Da li smo iz rata u Jugoslaviji izvukli pouku?

KULTURA Autor: DW 29. sep 202311:25 N1

Šesti Berlinski jesenji salon pozorišta „Gorki“ postavlja pitanje: da li smo iz rata u Jugoslaviji izvukli pouku? Do sredine decembra umetnici će kroz program pod imenom „Lost You Go Slavia“ pokušati da pronađu odgovore.

Koliko brzo neka tektonska pomeranja koja su se dogodili na periferiji Evrope (iz ugla Zapada) mogu da padnu u zaborav, pokazuje i primer rata u Jugoslaviji. Nakon ruskog napada na Ukrajinu početkom 2022, njemački mediji, a i neki političari, uporno su ponavljali kako je rat u Ukrajini „prvi krvavi sukob na području Evrope nakon Drugog svetskog rata“. I to uprkos činjenici da događaji u Jugoslaviji devedesetih nikome u Nemačkoj nisu mogli da promaknu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog stotina hiljada izbeglica koje su početkom devedesetih velikim delom završile u Nemačkoj, prenosi „Dojče vele„.

Ponavljanje grešaka?

Sada se Nemačkoj događa isto, ali sa izbeglicama iz Ukrajine kojih je više od milion stiglo u Nemačku od početka ruske agresije. Da li će nemačko društvo da ponovi iste greške kao i devedesetih kada je nemačka vlada nakon završetka rata (na papiru) preko 350.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije poterala u svim smerovima, uprkos činjenici da se mahom radilo o dobro integrisanim članovima društva koji su u kasnijim godinama itekako nedostajali, pre svega nemačkom tržištu rada?

I danas ojačala desnica u Nemačkoj traži povratak izbeglica kućama i zatvaranje granica. Da li će i ova vlada da popusti pod pritiskom s desnog spektra? Organizatorima 6. Berlinskog jesenjeg salona pozorišta „Maksim Gorki“ iz Berlina stalo je do toga da se greške ne ponove.

„Pogled unazad na rat u Jugoslaviji pruža nam mogućnost da govorimo o onome što se događa danas oko rata u Ukrajini, o mogućim posledicama i o tome kako ćemo mi kao društvo prema tim promenama da se odnosimo“, kaže u razgovoru za DW Šermin Langhof, upravnica pozorišta „Maksim Gorki“ i uz reditelja Olivera Frljića jedna od organizatorki ovogodišnjeg salona koji nosi tematski orijentisan naslov „Lost – You Go Slavia“.

„Long live the War!“

Od 28. septembra do 10. decembra u zgradi pozorišta „Maksim Gorki“ u sklopu 6. Berlinskog jesenjeg salona mnogi umetnici povezani s područjem bivše Jugoslavije daće svoj doprinos traženju pouka iz post-jugoslavenske traume: Oliver Frljić, koji je od prošle godine jedan od umetničkih voditelja pozorišta „Gorki“, u sklopu salona predstavlja svoje dve premijere. Umetnice Danica Dakić i Milica Tomić izlažu svoja dela vezana za sudbinu Jugoslavije. Umetnik Siniša Labrović, koji od 2018. živi u Berlinu, svojim performansom „Long live the war!“ ukazaće na apsurdnost vojničkih rituala u svakodnevici. Početkom novembra u sklopu salona će po prvi put nakon dužeg vremena koncert održati i slovenački bend „Lajbah“, možda najpoznatiji kulturni izvozni događaj s prostora bivše Jugoslavije.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare uoči otvaranja Salona, predviđena su i brojna gostovanja pozorišnih trupa i umetnika s prostora bivše Jugoslavije, a biće prikazana i serija jugoslovenskih i postjugoslovenskih filmova koji su retko dostupni nemačkoj publici. U sklopu salona izložen je i legendarni rad hrvatskog konceptualnog umetnika Mladena Stilinovića „Pjevaj!“ iz 1980. koji je postao i vizuelni simbol ovogodišnjeg Salona.

Berlin je, kako veruje Langhof, idealna tribina za suočavanje sa sudbinom jedne nestale zemlje. „Mi živimo u Berlinu gde je dom pronašlo mnogo ljudi koji iza sebe imaju iskustvo patnje i progona, stradanja i rata. ’You Go Slavia’ će biti prilika i za njih da se suoče sa sličnim iskustvima“, rekla je upravnica pozorišta „Gorki“.

Njoj je, kaže, posebno važno da istakne da se pritom ne radi o nekakvoj nostalgiji i dodaje da je, pored istorijskih radova, poput spomenutog Stilinovićevog „Pjevaj“, festival prilika da se upozna i sa radovima mnogih mladih umetnika koji su rođeni nakon rata, poput rediteljke Selme Spahić.

„Ti umetnici se bave i razmišljaju o konfliktima u svojoj domovini, ali i drugim, aktuelnim sukobima. Jugoslavija je samo jedan fokus koji smo odredili i stalo nam je ne toliko da se shvati pojam Jugoslavije, nego da kroz iskustva Jugoslavije pokušamo da shvatimo svet“, zaključila je Langhof.

Jugoslavija kao utopija i tamna avangarda

Umetnica Danica Dakić, koja u Berlinu izlaže svoje delo „Zenička trilogija“, kaže da nije frustrirana ponekad pogrešnim percepcijama Jugoslavije i prostora koji je nastao njenim raspadom. „Te drugačije interpretacije ponekad otvaraju prostor za nove rasprave koje onda vode do novih rešenja“, kaže Dakić.

Ona smatra da pojam „Jugoslavija“ ponovno postaje privlačan upravo zbog svoje utopijske dimenzije. „Jugoslavija je bila Evropa pre Evrope. I pokret Nesvrstanih danas fascinira mnoge, jer se radilo o konstrukcijama koje su bile okrenute budućnost“, rekla je Dakić za DW.

I njena koleginica, beogradska umetnica Milica Tomić, koja trenutno predaje u Gracu, primećuje da pojam „Jugoslavija“ stalno izaziva interesovanje javnosti, ali se on ujedno istorijski dekontekstualizuje: Jugoslavija ne postaje pozitivna utopija, već nego neka vrsta upozorenja.

„Uništenje Jugoslavije, tj. njen nestanak, postalo je kao neka tamna avangarda Evropi“, zaključuje Tomić. Ona u sklopu Salona izlaže umetnički projekat „Četiri lica Omarske“, koji se bavi sudbinom jednog od najmračnijih toponima rata u devedesetima, koncentracionog logora u kojem su srpski vojnici držali ne-srpske stanovnike Prijedora i okoline.

