Cvetni sat Carla Linnaeusa kao metafora života

život omogućuje sinhronicitet spoljašnjeg i unutrašnjeg časovnika

 

 

Šteta što Salvador Dali, kada je 1931., slikao svoju "postojanost memorije" (Les Montres loups) nije bio upoznat sa idejama "cvetnog časovnika" 1751., Karla Linea – jer je mogao i "cvetni sat" – kao metaforu postojanosti (života) - aranživati na svojoj slici kao kontrast mehaničkim časovnicima i ostali fizičkim. Dali je svoje brojne uspele nadrealističke kreacije, stvorio proučavajući stare majtore slikarstva Boša,Vermera i druge - kao što su i njegovi brkovi varijacija Velaskezovih brkova; takođe je pratio novosti iz nauke – čak i  kvatne fizike. Ali mu je promakla praideja "biološkog autonomnog sata" koju su počeli da razvijaju: Francuski naučnik Jean-Jacques d'Ortous de Mairan,  Carl Linnaeus,  Julien-Joseph Virey i &. De Marijan je bio na korak do toga  da otkrije cirkadijalni ciklus, vršeći eksperimente  sa biljkom iz tropske Amerike "Mimosa pudica" koja na razne podržaje sklapa svoje listove; mimozu je izložio stalnom mraku i pratio ponašanje (težište kod njega je još uvek na tome da je to egzogen proces). Zato se "dedom" cirkadijalnih unutrašnjih ritmova može smatrati Virey, on 1814., u svojoj doktorskoj tezi uvodi ideju - "živog sata" (proces je endogen  - unutrašnji)  - govoreći o ritmičkim fluktuacijama kod biljaka – razvio je teoriju, nakon čega je usledio eksperiment, ma koliko primitivan, iz kojeg je izveo zaključke i postulirao mehanizam (živi sat) koji će se kasnije pokazati tačnim; rumunski prof Franc Halberg, na primer, je jedan od "očeva" hronobiologije 1960 (skovao pojam – "cirkadijan"). Do 1970., mnogi biolozi su još uvek osporavali sposobnost organizama da autonomno mere vreme. Međutim baš tad je otkriven - centralni sat (na maloj površini hipotalamusa) - kod sisara i prvi "gen" za sat (u Drosophila), što je razuverilo skeptike i definitivno rešilo debatu. Do tada, mora se priznati, biološki sat je bio malo više od koncepta.

 

*

 

Prirodnjak Karl Line je tokom niza godina primetio da se cvectovi mnogih biljkaka povremeno otvaraju i zatvaraju a da su ta vremena varirala od vrste do vrste. Poređane u nizu - otvaranja - cvetova tokom dana, činile su – najlešči prorodni časovnik - orginalni cveti sat -  Horologium Florae - kako ga je Line nazvao u svojoj Philisophia Botanica. Prirodnajci su u 19 veku u svojim botaničkim baštama sa manje uspeha pokušavali da naprave repliku Lineovog sata – koristeći se njegovim sortama cveća. Problem je bio u tome što nisu uračunali geografsku širinu i dužinu Upsale i pozicije svojih botaničkih bašta i pravili "korekcije" (što ste južnije od Upsale kasnije tokom dana će se biljke otvarati i zatvarati i tsl). Takođe trebalo je preračunati razlike u temperaturi, vlazi, neke sorte ne uspevaju u svakoj bašti na Zelji i tsl.

 

 

*

 

Svaki biološki proces u telu koji se ponavlja u periodu od približno 24 sata i održava ovaj ritam u odsustvu spoljašnjih stimulansa smatra se - cirkadijalnim ritmom. Veruje se da je suprahijazmatsko jezgro mozga ili unutrašnji pejsmejker, odgovorno za regulisanje bioloških ritmova tela, pod uticajem kombinacije unutrašnjih i spoljašnjih znakova. Da bi se održala sinhronizacija sat-okruženje – "zeitgebers" (termin iskovao jedan od osnivača hronobiologije Jürgen Aschoff) - indukuju promene u koncentracijama molekularnih komponenti sata do nivoa koji je u skladu sa odgovarajućom fazom u 24-časovnom ciklusu. Nizvodno od satova su njihovi „izlazi“: biološki procesi čiju periodičnost i vremenski poredak kontrolišu, sve do nivoa ponašanja. Na molekularnom nivou, generalno uključuje dva tipa mehanizama: transkripcioni (regulacija transkripcije gena, na nivou DNK, odnosno njihova kopija u obliku RNK glasnika) i post-transkripcioni (regulacija koraka koji se nalaze nizvodno od transkripcije).

 

Zoran Stokić

31.10.2023.

 

Slavoj Žižek za Danas: Zašto je moj govor u Frankfurtu bio prekidan?

 

SVET Autor: Danas 29. okt 202317:43 N1

 

Rečenicom Ludviga Vitgenštajn, austrijsko-britanskog filozofa: „O čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati“, započinje Slavoj Žižek svoju belešku za Danas, povodom njegovog govora na sajmu knjiga u Frankfurtu, koji je u javnosti izazvao različite reakcije.

Njegov autorski tekst za Danas prenosimo u celosti:

Moj govor na ceremoniji otvaranja Sajma knjiga u Frankfurtu dva puta je prekinuo Uve Beker, nemački državni sekretar za evropske poslove i poverenik za antisemitizam, a onda je izazvao lavinu napada na mene – zašto?

Najpre, neke činjenice o mom govoru. Prvo sam napisao potpuno drugačiji govor, ali dan-dva nakon napada na Hamas kontaktirao me je Jurgen Boos, direktor sajma knjiga u Frankfurtu, koji je tražio da u svom govoru pomenem i rat. (Verovatno se očekivalo da se samo pridružim horu svih onih koji izgovaraju bezuslovnu podršku onome što radi Država Izrael.)

Novi govor je unapred poslat slovenačkim organizatorima i Frankfurtu (uključujući i Boosa) i predložen mi je da promenim neke formulacije (što sam i uradio)… Ukratko, u mom govoru nije bilo nikakvog iznenađenja: zainteresovani su bili upoznati sa tim.

Zašto onda napadi na mene?

REUTERS/Mohammed Salem

Trebalo mi je neko vreme da to shvatim: ne zato što sam bio previše ekstreman, već upravo zato što sam bio veoma uravnotežen i umeren – strah je bio da bi takav pristup mogao da zavede neke koji osciliraju u svojoj punoj podršci Izraelu da vide i palestinsku patnju. Lako je osuditi nekoga ko skandira „Smrt Izraelu“, mnogo lakše nego nekoga ko bezuslovno osuđuje napad Hamasa i skreće pažnju na njegovu pozadinu. Plus ono što je iznerviralo moje kritičare je to što sam citirao (pozitivno) isključivo jevrejska imena (Moše Dajan, Simon Vizental, Marek Edelman…).

*

Pročitati ceo tekst (ovde je samo početak tog teksta) u, na primer:

https://n1info.rs/svet/slavoj-zizek-za-danas-zasto-je-moj-govor-u-frankfurtu-bio-prekidan/

 

***

Komentar

***

 

Tipično za komuniste, pate od apsolutne istine i nepogrešivosti; kilometarski tekst da nam pokaže kako je bio u pravu. Hrišćanski "aposlutizam - vera u apsolutnu istinu – rat u ime tog apsoluta" se preneo na komunizam i nacionalizam. Kada se posle Francuske revolucije pojavila nacionalna država i oni su pokušavali da je stvore. Da na planu spoljne politike postoji "pravda" i "pravednost" desilo bi se odavno sledeće: Svet bi im u tome, da stvore državu, pomogao, zašto? Jer su im kroz dugu istoriju zapravo svi "dužnici"! Jevreji su pretrpeli brojne pogrome u Egiptu, Vavilonu, Rimu,Vizantiji,..., carskoj Rusiji i u Evropi što se na kraju pretvorilo u Aušvic  i &. Da će stvari po Jevreje krenuti loše videlo se prvi put jasno u tri rasprave Klinija; a na četvrtom luteranskom saboru 1215. hrišćanskim vladarima je naloženo da moraju Jevreje obeležavati komadom crvene okruglaste tkanine prišivene na odeću (preteča žute zvezde). Oduzeto im je pravo da poseduju zemlju, čak i da budu zemljoradnici, te da budu zanatlije većine zanata, mogli su se baviti trgovinom, medicinm, bankarstvom. Inkvizicija, lomače, progoni, mržnja...korišćena je svaka prilika da se proglase krivim – za: krstaške pohode, pojavu kuge, pojava tri mala ledena doba...To je izgledalo uglavnom ovako: na Vartolomejevu noć 1349., u Kelnu ljutita rulja ušla je u jevrejsku četvrt i ubila većinu stanovnika... Srednjovekovno hrišćansko društvo je, korak po korak, stvorilo - antijudeizam - u Evropi koji je od Ernsta Haeckela, 1900., prerastao u rasizam. Hiljadu godina u Evropi, Aziji, Africi, štampaju se antisemitski panfleti, a najveći je „Protokoli sionskih mudraca“ (opisuje jevrejsku zaveru da se zavlada svetom) 1903., delo Ohrane, ruske tajne policije. Svet na čelu sa velikim silama, koje sada imaju pravo veta u UN (a pre toga u Ligi Naroda) su napravile Gordijev čvor, kada su dopustile da se njihova država locira tu gde je sada. Zato se može kazati da tu decu Palestine ubija taj "Gordijev čvor" - koji je SVET stvorio (svojim činjenjem i ne-činjenjem) - nisu ga PRIMARNO stvorili Jevreji ni Palestinci.

