

Beč: 1764. u palati Laksenburg (italijanski); 1768. i 1777. u Burgteatru (italijanski); 1776. u Theatre am Karntnertor (francuski); 1784. u Theatre am Karntnertor (nemački)

Bon: 1764 (italijanski) i 1772

Drezden: 1765. (italijanski), 1768., 1772. i 1781.

Insbruk: 1765

Madrid: 1765 (španski A. Bazo; sa dodatnom muzikom P. Esteve)

Varšava: 1765. (italijanski kao La buona figliola putta) i 1783. (poljski kao Czekina albo Cnotliva panienka od V. Boguslavskog)

London, Theatre Roial Haimarket: 1766. u adaptaciji Đovanija Gvalberta Botarelija sa mnogim oživljanjima do 1810.

London, Kovent Garden: 1766/1767, 1773. i 1781. u verziji Edvarda Tomsa kao The Accomplish'd Maid; libreto je štampan 1777. kao prva italijanska opera u Americi, ali nema dokaza da je tamo izvedena

Berlin: 1768 (italijanski); 1777. u pozorištu Dobelinšen (nemački Johan Joahim Ešenburg); 1787. u Narodnom pozorištu

Manhajm: 1769 (italijanski sa nemačkim prevodom) kao La buona figliola zitella ili Dobra devojka; 1782. godine

Koblenc: 1769

Kopenhagen: 1769/1770 i 1777 (italijanski sa danskim prevodom F.A. Friisa); 1772 (francuski)

Pariz, Comedie-italienne: 1771 (francuski od Žan-Fransoa Kailhave), 1773, 1777 pod Picinijevim nadzorom

Pariz, Opera: 1778 (italijanski)

Pariz, Theatre de Monsieur: 1790 (italijanski)

Brisel: 1771 (francuski)

Mastriht: 1772 (francuski)

Keln: 1772

Valjadolid: 1772 (španski A. Bazo)

Ljubljana: 1773

Seuta (Maroko): 1773. (Italija)

Sevilja: 1764

San Ildefonso (Španija): 1767; sa tri dodatne Mareskakijeve arije

Valensija: 1769

Aranhuez: 1769

Bastia (Korzika): 1775 (italijanski)

Dablin: 1766. (?) u pozorištu Smok Alej; 1775. u Fišambl strit teatru (engleski Tomas Holkroft) kao Sluškinja iz doline, sa novom muzikom Majkla Arnea; 1777 (italijanski)

Prag: 1775

Esterhaza: 1776 (italijanski)

Grac: 1778

Lijež: 1779 (francuski)

Lajpcig: 1778. i 1783. godine

Štutgart: 1778

Sankt Peterburg: 1778 (nemački); 1779 (italijanski)

Hamburg: 1779 (engleski)

Stokholm: 1781. (italijanski) i do septembra 1788. (švedski Karl Envalson)

Kremsmunster: 1781 (italijanski)

Kuskovo: 1782 (ruski I. A. Dmitrevski)

Kasel: 1784

Riga: 1777. (italijanski), 1785. (nemački)

Vilnjus: 1799

Prema Pjeru Luju Gingeneu, kaže se da su ga italijanski jezuiti doneli na sud u Pekingu pre 1778. godine.

 

*

  

To je opera - koju su svi drugi kompozitori tih vremena slušali - tako je ona vršila uticaj na njh. Nije bilo obrnuto - da ako je vaša opera izvedena samo nekoliko puta u jednom pozorištu – da je ona vršila uticaj na te druge kompozitore(!)

 

Na tu pojavu, na drugom planu kulture, skrenuo nam je pažnju empiričar Pjer Dijem u knjizi "Leonardo Da Vinči – koga je on čitao a ko je njega čitao".

 

*

 

La Cecchina, ossia La buona figliuola ( La Cecchina ili Dobra ćerka) je komična opera u tri čina Nikole Pičinija i italijanskim libretom Karla Goldonija, zasnovana na romanu Semjuela Ričardsona - Pamela. Ovo je Pičinijeva najuspešnija italijanska opera.

 

Markiz de Končilja se zaljubio u devojku Čekinu. Šokiran društvenom neprikladnošću takve zajednice, Kavalijer Armidoro, verenik markizove sestre, odbija da se oženi Lusindom. Izbezumljena zbog gubitka muškarca kojeg voli, Lucinda moli markiza da prestane da se viđa sa Čekinom. U međuvremenu, Čekina ima nekoliko sopstvenih problema, uključujući Mengota, siromaha koji je zaljubljen u nju; i Sandrinu i Paolučiju, dve ljubomorne devojke koje pokušavaju da izazovu Čekini što više nevolja. Posle mnogih obrta zapleta, opera se dobro završava kada Taljafero, nemački vojnik, otkriva da je Čekina u stvari ćerka nemačkog barona, dozvoljavajući Čekini da se uda za markiza, a da ne uznemiri Armidora.

