Gutereš: Ideja o nuklearnom sukobu „jednostavno nezamisliva“

 

SVET Autor:FoNet 28. feb. 2022 18:22 Izvor: Tanjug/AP Photo/John Minchillo

 

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je na hitnoj sednici Generalne skupštine svetske organizacije o Ukrajini da je ideja o nuklearnom sukobu "jednostavno nezamisliva".

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je juče da se nuklearne snage Rusije stave u stanje pripravnosti, što je Gutereš opisao kao „zastrašujući razvoj događaja“.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, on je rekao i da UN imaju „verodostojne procene“ da su ruski ciljevi stambene zgrade, ključna civilna infrastruktura i drugi nevojni ciljevi.

"Suočavamo se sa onim što bi lako moglo postati najgora humanitarna i izbeglička kriza u Evropi u poslednjih nekoliko decenija", rekao je Gutereš i pozvao sve strane u ukrajinskoj krizi da osiguraju siguran, brz i nesmetan pristup humanitarnoj pomoći.

Istakao je da se nada da će direktni razgovori između Rusije i Ukrajine dovesti do trenutnog zaustavljanja borbi i otvaranju puta za diplomatsko rešenje.

Ukrajinski ambasador pri UN Sergij Kislicja rekao je da će međunarodni mir i demokracija biti u opasnosti ako njegova zemlja bude poražena.

"Ukrajina sada plaća cenu za vlastitu slobodu i sigurnost, ali i celog sveta.

"Ukoliko Ukrajina ne preživi, neće ni međunarodni mir, ni Ujedinjene nacije", rekao je Kislicja.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija kazao je da je "Ukrajina odgovorna za sadašnju krizu".

On je optužio Ukrajinu da je "dugi niz godina sabotirala i kršila svoje direktne obaveze prema paketu mera iz (mirovnog sporazuma iz) Minska".

"Ruske akcije se iskrivljuju i osujećuju, broj lažiranja je zapanjujući, a mediji i društvene mreže šire te laži", ocenio je Vasilij Nebenzija.

Na početku zasedanja, predsedavajući Generalne skupštine UN Abdula Šahid izjavio je da ova skupština predstavlja kolektivnu savest čovečanstva i da je njena snaga ukorenjena u njenom moralnom autoritetu.

Šahid je pozvao sve članice UN da pokažu moralnu hrabrost i da iskoriste raspravu u idućih nekoliko dana na način da ne "razvijaju ratnu retoriku, već da daju šansu miru", prenosi BBC

Hitnu sednicu Generalne skupštine, koja ima 193 članica, sazvao je Savet bezbednosti UN.

Odluka o sazivanju sednice donesena je sa 11 glasova za, Rusija je glasala protiv, dok su Kina, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati bili uzdržani.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Nažalost u 21 veku su zamrle nekadašnje neformalne institucije koje su se borile protiv nuklearnog naoružanja i iracionalnog hladnoratovskog naoružavanja interkontinetalnim raketama sa nukleranim bojevim glavama, koje bi uništile planetu - kao što je bio „Russell-Einsteinov manifest“ (1947.) ili „Pugwash Conferences on Science and World Affairs“ (1957.)  Važan član ovog drugog  pokreta  koji je nastao u Kandskom gradiću Pugwash bio je hrvatski fizičar Ivan Supek. Pangwash pokret je dobio Nobelovu nagradu za mir 1995. Inače sam Ivan Supek je govorio o opasnosti potencijalnog nuklearnog oružja još 1944. (znači pre Hirošime i Nagasakija). Takođe zahvaljujući  Supeku postojalo je i Pangvaško odeljenje u YU od 1963. u Dubrovniku; bio je fizičar humanističkog duha koji je itekako bio svestan stvarne opasnosti po planetu Zemlju pa je zagovarao ne samo nuklearno nego i potpuno razoružanje na planeti.

 

*

 

Danas  nam se i najsmjeliji  snovi  bivših  vlastodržaca  kroz  vekove, od čijih  su strasti  i  poroka , zavisili  životi  drugih, čine jadnim. Kako  je  uništavanje  tada  dugo  trajalo, kako se malo  toga moglo  odjednom  uništiti  na  nepoznatoj  zemlji. Danas  između  odluke i delovanja  stoji  samo jedan  beskonačno mali trenutak. Kakav Džingis-kan! Kakav Tamerlan! Kakav Hitler! Kakav Staljin! – u  poređenju  s našim  današnjim mogućnostima  uništenja  oni  su samo  jadne  šeprtlje!

 

Zoran Stokić

28.02.2022.

 

Putinov hibridni rat protiv Evrope

OLEKSAND ALEKSANDROVIĆ

 

 

"Danas"  28.04. 2016. LIČNI STAV AUTOR: OLEKSAND ALEKSANDROVIĆ

 

 

Godine 1970. bivši saradnik KGB-a koji predstavlja sebe kao novinar, Jurij Bezmenov opisao je kako bi Sovjetski Savez mogao da uništi bilo koji narod u 15 do 20 godina, baš koliko je potrebno da se nauči nova generacija. On pominje četiri etape uništavanja ili - kako bismo to rekli danas - "hibridnog rata": demoralizacija (12-15 godina), destabilizacija (2-3 godine), kriza (1 godina) i normalizacija (0,5 -1 godina).

 

Današnja Rusija (kao pravonaslednica Sovjetskog Saveza) i njene bezbednosne snage (pravonaslednici KGB-a) uspešno su završili tri od četiri etape uništavanja u Ukrajini. Oni se nalaze takođe na drugoj etapi hibridnog rata protiv Evrope, kao i na etapi prelaska od demoralizacije ka destabilizaciji na Balkanu, posebno u Srbiji.

 

Ako pričamo o tipičnim metodama hibridnog rata, tu su, na primer: mešanje istine i laži, falsifikovanje istorije, podrška korupciji na svim nivoima, političko i ekonomsko potcenjivanje, finansiranje ekstremnih levičarskih i desničarskih političkih pokreta, formiranje nepostojećih realnosti. Oblasti primene hibridnog rata uključuju istoriju i religiju, kulturu i jezik, radne odnose, medije, ekonomske aktivnosti, politički život, vojne, policijske i bezbednosne snage.

Ključni cilj takve destruktivne aktivnosti jeste formiranje masovnog antagonizma, haosa i polarizovanog društva nezavisno od teme ili oblasti života. Radi se uz pomoć govora mržnje i promovisanja netolerancije, širenja iracionalnog straha i osećaja nezaštićenosti, igranje na idejama patriotizma ili ideji žrtve, zbunjivanje naroda do te mere da on više ne može da se opredeli gde je tu laž a gde je istina. Bitan faktor u ovoj igri je, nažalost, kratko sećanje naroda, čime je lako manipulisati.