Zoran Stokić

29.10.2023.

      Film i "Ubistva pod cvetnim mesecom": Zbog čega se Martin Skorseze plaši za budućnost filma

 

 

Veliki filmski autor je ponovo među nama sa trilerom "Ubistva pod cvetnim mesecom" (Killers of the Flower Moon) - u razgovoru za BBC on priča kako je uspeo da pronađe najsjajniju zvezdu novog filma i o stanju u filmskoj industriji.

 

IZVOR: BBC SUBOTA, 28.10.2023. | 13:09  Getty Images

 

U predvečerje premijere njegovog novog filma, vestern krimi drame"Ubistva pod cvetnim mesecom" (Killers of the Flower Moon), veliki američki filmski stvaralac Martin Skorseze i ja sedimo u hotelskom apartmanu sa pogledom na Central park i jadikujemo nad stanjem savremenih holivudskih filmova. U opširnom intervjuu za BBC, on za aktuelnu bujicu blokbaster franšiza kaže: "Nije to za mene… Što sam stariji, imam sve više problema da organizujem gde da provodim vreme. Uz ove filmove to ne mogu".Radi se o sentimentu iskazanom u često citiranom intervjuu koji je Skorseze dao pre četiri godine za magazin Empajer i u kojem je istakao da Marvelovi superherojski filmovi više podsećaju na "zabavne tematske parkove" i da to "nisu filmovi".

Danas, u razgovoru za BBC, setno se priseća prošlosti u kojoj su veliki filmski studiji proizvodili "ozbiljna dela, čak i ozbiljne komedije". "Hoću da kažem da je novac sada u franšizama i u akcionom žanru i da će tu i da ostane".Po istom principu, kaže i da nezavisni filmovi - u kojima umetnost i dalje cveta - ne dobijaju tretman kakav zaslužuju. "Želimo da ovakvi filmovi budu veliki. Želimo da te filmove vidi što više gledalaca", kaže on.

"Le Doulos": Nasilan francuski film koji je inspirisao Tarantina i Skorsezea

Taksista - film u koji niko nije verovao, a postao je klasik

Da li je Felinijev film 8 ½ toliko kul da mu u istoriji nema premca

Da li je Ingmar Bergman najveći režiser svih vremena

Sam Skorseze nikada nije bio veliki igrač u sistemu velikih studija, ali Ubistva pod cvetnim mesecom su na neki način redak primer visokobudžetnog "ozbiljnog filma", za koji on sam kaže da je u nestajanju. Radi se epskoj, tri i po sata dugačkoj adaptaciji knjige Dejvida Grena Ubistva pod cvetnim mesecom: Ubistva u narodu Osejdž i rađanje FBI-a. U glavnim ulogama su Skorsezeovi pouzdani glumački asovi Robert de Niro i Leonardo Dikaprio. Film prati seriju ubistava članova ove domorodačke zajednice tokom 1920-ih godina u Oklahomi. Ovaj slučaj je u to vreme bio poznat pod nazivom "Vladavina terora" i tokom njega su beli uljezi, koji su pokušavali da prisvoje naftu koja se nalazila ispod zemlje naroda Osejdž, ubili više od 60 Indijanaca.

To je prvi Skorsezeov vestern, ali je u isto vreme i kriminalistička drama i njegov tipičan film sa mačo muškarcima i nasiljem, koji su odavno postali obeležje njegovog opusa. Njegovi raniji filmovi, koji su se, između ostalih, bavili njujorškim gangsterima, bili su priče o likovima koji su bili motivisani na sličan način kao i beskrupulozni biznismeni iz filma Ubistva pod cvetnim mesecom. Skorseze to objašnjava ovako: "Odrastao sam uz ulično nasilje, organizovan kriminal, bilo je tu puno ljudi koji su činili neke ružne stvari. Tako da u ovoj priči imamo sve to, od pljačke nečije radnje, pa sve do brisanja kompletne jedne nacije, domorodačke nacije".

Ekipa filma 'Ubistva pod cvetnim mesecom' na Filmskom festivalu u Kanu/PA Media

Ovih dana mnogi holivudski blokbasteri, naročito filmovi koji su delovi franšiza, ne uspevaju da pruže osoben narativ. Iako je i sam Skorseze s vremena na vreme bio reditelj-za-iznajmljivanje, on je obično pravio filmove na svoj način, filmove koji odslikavaju njegov stil. On istinski vrednuje kinematografiju u kojoj je umetnički pečat stvaraoca dominantan. Čini se da je Skorseze isterao svoje sa filmom Ubistva pod cvetnim mesecom. Epl je u produkciju filma uložio oko 200 miliona dolara, ali reditelj i dalje tvrdi da su ga ostavili na miru. "Može se reći, 'Pa, to je zbog toga ko si i šta si, a ja sada imam 80 godina'. Tako da sam bio omogućen da snimam, a da mi niko ne diše za vrat… Ako je neko to i radio, bio je vrlo tih", kaže on. Skorseze je retka zverka u današnjem američkom filmu, jer kao reditelj pravi epske filmove na potpuno zaseban način. Nedavno su Kristofer Nolan sa Openhajmerom i Greta Gervig sa Barbi, slično Skorsezeu, trijumfalno predstavili nove visoko-budžetne filmove koji takođe nose snažni lični pečat, ali to su samo izuzeci.

Zašto je film "Kad jaganjci utihnu" feministička priča

Sekretarica: Kako je ova nastrana sado-mazo romansa postala filmska znamenitost

Zašto je Merilin Monro filmska ikona koju najmanje razumemo

Dejzi Džouns i šestorka: Razuzdana priča o rokenrol ispadima

Vrli novi filmski svet

Reuters

Osamdestogodišnji Skorseze zna da se on i druge filmadžije suočavaju sa izmenjenim ambijentom u kojem se posete bioskopima još uvek nisu vratile na one nivoe iz perioda pre kovida. U slučaju prikazivanja njegovih filmova u Americi, on mora da se bori i sa podeljenim i politički polarizovanim društvom. Takođe, u vremenu kada se posebna pažnja vodi o tome ko je i na koji način predstavljen na filmskom platnu, Skorseze je morao posebno da povede računa prilikom izlaganja priče o ubistvima u zajednici Osejdža. On je bio odlučan u tome da domorodački likovi imaju dodatnu težinu u filmu Ubistva pod cvetnim mesecom. I zaista, dušu njegovog novog epskog filma ne čine beli ljudi koje igraju Robert de Niro i Leonardo Dikaprio, već Indijanka koju igra Lili Gledstoun. O njenoj ulozi se naveliko priča. Skorseze je primetio u filmu Keli Rajhard Certain Women iz 2016. godine.

"Video sam to lice, video sam njene oči i rekao: 'To je to, zaista je interesantna'", priseća se on utiska koji je ostavila na njega. U predstojećoj trci za Oskara, Gledstoun se pominje kao prva domorodačka glumica koja će biti nominovana za najbolju žensku ulogu na dodeli nagrada filmske akademije. Iako Skorseze ima izuzetnu reputaciju, nema garancije da će Ubistvo pod cvetnim mesecom trijumfalno završiti svoj bioskopski život u smislu komercijalnog uspeha na blagajnama. U vreme kada je Skorseze bio u zenitu, tokom 1970-ih godina, filmovi poput Kuma su bili sposobni da ujedine publiku širom planete. Skorseze sumnja da da filmovi i dalje imaju takvu moć u okupljanju publike. "Nisam siguran, ali možda je tako nešto i ostvarivo", kaže on."Možda grešim, ali problem je u tome što je filmski ambijent fragmentiran. Filmovi se prave za određene grupe ljudi, filmove koji su određeni rodno ili seksualno i tako dalje.