 

Zbog dekreta pape Siksta V iz 1588. godine, koji je ženama zabranio pojavljivanje na sceni u Papskoj državi, na premijeri 6. februara 1760. godine u Teatro delle Dame u Rimu sve uloge su zauzeli muškarci. Ženske uloge i sopran deo Armidora su igrali kastrati. Gaspero Savoj (Markeza Lusinda), Karlo de Kristofori (Kavalijer Armidoro), Đovani Lovatini (Markeze dela Končilja), Frančesko Pjeri (Paoluča), Tomazo Borgezi (Čekina), Đuzepe Đustineli (Sandrina), Frančesko Karatoli (Taljačijaferoe) (Mengotto).

 

Zoran Stokić

25.06.2023.

 

Režiser Titanika o podmornici: „Zapanjen sam sličnošću katastrofe“

 

 

SVET Autor: ABC News, D.P. 23. jun 202309:58 0 komentara Džejms Kameronprintscreen/ABC News

 

 

Režiser legendarnog filma Titanik Džejms Kameron nakon objave o tragičnom kraju potrage za podmornicom Titan izjavio je da zapanjen sličnošću te katastrofe sa onom iz 1912. godine.

U razgovoru za ABC News Kameron je kazao da ga “katastrofalna implozija” podmornice Titan podseća na katastrofu iz 1912. godine kada je potonuo Titanik.

“Zapanjen sam sličnošću same katastrofe Titanika, gde je kapetan više puta upozoren na led ispred svog broda, a ipak je punom brzinom uleteo u ledeno polje”, rekao je Kameron.

Kameron je i ranije upozoravao na opasnosti koje nosi podvodni obilazak olupine broda „Titanik“.

On kaže da je u pitanju jedno od najopasnijih mesta na planeti. On je to rekao još 2012. godine, a pošto je ukupno 33 puta otišao na dno okeana, dok je radio na legendarnom filmu.

„Idete na jedno od najopasnijih mesta na Zemlji“, rekao je slavni oskarovac. „Nije baš da ste u mogućnosti da pozovete pomoć na putu da vam pomogne“, dodao je.

Ipak, i pored velikog rizika koji nosi odlazak na dno okeana, Kameron kaže da je videti „ono što nijedan čovek ranije nije video“ bio bolji osećaj za njega nego svi „crveni tepisi“ i slava oko filma koja je usledila.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nije uopšte slično. Brod Titanik je je stradao zbog "ljudske greške" ali koje? Posada nije dobro "čitala" (određivala) položaj broda na mapi; to je ta primarna greška. Ali u ta vremena i svaka druga posada broda bi tako isto "čitala" (određivala) položaj broda (kao što je to uradila posada Titanika), tako su ih učili. Greška je principske prirode, mape prostor-vreme tek su stvarane (još nisu bile u upotrebi u moreplovstvu). Podmornica? Stradala zbog ljudskog faktora - pohlepe -   "kompanija odbila da stavi Titan na nezavisno testiranje i otpustila direktora koji je tražio rigoroznije sigurnosno testiranje".

 

Zoran Stokić

23.06.2023.

 

Šta je Svetska izložba – EXPO i šta će značiti za Srbiju i Beograd

 

VESTI Autor: N1 Beograd 21. jun 202319:02 13 komentara Vlada Srbija

 

Srbija, koja je osvojila organizaciju Svetske izložbe 2027. godine, bila je jedna od pet kandidata, pored, SAD, Tajlanda, Španije i Argentine. Naša zemlja se jedina iz jugoistočne Evrope kandidovala da bude zemlja domaćin ove prestižne izložbe koja se održava svakih pet godina.

Kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, koji je bio i predsednik Radne grupe za izradu i podnošenje kandidature za EXPO 2027, godinu i po dana radilo se na promociji Beograda kao organizatora.

EXPO 27 će se održati u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta, sa temom „Play for Humanity: Sport and Music for All“ (Igraj za čovečanstvo: Sport i muzika za sve), piše sajt gradnja.rs.

Za tu priliku će, kako je ranije danas najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „već koliko sutra krenuti veliki radovi nedaleko od nacionalnog stadiona“ u Surčinu.

Koji je smisao EXPO?

Expo je svetska izložba koja se održava svakih pet godina. Prethodni put ta čast je pripala Dubaiju i to je prvi put da se ona održavala na Bliskom istoku.

Srbija dobila organizaciju Svetske izložbe 2027, na izboru čestitao i Banderas

Zemlje u svojim paviljonima predstavljaju svoja dostignuća na zadatu temu. Te godine teme su bile Održivost, Mobilnost i Mogućnosti, po čemu su distrikti i podeljeni.

Paviljon Srbije u disktiktu Mobilnost bio je podignut po projektu beogradskog A3 Architects. Unutar samog paviljona čekalo vas je svojevrsno putovanje od vinčanske do savremene kulture, a centralni momenat je virtuelno oživljavanje praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira uz pomoć metahuman tehnologije.

Prethodni Expo 2020 u Dubaiju ugostio je 25 miliona posetilaca iz celog sveta, što je podatak koji govori koliko će hotela biti potrebno da se izgradi u Beogradu i okolini.