 

Evo kako je to bilo u Ukrajini:

Kad je Putin došao na vlast, on je odlučio da vrati Ukrajinu u zonu uticaja Rusije, pošto su Rusiji više nego potrebni ljudski i prirodni resursi radi opstanka ove imperije. Uništavanje je išlo lako, pošto su Ukrajinci stradali od postsovjetskog sindroma. Kremlj je održavao mit o "dva slovenska bratska naroda" (istorija); podržavao je moskovski patrijarhat kao "jedinu pravu crkvu" u Ukrajini (religija); prikazivao je ukrajinski jezik kao dijalekat ruskog (jezik); napunio je ukrajinsko tržište medijima, radio i televizijskim programima na ruskom jeziku ili ruskog vlasništva (mediji i kultura); kupio je ukrajinske fabrike, banke i čitavu industriju, i promovisao korupciju u energetskoj oblasti (ekonomija); finansirao je ekstremne levičarske i desničarske političke stranke, NVO (politički život); uveo svoje agente u vojsku, bezbednosne i policijske snage zahvaljujući sistemu koji je tamo ostao još iz sovjetskih vremena (bezbednost). Zatim, sve ukrajinske vlade su od strane Moskve proglašene za korumpirane, nesposobne, prozapadne i antiruske, a samim tim i "fašističke", dok su Putinovu vladu Ukrajinci doživljavali pozitivno zbog većih plata i većih penzija, što je bilo moguće zahvaljujući ogromnim prihodima od prodaje gasa i nafte. Tako se završila etapa demoralizacije u Ukrajini.

Godine 2013, kada je postalo očigledno da je bivši predsednik Ukrajine V. Janukovič bio spreman da potpiše Sporazum o asocijaciji između Ukrajine i Evropske unije, Kremlj je počeo etapu destabilizacije situacije, koja je brzo prešla u krizu. Aneksija Krima i oružani sukobi na Donbasu nisu bili spontani, nego jasno pripremljeni akti agresije. Ovog puta hibridni rat je po prvi put uključio i snažnu vojnu komponentu: regularnu rusku vojsku. Na Krimu je Rusija uspela da završi pun ciklus uništavanja: "normalizacija" na poluostrvu je predstavljala polako smanjivanje etape krize i uvođenje ruskih institucija uz snažnu podršku vojnika i oružja. Na istoku Ukrajine četvrta etapa ruske politike nije uspela: imamo rat koji traje, ništa od "normalizacije". Zato što je cilj Moskve na Donbasu potpuno drugačiji: očuvanje stalnog krvoprolića na teritoriji Ukrajine kako bi bila sprečena da sprovodi reforme za ulazak u EU.

Kako se to dešava u Evropi?

Metode i oblasti primene ruskog hibridnog rata protiv Evrope umnogome su slični sa onima za Ukrajinu, samo sa naglaskom na antagonistički prelazak sa radikalnog levog i desnog ugla (nema veze u kojoj je to oblasti), zavisnost od energenata, političku i ekonomsku korupciju (na primer, Šreder, Berluskoni, Le Pen) i uticaj na medije (Raša Tudej, Sputnik, lokalne medije sa ruskim finansiranjem). Zanimljiva je metoda informacionog uništavanja, u kojoj su pomenuti ruski mediji lagali Zapadnom kontinentu o događajima u Ukrajini, Gruziji ili Siriji (lako je verovati njima pošto su te teritorije daleko i ljudi prosto ne dobijaju proverenu informaciju); ali sada, naprotiv, ovi mediji pokušavaju da šire fejk saopštenja radi diskreditiranja evropske vlade (kao što su na primer fejk priče o silovanoj ruskoj devojci u Nemačkoj ili ukrajinskim "nacistima" koji prete Holandiji). Kao novi instrument koristilo se pitanje migranata koje je usmereno na pojačanje političkih tenzija i formiranje unutrašnjih oružanih sukoba između lokalnog stanovništva i migranata. Taj instrument se koristi istovremeno sa izveštajima o tome da je navodno Zapad kriv za migrante, što je samo delimično istina. Treba da se podsetimo i da su ratovi u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji trajali dugi niz godina, ali naglo povećan broj migranata se desio samo prethodne godine, kada je Rusija počela da bombarduje Siriju, i da su većina tih migranata mladi agresivni momci.

I poslednji instrument koji je koristila Rusija u hibridnom ratu protiv Evrope jeste terorizam. Naravno da je teško dokazati sa stopostotnom sigurnošću da su teroristički napadi u Francuskoj i Belgiji planirani u Moskvi, posebno kad imate tu muslimanske ekstremiste kao počinioce zločina. Međutim, treba da se podsetimo na par stvari: Sovjetski Savez i njegove bezbednosne snage su finansirale i naoružavale ekstremističke grupe širom sveta, uključujući i Bliski istok, i te stare konekcije i veze i metode se nisu promenile. Neki od rukovodilaca Al kaide su trenirani na teritoriji Ruske Federacije. Postoji oko 3.500 Rusa koji sa bore na strani ISIS, a današnji Kremlj je reagovao na događaje u Briselu tako što je širio dvosmislene izjave kako će još više biti terorističkih napada ako Zapad ne bude sarađivao sa Rusijom (zvuči više kao pretnja). Glavni cilj Putina u hibridnom ratu protiv Evrope je ne da okupira njenu teritoriju (mada ne bi bilo loše), nego da formira jednu antagonističku, slabu, nestabilnu, korumpiranu Evropu, tako što će pomagati ekstremnim strankama da dođu na vlast uz legitimni izborni proces. Želi Evropu sa kojom bi bilo mnogo lakše pričati o razdvajanju zona uticaja na kontinentu. Što više haosa, to je bolje za Kremlj.

 

Zoran Stokić

27.02.2022.

 

Nokturno

John Field (1782 – 1837)

 

Ništa gore za - umetnike, naučnike, stvaraoce pripravnike, početnike - nema od saveta, romantičarske metafizičke konstrukcije o - „praznom slikarkom platnu“, „praznoj notnoj svesci“, „praznom naučnom listu“  - „stvaranju iz ničega“. Poslužimo se razmišljanjma kompozitora, pijaniste, dirigenta i profesora muzike Feruča Buzonija (1866-1924)  „Nacrt nove estetike muzike“.  

Buzoni: "iznenada, jednog dana, postalo mi je jasno: razvoj muzike propada na muzičkim instrumentima, a razvoj stvaraoca na studiranju partitura...a stvaranje treba da je oblikovanje iz ničega, a muzika treba da teži originalnosti, tj. njenoj čistoj biti, i ako bi htelo da se odbace sve konvencije i muzičke formule – prepreka tome na putu su muzička sredstva....izbegavajte rutinu, svaki put započnite na način kako to dotad nikad niste, ništa nemojte znati, samo mislite i osećajte!"

I nastavlja Buzoni: „Svako delo zahteva svoj sopstveni zakon i tu je reč o ’jednokratnoj’ upotrebi zakona; možemo se stoga i pitati koliko se tu o zakonu još uopšte i može govoriti...zadatak stvaraoca u tome da zakone stvara, a ne da ih sledi. Ko sledi i sluša date zakone prestaje da bude stvaralac"!