"Filmovi bi trebalo da budu filmovi, da se bave svima. Misija 'spasavanja' istorije filma

U tako nesigurnim filmskim vremenima, Skorseze je više nego ikada angažovan u očuvanju naše celuloidne istorije, kao i u njenom obnavljanju.On je 1990. godine pomogao u stvaranju Filmske fondacije, organizacije posvećene očuvanju filma - od osnivanja, ova organizacija je učestvovala u restauraciji više od 1000 filmskih dela. Među njihovim nedavnim trijumfima je i restauracija prvog crnog britanskog filma pod nazivom Pressure, ostvarena u saradnji sa Nacionalnim arhivom Britanskog filmskog instituta. Film je premijerno prikazan 1976. godine, a režirao ga je ser Horas Ove, koji je pre mesec dana preminuo. Svetska premijera restauriranog filma Pressure je održana 11. oktobra, paralelno u Londonu i na Njujorškom filmskom festivalu. Poredeći stare filmove sa drevnim knjigama, Skorseze veruje da oni moraju da budu sačuvani. "Ti filmovi nam daju… Oni predstavljaju nas i ono što smo nekada bili, pokazuju kako smo se menjali, pokazuju dobre stvari, naše sramote - sve to ne sme da bude ćušnuto pod tepih."

Šta je sledeće?

Skorseze ovog meseca puni 81. godinu, ali i dalje postoje filmovi koje bi voleo da napravi. U procesu odlučivanja u kojem bi smeru trebalo da investira svoju energiju, on se priseća saveta legendarnog iranskog reditelja Abasa Kijarostamija. "Pogledao me je i rekao: 'Nemoj da radiš ono što ne želiš da radiš. Jednostavno, nemoj'. I ja tačno znam na šta je mislio". Reditelj veteran u stvari ovih dana na pravljenje filmova gleda veoma pragmatično. "Sve se svodi na to šta stavljaš u kadar, gde da postaviš kameru i da preostalo vreme potrošiš na pripovedanje priče koju želiš da ispričaš. Koja je cena toga?" Većina kritičkih prikaza filma Ubistva pod cvetnim mesecom slaže se u proceni da je ovo priča koju je trebalo ispričati. Jedan od takvih filmskih kritičara, Pit Hemond iz Dedlajna, otišao je toliko daleko da je film nazvao 'znamenitim filmskim dostignućem' i presudom sa kojom će se mnogi složiti - da je ovo poklon koji stiže pred kraj karijere jednog od najistaknutijih američkih reditelja. Film 'Ubistva pod cvetnim mesecom' prikazuje se i u bioskopima u Srbiji. 

 

****

Komentar

****

 

Oduvek se lagalo, ali nikada toliko i tako masovno. Film je tome bitno doprineo. Samo jedan primer, Formanov kultni film (brilijantan) "Amadeus" ali baziran je na dvostrukoj neistini: istorijskoj, muzikološkoj (i Salijeri je muzički genije!). Iako je Forman filmska ikone ne odobravam mu ubistvo Salijerija kao čoveka i kompozitora – morao se zadovoljiti "anonimnim" likom. A Holivudski studiji koji vrve od cenzora, ovo nisu ni primetili, nije primetila ni kritika u svetu. Lažni moral - najbolje pokazuje i to što su cenzori "izbaciviali filmske poljubce" iz brojnih filmova ali gle "morala" - bilo koja vrsta destruktivnog nasilja im nije smetala. Film umesto da je ostao (sedma) umetnost  postao je privredna grana za zgrtanje novca bez bilo kakvih moralnih skrupula. Koje su nenameravane posledice "razuzdanog" - ničim ograničenim - filmom? 

Umetnost je mimeza – oponašanje – imitacija – umetnost nije nikakv izveštaj o stvarnosti, nego je prikazivanje neke (primerene) mogućnosti, koja bi mogla biti stvarnost ali kao ni pesništvo i & nije stvarnost. Za ljude je "budućnost" uvek otvorene – nije predvidljiva – to nas tera da se razvijamo – to je preduslov našeg opstanka. Međutim  "neobuzdani" filmovi nas vode u involuciju. Prvi put u istoriji Homo sapijensa se dogodilo to da je – filmski svet, virtuelni sajber-svet, POSTAO STVARAN - mediji su stvorili - stvaran svet (ne mimezu) - u kome nema neizvesne budućnosti - i nove generacije više nisu u stanju da mu se OTRGNU (počeli su da oponašaju taj POTURENI "stvarni svet") – tako one gube orjentaciju i kompas za kretanje u stvarnom svetu.

Zoran Stokić

29.10.2023.

 

Naučnici otkrili da spermatozoidi prkose zakonu fizike

 

SCITECH Autor: N1 Zagreb 27. okt 202322:54 Shutterstock

 

Naučnici su došli do otkrića da kretanje ljudskih spermatozoida prkosi jednom od Njutnovih zakona kretanja.

Sa svojim repovima poput biča, ljudski spermatozoidi se kreću kroz viskozne tečnosti, naizgled prkoseći Trećem Njutnovom zakonu kretanja, odnosno Zakonu akcije i reakcije, pokazala je nova studija.

Kenta Išimoto, matematičar na Univerziteta Kjoto, i njegove kolege istraživači istraživali su ove nerecipročne interakcije u spermatozoidima i drugim mikroskopskim biološkim plivačima, kako bi otkrili kako klize kroz materije koje bi, u teoriji, trebalo da se opiru njihovom kretanju.

Kad je Isak Njutn 1686. osmislio svoje danas poznate zakone kretanja, pokušao je da objasni odnos između fizičkog objekta i sila koje na njega deluju s nekoliko zgodnih načela za koja se, kako se pokazalo, ne moraju nužno primenjivati ​​na mikroskopske čestice koje se migolje kroz lepljive tečnosti.

Njutnov treći zakon može se uprostoti rečima da svaka akcija izaziva svoju jednaku i suprotnu reakciju. Zakon označava posebnu simetriju u prirodi, gde suprotstavljene sile deluju jedna protiv druge. U najjednostavnijem primeru, dve kuglice jednake veličine koje se sudaraju dok se kotrljaju po tlu preneće svoju silu i odbiti se na osnovu ovog zakona.

Međutim, priroda je haotična i ova simetrija nije primenjiva na sve sisteme. Takozvane ne-recipročne interakcije pojavljuju se u neposlušnim sistemima kojE čine ptice okupljene u jatu, čestica u tečnosti i plivajući spermatozoidi.

Oni se kreću na način koji prikazuje asimetrične interakcije sa životinjama iza njih ili tečnostima koje ih okružuju, stvarajući rupu za jednake i suprotne sile da zaobiđu Njutnov treći zakon, piše „Sajens alert“.

Budući da ptice i ćelije stvaraju vlastitu energiju, koja se dodaje sistemu svakim zamahom njihovih krila ili mahanjem repa, sistem je potisnut daleko od ravnoteže i ista pravila ne važe.

Išimoto i kolege su analizirali eksperimentalne podatke o ljudskim spermatozoidima i modelirali kretanje zelene alge Chlamydomonas. I jedno i drugo plivaju pomoću tankih, savijenih flagela koje štrče iz tela ćelije i menjaju oblik ili se deformišu kako bi terali ćelije napred.

Visoko viskozne tečnosti obično bi raspršile energiju flageluma, sprečavajući spermatozoid ili jednoćelijsku algu da se uopšte više kreću. Pa ipak, nekako, elastične flagele mogu da pokrenu te ćelije bez izazivanja odgovora iz okoline.

Istraživači su otkrili da repovi spermatozoida i flagele algi imaju „čudnu elastičnost“, što omogućava ovim fleksibilnim dodacima da se vrte bez mnogo gubitka energije.

Ali ovo svojstvo neobične elastičnosti nije u potpunosti objasnilo pogon valovitog gibanja flagele.

Nalazi bi mogli da pomognu u dizajnu malih, samosastavljajućih robota koji oponašaju žive materijale, dok bi se metode modeliranja mogle koristiti za bolje razumevanje osnovnih načela kolektivnog ponašanja, dodaje tim.

 

***

Komentar

***

 

"Naučnici"? Da nije tragično bilo bi komično (!)