Osnovna ideja ovih izložbi je da sve zemlje dobiju priliku da prikažu ostatku sveta svoj pogled na neku zadatu temu. Zemlje učesnice, u skladu sa zadatom temom, uređuju po vlastitom nahođenju u odvojenim paviljonima svoje izložbene prostore.

Prva svetska izložba u današnjem smislu te reči, održana je 1851. godine u Londonu u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao tadašnjoj vodećoj sili u svetu.

Sve nacije bile su pozvane da doprinesu izložbi koja je predstavila najveća dostignuća svih grana ljudskog delovanja.

Londonska izložba je ostvarila veliki uspeh, pa su uskoro i drugi veliki gradovi organizovali Svetske izložbe.

Zaostavština Svetskih izložbi u više od 150 godina njihovog održavanja, između ostalog, uključuje Ajfelov toranj u Parizu, Atomijum u Briselu, izum televizije i dr.

Kako se Srbija sprema?

Vučić je najavio da su procene da će oko 2,6 miliona turista posetiti EXPO 2027.

„Ukupan ekonomski efekat biće oko 1,1 milijardu evra. Hotelijerstvo, ugostiteljstvo – bukvalno će sve da procveta. Aerodrom Beograd, naš nacionalni avio-prevoznik bukvalno sve“, rekao je Vučić.

Kazao je da je potrebno izgraditi sajamski prostor i smeštajne kapacite za predstojeći EXPO 2027, koji će nakon izložbe moći da dobiju prenamenu za one koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

U kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Površina plana obuhvata 167 hektara, od čega je sajmu namenjeno 113 hektara zemljišta.

Kompleks EXPO 2027 je planiran kao multifunkcionalni prostor koji pored opremljenih prostora u funkciji osnovne namene za izložbeni prostor sadrži i prateće komercijalne i smeštajne kapacitete koji treba da obezbede logističku podršku kako bi predmetni prostor mogao da preraste u značajan ekonomski i turistički centar za grad Beograd i Republiku Srbiju.

 

 

***

Komentra

***

 

 

Dok je nas vlast izvodila iz Civilizacije, serijom sumanutih (samoubilačkih) ratova; što je kulminiralno ratom  Srbija-NATO 1999., Vinfried Kretschmer, je objavio, kapitalnu knjigu, "Istorija svetskih sajmova". Frankfurt na Majni: Campus Verlag, 1999. (Winfried Kretschmer. "Geschichte der Weltausstellungen". Frankfurt am Main: Campus Verlag, 1999.) Autor, između ostalog,  govori o fenomenu da što svet postaje više umrežen, klasični nosioci i simboli globalne razmene dobara i ideja "svetske izložbe" gube za značaju. Nostalgija "šou-biznisa" iz duha 19 veka (naših: pra/baba i pra/deda)  u 21 veku! Znači još jedan anhronizam. Poslednja, donkele, uspešna (za domaćina)  izložba EXPO bila je 1970., u Osaki. EXPO u Dubaji (2022.), Astani (2017.),...,Hanoveru (2000.), Lisabonu i Sevilji nije ispunio očekivanja u smislu broja internacionalnih posetioca. A tek "specijalne" izložbe EXPO...

 

Zoran Stokić

22.06.2023.

 

Prvi selfi nastao je davne 1839. godine, mnogo pre pojave mobilnih telefona

 

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 21. jun 202314:38 0 komentara Pixabay/laura6

 

 

Proveravate svoju frizuru, tražite odgovarajuće svetlo i savršen ugao, isprobavate nove filtere i osvežavate svoje društvene mreže, da li vam ovo zvuči poznato?

Selfi fotografija dobila je i svoj dan, obeležava se svakog 21. juna.

Ako se osećate usamljeno, nosite novu omiljenu odeću, ili čak i ako vam je samo dosadno, vreme je da izvadite telefon sa kamerom i kažete: „Ali prvo, dozvolite mi da napravim selfi„.

Istorija Nacionalnog dana selfija

Autoportret je bezvremen kao i sama umetnost. Od pronalaska filmske kamere 1885. godine, ljude privlači da vide sopstvene fotografije.

Uvođenje digitalne fotografije podstaklo je trend rada na autoportretima od 1990-ih, pa do ranih 2000-ih, pošto je trenutna priroda razvoja fotografije učinila da to postane pristupačniji način fotografisanja, piše National Today

U vreme kada su se telefon sa kamerom, digitalni fotoaparati i društveni mediji spojili oko 2005. godine, „selfi“ nije bila samo nova reč u našem leksikonu, već je bio svetski fenomen.

Smatra se da je za prvi selfi zaslužan Robert Kornelijus, američki hemičar i osnivač fotografije. Kornelijus je morao da sedi mirno 10 do 15 minuta da bi napravio prvi namerni autoportret koristeći dagerotipski metod fotografije 1839.