***

Komentar

***

 

Vekovima smo bili izloženi različitim "mem"- ovima. Naš PRIMARNI problem je bio u tome kako da se  OSLOBODIMO naše DESPOTSKE  TRADICIJE. Nama su već od srednjeg veka nedostajali misaoni instrumenti kojima su, na primer, Englezi, Česi, raspolagali i kojima su se stalno koristili, tako su i stvorili građansko društvo. Nama su nedostajala - verovanja koja će biti vođena empirijskim činjenicama, kao i  kauzalno zaključivanje kao sredstvo, kao nit-vodilja u posmatranju sveta oko nas, kao i u donošenju odluka, kako u našim privatnim životima tako i u politici. Prikrivanje ove činjenice i dičenje time što nismo korak po korak gradili građansko društvo - nije partiotizam. To prikrivanje, naročito, od 1989., to „nečinjenje“ da se izgubljeno nadoknadi, bila je veleizdaji! Kao što je, rušenje Ustava YU iz 1974, RATNIM  PUTEM '90 veleizdaja. Naš je nacionalni interes bio – rat ni po koju cenu! Naš je nacionalni interes bio da pomoću Slovenije, Hrvatske izgradimo KRITIČNU MASU GRAĐANA; koji će naše brojne probleme rešavati korak po korak. Jer država nije ništa drugo do skup institucija u kojima "se poslovima" bave ljudi, po zadatim procedurama - ali koji - malograđani ili građani? Malograđanin (za razliku od građanina) je osoba "koja nije u stanju da sračuna  nenameravane posledice svoih nameravanih postupaka"(!) Malograđani su od '90 svaku instituciju pretvorili u njenu suprotnost – i vratili nas u despotsko blato - odakle su naši preci pokušali da nas izbave!

Zoran Stokić

29.09.2023.

 

NASA otvorila kapsulu sa uzorkom opasnog asteroida Benu

(FOTO)

 

 

SCITECH Autor: index.hr 27. sep 202322:44 4 komentara NASA

 

 

Kapsula sa dragocenim uzorcima asteroida Benu sletela je u nedelju na Zemlju, a juče su NASA naučnici otvorili rezervoar u kome se nalazi materijal i entuzijastično pogledali što se tamo nalazi.

 

„Naučnici su bili jako uzbuđeni kada su podigli poklopac. Na njegovoj unutašnjoj strani pronašli su tamni prah i čestice veličine peska“, napisao je juče na Tviteru NASA odeljenje za istraživanje astromaterijala (ARES).

 

Ovo je tek početak, jer tim još uvek nije pristupio glavnom uzorku asteroida. Za to će morati da rastavi uređaj za prikupljanje uzorka TAGSAM; što je komplikovan proces koji će neko vreme potrajati, prenosi Index.hr.

 

Dug put do asteroida

NASA je sondu OSIRIS-REx lansirala prema Benuu u septembru 2016. Bile su potrebne dve godine da letelica stigne do asteroida, a zatim još dve mapiranja površine pre nego što je tim pronašao prikladno mesto za prikupljanje uzorka. Dana 20. oktobra 2020. sonda se spustila do asteroida i uspela prikupiti dragocenu prašinu. Međutim, nije sve prošlo kako su naučnici očekivali.

 

Ideja je bila da sonda udari svojim delom u površinu i ispusti nalet plina azota koji bi podigao šljunak i prašinu. Međutim, prilikom tog procesa usledio je svojevrsni šok. Kada je mehanizam uspostavio kontakt, površina se razdvojila poput tečnosti zbog čega je vazduh napravio krater prečnika 8 metara.

 

Materijal je odletio na sve strane, ali, na svu sreću, i u komoru za prikupljanje uzorka. Postavlja se pitanje zašto je uopšte celi ovaj dugotrajni i složeni projekat toliko važan?

 

Prvi je razlog to što se Benu nalazi na prvom mestu NASA-inog popisa opasnih asteroida. Spoznamo li Benuov sastav, možda ćemo dobiti ideju kako ga zaustaviti ako jednom u budućnosti budemo prisiljeni na takvo nešto.

 

Benu je relikt iz vremena formacije Sunčevog sastava pre 4.5 milijardi godina te se zapravo radi o savršeno očuvanoj vremenskoj kapsuli.

 

NASA Benu smatra najopasnijom stenom u Sunčevom sastavu jer za njega postoji najveća verovatnoća da će udariti u Zemlju od svih poznatih asteroida. Međutim, nema razloga za brigu. Iako Benu predstavlja rizik za našu planet, verovatnoća udara je vrlo mala, piše Science Alert.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Stara reakcija "bori se ili beži" našeg evolucionog  nasleđa nekada je igrala glavnu ulogu u životu svakog  čoveka. Od toga su naši preci živeli i umirali. Sa pojavom civilizacija naš se svakodnevni život uglavnom smirio udaljeni smo od egzitencijalne svakodnevne diviljine kada nam je život svakodnevno bio – u modu ruleta slučanosti - gde ako napraviš jedan pogrešan potez - ostaješ bez glave! U civilizaciji  pak Homo sapijens je stekao - opasnu naviku – da zanemaruje ono što se ne uklapa u njegovu već postojeću predstavu o  stvarnosti(!) Pa još u sinergetskom dejstvu sa našom najstarijom i najjačom emocijom - strahom, a najstariji i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog, na primer,  udar asteroida. Život je stalno savladavanje slučajnost – naša "sudbina" je vezana za našu sposobnost izgradnje novih ekoloških niša koje će biti u stanju da - kompenzuju - klimatske, biološke, udar asteroida i tsl. Pre 66 miliona godina kada je asteroid udario u Zemlju  izumrli su dinosaorusi tj. nestalo je oko 76% biljaka i životinja ali sa druge strane gledano - "sisari" su dobili šansu - za svoj razvoj,..., a to je evolucija ka Homo sapijensu. Sledeća nagla promena klime od pre 2 miliona godina kada se u Africi proširila suša jezera su se smanjila, šume se proredile, nestale su savane... naš daleki predak se prilagodio toj slučajnosti tako što je počeo hodati na dve noge.

 

Zoran Stokić

29.09.2023.

 

 Koji šef diplomatije bolje peva – Blinken ili Dačić?

VIDEO:

 

 

LIFESTYLE Autor: B.N. 28. sep 202311:17 Izvor: Twitter/@SecBlinken

 

Pogledati video:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/blinken-peva-svira/

 

Američki državni sekretar Entoni Blinken pokrenuo je Inicijativu za globalnu muzičku diplomatiju, i tom prilikom se latio električne gitare.

Inicijativa je pokrenuta kao pokušaj da se muzika uzdigne kao diplomatsko sredstvo za promovisanje mira i demokratije, kao i da se podrže širi spoljnopolitički ciljevi Sjedinjenih Država, navodi se u zvaničnom saopštenju američkog Stejt departmenta.

Šef diplomatije SAD je na društvenoj platformi X, ranije poznatoj kao Tviter, objavio snimak na kom peva i svira električnu gitaru.

„isam mogao da propustim večerašnju priliku da spojim muziku i diplomatiju. Bilo mi je zadovoljstvo pokrenuti novu inicijativu za globalnu muzičku diplomatiju Stejt departmenta“, tvitovao je državni sekretar Blinken.

Na snimku koji traje nešto manje od četiri minuta, Blinken izvodi pesmu „Hoochie Coochie Man“ Madija Votersa.

Dačić odavno koristi muziku u diplomatiji

Korišćenje muzike u diplomatiji je mnogo pre Blinkena promovisao srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Dačić: Pevao sam i pevaću za dobro Srbije

Dačić je navodno, tokom pregovora sa kosovskim Albancima u Briselu, pevao tadašnjoj visokoj predstavnici Ketrin Ešton, o čemu nažalost ne postoji video zapis.