Eksperimentali zakoni ima svoj život nezavisno od teorija; "aksiome" su vezane za "jednu" teoriju i nemaju svoj nezavistan život. Ništa pogrešnije nego Njutnove - aksiome - zvati "zakonima prirode". Aksiome nije moguće logički redukovati na elementarne iskaze iskustva! Jedan, pak,  eksperimentalan zakon (na primer, Bojl-Mariotov; Omov i tsl) izražen je jednim iskazom i, za razliku od aksioma, uvek ima određeni empirijski sadržaj, koji se u principu može kontrolisati svedočanstvom dobijenim posmatranjem. Klasa činjenica koja se objašnjava jednim esperimentalnim zakonom, međutim, vrlo je uska. Samim tim ukazala se potreba za konstruisanjem organizovanih sistema - teorija. Teorije mogu bolje da generalizuju naše iskustvo. Zadatak aksioma je da ustroje “apstraktni račun, koji predstavlja logički skelet (teorijskog) sistema i da  ‘implicitno definišu‘ onovne pojmove sistema” – metajezik koji je vidljiv samo duhovnim okom. Tvorci hipotetičko-deduktivnih teorija u fizici su nalik biolozima i lekarima – a njihove su teorije nalik ŽIVIM ORGANIZMIMA – deluju kao celina, daju predviđanja budućih stanja fizičkog sistema. Teorije ne opisuju prirodu direktno - već opisuju ponašanje idealizovanih sistema; oni se tek naknadno, u “povratnoj sprezi”, koriste za predviđanje stvarnih zbivanja u prirodi. Kada teorija nije u skladu sa određenim brojem činjenica zamenjujemo je novom teorijom, ali ni u principu nije moguće kazati za taj neuspeh je kriva ta i ta aksioma.

Zoran Stokić

28.10.2023.

 

Psiholog Baucal objašnjava zašto se u politici ponašamo kao „idioti“, a ne kao građani

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 27. okt 202318:56 Izvor: N1 Beograd

 

 

U privatnom životu se većina ljudi ponaša tako da donosi racionalne odluke, ali kada su u pitanju politika i društveni život ne ponašamo se kao pravi građani, već pre kao narod s pater familijasom na čelu ili kao idioti u starogrčkom smilsu reči, rekao je Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Baucal na primeru izbornog inženjeringa i dodavanje ljudi u biračke spiskove na određenoj teritoriji kaok bi se namestili rezultati, objašnjava bi kada saznamo za tako nešto trebalo da se ponašamo kao u privatnom životu i kažemo da to ne može tako i da onog ko je za kormilom treba menjati.

„Oni koji rade takve stvari treba da budu pod prismotrom i kontrolom građana da će izgubiti tu poziciju kada ih uhvate. Kod nas je sve to normalizovano“, objašnjava Baucal.

On napominje da kao građani nismo baš pravi građani i da nismo uspeli da stvorimo osećaj šta znači biti građanin.

To je ozbiljna uloga koja znači da učestvujemo u životu zajednice i određujemo ko u naše ime upravlja institucijama, rekao je profesor.

Naš odnos prema tome uporedio je sa pijacom na kojoj uvek kupujemo pokvarene jabuke od najglasnijeg prodavca i onda dođemo kući i žalimo se kako smo ponovo kupili pokvarene jabuke.

„Predsednik države kao da je uzurpirao celu pijacu, ne dozvoljava nikome da promoviše svoje jabuke. Kada bismo videli to u svakodnevnom životu pobunili bismo se. Na nivou društva kako da imamo utisak da nas se to ne tiče i da nema uticaj na naše živote, a na žalost ima“, rekao je Baucal.

Od građana se često čuje da neće da se mešaju u politiku, da ih to ne zanima, da ne mogu ništa da promene i da je to tako oduvek.

Gost Dana uživo podseća na starogrčko izvorno značenje reči idiot, prema kojem je to osoba koja vodi računa samo o privatnim stvarima.

„To je bilo prvobitno značenje zato što razuman čovek razume da odluke na nivou zajednice imaju velike posledice po njegov privatni život. Ako ne vodite računa ko donosi odluke i kako, vi ste u tom starogrčkom smislu idiot jer ne vodite računa o stvarima koje određuju vaš život, rekao je profesor psihologije.

„Glasaću za tebe kad pobediš“

Profesor psihologije objašnjava da iza stare anegdote, prema kojoj je jedan srpski seljak opozicionom političaru rekao da će glasati za njega kada pobedi na izborima, stoji teška istorija i malo prilika da naučimo šta je demokratija.

„Kod nas istorijski nismo imali mnogo prilika da naučimo šta je demokratija. Osećamo se i dalje kao da smo pripadnici narpoda, neke organske celine. Kao u patrijarhalnom društvu, ima neki paolitičar koji je pater familijas i on će da donosi najbolje odluke za našu porodicu. Taj pater familijas je bio blisko povezan sa nama i imao je interes za članove porodice i odgovornost. Političar nema takav odnos prema nama i vidimo u šta se pretvara taj model vladavine. Da intstitucije rade za jedan mali broj privilegovnih članova stranke. Najveći boj članova ne profitira, oni moraju mnogo svog vremena da potroše da promovišu stranku, lepe plakate, nadajući se da će i oni dobiti nešto, ali je realno da se dobit deli u malom krugu ljudi“, kazao je sagovornik N1.

Govoreći o korupciji i ogromnoj količini novca koji se na taj način razdeli među malim brojem privilegovanih, Baucal kaže da sve to vidomo ali bežimo od toga.

Kada su u pitanju izbori, i odluka ljudi da glasaju protiv nečega, a ne za neku opciju, profesor psihologije kaže da to nije ništa drugačije od odlaska u prodavnicu gde kupujete proizvod koji je optimalan, a ne koji je idealan.

„Biranje protiv je isto ok. Sa ovom trenutnom vlašću znamo da je svaki sektor života gori nego što je bio, i to nije stvar ideologije. Mi ovde biramo između nenormalnog i šanse da počnemo da gradimo nešto što je normalno“, ukazao je profesor.

On kaže da bi proevropska i nacionalna opozicija mogle da se usaglase oko jednoga – da osobe koje su pokazale integritet, poput tužiteljki Višeg javnog tužilaštva, budu te koje će jednog dana voditi institucije.

„To bi pokazalo nama građanima da su oni spremni da vode na drugačiji način“, ukazao je Baucal.

 

***

Komentar

***

 

Zašto? Propustili smo 33 ili 43 god (1980. umro je Tito). Ono malo građanskog društva i morala, koje smo mukotrpno gradili 150 god je srušeno 1945. a namesto njega nije izgrađen neki drugi bolji moral - nego nas je komunizma - vratio u despotsku kulturnu podaničku matricu; za 73 god se desilo da je  "malograđanin" "podanik"  prodro u sve institucije, pa i one koje su trebale da rešavaju problem morala, politike, kulture, medija i tsl; molograđani su stasali u novu srednju klasu drže i političku i ekonomsku vlast pa su "formirali" već dve generacije naše dece u podaničkom ključu. Problem Srbije, je i taj što postoji veliki deo nekadašnje građanske srednje klase koji je u međuvremenu apsolutno  osiromašio, pa su prestali – buduću da nemaju ekonomsku samostalnost – da participiraju u opšem dobru. Gneralno, teško je biti - subjekt politike - ako smo u ovolikom  siromaštvu! Za dugoročno planiranje, političke izbore (a ne podaničko glasanje) u ključu opšteg dobra - potrebno je obrazovanje i ekonomska samostalnost.

Zoran Stokić

27.10.2023.

 

Josef Mysliveček film "Il Boemo" druga strana medalje kultnog filma "Amadeus"

 

Od A.Mocart je napravljen mit i tabu i paradoksalno je to da i 21 veku nije "dozvoljeno" kritički preispitivati taj mit, tvrdim da je to razlog zašto se do sada nije pojavio KOPERINIKANSKI OBRT (o A.Mocartu). U vremenima velikog ubrzanja i sveopšteg zaborava prošlosti ovaj - kratak -  profesionalan, znalački izbor muzike, kao što je ovaj u "Il Boemo"  o muzici Mislivečeka TREBA URADITI i za druge ZABORAVLJENE kompozitore tog vremena: André Grétri, Giovanni Paisiello, Johan Bah, Bokerini, Vicente Martín y Soler, Thomas Arne, Jameli, Traetta, Pasquale Anfossi, Pichini, Andrea Luchesi, Sarti, Giuseppe Gazzaniga, Stamic, Dusek, Benda, Jan Antonín Koželuh, Anton Fils, Emanuel Bach, Ditersdorf, Salieri, Vanhal, Mihael Haydn, Chevalier de Saint-Georges, Hermannu F. Raupach, Johannu G. Eckard, Johannu Schobert, L. Honauer, Josephu Schuster, Ignace Pleyel,  Gosek i &. 

Ovi pomenuti kompozitori bili su uzor Mocartu, dobijali su narudžbine od  kraljeva, grofova, aristokrata, vodećih operskih kuća, najveći pevači i pevačice (jer su oni određivali koji će kompozitor uspeti) prijavili su se da stvaraju za njih. ONI su A.Mocart(!) Muzika A.Mocarta je "Encikopedija" muzičkih ideja ovih pomenutih kompozitora. Nema njih nema ni A.Mocarta.