Selfi je evoluirao jednako brzo kao i tehnologija same fotografije, sa mnogim umetnicima koji su uspostavili i redefinisali žanr selfi portret u poslednjih 181 godinu.

Selfi su koristili i manje poznati, ali izuzetno talentovani umetnici kao što je Vivijan Majer, ali i ikona pop kulture poput Endija Vorhola.

Ali tek početkom 2000-ih ta fotografija, a samim tim i selfi je bio masovno dostupan javnosti uvođenjem prve kamere za mobilni telefon. Od tada, selfi se brzo menjao i postao istovremeno i ležerno sredstvo komunikacije i usavršena umetnička forma.

Selfiji su pomogli ljudima da pokrenu karijere u svim oblastima, od zabave i umetnosti, pa sve do marketinga.

 

***

Komentar

***

 

 

Praideja je ipak nastala u antici sa "Narcisom". Narcis je već u antici bio popularan predmet likovne umetnosti - prikazuju ga u različitim varijacijama kao lovca koji sedi pored vode i gleda u svoj odraz. U renesansi, Alberti je tvrdio da je Narcis izumeo slikarstvo jer se zaljubio u svoju ličnost....bio je i česta tema književnika, kompozitora, filozofa, psihologa, na primer Židov "Traktat o Narcisu" ili možda brilijantni "Narsic i Zlatousti" Hermana Hesea "; poslednja Glukova opera je pastorala " Eho i Narcis" u kojoj Gluk nudi optimistički kraj.  Apolon stavlja čini na Narcisa tako da se on zaljubljuje u sopstveni odraz, ali Kupidon na kraju uspeva da obezbedi srećan kraj ponovnim ujedinjenjem Eha i Narcisa. Sigmund Frojd je popularizovao psihološki termin narcizam, koji govori o infantilnoj  fazi razvoja, o zdravom osećaju  samopoštovanja ali može da postane i psihopatološki poremećaj.

Fotografija pozajmljuje svoj okvir i perspektivu od slikarstva, ali se od slikarstva razlikuje po tome što u svojoj predstavi uvek svedoči da je njen objekat „bio”. Rolan Bart je to opisao prvo kao „ljubav“, a zatim kao „sažaljenje“ - to "biće" je „bilo” i, dakle, da ga više nema ili da ga više neće biti. Trajni emocionalni efekat. Preporuka: Roland Barthes ("La Chambre claire" 1980.) - "Camera Lucida"- Razmišljanja o fotografiji.

 

Zrona Stokić

21.06.2023.

 

"Kosovski čvor" - „Gordijev čvor“

 

Fraza „Gordijev čvor“  je postala sinonim za neki problem koji se čini previše komplikovan da bi bio rešen. Mnogi ga pamte po Aleksandru Makedonskom koji ga je mačem presekao (nije istorijski dokazano). Pojam je nastao vekovima pre tog događaja u Frigiji, iz pragmatičnih razloga, svešteničo-upravljačaka kasta je smislila "caku" kako da opravda dovođenje Mide na presto (upravljačke loze su se ugasile - nije bilo nasledika za presto) – "proročanstvo je reklo da prvi čovek koji uđe u grad sa volovskom zapregom,..., treba da postane kralj"! Novi kralj Mida se zahvalio Zevsu, pa je u njegov hram, u gradu Gordiji, postavio ta volovska kola; jaram sa osovinom kola je povezivao "čvor" uz novo proročanstvo (da se "vlasi ne dosete" da su progutali predhodnu smicalicu; „ko razveže ovaj čvor postaće gospodar nad celom Azijom". Smicalica, jer je čvor tako napravljen da se ne može razrešiti. Kada je Aleksandar prvi put porazio Darija, posetio je i Zevsom hram. Kada se Aleksandar inače Aristotelov đak (koji je odlično savladao reoriku, politiku, ali i logiku, fiziku i &) našao pred volovskim kolima, primetio je da čvor "nema dva kraja", da je to smicalica, pri izradi čvora korišćene su "dodatne" tehnike "krajevi su, posle izrade čvora, spojeni", čvor je doživeo termičku obradu, zatim  "tutkalisanje i tsl". Ako ga je zaista presekao mačem, to je uradio zato, da bi "prevario" – prevarante. Nažalost u Srbiji ne postoji Aristotelov đak koji bi naš "Gordijev čvor" - "Kosovski čvor" - "presekao mačem tj, "prevario" – PREVARANTE (crveno-crna bratija je 1987., smisli "caku" kako da pomoću "čvora Kosova" večno vladaju – njima super a Srbija nestade). Proces je tako vođen, da je svaki sledeći potez "naše" vlasti decenijama - "Kosovski čvor" - zapravo izlagao "dodatnim tehnikama" da od njega naprave takvu "petlju" tj. nerešiv problem. Na primer, uvedeš Srbiju zbog "Kosovskog čvora" u samoubilački rat sa NATO, rat naravno izgubiš, a onda "čvor" - tutkališeš mantrom - "kada si izgubio" da treba da "dobiješ"(!)