No, kamere su zabeležile kako šef diplomatije Srbije peva „Kaljinku“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, izvodi pesmu na turskom predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, peva „O sole mio“ na inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili kako peva hit Dina Merlina i Vesne Zmijanac „Kad zamirišu jorgovani“ na večeri koja je priređena na kraju samita OEBS-a u Beogradu.

„Jorgovane“ je Dačić izvodio i u neformalnijim prilikama, na primer Jagodincima u Paraliji:

 

***

Komentar

***

 

Današnji - način života - su stvorili slobodni autonomni - od feudalizma, krune i crkve - gradovi Evrope počev od 12-og veka kojima je upravljala "gradska aristokratija" preko gradskih veća, generalnih skupština. Tu su postojale slobode da se razmišlja integralno, da se sve može preispitivati i "opovrgavati". Primer: članovi neforalne akademije: "Florentine Camerata" su smatrali da je muzika postala korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme - monodiju, operu - oživljavajući antičku muzičku dramu. Muzička umetnost se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i društvo. Ovo je razmišljanje imalo dalekosežne posledice; ovde je muzička teorija predholdila praksi. Ovu akademiju činili su muzičari, pesnici, humanisti i naučnici u Firenci; J.Peri, Đ.Kačini i E.Kavalijeri,...,Đ. Mei, Vinćenco Galilej (otac Galijeo Galileja) sastajali su se pod zaštitom grofa Bardija od 1573-1587. Proizveli su prve opere: Peri: "Dafne", "Euridika" i &; te teorijske spise: V. Galileo 1681., "Dialogo della musica antica et della moderna"- kao protiv težu tada sveprisutnoj polifoniji. 

U sadašnjem svetu, međutim – sve je u "rukama" "specijalista". Ta je nova politička moda nastala u savezu velikih sila (SAD, Rusija, Kina)  tradicionalista (Indija, arapski svet i tsl.) tj. u savezu klasičnih despotija i despotija kapitala – koje su Zemlji nametnuli kulturne matrice da umesto - integralnog znanja - svet mora da vode specijalistička (parcijalna) znanja. Šta to znači u praksi? "Specijalisti" ne koriste "metodi opovrgavanja" (kao, na primer, u prirodnim naukama) nego se služe "metodom potvrđivanja" (kao, na primer, u primenjenim naukama): traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljenje, naše stavove; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, pa je čoveku oduzeto (najvažnije za opstanak) – kritičko i integralno mišljenje.  Kakva "aristokratija - specijalista" kakva muzika - takav nam je opstanak!

 

Zoran Stokić

28.09.2023.

 

Ilon Mask se uključio u raspravu o vakcinama, spomenuo i Đokovića: "Nije da ne verujem" 

 

Ilon Mask je poznat po svojim komentarima i opaskama, te je tako i ovog puta imao par zanimljivih doskočica u kojima je spomenuo Novaka Đokovića.

 

IZVOR: B92 SREDA, 27.09.2023. | 11:01 -> 11:47 Foto: EPA/CARINA JOHANSEN

 

 

Naime, on je spomenuo Novaka Đokovića tokom dijaloga koji je na društvenim mrežama imao sa političkim novinarom Edom Krasenštajnom. Mask se, kao i obično, uključio u raspravu oko vakcina protiv koronavirusa i na Krasenštajnovu misao da se efikasnost vakcina menja u zavisnosti od soja tog virusa rekao:

"Moja zabrinost je više bila usmerena ka nedopustivom zahtevu da ljudi moraju da uzmu vakcinu i više bustera da bi nešto postigli. To je bila prava zbrka. Dok Vrhovni sud nije poništio Bajdenovu izvršnu odluku, Spejs X i mnoge druge kompanije bi bile primorane da otpuste svakog ko je odbio da se vakciniše! Mi to ne bismo uradili. Radije bih išao u zatvor nego da otpustim dobre ljude koji nisu želeli da se vakcinišu", napisao je Mask.

"Što se mene tiče, ja sam onaj prvobitni kovid dobio pre nego što su se vakcine pojavile, imao sam blage simptome prehlade, a onda sam morao da triput budem vakcinisan zbog putovanja. Ta treća vakcina me je umalo poslala u bolnicu", dodao je.

Nakon toga, spomenuo je i samog Đokovića. "Koliko drugih ljudi je imalo veće simptome baš od vakcine ili usled lečenja kovida, nego od kovida samog po sebi? A što se tiče onih koji nisu nijednu vakcinu uzeli... Pa, Novak Đoković je upravo osvojio rekordan broj grend slemova. Nije ovo nešto kao da ja ne verujem u vakcine – verujem. Pa opet, lek ne može da bude potencijalno gori nego bolest. A javna debata oko efikasnosti ne bi smela da bude zataškavana. Takođe, postoji veliki potencijal da se izleče mnoge bolesti korišćenjem sintetičke mRNK, tako da nemojmo da i bebu izbacimo kada prosipamo vodu u kojoj se kupala."

 

 

***

Komentar

***

 /neobjavljen komentar na B92/

Stara reakcija "bori se ili beži" našeg evolucionog  nasleđa nekada je igrala glavnu ulogu u životu svakog  čoveka. Od toga su naši preci živeli i umirali. Sa pojavom civilizacija naš se svakodnevni život uglavnom smirio udaljeni smo od egzitencijalne svakodnevne diviljine kada nam je život svakodnevno bio – u modu ruleta slučanosti - gde ako napraviš jedan pogrešan potez - ostaješ bez glave! U civilizaciji  pak Homo sapijens je stekao - opasnu naviku – da zanemaruje ono što se ne uklapa u njegovu već postojeću predstavu o  stvarnosti(!) Pa još u sinergetskom dejstvu sa našom najstarijom i najjačom emocijom - strahom, a najstariji i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog, na primer,  virusa covida.  Zahvaljujući i - vakcinama - Homo sapijens je od 1 milijarde za 200 god narasato na 8 milijardi.

 

Kako ono beše? Ortega i Gaset: "Ranije su se ljudi mogli podeliti na mudrace i neznalice - ali specijalista se ne može podvesti ni pod jednu od te dve kategorije. Nije mudrac, jer ništa ne zna o onome što ne ulazi u njegovu specijalnost; ali nije ni neznalica, jer je ipak čovek od nauke i vrlo dobro poznaje svoj mali deo svemira. On je mudrac-neznalica,  u svim pitanjima koja ne poznaje  on se vlada ne shodno svom neznanju, već samouvereno i drsko kao da je reč o pitanjima iz oblasti njegove  specijalizacije". Ukratko: "Čovek masa" (termin Ortege i Gaseta 1930., "čovek masa", koji nadire svuda oko nas, okupirao je čak i sve instituce, ima samo prava i nikakve obaveze) -  znači 'čovek masa' se bavi onim što se zove: raditi u korist sopstvene štete.

 

Zoran Stokić

28.09.2023.

 

 

Ilon Mask predstavio poboljšanu verziju robota Optimusa (VIDEO)

 

SCITECH Autor: N1 Slovenija 26. sep 202318:08 Tesla / Ferrari / Profimedia

Video:

https://n1info.rs/magazin/scitech/video-ilon-mask-predstavio-poboljsanu-verziju-robota-optimusa/

 

Ilon Mask je predstavio poboljšanu verziju robota Optimusa, koji može samostalno da kontroliše svoje udove, slično čoveku.