 

*

 

CD sa muzikom iz filma "Il Boemo " koja dobro reprezentuje muziku Mislivečeka:

https://www.youtube.com/watch?v=b6dl1oeri4s&list=OLAK5uy_kh8CEJczlu3Bi7kbj4LkLM33fK27Zbsio

Ezio: Overture - I. Allegro con spirito

 Václav Luks – Topic

Blok od 23 muzičkih melodija iz opera

 

 

*

 

 

"Il Boemo" je istorijski film reditelja Petra Vaclava o životu i radu kompozitora Josefa Mislivečeka, posebno fokusirajući se na njegovu karijeru u Italiji. Film, snimljen u češko-italijansko-slovačkoj koprodukciji, odabran je za filmski festival u San Sebastijanu, gde je premijerno prikazan 19. septembra 2022.

 

Film je sniman u Češkoj (Prag, Jaromeržice nad Rokitnu, Plasi, Brno, Bučovice) i u kontinentalnoj Italiji (Venecija, Komo, Đenova, Rim, Napulj) i na Siciliji (Palermo).

 

Stručna saradnja

U pripremi filma su kao stručni savetnici učestvovali muzikolozi Stanislav Bohadlo i Danijel E. Friman, a muzički savetnik je bio dirigent Vaclav Luks. Postoji i knjiga Danijela E. Frimana pod nazivom "Il Boemo – Vodič kroz život i dela Josefa Mislivečeka (izdavačka kuća Vyšehrad)".

 

Muzika u filmu

Muslivečekovu muziku u filmu izvodi češki barokni ansambl Collegium 1704 pod upravom dirigenta Vaclava Luksa uz učešće vodećih operskih pevača: Filipa Jarouskog, Simone Šaturove, Rafaele Milanezi, Emeke Barat, Huana Sanča, Kristijana Adamsena i Sofijana. Beno Šahtner. CD sa muzikom iz filma će objaviti Varner Classics / Erato.

 

Oni koji su očekivali drugog "Amadeusa" biće razočarani. Il Boemo, reditelja Petra Vaclava, pre je suprotnost čuvenom filmu Miloša Formana. Umesto raskošne ekspresivnosti, ona nežno, intenzivno gleda unutra. Pritom ima istu temu: kako se odnositi prema talentu, u ovom slučaju prema božanskom daru muzičkog talenta. Mislivečekov život, njegova priča, u "Il Boemu" postaje studija slučaja dileme umetnika kome je na putu do slave uvek potrebna naklonost publike – čak i ako ga želja za odobravanjem može koštati mašte.

 

Sudbina kompozitora Jozefa Mislivečeka, koji je živeo od 1737. do 1781., je ta da je čak i u Češkoj njegova muzika malo poznata. Neki se još povremeno sećaju imena, dodajući priču o autorovom uticaju na Volfganga Amadeusa Mocarta ili o njihovom čuvenom susretu u minhenskom sanatorijumu.

 

 

 

*

 

 

Mali dodatak (koga nema u filmu) samo nekoliko Mislivečekovih simnfonija:

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=sx0cboa05DQ

Josef Mysliveček: Symphony in E-Flat Major ED.10:Eb6

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=iXa877kt1Cw

Josef Mysliveček - Sinfonia No.1 in G major

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=wU3yhR_n8wU

Josef Mysliveček - Sinfonia in C-major

 

Zoran Stokić

27.10.2023.

 Srbija već sada spremna za EU u mnogim aspektima

 

VESTI Autor: FoNet 26. okt 202312:12 Tanjug/Vlada Srbije/Peđa Vučković

 

Srbija je u mnogim aspektima već sada jednako spremna kao svojevremeno zemlje članice Evropske unije (EU), koje su primljene tokom poslednjeg proširenja, poručila je premijerka Srbije Ana Brnabić u Briselu, gde je održala brifing u Centru za evropske politike.

Informisala sam brojne članove civilnog društva i nevladinih organizacija u Briselu o evropskom putu Srbije i aktuelnim reformama. Takođe sam detaljno informisala sve o poslednjim dešavanjima na Kosovu, kao i o sveukupnoj bezbednosnoj situaciji u protekle dve godine, objavila je Brnabić na Instagramu.

Nasilje i represija nad Srbima i ostalim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji je neprihvatljiva, poručila je Brnabić. Znam koliko smo naporno radili, koliko smo toga postigli i šta ćemo još sve uraditi u vremenu ispred nas, dodala je ona.

Sve što smo uradili – uradili smo zbog naših građana i u cilju poboljšanja njihovog životnog standarda, ne zbog pukog ispunjavanja normi za prijem u EU, rekla je Brnabić i ocenila da je „putovanje nekada jednako važno, kao i sama destinacija“. Nadam da će sve reforme koje smo sproveli biti prepoznate na pravi način, navela je Brnabić.

***

Komentar

***

 

Zašto smo slepo crevo u Evropi? Zbog našeg zastarelog, čak davno prevaziđenog načina mišljenja i zaključivanja, zastarelog pojmovnog aparata. Za nas je kultura i dan-danas nešto što je suvišno, nepotrebno ne zaslužuje ni naše vreme ni novac. Za nas je kultura još i danas samo običan sinonim za umetnost. Usled stalnih ratova i seoba, naša elita nije imala kad ni da percipira, a kamoli usvoji „kopernikanski“ obrt koji je u sociologiji inicirao hemičar Ostvald, po čijem su se tragu, zatim, dalje kretali Dirkem, Veber sada klasici sociologije. Ostvald je, obrćući dotadašnji poredak stvari, pokazao da je kultura, zapravo, ono što određuje i same društvene procese i ponašanje pojedinih ljudi u tim procesima. To kakvi smo mi – determinisano je našom kulturom. Svaki od nas svojim rođenjem je bačen u „magnetno polje“ kulture svoje zemlje, koje ga potom uobličava prema svojim zakonitostima. Ako se neka kultura temelji na magijskim, neka druga na umetničkim, a neka treća na naučnim elementima, to mora da ima dalekosežne i vrlo različite posledice na duhovni i moralni život ljudi u tim društvima. Verovanje primitivnog čoveka da formule i rituali njegovih vračeva i isterivača duhova otklanjaju zlo i leče bolesti nije bila pokolebana okolnošću da se bolest i nevolje uvek i iznova vraćaju. Neuspesi mu nisu bili dovoljan dokaz da sa tim formulama i rutualima nešto nije u redu, naprotiv, on, taj primitivni čovek, verovao je da je problem u „dozi“, da se mag i isterivač duhova nije dovoljno razmahao, a ako bi upotrebio još više te svoje magije – bolest bi zasigurno bila izlečena! Naši poltičari bi, navodno, da Srbiju uvedu u EU, ali se oni sami pri tome ponašaju poput vračeva i magova Hopi Indijanaca ili Zulua. Iako je Srbija po svim sociološkim parametrima već 33 g u „crvenoj“ zoni, oni – umesto da suštinski menjaju političku ideologiju, moral, vrednosti – ubeđuju sve nas da je sa našom političkom ideologijom sve u redu, samo nas svet ne razume, ali ako mi samo pojačamo naše političko delovanje (pravnim i diplomatskim sredstvima, ratna smo potrošili), stvari će se sigurno promeniti nabolje! – Ne, nažalost, neće! Neće, dok god se oni ne nauče da barataju svim novim duhovnim pojmovima stvorenim u zapadnoj kulturi i politici. Jedan od tih pojmova je i „relativnost suvereniteta“.

 

Posle katastrofe I i II svetskog rata, Evropljani su shvatili da im je potreban mir, ali ne bilo kakav, formalni mir, nalik onima do tada, već mir koji će biti garant stabilnosti čitave Evrope, mir u kome nijedna nacija više neće da se širi na račun drugih nacija. Poznati kroz istoriju po izumevanju novih koncepata, Evropljani su pod svoju „misaonu lupu“ stavili pojam granice u okvirima nacionalnih ograničenja. Pojavila se politička ideja o „relativnom suverenitetu“, u okviru koje je pojam granice i nacionalne sfere odgovornosti doživeo suštinsku reviziju. Sve se to dešavalo pre pada Berlinskog zida. Posle pada Zida, i zemlje Varšavskog pakta su shvatile korist od nove vrste udruživanja u EU. To su shvatili svi, osim bračnog para Milošević i njihovih savetnika i ideologa, koji su ostali zarobljenici romantičarskih ideja o apsolutnom suverenitetu. Ekonomija, kultura, obrazovanje, radio-talasi, radijacija, virusi, epidemije, versko nasilje, netolerancija, mržnja, izbeglice – više nisu bili unutrašnja stvar samo jedne države. Jer ono što se događa u jednoj državi moglo je „talasnim“ frontom takoreći trenutno da se proširi i na druge države. Evo, već decenijama, kroz ideju o „relativnosti suvereniteta“, u EU funkcioniše jedno tehnički izvodljivo rešenje kako da države Unije ne budu „kolateralna šteta“ nečijeg eventualnog nerazumnog ponašanja unutar jedne od država!