Da li je Šopen - ikona nokturna, etida i & - „loš stvarac“ (kako bi bilo po Buzoniju) jer nije stvorio „svoj jednokratni zakon“ već je „usavršio“ onaj „zakon“ nokturna koji je izumeo Fild?

*

 

Field: Nocturne No. 5 in B Flat Major, H.37

https://www.youtube.com/watch?v=ozHFlVuiZNo&list=RDMM&index=9

 

 Field  18 Nocturnes

https://www.youtube.com/watch?v=Uktj2MYSsaU

*

 

John Field

 

Džon Fild (26. jul 1782 — 23. januar 1837) irski pijanista, kompozitor i učitelj. Fild je najpoznatiji kao izumitelj nokturna. On se usputno pominje u Tolstojevom „Ratu i miru“ kada grofica Rostova poziva rostovskog kućnog muzičara da izvede njene omiljene Fildove nokturne.

Rođen je u Dablinu u muzičkoj porodici u kući je stekao rano obrazovanje, posebno kod italijanskog kompozitora Tomaza Đordanija. Fildsovi su se ubrzo preselili u London, gde je Fild studirao kod Muzija Klementija. Pod njegovim tutorstvom, Fild je brzo postao poznat i tražen koncertni pijanista. Zajedno su majstor i učenik posetili Pariz, Beč i Sankt Peterburg.

Filda su njegovi savremenici veoma cenili, a njegov pijanizam i kompozicije uticali su na mnoge velike kompozitore, uključujući Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Roberta Šumana i Franca Lista. Među njegovim značajnim studentima su pruski pijanista i kompozitor Čarls Majer, francusko/ruski kompozitor Aleksandar Dubuk i poljski pijanista i kompozitor Antoan de Kontski.

Fild je rano  postao poznat u Londonu, izazivajući pozitivne komentare štampe i lokalnih muzičara. Oko 1795. Jozef  Hajdn je pohvalio njegovo izvođenje Dussekovog klavirskog koncerta. Fild je nastavio studije kod Klementija, pomažući Italijanu u izradi i prodaji instrumenata, naročito klavira. Takođe se bavio sviranjem violine, koju je učio kod J. P. Solomona. Njegove prve objavljene kompozicije Clementi je objavio 1795. godine; prvo istorijski značajno delo Fildaa je, Koncert za klavir br. 1, H 27, kompozitor je premijerno izveo u Londonu 7. februara 1799. godine, kada je imao 16 godina.

U leto 1802. Fild i Klementi napustili su London i odlaze ​​u Pariz. Ubrzo su otputovali u Beč, gde je Fild pohađao kratak kurs kontrapunkta kod čuvenog profesora i kompozitora Johana Georga Albrehtsbergera i imao je sastanaki sa Betovenom, za koga je Fild svirao u oktobru, a Betoven, za koga znamo da je bio veoma škrt u pohvalama, ga je izuzetno hvalio.

 

*

“Niko nije sasvim dostigao ove nejasne eolske harmonije, ove poluoblikovane uzdahe koji lebde kroz vazduh, tiho jadikujući i rastvoreni u ukusnoj melanholiji. Niko nije ni pokušao ovaj svojstven stil, a posebno niko od onih koji su čuli Fielda kako svira samog sebe, odnosno koji su ga čuli da sanja svoju muziku u trenucima kada se potpuno prepustio svojoj inspiraciji”.  Predgovor Franca Lista njegovom izdanju Fildovih nokturna, 1859.

Fild je postao poznat po svom postlondonskom stilu.  Karakteristična je tekstura hromatski ukrašene melodije preko zvučnih delova leve ruke podržane osetljivim pedaliranjem. Field je takođe imao afinitet za ostinato šare i tačke pedala, što je prilično neobično za preovlađujuće stilove tog dana. U potpunosti reprezentativni za ove osobine su Fildovih 18 nokturna i srodna dela kao što je Andante inedit, H 64. Ova dela su bila neka od najuticajnijih muzike ranog romantičarskog perioda: ne pridržavaju se stroge formalne šeme (kao što je sonatni oblik ), i stvaraju raspoloženje bez teksta ili programa. Ovim komadima su se divili Frederik Šopen, koji je kasnije proslavio klavirsko nokturno, i Franc List, koji je objavio izdanje nokturna zasnovano na retkim ruskim izvorima koji su uključivali kasne Fildove revizije. Listov predgovor pomenutom izdanju bio je opširan hvalospev Fildu i njegovim nokturnima.

Zoran Stokić

27.02.2022.

 

Đukić: Događaji iz Ukrajine višestruko nadmašuju napad NATO na SRJ

 

SVET Autor:Danas26. feb. 202212:58 Izvor: N1

 

Ovo sta se događa u Ukrajini mnogostruko nadmašuje agresiju NATO na SRJ 1999. godine, ocenjuje bivši ambasador Srbije u Belorusiji i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić.

„Ruski predsednik Vladimir Putin se zaista svojski trudi da taj rat potisne u drugi plan i da se svet poziva na rusku agresiju sa kopna, mora, iz vazduha. Time nam Putin stostruko pomaže na putu naših inkorporacija u politicko-bezbednosne i ekonomske sisteme, ali i ostatku Zapadnog Balkana“, kaže Đukić za Danas.

Putin pokušava, ono što SSSR-u nije uspelo 1948, 1956, 1968, 1979, „pa neće ni danas“.

„Svet mora stati na stranu slabijeg!“ ističe Đukić.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Možda jedan jedini objektivan pristup problemu u našim medijima. Pratio sam "naše" medije ovih dana, na temu Rusija versus Ukrajina, i primetio ODSUSTVO spominjanja ugovora iz Rambujea.  Naročito je uočljivo to odsustvo spominjanja Rambujea, kada je Putin u više navrata spominjao agresora SAD (NATO) na YU (Srbiju), samoproglašeno Kosovo i tsl. Rambuje je KLJUČNO za sve što nam se događalo od tog ugovora do danas – to je bila BIFURKACIONA TAČKA – odatle su se granali različiti putevi.

Da se posetimo, tamo je Slobi, ponuđen korektan izlaz iz samoubilačke pozicije koju je sam stvorio. Po tom ugovoru Kosovo NEMA ELEMENTE DRŽAVNOSTI. Da je potipan – nema rata NATO-Srbija. Znači "putanja" ka EU bi bila otvorena. Ne potpisivanje znači napraviti TRAJNI NEREŠIV PROBLEM; "put" kalimero, ne možemo u EU dok nam "ne vrate Kosovo", "Rusija nam čuva Kosovo" i tsl. dalje propadanje i onako propale Srbije. Zanimljivo je ne samo da stranke na vlasti, nego i sve druge stranke i ostale institucije (formalne, neformalne) Srbije o tome ćute. Zašto taj ugovor nije potpisan?