Ilon Mask je na društvenoj mreži X objavio video koji otkriva nove detalje o humanoidnom robotu Optimusu koji je razvila njegova kompanija Tesla.

pic.twitter.com/30mCr2Duk9

— Elon Musk (@elonmusk) September 25, 2023

Kako prenose mediji, multimilijarder je pokazivanjem novih mogućnosti želeo da prikaže koliko je njegov robot postao sposoban zahvaljujući najnovijim tehnološkim i inženjerskim poboljšanjima.

Optimus sada može samostalno da kontroliše svoje udove, koristeći samo svoj vid i druge senzore, slično ljudskom, i može, na primer, da odredi položaj svoje ruke i zgloba da bi podigao i pomerao predmet, kao i da dinamički reaguje i prilagođava se promenjenim uslovima. Takođe može da stoji na jednoj nozi, navodi N1 Slovenija.

Humanoidnog robota je kompanija Tesla prvi put predstavila javnosti pre više od godinu dana na Teslinom Danu veštačke inteligencije.

Ilon Mask je tada najavio da se nada da će robot biti u proizvodnji do 2023. godine, rekavši da će Optimus na kraju moći da radi „sve što ljudi ne žele da rade“. Na prezentaciji su pojedini stručnjaci za veštačku inteligenciju izrazili sumnju da će „projekat Optimus“ i uspeti, a neki od njih nazvali su Maskovu najavu još jednim od njegovih „prenaduvanih predviđanja“.

 

***

Komentar

***

 

Maskove prezentacije kiborga, imaju za cilj, kako je kazao "da ubedi neke od najtalentovanijih ljudi na svetu da se pridruže Tesli i pomognu..." da ti genijalci  stvore "novu eru automatizacije, u kojoj će kompjuterski algoritmi omogućiti – kiborzima da unapređuju svoje znanje nezavisno od ljudskog unosa". Ali zašto se nisu do sada pojavili novi Galileji? Zaboravljena prošlost.  Da nije Vinćenco Galilej izveo revoluciju u muzici nisam siguran da bi njegov sin Galileo to isto uradio u fizici. Veza između teorije i eksperimenta u oblasti muzike koju je uspostavio njegov otac uticala je na Galilejev razvoj kao fizičara; Galileo je dobio muzičku obuku od svog oca i svirao je dobro lautu, ali važnije od toga je to da se poreklo njegove eksperimentalne metode nalaze u eksperimentima njegovog oca (sin je pomagao ocu) u kojima je proveravao i popravljao (eksperimentalnom metodom) - stavove matematičke analize muzike Pitagore. Članovi "Florentine Camerata" su smatrali da je muzika postala korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme - monodiju, operu - oživljavajući antičku muzičku dramu. Muzička umetnost se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i društvo. Od svih revolucija u istoriji muzike, ova - Florentine Camerata - imala je dalekosežne posledice; ovde je muzička teorija predholdila praksi. Ovu neformalnu akademiju činili su muzičari, pesnici, humanisti i naučnici u Firenci; Jakopo Peri, Đulio Kačini i Emilio de Kavalijeri,...,  Đirolamo Mei, Vinćenco Galilej sastajali su se pod zaštitom grofa Bardija od 1573-1587. Proizveli su prve opere: Peri: "Dafne", "Euridika" i &; te teorijske spise: Vinčenco Galileo 1681., "Dialogo della musica antica et della moderna"- kao protiv težu tada sveprisutnoj polifoniji. Kakvi očevi takva i deca, poslušajte koje je muzike fan Mask.

Zoran Stokić

26.09.2023.

 

 Kako je nastala opera?

*

Operska diva Marijam Batisteli održala prvi koncert u Srbiji

 

 

Italijanska operska umetnica – sopran Marijam Batisteli održala je prvi put koncert u Srbiji, u

 

Ustanovi kulture "Gvarnerijus" u Beogradu, gde je priredila repertoar od 10 kompozicija iz sfere opere, operete i mjuzikla.

 

IZVOR: TANJUG UTORAK, 26.09.2023. | 09:23 -> 09:42 FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/ bs

 

 

Ovaj koncert prvi je u nizu nastupa koje će UK “Gvarnerijus”, u saradnji sa čuvenim austrijsko-ruskim violinistom Jurijem Revičem, realizovati do kraja godine. Marijam Batisteli, dobitnica glavne nagrade na Međunarodnim takmičenjima „Marija Kalas” u Veroni, „Franka Matiuči” i „Otavio Zino” u Rimu, za prvi susret sa beogradskom publikom priredila je najlepše arije Gaetana Donicetija, Vinčenca Belinija, Šarla Gunoa, Đakoma Pučinija, Đoakina Rosinija i Džordža Geršvina, uz klavirsku saradnju sa Vladimirom Stojnićem.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Bravo.

Zaboravljena prošlost. 

Članovi "Florentine Camerata" su smatrali (opravdano) da je muzika postala korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme sa ciljem da ožive  muzičke elemente koji su postojali u antici. Muzička umetnost se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i društvo. Od svih revolucija u istoriji muzike, revolucija ove neformalne akademske grupe imala je dalekosežne posledice; ovde je muzička teorija predholdila praksi. Florentine Camerata je bila grupa muzičara, pesnika, humanista i naučnika u periodu ranog baroka u Firenci, koji su se sastajali pod zaštitom grofa Bardija od 1573-1587. Proizveli su monodiju i operu (Peri: "Dafne", "Euridika" i &; Vinčenco Galileo 1681., "Dialogo della musica antica et della moderna") - kao protiv težu tada sveprisutnoj polifoniji.  Članovi  - Jakopo Peri, Đulio Kačini i Emilio de Kavalijeri,...,  Đirolamo Mei, Vinćenco Galilej - su razgovarali o likovnoj umetnosti, a posebno o muzici (teoriji) i drami. Da nije Vinćenco Galilej izveo revoluciju u muzici nisam siguran da bi njegov sin Galileo to isto uradio u fizici. Veza između teorije i eksperimenta u oblasti muzike koju je uspostavio njegov otac uticala je na Galilejev razvoj kao fizičara; Galileo je dobio muzičku obuku od svog oca i svirao je dobro lautu, ali važnije od toga je to da se poreklo njegove eksperimentalne metode nalaze u eksperimentima njegovog oca (sin je u tim eksperimentima pomagao ocu) u kojima je proveravao i popravljao (eksperimentalnom metodom) - stavove matematičke analize muzike Pitagore; do kojih sam PItagora nije došao eksperimentima (u to vreme još nije postojao monohord sa podesivim mostom), nego misaonim sintezama brojeva, muzike, kosmologije.

 

Zoran Stokić

26.09.2023.