 

Zoran Stokić

19.06.2023.

 

Najava obnove ustanova kulture u 33 grada širom Srbije

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 19. jun 202316:10 0 komentara pozorištePixabay

 

Ministarka kulture Maja Gojković održala je danas sastanak sa 33 gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji, koji su ove godine dobili sredstva Ministarstva kulture za izgradnju, obnovu i adaptaciju kulturnih centara i drugih objekata kulture na konkursu „Gradovi u fokusu 2023“, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Za konkurs „Gradovi u fokusu” opredeljeno je 350 miliona dinara, kao što je to bio slučaj i prethodne dve godine, što je omogućilo da se u ovom periodu do sada obnovi 78 objekata, a u ovoj godini i nova 33 objekta će dobiti novi i moderan izgled.

Gojković je naglasila da su gradovi i opštine pokazale veliku zainteresovanost i ove godine da uz podršku Ministarstva rade na obnovi infrastrukture u kulturi, čime se stvara ambijent za kvalitetnije uslove rada mnogih domova kulture, muzeja, arhiva, biblioteka i drugih ustanova kulture širom Srbije i pozvala ih da u što kraćem roku krenu u realizaciju podržanih projekata.

Gojković je ukazala da su na ovaj način, u najvećem broju slučajeva decenijama devastirani objekti u poslednjih nekoliko godina dobili novi sjaj i mogućnost da se održavaju kulturni programi najrazličitijih formi, a građani nove i moderne prostore za kulturni sadržaj.

Putem konkursa „Gradovi u fokusu“, koji je prvi put pokrenut 2016. godine, u značajnoj meri obnovljena je infrastruktura u brojnim lokalnim samoupravama, navodi ministarstvo. Od 2016. godine podržano je 149 projekata – obnova i rekonstrukcija kulturnih centara, pozorišta, bioskopa, muzeja i galerija i ukupno je opredeljeno više od 1,5 milijarde dinara, od čega je samo u poslednje dve godine izdvojeno 700 miliona dinara za 78 projekata.

 

***

Komentar

***

 

33 grada u zemlji koja je za 33 g doživela apsolutnu involuciju – jer je vlast sprovodila proglas slavenofila iz Rusije iz doba Kneza Mihajla, da ostanemo neobrazovani tj. sociološki virus koji će da "nagriza" Civilizaciju. A u tim ustanovama "kulture" će u novom sjaju kao i do sada da ih truju ideolozi mržnje - Civilizacije.  Za tri decenije čak su stvorili i sudente koji misle da je Zemlja ravna ploča, da su Tesla i Mileva najveći naučnici ikada, da su vakcine zavera... Kultura je mogla da se uči i besplatno, jedan primer, radeći na Mašinskom fakultetu, decenijama sam tražio da - besplatno - držim  kurs na magistarskim/doktorskim studijama (2+0) onim kadrovima koji će kasnije raditi na fakultetima/institutima nauke kao asistenti, profesori, ili biti nastavnici u srednjim školama – "Istoriju, filozofiju, epistemologiju nauke i tehnike" – to se nije dogodilo, zašto? To za našu fakultetsku vlast, za vlast Univerziteta nije kultura (to je nekorisno znanje). Sve u vezi "nastave" je u Srbiji oduvek "strogo kontrolisano"; a pomenuti kurs - em nije u duhu proglasa ruskih slavenofila; em bi ga držao nastavnik "koga vlast smatra ne-partijotom" - zagovara u Srbiji nekakvo propalo građansko društvo kao u zemljama Evrope; afirmiše nauku i naučni pogled na život i svet, zamisli "veleizdajnik" traži da tri grane vlasti budu razdvojene?

 

Zoran Stokić

19.06.2023.

 

Biljana Stojković nakon hapšenja: Nisu me uplašili, režim je u strahu

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 19. jun 202312:28 0 komentara biljana stojkovićN1

 

 

Kopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković izjavila je nakon privođenja da je režim nije uplašio i da će nastaviti da se bori za sigurno društvo i bolji život za sve ljude.

 

Stojković i još četvoro članova i članica stranke Zajedno su sinoć privedeni u Beogradu dok su na trotoaru ispred Narodne skupštine ispisivali grafit „Stop nasilju“.

 

„Vučićeva policija intenzivno i ažurno privodi političke aktiviste stranke Zajedno. To samo pokazuje koliko je režim u strahu od svih ljudi koji žele da stanu na put mržnji i podelama u našem društvu. Zamislite oni su priveli nas koji smo na trotoaru ispisivali grafit Stop nasilju – ta poruka je ono što smeta ovom nasilničkom režimu!“, izjavila je Stojković.

 

Ona podseća da je pre nekoliko dana interventna policija u sred bela dana bez ikakvog objašnjenja uhapsila sekretara stranke Zajedno u Novom Sadu.