Možda zato što je vlast Rusije rekla Slobi da ne potpiše (jer po tom ugovoru NATO može da prolazi preko teritorije Srbije)? Da saberemo i oduzmemo: šta je važnije: Kosovo koje nije država (nema bomardovanja Srbije), Srbija koja ima budućnost  ili to kretanje NATO kroz Srbiju i Srbija koja nema budućnost (ali Rusija ima u budućnosti važne geostrateške presedane, na šah tabli sa SAD i Zapadom)?

 

 

Zoran Stokić

26.02.2022.

 

 

 opričnici (rus. опричники)

institucija, 1565., za očuvanje careva samodržaca

 *

Alimpijević: Zapad nije ozbiljno shvatio Putina, mnogi iznenađeni vojnom akcijom

 

SVET Autor:N1 Beograd25. feb. 202210:20 > 10:262 komentara Izvor: N1

 

Urednik spoljnopolitičke redakcije TV N1 Vladan Alimpijević izjavio je u emisiji Novi dan da je kriza u Ukrajini pokazala da Zapad "nije dovoljno ozbiljno shvatio pretnje ruskog lidera Vladimira Putina", kao i da su "mnogi iznenađeni vojnim akcijama Ruske Federacije". Smatra da "nije izvesno da će sankcije ozbiljno nauditi Rusiji". "Da će doneti velikih problema to je tačno, ali da će baciti Putinov režim na kolena, i da će se desiti neka šarena revolucija - to se ne čini izvesno", naglašava Alimpijević.

 

Podsetimo predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da su ruske trupe zaustavljene u napredovanju u većini pravaca. Zelenski je proglasio u četvrtak uveče opštu mobilizaciju i naveo da je dosad poginulo ukupno 137 ukrajinskih državljana – vojnika i civila.

 

„Nisam očekivao ovakav razvoj situacije. pogotovo posle učestalih američkih obaveštajnih podataka o vremenima početka napada. Američke obaveštajne službe su to na neobičana način delile sa javnošću. Zvučalo je da će Rusija stati u zaštitu dva otcepljena regiona, a zbog smanjenog nivoa sukoba, i onda se to zaista desilo. To je verovatno za mnoge ljude bilo iznenađenje“, kaže on. Podseća da su mediji koji su bliski Rusiji, u protekle dve ili tri nedelje, govorili da je to smešno, da je glupo što se to najavljuje i da je je sigurno da neće Rusija (napasti).

 

"Verovalo se u te izjave, a onda se to ipak desilo", kazao je on. On tumači da je Putin poslednjom izjavom o eventualnom uplitanju zapretio NATO paktu, i da bi u slučaju proširenja vojnih akcija Rusije na susedne zemlje, Estoniju, Litvaniju i Letoniju, NATO po svom Statutu morao da reaguje i stane u vojnu odbranu tih zemalja.

 

Komentarišući Bajdenove najave o slanju trupa u istočnu Evrope, on kaže da Zapad nije ozbiljno shvatio Putina, sem Makrona. Podseća da Rusija predlaže Zelenskom razgovore, uz jasne uslove, demilitarizacija i trajno odustajanje od ulaska u NATO.

 

Na pitanje šta je krajnji cilj Putina i Rusije, on odgovara da je to nastojanje Rusije da joj NATO ne bude suviše blizu. On procenjuje da je Moskva do sada "otpisala" samo tri baltičke zemlje, dok je za ostale veoma zainteresovana, i to se sada pokazalo kao tačno.

 

"Ali, niko nije očekivao ovakvu reakciju. I sada se postavlja pitanje šta će se desiti", kaže Alimpijević. On se ne slaže da je Ukrajina ostavljena od strane zapadnih saveznika. "Ukrajina nije ostavljena na cedilu u tom smislu da niko nije nikada obećao da će vojno intervenisati ako ne budu ugrožene zemlje NATO-a", kaže on i dodaje da su Putinovi apetiti sada mnogo veći i da sada traži demilitarizaciju cele Ukrajine, iako nije do kraja jasno na šta se tačno misli.

 

Smatra da "nije izvesno da će sankcije ozbiljno nauditi Rusiji". "Da će doneti velikih problema to je tačno, ali da će baciti Putinov režim na kolena, i da će se desiti neka šarena revolucija - to se ne čini izvesno", naglašava Alimpijević. On je ocenio da se dužina vojne intervencije u Ukrajini meri u danima, da neće trajati više od deset, i da zbog troškova, Rusija verovatno ne može da računa na dugotrajniji rat. "Biće problem za Putina ako se javi gerilski rat. Ukrajina ima veliko iskustvo gerilskog ratoKomentarvanja", zaključuje Alimpijević.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Znači da ne poznaju istoriju Rusije. Tu se vekovima  život održava ratovima careva samodržaca (sada se zove Putin).  Erih From: „Što  podrazumijevam   pod  fanatikom?  Ne  mislim  na  čoveka  koji  ima  uverenje. Mislim  da  se  fanatik  klinički  može  opisati  kao  krajnje  narcisoidna  ličnost - u stvari, ličnost  koja  nije  daleko  od  psihoze (depresija  često  pomešana  s  paranoidnim   tendencijama), ličnost  koja  kao  i  svaka  psihopatska   ličnost   nema   nikakav  odnos   prema   spoljašnjem   svijetu. Ali  fanatik   je   pronašao   rešenje   koje   ga   spasava   od  manifestne   psihoze. On  je  izabrao  cilj, ma  kakav  on  bio - politički,  religiozni  ili  neki drugi - i  obogotvorio  ga. Taj  cilj  on  je  učinio  idolom. Na  taj  način, potpunim potčinjavanjem   svom   idolu, fanatik   dobija   strasni  smisao  života, značenje  života; jer  se  u  svojoj   podložnosti   identificira  s  tim  idolom, kojeg  je  uveličao  i  učinio  apsolutom. Ako  bismo  želeli  da  izaberemo  simbol   za  fanatika  bio  bi  to – ’gorući-led’. On  je  osoba  koja je strastvena  i  krajnje  hladna  istovremeno. Potpuno  je  zatvoren  prema  svetu, a  ipak ispunjen  gorućom  strašću, strašću  za učestvovanjem  u  potčinjavanju Apsolutu. Da bi čovek  prepoznao  karakter  fanatika  ne  sme  mnogo  slušati  ono  što  on  govori, nego  treba tražiti  onaj  posebni  sjaj  u  njegovim  očima, ovu  hladnu  strast  koja  je  paradoks  fanatika: naime, potpuni  nedostatak  odnosa  pomešan  sa  strasnim  obožavanjem  svog  idola. Fanatik  je  blizak  onome  što  su  proroci  nazivali ’idolopoklonikom’.“

 

 

 

***

 

 

 

Evo samo malog detaljate istorije "samodržaca" i jedne njihove "institucije" (pre modernih vremena tajnih službi) - opričnici (rus. опричники) !!!