 

Deveta planeta gotovo sigurno postoji i verovatno je slična Zemlji

 

 

SCITECH Autor: N1 Slovenija 24. sep 202323:10 Shutterstock/The Light Lab/Ilustracija

 

 

Astronomi su uvereni da se još jedna planeta, verovatno slična našoj, krije veoma daleko od nas, na ivici Sunčevog sistema. Nakon što su astronomi 2006. godine oduzeli Plutonu status planete i pretvorili ga u patuljastu planetu, naš Sunčev sistem zvanično ima samo osam planeta. Astronomi su uvereni da gotovo sigurno postoji deveta, „prava“ planeta „tamo napolju“, koju nazivaju „Planetom devet“ ili „Planeta X“.

 

Razlog zašto tako misle leži u činjenici da Sunčev sistem kakav poznajemo zapravo nema smisla bez nje, piše astronomski portal Inverse.com. Kada su posmatrali Kajperov pojas, oblast u kojoj se nalaze uglavnom asteroidi i patuljaste planete, izvan orbite najudaljenije planete Neptuna, otkrili su da na kretanje objekata u njemu nešto utiče.

 

Na sve objekte u univerzumu, zvezde, galaksije, planete, a na kraju i na nas, utiče jedna od osnovnih sila u prirodi, gravitacija. Kroz ovu silu, koja se javlja u prisustvu mase, svi smo na neki način povezani jedni sa drugima, jer kroz nju osećamo uticaj svih drugih objekata u okruženju, čak i veoma udaljenih. Zbog uticaja gravitacije, mi stojimo čvrsto na zemlji, planete kruže oko svojih matičnih zvezda, a galaksije oko njihovih centara.

 

Kada su astronomi koristili kompjuter za modeliranje gravitacionih sila potrebnih da se objekti u Kajperovom pojasu pomeraju kao što je primećeno, otkrili su da bi za to bila potrebna planeta najmanje deset puta veća od Zemlje.

 

Naučnici Patrik Sofija Likavka sa Univerziteta Kindai i Takaši Ito iz Nacionalne astronomske opservatorije Japana tako su utvrdili da je najbolje objašnjenje za kretanje objekata u Kajperovom pojasu koje su primetili bila neviđena, još neotkrivena planeta veća od Zemlje koja kruži oko Sunca, na udaljenosti od 250 do 500 puta većoj od udaljenosti Zemlje od Sunca. Objavili su svoj rad u The Astrophisical Journal.

 

Drugi astronomi su došli do sličnih otkrića. Pogledajte kako u videu ispod.

 

Problem: Planetu ćemo teško uočiti

Problem je u tome što je ova planeta, ako postoji, toliko mala i toliko udaljena od Sunca da su šanse da je zaista vidimo izuzetno male. Svetlost sa Sunca, koja bi se reflektovala od nje, bila bi toliko slaba da bi je bilo teško videti čak i sa najboljim teleskopima koje imamo. Osim toga, takođe je neophodno pronaći najpogodnije vreme za posmatranje – vedru noć bez Meseca – i pravu lokaciju.

 

Možda se pitate kako je to moguće, ako možemo da posmatramo planete oko zvezda koje su hiljadama puta udaljenije od nas. Kada posmatraju ove zvezde i planete, astronomi ne koriste iste teleskope kao kada istražuju region blizu Zemlje ili naš solarni sistem.

 

Ali astronomi neće tek tako odustati. Već u narednoj deceniji biće izgrađeni novi, bolji teleskopi, koji će omogućiti bolje ispitivanje neba, piše časopis Science Alert. I tako će astronomi dobiti još više mogućnosti da dokažu (ili opovrgnu) postojanje „Planete X“.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Sredinom 20. veka veći broj naučnika je spekulisao o mogućem postojanju objekata iza planetskog regiona; jedan od njih je bio i američki astronom holandskog porekla  Kajper (Gerard Kuiper) koji je o tome 1951., postavio hipotezu. Dok je nas S.M. uveo u seriju ratova - 1992., načinjen je prvi  posmatrački dokaz - prvog QB1 – objetka u Kajpe-ronovom pojasu. Pre ovog otkrića teorije o postojanju “kometnog pojasa” iza Neptuna su smatrane za teoretski moguće, ali u isto vreme i spekulativne; nije postojao ubedljiv razlog zašto bi se formiranje planetoida zaustavilo kod Plutonove orbite. Ovaj pojas, kako je danas poznato, sadrži velik broj malih tela koja orbitiraju na samoj ivici Sunčevog sistema, iza putanje Neptuna. Usled velikog rastojanja od Sunca asteroidi u Kajperovom pojasu imaju jako mali prividni sjaj pa se izuzetno teško otkrivaju i detektuju; trenutno je poznato 2380 objekata u pojasu zajedno sa kentaurima. Problem stvaranja i u nauci (kao i drugde) počinje od "problema" - koji pokušavamo da rešimo. Ovde je "problem" kako objasniti kretanje objekata u Kajpe-ronovom pojasu? Ovi su autori ponudili hipotezu o postojanju (gravitacije) devete planete. 

Uzgred -  posmatračka astronomija je izuzetno složena. Mi smo opterećeni našim zdravorazumskim "merenjem" - kada je sistem koji se ispituje - merljiv i vidljiv golim okom. Meranja u astronomiji je odvijaju po "analogiji merdevina" - zato što nijedna tehnika ne može da meri rastojanja na svim opsezima koji se sreću u astronomiji. Umesto toga, jedan metod se može koristiti za merenje obližnjih rastojanja, drugi se može koristiti za merenje bliskih do srednjih rastojanja i tako dalje. Svaka prečka merdevina pruža informacije koje se mogu koristiti za određivanje udaljenosti na sledećoj višoj prečki.                                                                                                                

 

Zoran Stokić

25.09.2023.

Šest filmova za koje Kijanu Rivs tvrdi da bi svi trebalo da pogledaju

 

SHOWBIZ Autor: index.hr 23. sep 202320:46 Shutterstock / DFree

 

Kijanu Rivs, holivudska legenda, poznat je po nizu kultnih uloga, od Nea u trilogiji Matrix, do bivšeg plaćenog ubice Džona Vika.

 

Tokom intervjua za Esquire glumac je s čitaocima časopisa podelio listu filmova koje bi svako trebalo da pogleda i koji je prvobitno bio namenjen njegovoj prijateljici i koleginici iz trilogije Matrix, Keri En Mos, jer mu je tražila filmske preporuke, prenosi Index.hr.

Na njegovom spisku se našlo i šest akcionih klasika koji dokazuju koliko je glumčev ukus svestran.