 

„U svega nekoliko dana nas šestoro iz stranke je završilo u policijskim stanicama samo zato što stojimo rame uz rame sa građanima i građankama naše države kojima je prekipelo da žive u društvu u kojem su siledžije i nasilnici nagrađeni za svoje postupke. Društvu u kojem najgori među nama, samo zato što su nasilni, misle da imaju pravo da oduzmu budućnost našoj deci i svim drugim ljudima koji zaslužuju bolji život“, rekla je Stojković.

 

Kopredsednica stranke Zajedno veruje da u društvu ima mnogo značajnijih problema na koje bi policija mogla da reaguje.

 

„Dok Gašić razmenjuje poruke i pozdrave sa kriminalcima njegova policija privodi mirne aktiviste koji se bore protiv nasilja. To je jasna poruka koju ova kriminalna vlast šalje građanima i građankama – nije problem najveća plantaža marihuane u Evrope i veze vlasti sa tim kriminalcima, nije problem uništavanje EPS-a, nije problem beskrajno zaduživanje zemlje i rasprodaja javnih resursa i dobara. Nije problem ni ponovno zakazivanje odbrambenog sistema pa nam se sela i gradovi i infrastruktura ruše pod naletom vode. U kranjem slučaju, veliki broj grafita koji promovišu nasilje i ratne zločince su pisani pod policijskom zaštitom, ali zločin je napisati Stop nasilju“, poručuje Stojković.

 

Ona kaže i da će ponosno nastaviti da zajedno sa svojim drugaricama i drugovima iz stranke Zajedno i cele opozicije nastaviti ovu borbu sa građanima i građankama.

 

„Mene nisu zaplašili, a verujem da je i među drugim ljudima sve manje straha pošto je ova vlast potrošila sve svoje adute. Zajedno se možemo izboriti za sigurno društvo i bolji život za sve naše ljude“, zaključuje Stojković.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Biljana ima ova vlast "Ahilovu petu". Fraza „Gordijev čvor“  je postala sinonim za neki problem koji se čini previše komplikovan da bi bio rešen. Mnogi ga pamete po Aleksandru Makednoskom koji ga je mačem presekao (nije istorijski dokazano). Pojam je nastao vekovima pre tog događaja u Frigiji, iz pragmatičnih razloga, svešteničo-upravljačaka kasta je smislila "caku" kako da opravda dovođenje Mide na presto (upravljačke loze su se ugasile - nije bilo nasledika za presto) – "proročanstvo je reklo da prvi čovek koji uđe u grad sa volovskom zapregom,..., treba da postane kralj"! Novi kralj Mida se zahvalio Zevsu, pa je u njegov hram, u gradu Gordiji, postavio ta volovska kola; jaram sa osovinom kola je povezivao "gordijev čvor" uz novo proročanstvo (da se "vlasi ne dosete" da su progutali predhodnu smicalicu; „ko razveže ovaj čvor postaće gospodar nad celom Azijom". Smicalica, jer je čvor tako napravljen da se ne može razrešiti. Kada je Aleksandar prvi put porazio Darija, posetio je i Zevsom hram. Kada se Aristotelov đak (koji je odlično savladao reoriku, politiku, ali i logiku, fiziku i &) našao pred kolima, primetio je da čvor "nema dva kraja", da je to smicalica, pri izradi čvora korišćene su "dodatne" tehnike "krajevi su, posle izrade čvora, spojeni", čvor je doživeo termičku obradu "tutkalisanja i tsl". Ako ga je zaista presekao mačem, to je uradio zato, da bi "prevario" – prevarante. Nažalost u Srbiji ne postoji Aristotelov đak koji bi naš "Gordijev čvor" - "Kosovski čvor" - "presekao mačem tj, "prevario" – PREVARANTE (crveno-crna baratija 1987., smisli caku kako da pomoću čvora Kosova večno vladaju – njima super a Srbija nestade).

 

Zoran Stokić

19.06.2023.

 

Jeremić: Vlast neće pasti dok se ne spoje građanska i nacionalna Srbija

VESTI Autor: Beta 17. jun 202316:27 0 komentara

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da vlast neće biti promenjena dok se ne spoje građanska i nacionalna Srbija, a da je Narodna stranka "most između te dve Srbije". Pročitaj više

 

https://n1info.rs/vesti/jeremic-vlast-nece-pasti-dok-se-ne-spoje-gradjanska-i-nacionalna-srbija/?comments

 

 

***

Komentar

***

 

Slobodan Jovanović: „Nacija sama sobom ne predstavlja ono što se u filosofiji naziva ‘vrednost’. Vrednost joj mogu dati samo opšti kulturni ideali, kojima se ona stavila u službu.“ 

Jeremiću koje ste vi to "vrednosti" zastupali kada ste bili ministar inostranih poslova u dve vlade: 1) u drugoj Vladi Vojislava Koštunice 15. maja 2007.; a na istoj funkciji ste ostali i u 2) vladi Mirka Cvetkovića, 7. jula 2008. Da se podsetimo - aferu Indeks (prodavanje ispita i diploma) – započela u februara 2007. "Ovaj slučaj je bio praćen akcijom kao iz američkih trilera; bilo je tu korumpiranih zvaničnika, tajnog snimanja i javnih hapšenja… Ali proces u kojem je uhapšeno 87 zaposlenih na pravnim fakultetima u Kragujevcu, Nišu i Beogradu" za vašeg mandata nije otišao dalje od početka. Evo ni 2023., nije ni kod Vučića otišao dalje od početka (čaka se da proces zastari). 