 

*

 

 

Ivan III. (rus. Иван III., 1462.-1505.) udvostručuje državnu teritoriju na račun susednih država te Moskva postaje prestonica carstva koje će s vremenom obuhvatiti sve teritorije današnje Rusije i drugih zemalja.

Smerom Ivana III. pošao je i njegov unuk Ivan IV. Grozni (rus. Иван IV Грозный, 1547.-1584.), prvi ruski vladar koji se 1547. krunisao za cara. Ivan Grozni je bio prvi car koji je posegnuo preko granica područja Kijevske Rusije. Njegov veliki vojni uspeh postaje pripajanje Kazanskog (1552.) i Astrahanskog (1556.) kanata – država nastalih nakon raspada Zlatne Horde. Ivan IV. je potčinio i okolne tatarske države te je tako dobio nadzor uzduž cele Volge. Drugi veliki prodor što je počeo za njegove vladavine, bio je preko Urala, u Sibir. Bilo je to više naseljavanje, nego osvajanje. Ivanovi prodori na zapad nisu bili uspešni: Livonski rat (1558.-1582.) protiv Poljske i Švedske zbog izlaza na Baltičko more završio je porazom ruskih snaga. Jedan od razloga neuspeha bila je Ivanova strahovlada. Ivan IV je smatrao da su mu majku, a kasnije i neke druge članove porodice ubili boljari (rus. бояре) – feudalni zemljoposednici u Rusiji. Godine 1565. Ivan IV. Grozni dobija  delove najbolje ruske zemlje u svoje ruke kako bi s novcem sa tih poseda mogao financirati vlastite vojne snage koje o nikome drugom ne bi ovisile. Te trupe pod imenom opričnici (rus. опричники) su imale zadatak da uništavaju svaki potencijalni otpor carevoj vladavini. Opričnici su korišćeni u obračunu protiv boljara koji su se suprotstavljali samodržavlju. U sedam godina dugom krvoproliću pada veliki broj boljara s kojima je car imao puno neraščišćenih računa zbog smrti unutar svoje porodice. Posednja tragedija ovoga cara bilo je ubistvo vlastitog sina i prestolonasljednika Ivana (1581.). Poslije smrti Ivana IV. 1584. novi car postaje njegov sin Fjodor. Umesto pobožnog ali slaboumnog Fjodora I (rus. Фёдор I) vladao je brat njegove žene Boris Godunov (rus. Борис Годунов) – od 1587. kao regent, a nakon Fjodorove smrti 1598. kao car. Suparničke boljarske obitelji optužile su Borisa zbog nerazjašnjene smrti najmlađeg sina Ivana Groznog Dmitrija (1591.).

 

 

Zoran Stokić

25.02.2022.

 

Rusija versus Ukrajina

 

Naše su mediji od kako je počeo rat Rusija: Ukrajina preplavili rusofili, ne samo da podržavaju Putina, nego misle da će Srbija profitirati na tome ratu - tolika je to "inteligencija" – to je ona ista "inteligencija" kojoj je bilo NORMALO da Srbija (na veštačkim plućima, veštačkom crcu) 1999. uđe u rat sa NATO; to je ona ista inteligencija koja je bila, na primer, protiv ugovora iz Rambujea; po kome Kosovo nije bila država, a po kome rata Srbije i NATO ne bi bilo. To je ona ista "inteligencija" koja je kada su ruske trupe upale na ajrodrom u Prištini NAVIJALE da ZAPOČNE 3 svetski rat (jer bi u tom ratu Srbija profitirala)!

 *

Pitanje za rusofile a kako su se Moldovija; Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgistan, Tadžikistan, Estonija, Litva i Latvija (evo da izuzmem Ukrajinu i Belorusiju; da izuzmem regije Rusije, gde živi preko 100 etničkih naroda) našle u sastavu carske Rusije (kasnije SSSR)? Da nisu narodi u tim državama organitovali referendum o dobrovoljnom prisajedinjenu carkoj Rusiji? Ama sve je to OSVOJENO u RATOVIMA; 1000 godina ratovanja. Po rusofilima Zapad ratovao non stop a carska Rusija bila majka Tereza to je priča rusofila. Sve znaju o Indijancima i robovima, kolonijama na Zapadu ali gle čuda nemaju pojima kako se svih tih vekova živelo u carskoj Rusiji (kasnije SSSR). Knjige u šake, nigde se nije tako loše živelo nego u carskoj Rusji, zato su tamo bile non stop pobune naroda (te su pobune pordžavali svi njihovi umetnici, naučnici, intelektalci – koji su danas sinonim - kulture Rusije) otuda i Lenjinova revolucija (nije ga instalirao Zapad) nego ga je stvorio SUPER LOŠ ŽIVOT u carskoj Rusiji. Putin samo ponavlja greške ruskih careva samodržaca - umesto istinskih reformi u društvu, privredi, kulturi – pokretali su stalno nove ratove!

 

Zoran Stokić

24.02.2022.

 

Ilon Mask je tvitnuo ćirilično "ć" – samo se Srbi ne pitaju šta to znači FOTO

 

Ilon Mask, milijarder i vlasnik kompanija "Spejs Iks" i "Tesla", aktivan je na društvenoj mreži Tviter, gde često obaveštava svoje pratioce o poslovnim aktivnostima, ali i komentariše aktuelna dešavanja u svetu.

 

IZVOR: B92 SREDA, 23.02.2022. | 13:25 -> 14:28 Foto: Shutterstock/Nick_ Raille_07

 

Svaka njegova objava ima mnogo komentara, a najnoviji tvit izazvao je veliku pažnju njegovih srpskih pratilaca. Jedno ćirilično slovo u objavi bilo je dovoljno da Ilon Mask postane Srbin.

Naime, nakon tvita u kome stoji samo slovo "ћ", odmah su počeli da se nižu komentari u kojima su tviteraši nagađali šta je milijarder želeo da poruči njime.

Dok su neki u šali komentarisali kako je to naziv nove kriptovalute, pa čak i ime za njegovo drugo dete, ljudi sa naših prostora, prirodno, oglasili su se kako bi Masku skrenuli pažnju šta je zapravo napisao.

"Vidi Ilone, to ћ koje si napisao je deo srpskog ćiriličnog pisma", piše u jednom komentaru, dok je u drugom neko konstatovao: "Nikola Tesla bi bio ponosan što učiš njegovo pismo".

Ostali Maskovi pratioci, tražeći odgovor, došli su do saznanja da je reč o oznaci koja se koristi za opisivanje Plankove konstante, odnosno za opisivanje najmanje moguće vrednosti energije – jednog kvanta. Fizičari ga već više od 90 godina nazivaju "h sa crtom" (takozvani "h bar") i njime rutinski označavaju redukovanu Plankovu konstantu "h".

Da li je reč o "precrtanom h" ili o ćiriličnom "ć" Mask još nije objasnio, ali to nije sprečilo Srbe da ga proglase svojim sunarodnikom. "On je iz Republike Srpske ako se ne varam"; "Srbin prvi čovek koji je sleteo na Mars"; "Pa, Teslin čovek, šta tu nije jasno?", glasili su neki od odgovora.