1. Leon Profesionalac (Leon: The Professional)

2. Pobesneli Maks 2 (Mad Max 2: The Road Warrior)

3. Sedam samuraja (Seven Samurai)

4. Nikita (La Femme Nikita)

5. Rollerball

6. Loše društvo (The Bad Batch)

 

***

Komentar

***

 

Rolerbol da (ostali ne) a uz njega Bob Fosse "Cabaret" 1972., i da pročitaju Rajhovu knjigu "Masovna psihologija fašizma" ako misle da Zemlja preživi. Kada se suočio sa nacizmom Rajh je tvrdio 1933., u " Masovnoj psihologiji fašizma " - da je - razum koji afirmiše: ljubav, rad i znanje u stanju da obuzda i kontroliše iracionalno i mistično. Zatim da je razum sposoban da odigra ključnu ulogu u razvoju orginalnih načina političkog delovanja, gradeći duboko poštovanje prema životu i promovišući harmonično kanalisanje libida. Ne samo da su nacisti spalili ovu Rajhovu knjigu čim je bila odštampa nego je on odmah bio izbačen iz KPD jer su u centrali u Moskvi zaključili da je knjiga suviše kritična prema komunističkom režimu u SSSR. Rajh je tvrdio da je razlog zašto je nemački nacizam izabran umesto komunizma bio porast seksualne represije u Nemačkoj – za razliku od nešto liberalnije postrevolucionarne Rusije. Kao deca, pripadnici nemačkog proletarijata su od svojih roditelja učili da potiskuju gotovo svaku seksualnu želju i – umesto toga – trošili su zakupljenu energiju na autoritarni idealizam. Strah od revolta, kao i strah od seksualnosti, bili su ugrađeni u „strukturu karaktera“ masa. To je uticalo na iracionalnost naroda i omogućilo procvat populističke – iracionalne – ideologije. Rajh: "u početku, dete mora da se potčini strukturi 'minijaturne autoritarne države' - porodice - procesu koji ga čini sposobnim za kasnije potčinjavanje opštem autoritarnom sistemu"! Simbolika svastike, koja izaziva fantaziju primitivne scene je delovalo kroz nesvesnu psihologiju emocija pojedinaca (kolektiv), spektakularno pokazuje kako nacizam sistematski manipuliše kolektivnim nesvesnim uz podršku: represivne porodice, opscene religije, sadističkog obrazovnog sistema, partijskog terorizma, straha od ekonomske manipulacije, straha od rasne kontaminacije i dozvoljenog nasilja nad manjinama.

Zoran Stokić

24.09.2023.

 

Optička iluzija koja je izludela ljude: Vidite li treće lice na ovoj fotografiji?

 

 

 

LIFESTYLE Autor: N1 Sarajevo 23. sep 202306:42 0 komentara

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/opticka-iluzija-koja-je-izludela-ljude-vidite-li-trece-lice-na-ovoj-fotografiji/

 

Na društvenoj mreži X (donedavno poznatoj kao Twitter) pojavila se viralna optička iluzija koja skriva jezivo lice žene, a ljudi se muče kako bi ga pronašli.

Optička iluzija koja je pregledana čak 22 miliona puta prikazuje dve devojčice, jednu s plavom i drugu sa smeđom kosom, kako sede jedna do druge, a lice plave devojčice okrenuto je prema prijateljici.

Međutim, u liku devojčice s plavom kosom skriveno je lice jezive žene. Možete li ga videti?

“Začkiljite i videtćete”

Dobar deo ekipe na X-u bio je propisno frustriran pošto nikako nisu uspevali pronaći treće lice, dok je nekima to bio lak zadatak.

“Kako bi lice trebalo da izgleda? Šta propuštam?”, “Ja ne vidim ništa” i “Začkiljite i videćete”, neki su od komentara.

Oni koji su uspeli, ugledali su lik žene zastrašujućeg izgleda s bledo belim licem i tamnim očima koje blješte s leve strane slike. Skrivena je u kosi i telu plavokose devojčice i, da, lakše ju je uočiti kad znate gde da tražite, iako je to ne čini manje jezivom.

Ako se i dalje mučite, pogledajte zamućenu fotku na kojoj bi se lice trebalo jasnije videti.

Dakle, bočna strana lica plavokose devojčice čini čelo žene, dok senka u kosi i ispod brade oblikuje ženine oči. Pri dnu kose nalazi se nos, a nabor na devojčinoj majici oblikuje usta.

 

***

Komentar

***

 

https://www.youtube.com/watch?v=OPhkZW_jwc0

Jacqueline du Pre & Daniel Barenboim - Elgar Cello Concerto

 

 

Na slici bi mogle biti, na primer, Žaklin i Hilari kao lajtmotiv biografskom filmu koji u sebi krije simboliku misterije života - pogledati  film "Hilary and Jackie" - VB, 1998., režija Anand Tucker u glavnim ulogama Emily Watson i Rachel Griffiths kao violončeliskinja Jacqueline du Pré i njena sestra flautiskinja Hilary du Pré. Žaklina je u mladosti postigla trajnu mejnstrim popularnost. Uprkos svojoj kratkoj karijeri, smatra se jednom od najvećih violončelistkinja svih vremena. Njenu karijeru prekinula je multipla skleroza, zbog koje je prestala da nastupa sa 28 godina; umrla je 14 god kasnije u 42. Sa četiri godine Žaklina je čula zvuk violončela na radiju i zatražila od svoje majke „jedan od tih violončela“. Počela je sa lekcijama od svoje majke, koja je komponovala male komade praćene ilustracijama, pre nego što se upisala u Londonsku školu violončela sa pet godina,..., Od ranog detinjstva, Žaklina je učestvovala i pobeđivala na lokalnim muzičkim takmičenjima zajedno sa svojom sestrom, flautistkinjom Hilari. Od 1959., počela je da se pojavljuje na koncertima dece i mladih muzičara, uključujući sa kolegama studentima, nakon čega je usledila nastup na televiziji BBC, svirajući Lalo-ov koncert za violončelo,..., 1961, sa 16 god, Žaklina je debitovala  na pozornicama sa sonatama: Hendla, Bramsa, Debisija i Falje kao i  Bahovim komadima za solo violončelo,..., 1965, sa 20 god, je snimila Elgarov koncert za EMI sa Londonskim simfonijskim orkestrom i Sir John Barbirolli, što joj je donelo međunarodno priznanje. Ovaj snimak je postao reper za delo...

 

Zoran Stokić

23.09.2023.

 

Poznati muzički menadžer tvrdi: Hrvati su dovukli narodnjake u Hrvatsku, nisu Srbi

 

 

SHOWBIZ Autor: N1 Zagreb 20. sep 202311:27 5 komentara Izvor: N1

 

 

Hrvatski muzički menadžer i producent Zoran Škugor izjavio je u Pressingu zagrebačkog TV N1, da muzika koju danas mladi slušaju podseća na američku priču, ali da mnogi izvođači nisu pobegli od narodnjaka.

„To je de facto njujorška scena. Međutim, mnogi izvođači nisu pobegli od narodnjaka, ali su u tekstu izneli probleme njihovog godišta. Hrvati su dovukli narodnjak u Hrvatsku, nisu ga dovukli Srbi. No, ovo je sad nadogradnja. Američki rep je nasledio trep, a to je ulična tučnjava. Ovo je balkanska verzija Njujorka. No, ovo još siromašno zvuči u odnosu na Ameriku”, kazao je Škugor.

Dodao je kako produkcija mora biti skupa, i da „ne možemo proizvoditi fiću pa izvoziti BMW“. „Zato mi siromašno zvučimo“, konstatovao je gost Pressinga, a prenosi N1 Zagreb. Škugor je podsetio da je u dva albuma hrvatske dens senzacije ET, 1993. godine, uloženo 800.000 maraka. „Ja sam za te novce u fondu za privatizaciju mogao uzeti dve fabrike. Danas je bitnije biti u vrhu sistema, nego pogoditi jednu pesmu koja je blizu hita“, ocenio je hrvatski menadžer.