Stvar je veoma važna iz više razloga: morala, autonomije struka, stručnih znanja, vaspitanja budućih geracija, funkcionisanja države (jer najveći broj članova svih institucija u državi Srbiji čine pravnici – zato sada i jesmo dno-dna). Vama je bilo OK (normalno) da budete u vladama koje nisu ništa uradile da se ta sramna rabota osudi i više nikada ne ponovi(!) Po kojim se to "vrednostima" vi razlikujete od Vučića? O mantri o "naciji" i "nacionalnoj državi"? Nisu Francusku, VB,..., Nemačku stvorile nikakve nacije – nego su ih stvorili građani svojim radom i svojim "vrednostim" i "vrlinma" – jer da toga nije bilo te države odavno ne bi postojale.

Ps. Ovo rečeno važi i za vašeg mentora Tadića.

Zoran Stokić

17.06.2023.

 Poplave u Srbiji: Vanredna situacija u više od 50 opština i gradova, srušio se most na Zapadnoj Moravi

 

U prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda navodi se da će u većem delu Srbije kiša padati do kraja dana, a da bi u subotu padavine trebalo da se smanje.

 

IZVOR: BBC SUBOTA, 17.06.2023. | 09:03 -> 09:36

 

Umesto sunca i visokih temperatura, središnji dani juna doneli su Srbiji veliku količinu padavina i borbu sa poplavama.Vanredna situacija proglašena je u 52 grada i opštine, dok vatrogasci, spasioci i pripadnici hitnih službi evakuišu ljude i pokušavaju da saniraju oštećene mostove i puteve.

 

U poslednja 24 sata spasilačke službe iz poplavljenih kuća i automobila evakuisale su 217 ljudi, rekao je za Radio-televiziju Srbije Nedeljko Gagić, načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a.

 

"Najveća šteta je nastala na teritoriji Rasinskog upravnog okruga, Raškog upravnog okruga, Šumadijskog upravnog okruga, znači u tim centralnim delovima Srbije šteta je naneta najviše na, da kažemo, stambenim objektima", objasnio je Gagić.

 

Oštećeni su putevi, voda je nosila mostove i pokrenula klizišta i odrone - najkritičnije je u okolini Kraljeva.mOd sirene do SMS poruke: Da li na Balkanu funkcioniše sistem za upozoravanje na nepogode...

Fonet/MUP Srbije

U subotu ujutru kod Čačka, most preko Zapadne Morave, koji spaja sela Mrčajevce i Slatinu, potpuno je uništen pred naletom bujice vode. U trenutku rušenja na mostu nije bilo nikoga, a ovaj objekat je već bio oštećen u poplavama i preko njega je bio zabranjen saobraćaj.

 

Kod Kraljeva, voda je odnela most na Ibarskoj magistrali u mestu Adrani, tako da je u saobraćaj na tom putu ka Čačku i zapadnoj Srbiji bio u prekidu.

 

Jutro posle rušenja mosta, Predrag Terzić, gradonačenik Kraljeva najavio je da će danas biti proglašena vanredna situacija na celoj teritoriji grada.mU Kragujevcu, najvećem gradu u Šumadiji, u toku noći se izlila reka Lepenica, a spasioci su čamcima evakuisali 14 ljudi među kojima i jedno dete.

 

Voda je poplavila i podrum Kliničkog centra u ovom gradu, zbog čega će se u toj ustanovi zbrinjavati samo najurgentiji slučajevi, preneo je portal 021.m"Ukoliko u narednim danima ne bude novih obilnih padavina, očekujemo da će od ponedeljka, 19. juna, Univerzitetski klinički centar Kragujevac redovno funkcionisati", dodaje se u saopštenju te ustanove.

 

U Jagodini je reka Belica dostigla je kritičan nivo i dva gradska mosta zatvorena su za saobraćaj i utvrđena bedemima, navodi novinska agencija Beta.mKod Užica je tokom noći došlo do odrona kamenja kod tunela Šargan, na putu ka Bosni i Hercegovini.

 

Kako je objavio RTS, tokom akcije raščišćavanja došlo je do dodatnog obrušavanja stena, ali je put sada prohodan.mU Novom Pazaru, gde su se u sredu i četvrtak izlile reke Jošanica i Trnavica, nivo vode je u opadanju, ali je i dalje na snazi odluka o vanrednoj odbrani od poplava.

 

"Situacija se primirila. Uskoro ćemo početi da čistimo i deo koji sinoć nije završen. Postavljamo džakove sa peskom uz reku Jošanicu. Vodostaj je u opadanju, ali ćemo zbog najavljenih padavina biti i dalje u pripravnosti", rekao je za lokalni Radio Sto plus Ismal Dupljak iz gradskog Odeljenja za vanredne situacije.