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Hammer To što kažete je mit, a činjenice kažu sledeće - 1820: Ersted (Amper) - otkriće električne struje. 1831: Faradej: “Ako struja proizvesti magnetizam - može i obrnuto”. Električna energija se može proizvesti putem kretanja magneta (napravio je seriju eksperimenata i “struja je potekla”). Izumeo je indukciju, naizmeničnu struju; izmislio je i mnoge druge aspekte elektromagnetizma oni su osnova naše tehnologije i nalazi svoju primenu u transformatorima, dinamima, alternatorima. Od 1855-1873 nastala je Maksfelova teorija elektromagnetizma.

Tesla nije izmislio ni „transformator“. Izumeo Faradej,..., prvi transformator sa zatvorenom magnetskom jezgrom prikazan je na sajmu u Budimpešti 1885. (Károly Zipernowsky, Miksa Déry i Otto Bláthy). Prvi trofazni transformator uveo 1889. (Mihail Osipovič Dobrovolski). Teslina, iz 1891. je namijenjen stvaranju vrlo visokih napona uz visoku frekvenciju. Uzgred -  pre Teslinog transformatora - Inženjerski napredak 1880-ih, uključujući pronalazak praktičnog (industiskog) transformatora, doveo je do toga da su električna preduzeća u Evropi (Londonu, Budimpešti, Rimu) počela da usvajaju i koriste NAIZMENIČNU struju u radu mašina u firmama, do tada korišćenu prvenstveno u sistemima osvetljenja.

Slično... 1824. godine francuski fizičar Francois Arago formulisao je postojanje rotirajućih magnetnih polja, nazvao Aragoove rotacije, Tokom 1880-ih mnogi pronalazači su pokušavali da razviju izvodljive motore na naizmeničnu struju...Prvi indukcioni motor bez komutatora naizmenične struje izumeo je Galileo Feraris 1885....

 

 

*

 

 

Pre Planka bio je  Jožef Stefan  izveo je prvi osnovni zakon zračenja  1879, njegov najstariji đak Bolcman je taj zakon 1884. teoriski potvrdo. Zatim je 1893. drugi zakon izveo V.Vin. Ovi zakoni su omogućili izučavanje površinske temperature na Suncu, po Stefanu 5.430 °C , što je odgovaralo izmerenim vrednostima, ovi zakoni su omogućili razvoj astrofizike kao nauke. Najzad je Maks Plank, počev od 1900.,  kreira svoju teoriju kvanta, dao i treći zakon zračenja u kome se javlja i talasna dužina zračenja. Jozef Štefan (1835-1893) slovenački fizičar i matematičar, profesor i akademik na Bečkom univerzitetu, kome je car dodelio plemićku titulu zbog  brojnim doprinosima u nauci, savremenik Nikole Tesle (bez i jednog rada u naučnim časopisima) objavio je 83 rada u naučnim časopisima tog vremena, po oblastima: mehanica i hidrodinamica 12 , akustica 7 , termodinamica sa kinetičkom teorijom gasova 25, elektricitet  i magnetizam 27, optica 12. Stefana, koji po broju i kvalitetu radova podseća na slavne generacije Lagranža, Ojlera, Puasona, Laplasa i & kada je  teorijska nauka tesno bila povezana za primenjenom naukom i tehnikom. „Stefanova jednačina“,„Stefanov  fluks“,„Stefanov broj“,„Stefan–Bolcmanova konstanta“,„Maksvel–Stefan difuzija“  , „Stefanov problem (zadatak-parcijalne jednačine)“,  „Stefanova adhezija“... Inače izvan VB smatran je najboljim poznavaocem Maksfelovog elekrtomagnetizma u Evropi tog vremena (čak bolji poznavalac i od Herca). 

 

Zoran Stokić

24.02.2022.

 

Jozef Štefan (savremenik Nikole Tesle)

(Klagenfurt, 24. mart 1835. — Beč, 7. januar 1893)

slovenački matematičar i fizičar

 

 

Kako izgleda naučnik (fizičar), za koga u Srbiji ni u 21 veku niko nije čuo (osim izolovanih slučajeva), iz vremena izumitelja Nikole Tesle (bez i jednog rada u naučnim časopisima), najbolje pokazuje slučaj Stefana, koji po broju i kvalitetu radova podseća na slavne generacije Lagranža, Ojlera, Puasona, Laplasa i & kada je  teorijska nauka tesno bila povezana za primenjenom naukom i tehnikom. Ne kao danas kada se većina naučnika „otuđila“ bavi se naukom radi nauke a ne primene. O tome najbolje svedoči broj u % koji pokazuje - broj primenjenih proizvoda u odnosu na broj naučnika (u tom trenutku). Danas je broj naučnika nevorovatno veliki a broj - stvarnih - primena veoma mali.

Stefan, poput Bolcmana - njegovog najstarijeg đaka, Gibsa, Planka i & stoji na prelazu iz klasične nauke u nove nauke u nastajanju kao što su statistička  temodinamika, kvantna fizika, astrofizika, te daju doprinos i u klasičnim i novim teorijama.

 

*

 

Pošto je Stefan rođen u današnjoj Austriji i veći deo života proveo je radeći u Beču, neki izvori ga navode kao austrijskog fizičara, iako je rođen u slovenačkoj porodici. Zbog njegovih predaka i mladalačke poezije i pisanja naučnopopularnih tekstova i privrženosti slovenačkom jeziku, mnogi slovenački i svetski  izvori ga smatraju Slovencem. Stefan se takođe smatra jednim od najuspešnijih slovenačkih istraživača svih vremena. Za svoja dostignuća odlikovao ga je car, koji mu je dao pravo na plemićku titulu, koju nije koristio.

Jožef je rođen od majke Marije Startinik (1815–1863), kćerke stolara Gregora Startinika i njegove žene Apolonije, rođene Olip iz Glinja kod Borovlja, kćerke na imanju Josipa Gajgera i oca Aleša (Aleksander) Stefana (Stefana) ( 1805–1872) vanbračni sin zemljoradnice Elizabete iz Škocjana kod Podjune, vodeničarski pomoćnik. Roditelji još nisu bili venčani po Jožefovom rođenju.

Kada je njegov otac podigao skromnu radnju sa mlinovima i pekarskim proizvodima u Klagenfurtu u Ulici Gornji zamak (nemačka Obere Burggasse) 372, oženio se Jožefovom majkom 25. avgusta 1844. godine. Otac je formalno utvrdio očinstvo tek 3. oktobra 1845. godine, kada je Joef već pohađao benediktinsku gimnaziju. Jozef verovatno ne bi mogao da nastavi školovanje u srednjoj školi da nije dobio očevo ime kroz brak. Roditelji su bili nepismeni. Zbog nezakonitosti pri rođenju, njegovu mladost pratio je osećaj inferiornosti. Godine 1841. počeo je da pohađa Klagenfurtsku normalnu školu, koja se tada smatrala „nemačkom“ školom zbog svog nastavnog plana i programa. U osnovnoj školi je pokazao veliki talenat i savetovao ga je da nastavi školovanje. Bio je veoma zahvalan svojim roditeljima što su mu to omogućili i što su ga podržavali i na fakultetu.