Država na početku rata tražila „zabavu za narod“

Škugor je otkrio i da su ga, kada je počeo rat, iz države pozvali i poručili mu da mora da postoji „zabava za narod“. „Rekli su mi da će zatvoriti sve sportske dvorane, i pretvoriti ih u izbegličke centre. Netaknute će ostaviti dvorane u Puli, Varaždinu, Zagrebu i Rijeci – gradovima gde nisu padale granate. Ja jako dobro poznajem klupsku muzičku scenu jer sam počeo s radom kao DJ te sam im rekao da nam ostaju jedino prostori disko klubova”, rekao je Škugor.

Naveo je da su u to vreme otpali hoteli, gde su se držale plesne večeri, i sportske dvorane. “Dens je nastao zbog rata, jer su samo disko klubovi bili dostupni. DJ vrti Madonu i Majkla Džeksona, nije bilo normalno da u pauzi sviraju Mišo Kovač ili Tereza Kesovija. Tad sam došao na ideju da se mora napraviti muzika koja će se obratiti mladima“, objasnio je Škugor.

Dodao je i kako posle njega koji je, kako se pohvalio, napravio novu generaciju muzičara u Hrvatskoj, nema nikoga ko može da proceni ko je talenat. „Ja sam ulagao svojim novcem, napravio sam svoju diskografsku kuću da ne moram da gubim vreme u drugim diskografskim kućama”, kazao je Škugor.

 

***

Komentar

****

 

Francuski nacionalizam doveo je do drugih nacionalizama, koji su tražili pravo da dominiraju - svaki će tvrditi da otelotvoruje "najviši koncept Duha". Za Francusku, to će biti "besmrtni principi"; za Prusku, "ideja države"; za Englesku, "ovladavanje morima"; za Rusiju, "despotski mesijanizam". Male zemlje će se ograničiti na pozivanje na svoju tradiciju, svoj folklor, pa čak i svoj  "nacionalni jezik". Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari, kompozitori... dali su se na veliki posao kreiranja zajedniče prošlosti, mitova, jezika, folklora i istorije. Ali preživljavanje države i društva je neuporedivo zahtevnije  i nije ga moguće redukovati samo na "naciju" i propagandu.  Istorija nam govori da je do sada na hiljade naroda izumrlo. Zašto su izumrli?  Imali su problem sa ispravnim zaključivanjem.  "Nacije" – su oponašale  religiju, postajući i same izvor svetog. Orao, Tri boje i Šešir u početku igraju ulogu labaruma, raspeća i mitre. Za pobožnost i novi moral, narodni pesnici i obavezna narodna prosveta će se pobrinuti za pisanje himni i katihizisa. Samo jedan primer: "kult boga Mitre" bio je ozbiljan konkurent  hrišćanstvu (obe religije slave rođenje svog Boga na dan zimske obratnice; Kult  Mitre je takođe imao "pričešće",..., Mitra je bio poštovan kao jedini Bog Suca, kao i jedini Bog Hrišćana) pa su hrišćani fantično mrzeli i razarali njegova svetilišta, tako da nije ostao kamen na kamenu; ovaj sindrom "malih" razlik tj. "slično razoriti do temelja" prešao je iz relirije u "nacije".

Zoran Stokić

22.09.2023.

 

Miša Radivojević: Prema smrti ne osećam strah, već izvesnu radost što ću pobeći sa poprišta

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 20. sep 202315:28 0 komentara

 

Uhvatio sam sebe da kada pomislim na odlazak, u meni se pojavi izvesna radost jer osećam da ću pobeći sa poprišta. Da neću morati da rešavam problem. Grize me osećanje da ostavljam svojoj deci, drugoj deci i mladima da reše problem ćorsokaka u kome smo, rekao je reditelj i scenarista Miloš Miša Radivojević.

Autor filmova „Bube u glavi“ (1970), „Dečko koji obećava“ (1981), „Una“ (1984″ i „Ni na nebu ni na zemlji“ (1994), „Kako su me ukrali Nemci“ (2011), ovogodišnji je dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“, koja mu je dodeljena na festivalu LIFFE.

Tim povodom, posle 10 godina ponovo je gostovao na jednoj televiziji i za N1 analizirao svoju višedecenijsku karijeru, osvrnuvši se prvo na naslov filma „Bube u glavi

„Od početka je sve krenulo pogrešno. Roditi se na početku velikog svetskog rata je već bio rizik. Čitav život se odvijao kroz niz neregularnosti, a vi njima tražite svoj prostor i pokušavate da se impostirate. Vremena gladi, oskudice, represije vas neminovno vode tome da menjate vlastitu sliku da biste opstali. ‘Bube u glavi’ produkt su neregularne situacije“, rekao je on.

Prvorazdredna mitomanija bila je, rekao je kroz smeh, odluka da se bavi filmom u jednoj, siromašnoj i trajno hendikepiranoj sredini kao što je Balkan.

„Prirodno je došlo do toga da moj prvi film po završetku studija bude ‘Bube u glavi’. On je moj pokušaj da govorim o ličnim iskustvima. To je bila 1970. godina u kojoj primećujem da novi mladi, poput mene, dobijaju jednu novu svest. Nema više upornosti, kontinuiteta, dispcipline, već počinje jedno pozitivno rasulo. Svet postaje vrlo dinamičan, sve se odvija mnogo brže. Za tog mladog junaka je tipično da je pomalo šizofreničan, da ne može da usmeri pažnju, a to sam primetio i kod sebe“, opisao je.

Za celu svoju generaciju kaže da su svi bili pomalo idealisti.

„Živeli smo u jednom tvrdom socijalizmu, a želeli liberalniji, demokratskiji sistem. Svi smo naginjali ka humanističkimnaukama, ka umetnosti. A to je težak put. Skoro smo na proslavi mature pravili anketu od preživelih učesnika i 90 odsto od nas birali su fakultete na koje su išli njihovi roditelji. Vrlo malo je reklo da hoće da upiše svetsku književnost, istoriju umetnosi, jezike… Morali su da upišu ono što su njihovi roditelji, a to su sve bila praktična zanimanja – lekar, veterinar, ekonomista“, naveo je.

On se opredelio prvo za filozofiju, pa onda Akademiju, na veliko razočaranje svog dede.

„Deda me u Čačku pita šta sam upisao. Ja odgovaram Akademiju, a on će oduševljeno: ‘Je li vojnu?’. Ja kažem ne, Akademiju za pozorište, radio, film i televiziju. Bilo je ‘gotovo je, stao si na trulu dasku, čitav život ćeš lepiti plakate za pozorišne predstave’…“, priseća se Radivojević.

Od svih humanističkih nauka, film je tada bio najgori izbor, kaže reditelj.

„Da biste ušli na tu kapiju filma, morali ste da imate praksu od bar desetak godina. A ako dođete u priliku da radite film, to je prvo značilo da ste sposobni za participaciju sa sistemom koji je bio nimalo nežan. Nije se moglio računati na velike slobode“, opisao je on.

To što su radili Žika, Saša, Puriša, Žilnik bila je igra sa životima“

Za nagradu koja nosi ime Živojina Žike Pavlovića zahvalan je, ali ističe da ona dolazi posle 60 godina bavljenja filmom.