 

U Medveđi na jugu Srbije oštećeni su putevi u svim selima oko tog grada, kao i lokalni putevi.mProblemi sa poplavama zbog izlivanja lokalnih reka zabeleženi su i u drugim mestima na jugu i istoku Srbije, poput Babušnice, Aleksinca i Sokobanje, prenosi portal Južne vesti.

 

Poplave se mogu dogoditi svuda

Pre svega tokom perioda kada nema poplava, ponašajte se odgovorno i ne bacajte otpad u reke, potoke i kanale i ukoliko primetite da ga ima, pozovite komunalne službe da ga očiste.

 

Ako živite u mestima gde su poplave česte, trudite se da budete pripremljeni.mImajte spreman ranac sa ličnim dokumentima, baterijsku lampu, kabanicu za kišu, odeću i duboku obuću, po mogućstvu gumene čizme.

 

Ukoliko odlučite da napustite kuću, ugasite glavni osigurač u kući. Nemojte ulaziti u automobil u poplavljeno područje. Ako voda krene oko kola, napustite ih i potražite bezbedno mesto.mSavetuje se da se ne ide kroz vodu koja se kreće, jer i kretanje kroz vodu od 15 centimetara može da izazove pad. Uzmite neki štap, kako bi proverili dubinu vode i čvrstinu tla pod vodom.

 

Šta znači "vanredna odbrana od poplava"?

Opšti plan odbrane od poplava donosi Vlada Republike Srbije. Njime se definišu sve aktivnosti, odgovornosti i obaveze pri sprovođenju odbrane od poplava.

 

Odbrana od poplava se sprovodi na zaštitnim objektima - kao što su nasipi i regulisana korita - po fazama koje se određuju prema dostignutom vodostaju na Vodomernoj stanici.

 

"Vanredna odbrana od poplava (poslednja faza odbrane) se uvodi kada vodostaj dostigne višu kotu i približava se kruni zaštitnog objekta. Sprovodi se neprekidno dežurstvo, negde i radovi (hitne intervencije). Treba napomenuti da se na bujičnim tokovima, zbog brzine pojave talasa, vandredna odbrana od poplava uvodi odmah", objasnili su pre tri godine iz Srbijavoda za BBC na srpskom.

 

Kada je vodostaj i dalje u porastu (iznad nivoa vanredne odbrane) i kada postoji opasnost da linija odbrane može biti prelivena, glavni rukovodilac pismenim putem predlaže uvođenje vandredne situcije koju proglašava Štab za vanredne situacije na lokalnom nivou, objašnjavaju u ovom preduzeću.

 

***

Komentar

***

 

Uspešne države u Evropi nije stvorio "nacionalizam" nego vekovna tradicija građanskog društva. Društvena istorija je neuporedivo važnija od vojne, to pokazuju ovi događaji u Srbiji čim padne obična kiša. "...obustavljen saobraćaj između Slovca i Divaca kod Valjeva, na pruzi Beograd-Bar i tsl." Sticajem okolnosti, zbog nastave u Valjevu i Užicu, sam putovao tom prugom od 1980-2000. I tada je, kad smo ekonomski najbolje stajali, uvek bio problem na tom istom delu Slovci/Divci. "...saobraćaj je obustavljen između Slovca i Divaca kod Valjeva"! "Putnici voza, koji je jutros iz Užica krenuo za Beograd, putovanje će nastaviti autobosom"! Dođemo vozom do Divca, onda nas "pretovare" u BUS (sabiju kao konzerve u sardini), pa nas iz tih BUS-eva vrate u voz (koji čeka sa druge strane pruge) u Slovcima.... 

Primer koji pokazuje moć države i društva. I takvu državu si ti '90., umesto da se baviš razračunavanjem sa vekovima atavizma – terao iz rata rat '90. Ideologija: "ratom" ćeš da stigneš do uspešne privrede i normalog društva! 

Ako ne pre, a ono bar od 1989., to „nečinjenje“ da se vekovi atavizma nadoknade – da se izgradi građansko društvo - bila je veleizdaji! Ratna politika '90 bila je veleizdaja. Naš je nacionalni interes bio – rat ni po koju cenu! Naš je nacionalni interes bio da pomoću Slovenije, Hrvatske izgradimo kritičnu masu građana; koji će naše brojne probleme, a o nedovoljnoj i zapuštenoj infrastrukturi da i ne govorim, rešavati korak po korak!

Ps. Nas koji smo  vođenji znanjima koja smo stekli u strukama, koji smo ovo što je rečeno u ovom tekstu, govorili to na vreme: 1989., 1990., 1991., vlaste je proglasila veleizdajnicima. Vlast 33 stvara lažnu sliku da su ratovi bili nužni , neizbežni, a ne da su je oni  kreirali da bi očuvali apsolutnu vlast koju su stekli od 1945.

Zoran Stokić

17.06.2023.