Već u nižim razredima gimnazije nadmašio je tadašnji program iz matematike. Godine 1848. doživeo je revolucionarne događaje u Habzburškoj monarhiji, posebno promene u Klagenfurtskoj gimnaziji. Slovenski je 1849. godine postao obavezan predmet za slovenačke učenike i sastavni deo pismenog i usmenog dela mature. U to vreme Stefana je u četvrtom razredu učio slovenački Janežič. Stefan se veoma zainteresovao za jezik i poeziju. Zajedno sa prijateljima osnovali su književni kružok pri gimnaziji, gde su najpre sakupljali i razmenjivali knjige slovenačkih i slovenskih pisaca, a potom, u godini Prešernove smrti, počeli da pišu i izdaju đački list Slavija, koji verovatno nije preživeo. Ovde je Stefan objavio i svoje prve pesme. Interesovao se za srpskohrvatski (ilirski), a osim za nastavu, posebno za latinski, grčki, druge slovenske jezike (ruski, češki), matematiku i fiziku. Prevodio je rusku poeziju na slovenački.

Diplomirao je matematiku i fiziku na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Beču, gde je studirao od 1853. Među njegovim profesorima bili su: Mot i Pecval za matematiku, Kuncek, Grajlih i fon Etingshauzen za fiziku. Na univerzitetu je slušao i Miklošičeva predavanja iz lingvistike i predavanja iz hemije, astronomije, anatomije, botanike i fiziologije biljaka. Takođe se interesovao za filozofska i istorijska pitanja, studirao je francuski i engleski jezik. U studentskim godinama napisao je i objavio više pesama, putopisa i naučnopopularnih spisa na slovenačkom jeziku. U jesen 1857. našao je svoj prvi posao kao profesor u jednoj bečkoj privatnoj gimnaziji, a u 4. godini predavao je eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu u Beču studentima farmacije. Godine 1858. doktorirao je na Univerzitetu u Beču disertacijom pod naslovom Zapažanja o apsorpciji gasa (Bemerkungen uber Absorption der Gase) pod mentorstvom fon Etingshauzena. Nešto kasnije, sa zvanjem „privatnog docenta“, stekao je pravo da predaje na univerzitetu. Godine 1859, zajedno sa fon Etingshauzenovim asistentom Rajtlingerom, postao je docent na Institutu za fiziku, koji je osnovao Dopler 17. januara 1850. 25 Te godine je napisao poslednji slovenački prozni tekst. Godine 1860. Ludvig i fon Brike su ga predložili za dopisnog člana Carske akademije nauka.

Godine 1863. postao je vanredni profesor matematike i fizike na Univerzitetu u Beču, čime je postao najmlađi redovni profesor u to vreme u zemlji. Godine 1865. počeo je da vodi Institut za fiziku. Tada je neočekivano preminuo asistent E. Gailich, koji je trebalo da nasledi šefa Instituta za fiziku. Fon Etingshauzen se ubrzo povukao iz zdravstvenih razloga i zamenio ga je Stefan. Stefan je i pre nego što je došao na čelo instituta izabran za redovnog člana Austrijske carske akademije nauka. Bio je i njen potpredsednik, prvi predsednik Austrijskog elektrotehničkog društva i član više naučnih udruženja širom Evrope. 1876. i 1877. bio je rektor Univerziteta u Beču.

Stefan je istraživao u svim oblastima fizike tog vremena: mehanici, hidrodinamici, akustici, termodinamici, kinetičkoj teoriji gasova, kalorijama, teoriji toplotnog zračenja, elektromagnetizmu, optici. Sve svoje naučne radove pisao je na nemačkom jeziku. Najpoznatiji je po utvrđivanju zakona fizike, koji je eksperimentalno otkrio 1879. godine, a koji povezuje ukupnu izračenu energiju crnog tela j * sa četvrtim stepenom termodinamičke temperature T...

Zakon je kasnije teorijski izveo Bolcman 1884. termodinamičkim putem i stoga je poznat kao Stefan-Bolcmanov zakon. Ovo je jedini fizički zakon nazvan po jednom Slovencu [6] . Konstanta koja se pojavljuje u ovom zakonu se po njoj naziva Stefanova konstanta, a njena numerička vrednost u bezdimenzionalnom Plankovom sistemu jedinica je...gde je z (s) Rimanova funkcija od z. Danas se zakon iz Plankovog zakona izvodi:

Stefan je po zakonu odredio temperaturu sunčeve površine i izračunao vrednost od 5430°C. Ovo je bila prva značajna vrednost za temperaturu sunčeve površine.

Stefan je 1872. prvi izmerio toplotnu provodljivost gasova. Za tu svrhu napravio je uređaj i nazvao ga dijatermometar. Predviđanje kinetičke teorije je potvrdio merenjima. Istraživao je difuziju u gasovima i isparavanje. Ponovio je Maksvelove i druge proračune i uporedio podatke o brzini difuzije jedni sa drugima. Na osnovu njegovih proračuna, struja između kapljica vode i kristala leda, poznata kao Stefanova struja, praćena je u savremenoj meteorologiji. 1869. godine, u raspravi o osnovnim jednačinama elektrodinamike, uporedio je različite teorije o radu provodnika sa strujanjem jednog u drugi. On je 1871. godine u raspravi O zakonima elektrodinamičke indukcije zapisao jednačinu za povećanje struje u električnom kolu sa kalemom i otpornikom kada je spojeno na izvor konstantnog napona. Razgovarao je o zakonu indukcije, magnetnoj sili i trajnim magnetima. Izračunao je induktivnost zavojnice kvadratnog preseka. Godine 1887, u raspravi o naizmeničnim električnim strujama u debelim provodnicima, bavio se fenomenom kože, pojednostavljujući primenu jednačina koje je citirao Lord Rejli za fenomen otkriven 1883. godine. U svojoj raspravi O električnim oscilacijama u ravnim provodnicima iz 1890. bavio se električnom strujom veoma visoke frekvencije. Ovde je koristio svoju jednačinu za fenomen kože. Iz ove rasprave je jasno da je on temeljno istraživao efekte radio-talasa, koje je 1887. otkrio Hajnrih Herc.

 

 

*****

 

„Stefanov  fluks“  je  transportni  fenomen vezan za kretanje atoma, molekula u tečnostima (obično u gasnoj fazi) izazvano hemijskim vrstama u kontaktu sa graničnom površinom. Primeri takvih procesa su: isparavanje, kondenzacija, hemijska reakcija, sublimacija, ablacija, adsorpcija, apsorpcija i desorpcija. Ime je dobio po Jožefu Stefanu, koji je prvi proučavao korake isparavanja.