 

Zoran Sokić

26.10.2023.

 

Održana premijera Bjelogrlićevih „Čuvara formule“, ekipa filma pozdravljena ovacijama

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 24. okt 202322:48 Izvor: N1

 

U Beogradu je večeras održana premijera filma "Čuvari formule". Nakon uspeha i nagrada na nekoliko međunarodnih festivala, film je konačno prikazan pred domaćom publikom, koja je ekipu filma pozdravila višeminutnim ovacijama.

Svečanom premijernom prikazivanju u Beogradu, koje je zbog velikog interesovanja organizovano u nekoliko sala, prisustvovale su brojne zvanice iz javnog života i sveta filma.

Crvenim tepihom uoči premijere prošla je ekipa filma predvođena scenaristom Vukom Ršumovićem. Publiku su pozdravili  francuski glumci i domaći – Radivoje Raša Bukvić, Alisa Radaković i Ognjen Mićović, reditelj Dragan Bjelogrlić.

Publika je pozdravila i Konstraktu, koja je sa Manjifikom kreirala završnu numeru iz filma.

Zadivljujuće i vrhunski kreirano ostvarenje, koje se može meriti sa ozbiljnim svetskim produkcijama – samo su neke od kritika „Čuvara formule“ kojima je najavljivana i njegova domaća premijera.

Filmska priča o akcidentu u Vinči iz 1958. godine, rađena po knjizi Gorana Milašinovića, konačno je večeras stigla i pred domaću publiku.

Nakon velikog uspeha i nagrada koji je ovaj film dobio na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, i Skoplju, „Čuvari formule“ reditelja Dragana Bjelogrlića, nakon večerašnje premijere stižu i u domaće bioskope, gde će na redovnom repertoaru biti od sutra.

Iza ovog nagrađivanog, i u Srbiji s nestrpljenjem iščekivanog, projekta stoje produkcijske kuće CobraFilm i United Media.

Analitičari ovom ostvarenju predviđaju da će biti ozbiljan bioskopski hit, koji bi mogao da dosegne popularnost „Tome“, prethodnog Bjelogrlićevog filma koji je oborio rekorde gledanosti. Sudeći i po večerašnjim reakcijama, formula „Čuvara“ je uspela.

 

***

Komentar

***

 

@Robocap ("tema je fenomenalna i intrigantna i u potpunosti prati svetski trend u kinematografij...")

U pravu ste. Da bi civilizovano preživeo moraš biti na "talasu" vremena. U basni "Le Chartier mired" 1682., La Fonten nas je učio - "Pomozi sebi i nebo će ti pomoći". Jan Adam iz Kvestenberga vlasnik vlastelinstva Jaromeržice, je svojom ljubavlju prema muzici u svoje vreme pretvorio mali grad u kulturni centar i obezbedio mu vođstvo u oblasti muzike koja do danas prati Jaromeržice. Na njegov podsticaj, František Antonin Miča je komponovao prvu operu napisanu na češkom jeziku, "O poreklu Jaromeržica" 1730. Grof je suštinski doprineo tome da Moravska u prvoj polovini 18. veka postane deo evropske aristokratske elite – te da  postane značajan centar za izvođenje italijanske barokne opera i oratorijuma. Grof je bio veliki pristalica – prvi te vrste u to vreme – češkog jezika. Da bi građani Jaromeržice razumeli muziku koju je izvodio u Jaromeržici grof je o svom trošku dao da se brojni podanici školuju kao pevači i muzičari, koji su potom sjajno nastupali na sceni dvorskog pozorišta Jaromeržice, uključujući vođu dvorskog orkestra - kompozitora F.A.Miču, čije su šarmantne kompozicije, u duhu Hase, Vivaldija, Kontea, plod Kvestenbergovog truda. Dakle u prvoj polovini 18 veka imamo primer među slovenskim narodima (uopšte naroda u Evropi) odgovarajuće kombinacije "međunarodnog" i "nacionalnog", ulaganje u obrazovanje, kulturu i opšte dobro!

 

https://www.youtube.com/watch?v=TwkielViTJE

Ensemble Damian & Tomáš Hanzlík: F. A. Míča – O původu Jaroměřic / 3. dějství/

 

https://www.youtube.com/watch?v=EPVb-dpmY7Y

O původu Jaroměřic na Moravě (1730) I.DÍL

Zoran Stokić

25.10.2023.

 

Pet znakova Zodijaka kojima ne treba slepo verovati

 

LIFESTYLE Autor: 24 sata.hr 24. okt 202312:21 Shutterstock/wavebreakmedia

 

Horoskopski znaci sa kojima stalno treba biti na oprezu. Svaki znak ima jedinstvene kvalitete i karakteristike. Iako bi trebalo da budete pažljiviji sa njima, zapamtite da je poverenje dvosmerna ulica. Ako razumete nečije snage i slabosti, možete imati smislenije odnose.

Ovan

Ovan je poznat po svojoj vatrenoj i strastvenoj prirodi. Oni su rođeni lideri, ali njihove impulzivne sklonosti mogu ih učiniti pomalo nepredvidivim. Iako može biti fantastičan prijatelj ili partner, možda će mu biti teško da čuva tajne, jer će često izgovoriti ono što mu je na umu.

Da biste izgradili poverenje sa Ovnovima, budite otvoreni i direktni u komunikaciji i dajte im prostora da budu autentični, prenosi 24sata.hr.

Blizanci

Blizanci su poznati po svojim dvostrukim ličnostima. Oni su radoznali, prilagodljivi i odlični komunikatori. Međutim, njihova sklonost ka promenama može otežati procenu njihovih pravih namera.

Često misle dobro, ali se njihova neodlučnost može shvatiti kao neiskrenost. Izgradnja poverenja sa Blizancima zahteva strpljenje i jasnu komunikaciju. Pokažite razumevanje kada se predomislite i poštujte svoje različite interese.

Lav

Lavovi odišu samopouzdanjem i šarmom, ali njihova snažna potreba za pažnjom ponekad može zaseniti osećanja drugih.

Poverenje može biti malo nezgodno sa njima, jer mogu da daju prioritet svojim potrebama u odnosu na potrebe drugih.

Da biste izgradili poverenje sa Lavom, priznajte njegova dostignuća, ali i uverite se da su vaše potrebe zadovoljene. Uravnotežen pristup će pomoći u izgradnji jake i trajne veze.

Škorpija

Škorpije su poznate po svom intenzitetu i misteriji. Oni su neverovatno odani, ali njihove duboke emocije ponekad mogu sakriti njihova prava osećanja.

Ova zagonetna priroda može otežati potpuno poverenje. Da biste izgradili poverenje sa Škorpijom, budite strpljivi i dozvolite mu da otkrije svoje pravo ja, sopstvenim tempom.

Pokažite im da vam mogu verovati svojim najdubljim mislima i oni će vam uzvratiti 

Vodolija

Vodolija je poznata po svom naprednom razmišljanju i nezavisnosti. Mogu izgledati emocionalno odvojeni, što može otežati uspostavljanje poverenja.

Dok Vodolije cene prijateljstva, njihova povučenost može stvoriti prepreku. Da biste izgradili poverenje sa Vodolijom, poštujte njihovu potrebu za ličnim prostorom i slobodom.

Uključite se u duboke, intelektualne razgovore da biste se povezali sa njima na smislenom nivou, piše Astrotalk.