„To je sjajan ishod. Seme koje posejete niče tek na kraju života. Ne žalim se, vrlo sam srećan svojim pogrešnim izborom, imao sam sjajne učitelje – od Puriše Đorđevića, Aleksandra Saše Petrovića, gledao sam filmove ‘kinoklubaša’, Žike Pavlovića i Makavejeva i došao do mlađih kolega poput Šijana, Žilnika, cele te češke škole. Meni se posrećilo na neki način, ali nikada nisam sasvim mogao da živim od filma. Od filma se nije moglo živeti, ukoliko niste režimski reditelj, jasno opredeljeni da pravite filmove koje vam kažu da pravite“, rekao je.

Sada, u penziji, otvorila mu se konačno jedna nova mogućnost, dodao je. „Više nema filmskog negativa, koji je uvek bio najskuplji u filmu i za koje novac niko nije hteo da vam da ako niste ili režimski reditelj, ili jako darovit. Nekada sa velikim čuđenjem primećujem svoje godine. Da li je moguće da sam vodeći tako komplikovan život došao na prag 84. i da mi pada na pamet da i dalje radim? Ali sada konačno mogu da snimam film telefonom, niko ne može da me ucenjuje i to je sjajna situacija. Imamo telefon i možemo da snimimo film“, rekao je Radivojević.

Više je vremena, dodaje, proveo u filmu, nego u životu.

„Ovo što sam pomenuo za Žiku, Sašu, Purišu, Maka, Žilnika – nezamislivo je šta su oni doživeli na tom putu da bi došli do sintagme ‘crni film’. To je takav rizik bio, zaista igra sa vlasititim životom. Nije da se plašite da će neko da vas likvidira, jer ste napravili film o vremenu u kome živite, već je sam otpor opštoj slici bio ogromna hrabrost. Svaki dan ste bili na ivici provalije – da bude sklonjeni, diskriminisani ili možda prećutani“, kazao je on.

Naveo je primer uporavo Živojina Žike Pavlovića, čije ime nosi nagrada koju je nedavno dobio.

„Uvek pominjem tu ‘Zasedu’ Živojina Pavlovića 1969. godine u Puli. Pojavi se film koji je toliko subverzivan, koji je u stanju da promeni vašu percepciju života – ali ide u salu, ne može u Arenu pred 10.000 gledalaca, ne pokazuje se titl na Brionima…“, prisetio se.

Za sebe skromno kaže da se „provlačio“.

„Bio sam mlađi od njih, nisam pripadao toj generaciji. I ja sam bio na ivici provalije. Nikada nisam razmišljao o karijeri. Sad kad razmišljam o tome, više sam sebi kvario igru. Obučio sam sebe da pravim jeftin film. Ne bih umeo da napravim film za 10 miliona dolara. Ne bih pristao na to, umro bih od straha da ću potrošiti toliko novca, a da neću napraviti nešto što tome odgovara. To je strašno osećanje“, rekao je.

„Ljudski rod je izneverio svoju šansu, sva zadovoljstva su nam oduzeta“

Miša Radivojević kaže da na pragu 84. godine neminovno razmišlja o smrti, ali je se ne plaši.

„Kada sam bolovao od virusa, rekao sam sebi da je došao kraj, ali u redu je. Dopala mi se činjenica da se nisam preterano prepao. Posle sam razmišljao zašto nisam uplašen pred činjenicom da je moje vreme isteklo. Uhvatio sam sebe da kada pomislim na odlazak, u meni se pojavi izvesna radost jer osećam da ću pobeći sa poprišta. Da neću morati da rešavam problem. Grize me osećanje da ostavljam svojoj deci, drugoj deci i mladima da reše problem ćorsokaka u kome smo. Ne mogu više da se borim, ne mogu da ‘uzmem pušku i odem u šumu’. Osećanje da odlazim nije prirodan strah od smrti, već i izvesna nada jer ne mogu više da pomognem“, rekao je on.

Radivojević je stava da je čitava planeta u problemu,

„Ljudski rod je izneverio svoju šansu, nemamo šansu za neki duži opstanak i divnu, vedru budućnost. Mislim da smo na putu bez povratka. Nikakva katastrofičnost – to je moje lično osećanje. Milo mi je što se izvlačim iz te situacije, ali ne mogu da budem preterano ljut na vlastitu sredinu, jer je ceo svet u užasnoj situaciji“, kaže.

Sva zadovoljstva su nam oduzeta, ističe.

„Ne možemo više ni da poželimo lep obrok ili dobru cigaru, fino piće bez osećanja da je juče poginulo 2.000 u zemljotresu, da milioni dece umiru bez vode, da svet ulazi u ratove. Oduzeta su nam najvažnija zadovoljstva, jer ne mogu da uživam znajući da ogroman broj ljudi strašno pati. Ako imam neke skrivene poroke, radim to nasamo. Osećam potrebu da se zatvorim u mali prostor, da bih imao mali lični luksuz. To je strašno osećanje“, smatra.

Jeste da to jednim delom solidarnost sa ostatkom sveta, ali uništen nam je put ka sreći, ističe.

„Ne mogu više da se smejem slatko, više ne trpim ni komedije. Čitava kinematografija ide u predele zabave, hajde da se zabavimo, što brže, što radosnije, dosta nam je problema. To je strašno, ne možete ništa naučiti smejući se i gledajući šarade. Ljudsko biće ne može da sazri ako se ne suoči sa dosadom. Strašno je pročitati delove Hegela, Dostojevskog, Tomasa Mana, Andrića, Crnjanskog. Dosadno je ponekad čitati te jako važne stvari. A svet beži od dosade. Sve što iole preti dosadom se briše, a do dosade se dolazi kroz napor. Ako ne čitate u knjizi neku frazu pet šest puta, ne možete doći do istine. A svet je ušao u zabavu, film je ušao u zabavu i ja tu nemam šta da tražim“, zaključio je.

 

***

Komentar

***

 

https://www.youtube.com/watch?v=p2r41K3OaBg

Hippolyte et Aricie : Act 2 "Qu'à servir mon courroux" [Pluto, Chorus]

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=osd2ac-raR0

JP Rameau | Hippolyte et Aricie - Act II Scene V "Trio des Parques"

 

Ovo o čemu govori Radivojević u operi je uspešno predstavio, na primer, Ramo u "Hippolyte et Aricie" : Act 2 "Qu'à servir mon courroux tout l'enfer se prépare!" [Pluto, Chorus]. Uzgred: Pluton je u rimskoj mitologiji bog podzemnog sveta - u trodelnoj podeli suvereniteta nad svetom -  pri čemu je njegov brat Zevs vladao nebom, a njegov drugi brat Posejdon je bio suveren mora. Opera (započela svoj hod 1597.) je pre - filma - u sebi spojila sve umetnosti; služila je socijalizaciji (afirmišući vrline i znanje) "dobri momci uvek pobeđuju loše momke". Film (mali broj umetničkih filmova ostaje na mediskoj margini)  današnjice zajedno sa savremenim medijima umesto ka evoluciji vodi nas ka involuciji - "loši momci pobeđuju" (u Srbiji su pobedili daleko pre svih u Svetu)!

 

Zoran Stokić

20.09.2023.