 

***

Komentar

***

 

Naučna kao i zdravorazuska etika - za razliku od animističkih - mogu da nam pomognu kako da se služimo  "verovanjima" tj. kako (kada) naša "verovanja" postaju opravdana a kada ne. Uticaj zvezda na zemaljske procese i događaje a posebno na karakter i sudbinu čoveka proizašao je iz zapažanja, iz starina, prema kojem je svet (makrokosmos) jedan organizam, u kojem su svi delovi uzajamno povezani - "simpatijom" - tako da  procesi u čoveku (mikrokosmos) i među ljudima moraju biti povezani sa zvezdama. Astrologija je dugo vremena bila privilegija samo vladara. Pod uticajem grčkih filozofa i matematičara, vavilonsko gatanje, koje je do tada imalo opšti karakter, postalo je helenistička individualna astrologija. Individualna astrologija - verovanje u predodređenost karaktera i sudbine otvorilo je put "astralnom fatalizmu". Smatra se da je Kopernik razorio astrologiju kao pogled na svet ali je tek prosvetiteljstvo učinilo da astrologija izgubi svoju privlačnu snagu. Volter: "Sujeverje je za religiju ono što je astrologija za astronomiju, veoma budalasta ćerka veoma mudre majke". Slično, Didro u Enciklopediju nije uvrstio astrologiju kao nauku. Prosvetiteljski mislioci smatrali su astrologiju arhetipskim primerom sujeverja, vere u okultne i više sile. To je razlog zašto je zapadna astologija tada propala samo su mesopotamska i kineska astrologija preživele do današnjih dana. Iako postoje mnogi naučni radovi koji se završavaju ovako: "ova obimna studija ne pruža nikakve dokaze u prilog postojanju veze između datuma rođenja i razlika u ličnosti i opštoj inteligenciji" astrologija je u 20 veku ponovo pridobila brojne pristalice na Zemlji! Čak i VB, kolevci nauke, danas 25% građana veruje u istine astologije; 48% žena u Francuskoj veruje astolozima i tsl! A kada su naša "verovanja" bazirana na animizmu - prolazimo u životu kao u La Fontenovoj basni "Astrolog upada u bunar" 1682., dok je gledao u zvezde! Starica koja je očuvala zdrav razum: "Ti, Talese, ne vidiš šta je kod tvojih nogu a očekuješ da vidiš šta je na nebesima i još da ti mi verujemo?"

Zoran Stokić

24.10.2023.

 

Sedam pravila čuvene ruske psihološkinje za odgajanje dece

 

LIFESTYLE Autor: zadovoljna.rs 23. okt 202319:15 Shutterstock/Ground Picture

 

 

Gde roditelji iz Srbije najčešće greše. Julija Gipenrejter je čuvena ruska psihološkinja specijalizovana, između ostalog, za porodičnu terapiju. Zbog toga je korisno čuti njene savete o gajenju dece, odnosno u čemu ne treba grešiti.

 

Pokazujte ljubav detetu tek tako

Veoma je važno da dete zna da je prihvaćeno i voljeno bezuslovno, a ne zato što je uradilo domaći zadatak ili uspelo da ne pocepa pantalone. U suprotnom će dete živeti u stalnom strahu da će, ako nešto pogreši, izgubiti roditeljsku ljubav.

 

„Razlog za taj široko rasprostranjen ocenjivački odnos prema deci leži u čvrstom uverenju da su nagrade i kazne glavna vaspitna sredstva. Pohvalite dete, i ono će biti bolje, kaznite ga, i loše će nestati. Ali što više grdite dete, to je gore. Zašto se to dešava? Zato što vaspitanje deteta nije dresura. Roditelji ne postoje da bi kod dece razvijali uslovne reflekse“, kaže Julija.

 

Ne ometajte prirodni razvoj

Ako dete želi da se penje svuda, stalno se prlja, hoda kroz barice, postavlja milion pitanja – to samo znači da je s njim sve u redu. Tako pokazuje radoznalost neophodnu za njegov razvoj.

 

Najbolja stvar koju možete da uradite je da se ne mešate. Radoznalost može brzo da nestane ako dete čuje samo „ne postavljaj glupa pitanja“, „odrasti već jednom“, „dosta je bilo pravljenja gluposti“. Roditelji treba da se uključe u razvoj deteta tako što će podržati njegove prirodne težnje, a ne da ih ugase, menjajući ih nečim drugim što je sa njihove tačke gledišta važnije ili korisnije, piše forumdaily.com.

 

„Morate biti veoma pažljivi u odnosu na samostalni razvoj deteta. Uveliko se govori koliko su važne metode ranog razvoja, ranog čitanja i rane pripreme za školu, ali deca moraju pre svega da se igraju“, objašnjava ona.

 

Podstičite nezavisnost

Jednako je važno ne ometati dete u njegovim prvim pokušajima da se osamostali. Ako dete želi da samo veže pertle, dočekajte to sa pažnjom i poštovanjem, čak i ako ste u žurbi. Istovremeno, njemu je potrebna tiha pažnja – bez nagoveštaja, saveta i kritike. Ako svaki put požurite da uradite sve za dete uz reči „daj mi, ja ću“, „tebi ne ide, moram ja“, ono će ubrzo prestati da pokušava da uradi nešto samostalno. A čini se da baš u tome danas roditelji u Srbijii posebno greše.

 

„Suzdržite se od kritike. Ako pokažete istinsko interesovanje za detetov trud i rad, tada će porasti vaše međusobno poštovanje i prihvatanje. Osim toga, odrasla osoba ne treba da interveniše ako je dete zauzeto nečim i ne traži pomoć. Tim svojim nemešanjem roditelj poručuje: možeš ti to, imaš snage“, kaže Gipenrejter

 

Pustite dete da preuzme odgovornost

Kako dete odrasta, to mu više treba dozvoliti da se snađe. Postepeno će početi samostalno da prelazi ulicu, radi domaći, bira prijatelje. Dozvolite mu to da uradi, ali postavite granice. Na primer, dogovorite se da može da bira kada će da radi domaći, ali da mora da bude gotov do osam sati uveče. Ipak, ta samostalnost ne bi trebalo da se sruči na dete odjednom.

 

Pre svakog koraka treba da razgovarate sa njim i objasnite mu da mu dajete više slobode – ne zato što ste umorni i puštate ga da radi šta hoće, već zato što verujete da će se snaći. I naravno i dalje budite tu u slučaju da mu zatreba pomoć.

 

„Paradoksalno, ali vašem detetu je potrebno negativno iskustvo, naravno, pod uslovom da mu ne ugrožava život ili zdravlje. Dozvolite svom detetu da se suoči sa negativnim posledicama svojih postupaka (ili nečinjenja). Tek tada će odrasti i postati svesno kako svet funkcioniše i šta je odgovornost“, kaže psihološkinja.

 

Nemojte mešati brigu i isključivost

Roditelji, naravno, treba da brinu o detetu, ali treba da slušaju njegove želje, a ne da se automatski vode onim – ja znam šta je najbolje za njega.

 

„Kada dete više ne zna šta hoće jer nije naviklo da sluša sebe, to je samo rezultat roditeljskog diktata. Ono je u tom smislu bespomoćno, a ovo je najgore rešenje“, smatra ona

 

Ne kritikujte

Tokom odrastanja dete će morati da se suočava sa raznim teškim pitanjima i biće mu mnogo lakše da se nosi sa tim ako se navikne da o tome razgovara sa roditeljima. Poverenje se gradi na dobrom stavu: ako je vaša prva reakcija na detetovu iskrenost kritika, osuda ili nepažnja, drugi put ono neće ništa reći.

 

„Zamislite susret sa svojim najboljim prijateljem – kako se tad nasmejete kad ih vidite, kako uživate. Malo je verovatno da u društvu prijatelja počnete prvo da kritikujete i ocenjujete“, kaže ova ruska psihološkinja.

 

Razgovarajte sa detetom o svojim osećanjima

Da vaša iskrenost ne bi bila običan prekor, koristite takozvane ja-poruke. Tako ćete moći da izrazite svoja negativna osećanja bez konflikta sa detetom. Na primer, umesto „pa kako to izgledaš!“ možete reći „ne volim kada mi deca idu u dronjcima jer me je sramota pred komšijama“.

 

„Ja-poruka daje deci priliku da bliže upoznaju nas roditelje. Decu često zatvaramo oklopom autoriteta koji pokušavamo da održimo svim sredstvima. Nosimo masku vaspitača i plašimo se da je skinemo bar na trenutak. Ponekad se deca začude kada saznaju da mama i tata uopšte imaju emocije. A to ostavlja trajan utisak na njih. Srž je da tako odrasla osoba detetu deluje bliža i ljudskija“, objašnjava ona.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Dete je biće koje mora da uči i da se vaspitava. Ono se ne rađa sa ljudskom prirodom, tek procesom humanizacije ono stiče karakteristike čoveka. Preporučujem bilo koju knjigu Žana Pijažea (Jean Piaget 1896-1980) švajcarskog  psihologa  i filozofa poznat po svojim pedagoškim istraživanja dece; na primer, knjiga: "Konstrukcija realnosti kod dece" (1937.) - beba se rađa bez ikakvih znanja, a zatim, posmatrajući svet oko sebe postepeno uobličava koherentno razumevanje tog sveta, koje se neprestalno uvećava - dete konstruiše mentalni model ili konceptualizaciju sveta. Njegova teorija kognitivnog razvoja i epistemoloiški pogledi su poznati kao "genetska epistemologija." Vrlo važnim je smatrao obrazovanje dece - "samo obrazovanje može spasiti naša društva od mogućeg kolapsa, bilo nasilnog, bilo postepenog." 1955. je stvorio “Međunarodni centar za genetsku epistemologiju” u Ženevi i vodio ga do 1980. Bio je "veliki pionir konstruktivističke teorije znanja." Za većinu savremenih saznanja o mentalnim sposobnostima male dece zaslužan je stručnjak za kognitivnu psihologiju. Dopuniti  rečeno i zapažanjima Leva Vigotskog koji je obrato pažnju na "razvojne krize": novorođenčeta (prelazni period od uterinog  ka spoljašnjem, individualnom životu); prve godine (prelazak na uspravni hod i početak govora); treće godine (pojava psihičkog Ja i tendencija ka samostalnosti i novim odnosima sa odraslima); sedme godine (pojava socijalnog Ja, uopštavanje iskustva komuniciranja sa odraslima i njihovih uloga, prvo javljanje samo-ocenjivanja) i trinaeste godine (polno sazrevanje i prelazak od neposrednog opažanja ka razmišljanju i dedukciji).

 

Zoran Stokić

23.10.2023.

 

 Kako je SNS od fakulteta napravio FUCKultet

 

 

DRAŽA PETROVIĆ Autor: Draža Petrović 20. okt 202316:23 N1/Lazar Lazić

 

 

Na Akademiji mladih lidera Srpske napredne stranke godinama se uči da je reč fakultet nastala od engleske reči fuck, koja se čita fak. Otud fakultet.

„Je..na je to stvar dame i gospodo, mladi lideri, zato je i nastala od engleske reči fuck, koja se na srpskom čita fak“, priča se na uvodnom predavanju Akademije mladih lidera SNS, kada treba objasniti da je fakultet nužno zlo koje se mora završiti zbog posla u javnom preduzeću, jednoj vrsti javne kuće, gde se svako može uposliti samo ako želi i ako se učlani. I ako na bilo koji način završi fuckultet.

I kada konačno neki mladi naprednjak završi fuckultet uzvikne “Fuck off”, što na naprednjačkoj jeziku znači – završio sam onu je..enu stvarčicu sa uvodnog predavanja Akademije mladih lidera sa kojom mož da postaneš pomoćnik zamenika direktora javnog komunalnog i po ceo dan uživaš u botovanju.

U poslednje vreme, međutim, na pomen reči fakultet čak i onaj normalniji deo Srbije, koji ne pohađa Akademije mladih lidera, počeo je da uzvikuje tu čarobnu reč – fuck!

Vlada Srbije je imenovala svoje predstavnike u savete fakullteta, pa je prvo javljeno da će u Savetu Filološkog fakulteta biti Dragoslav Bokan, paranormalna paramilitarna atrakcija devedestih, trenutno na mestu hvalioca predsednika Vučića i njegovih paranormalnih sposobnosti.

„Fuck!“, uzviknuo je svaki normalni žitelj Srbij, sa ili bez fakulteta, kada je čuo da će famozni Bokan biti nagrađen za svoju evoluciju od mrzitelja Vučića do čoveka koji Vučića voli više nego sam Vučić. I postati član Saveta Fililoškog. Fuck!

„Aleksandar Vučić je opijen moću i ne voli nikoga oko sebe“, rekao je D. Bokan pre osam godina za neki podkast, da bi u poslednje vreme sedeo na Pinku u svim raspoloživim terminima i davao izjave, poput: “Aleksandar Vučić je najvažniji državnik Srbije u modernom vremenu” ili “Vučić je u poziciji da pravi novu civilizaciju u Srbiji… On je uslov opstanka Srbije”.

Bokana se istina gadio i sam Vučić dok ovaj nije počeo da ga hvali što je najvažnija preporuka za ulazak bilo gde u modernom vremenu. Tačnije, da bi ušao, recimo, u Savet Filološkog fakulteta, moraš prvo ući tamo gde treba, i to duboko.

Vučić je, naime, kako je pisao bivši glavni urednik dnevnog lista Pravda Peđa Popović, svojevremeno zvao tog urednika kada je objavljen intervju sa Bokanom, i rekao mu: “Dobro je što puštaš i ludake, neka čitaoci vide kakvih sve spodoba ima u Srbiji”.

Posle je to postala zvanična državna kadrovska politika jer je kadrovska kombinatorika Vučićeve Srbije i napravljena po geslu: “Gde god nađeš zgodno mesto ti tu ubaci ludake, neka ljudi vide kakvih sve spodoba ima u Srbiji. I neka ljudi vide da je od svih tih ludaka najnormalniji naš predsednik, car”.

Sem što hvali Vučića, novi član Saveta Filološkog fakulteta je veliki ljubitelj stranih jezika i stranaca, mada bi verovatno prvo ukinuo rumunski jezik, jer je nedavno za Mariniku Tepić izjavio: “Marinika Tepić je ušla kod Čanka u njegovu antisrpsku organizaciju kada je bila mlada devojka i studirala, šta? Rumunski jezik! Rumunska mama, rumunski tata, radila je u rumunskoj organizaciji. Ona je naš neprijatelj! Ona je nacionalni neprijatelj, ne samo ideološki i politički” – rekao je Bokan na Pinku, valjda želeći da i tako pokaže beskrajnu lojalnost svom ličnom Čaušeskuu.

Idealan čovek za Filološki fakultet gde će se ubuduće, kad on počne da avanzuje po telima fakulteta, ukinuti svi neprijateljski jezici, poput rumunskog, a od stranih jezika učiće se samo – republikosrpski, poznati strani jezik koji se govori u Republici Srpskoj.

„Ostali nam i ne trebaju, pored matičnog srBskog i jedinog priznatog stranog jezika, republikosrpskog, koji je isti kao i srBski, što mu naravno ne smeta da bude strani“, izjaviće Bokan Dragoslav o merama za spašavanje Filološkog fakulteta gde je mlad svet zaluđen nekim neprijateljskim jezicima – nemačkim, francuskim, norveškim i japanskim.

Što sve sprovode neprijateljske strane službe da napakoste predsedniku Vučiću u reformama.

„Dobro, ostavićemo i ruski i kineski za svaki slučaj, zatrebaće nam kad se ostvari Tarabića proročanstvo“, objasniće paranormalni Dragoslav kako Filološki fakultet za tili čas pretvoriti u FUCKultet.

A nije daleko dan kada će ukinuti i studiranje po Bolonji, jer što bi neko uopšte studirao po nekom neprijateljskom i stranom gradu.

„Zašto naši studenti studiraju po Bolonji, zašto ne studiraju po Banjaluci, po Mladenovcu, zašto ne studiraju po nekom od tolikih lepih srBskih gradova“, upitaće Bokan Dragoslav na Savetu Filološkog fakulteta, zgrožen pored toga i što se u studentskoj menzi serviraju recimo špagete bolonjeze, koje se zovu kao ono po čemu studenti studiraju, pa ispada da neko radi master po receptu za špagete.

„Ukinućemo Bolonju i bolonjeze, vratićemo sturanje po SrBski“, obećaće Dragoslav koji će jednog dana dogurati, garant, i do dekana Filološkog FUCKulteta. Što se dublje bude uvlačio u tematiku.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kada se namerno zaborave činjenice, onda se dobije pogrešna lažna slika o našoj stvarnosti. Od 1945., na primer, komunistička inkvizicija na BU radila je 24h punom parom – mnogi prof su uklonjeni, neki stari ugledni prof su ostavljeni u nastavi (Milutin Milanković, Bilimović i &) ali su 24 h nadzirani, a da predaju dobili su priliku "nepismeni" jurišnici vlasti. Samo jedan primer, kako je prošla jedna od najumnijih naših žena - mislilac - problem zla u pojedincu i društvu - Ksenija Atanasijević - tvorac originalnog filozofskog  sistema. Prva žena koje doktorirala na BU (1922.). Iako ju je Gestapo hapsio i nove vlast je hapsi. Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo "lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih" - komunizam je stavio knjige o Spinozi, Spinozinoj "Etici", Đordanu Brunu... u bunker. A kada ukineš građansku ETIKU onda to dalje na BU izgleda ovako. Samo jedan primer: hirom despotske vlasti otpušten je sa fakulteta (sa još nekoliko vrhunskih prof) u Beogradu 1952., Aleksandar Đ. Kostić  osnivača, prof i dekan (1936—1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. Osim Medicinskog, bio je osnivač i Veterinarskog (1938.) i Farmaceutskog fakulteta (1939.); između ostalog nosilac legije časti. A kada greške nikada nisi - ni priznavao da si napravio a kamo li da si ih popravljao onda NUŽNO stigneš do – FUCKultet-a (!)

 

Zoran Stokić

21.10.2023