 

*

 

„Stefanova jednačina“ u glaciologiji, građevinarstvu, okeanografiji, hidrologiji i geomorfologiji opisuje zavisnost debljine ledenog pokrivača od različitih temperatura smrzavanja ili odmrzavanja. Nazvana je po Jožefu Stefanu, koji ju je izveo 1891. U pojednostavljenoj verziji, on kaže da je očekivana debljina porasta leda proporcionalna kvadratnom korenu iz broja stepenskih dana ispod tačke smrzavanja.

 

*

 

„Stefanov problem (zadatak)“  u  matematici i njenim primenama, posebno na fazne prelaze u materij;  Stefanov problem je posebna vrsta graničnog problema za sistem parcijalnih diferencijalnih jednačina, u kome se granica između faza može pomerati tokom vremena. Klasični Stefanov problem ima za cilj da opiše evoluciju granice između dve faze materijala koji prolaze kroz faznu promenu, na primer topljenje čvrste supstance, kao što je led u vodu. Ovo se postiže rešavanjem toplotnih jednačina u oba regiona, podložni datim graničnim i početnim uslovima. Na interfejsu između faza (u klasičnom zadatku) temperatura je podešena na temperaturu promene faze. Da bi se matematički sistem zatvorio, potrebna je još jedna jednačina - Stefanov uslov. Ovo je energetski bilans koji definiše poziciju pokretnog interfejsa. Imajte na umu da je ova evoluirajuća granica nepoznata (hiper)površina; stoga su Stefanovi problemi primeri problema slobodnih granica. Analogni problemi se javljaju, na primer, u proučavanju protoka poroznih medija, matematičkih finansija i rasta kristala iz rastvora monomera i tsl. Zadatak je nazvan po Jožefu Stefanu, koji je oko 1890. opštu klasu takvih zadataka u vezi sa formiranjem leda i faznim prelazima isparavanja i topljenja tretirao kao difuzioni  fenomen . O tome je, krećući se na tragu Džozefa Bleka i Furijea,  objavio šest članaka između 1889. i 1891.

 

*

 

„Stefanov broj“ je termodinamička veličina o odnosu toplota u asimpotskom, približnom rešenju problema pokretnih granica. Stefanov broj je prvi put zapisan u obliku odnosa između gustine toka zračene energije (prema Stefan-Bolcmanovom zakonu) i gustine toplotnog fluksa pri provođenju toplote u stacionarnom stanju. „Broj“ je zasnovan na proračunima o brzini faznog prelaska vode u led na polarnim ledenim kapama iz 1889.

 

*

 

„Maksvel–Stefan difuzija“  je model za opisivanje difuzije u višekomponentnim sistemima. Jednačine koje opisuju ove transportne procese su nezavisno i paralelno razvili Džejms Klerk Maksvel za razblažene gasove i Jozef Stefan za tečnosti.  Osnovna pretpostavka ove teorije je da odstupanje od ravnoteže između molekularnog trenja i termodinamičkih interakcija dovodi do difuzionog fluksa. Molekularno trenje između dve komponente je proporcionalno njihovoj razlici u brzini i njihovim molskim udelima. U najjednostavnijem slučaju, gradijent hemijskog potencijala je pokretačka sila difuzije. Za složene sisteme, kao što su elektrolitička rešenja, i druge pokretače, kao što je gradijent pritiska, jednačina se mora proširiti da bi uključila dodatne termine za interakcije.

 

*

 

„Stefan–Bolcmanova konstanta“ (takođe Stefanova konstanta), fizička konstanta označena grčkim slovom s (sigma), je konstanta proporcionalnosti u Stefan–Bolcmanovom zakonu: „ukupni intenzitet zrači na svim talasnim dužinama raste kako temperatura raste“ , crnog tela koje je proporcionalno četvrtom stepenu termodinamičke temperature. Teorija toplotnog zračenja postavlja teoriju kvantne mehanike, koristeći fiziku za povezivanje sa molekularnim, atomskim i subatomskim nivoima. Jozef Stefan je 1879.  formulisao konstantu; nju je formalno izveo 1884. njegov bivši učenik i saradnik, austrijski fizičar Ludvig Bolcman. Jednačina se takođe može izvesti iz Plankovog zakona, integracijom svih talasnih dužina na datoj temperaturi, što će predstavljati malu ravnu kutiju crnog tela. „Količina toplotnog zračenja koje se emituje brzo raste i glavna frekvencija zračenja postaje veća sa povećanjem temperature.“ Stefan–Bolcmanova konstanta se može koristiti za merenje količine toplote koju emituje crno telo, koje apsorbuje svu energiju zračenja koja ga udari, i emitovaće svu energiju zračenja. Štaviše, Stefan–Bolcmanova konstanta omogućava da se temperatura (K) pretvori u jedinice za intenzitet (V⋅m−2), što je snaga po jedinici površine.

 

*

 

„Stefanova adhezija“  je normalan napon (sila po jedinici površine) koji deluje između dva diska kada se pokuša njihovo odvajanje. Stefanov zakon upravlja strujanjem viskoznog fluida između čvrstih paralelnih ploča, a samim tim i silama koje deluju kada su ploče aproksimirane ili razdvojene.

 

 

***

 

U fizici, statistička mehanika je matematički okvir koji primenjuje statističke metode i teoriju verovatnoće na velike skupove mikroskopskih entiteta. Ona ne pretpostavlja niti postulira nikakve prirodne zakone, već objašnjava makroskopsko ponašanje prirode ponašanjem takvih celina.

Statistička mehanika je nastala kao rezultat razvoja klasične termodinamike, oblasti za koju je bila uspešna u objašnjavanju makroskopskih fizičkih svojstava – kao što su temperatura, pritisak i toplotni kapacitet – u smislu mikroskopskih parametara koji variraju oko prosečnih vrednosti i koje karakterišu distribucije verovatnoće . Time su uspostavljene oblasti statističke termodinamike i statističke fizike. Osnivanje oblasti statističke mehanike uglavnom se pripisuje trojici fizičara:

Ludvig Boltzmann, koji je razvio fundamentalnu interpretaciju entropije u smislu zbirke mikrostanja

Džejms Klerk Maksvel, koji je razvio modele raspodele verovatnoće takvih stanja

Josiah Villard Gibbs, koji je skovao ime polja 1884

Dok se klasična termodinamika prvenstveno bavi termodinamičkom ravnotežom, statistička mehanika je primenjena u neravnotežnoj statističkoj mehanici na pitanja mikroskopskog modeliranja brzine ireverzibilnih procesa koji su vođeni neravnotežama. Primeri takvih procesa uključuju hemijske reakcije i tokove čestica i toplote.

Razvoj  astrofizike bio je moguć tek posle stvaranja teorije zračenja u fizici. Osnovni zakon zračenja  kao što smo videli izveo je 1879, Jožef Stefan, a 1884. Bolcman to  teoriski potvrdo. Zatim je 1893. drugi zakon izveo V.Vin. Ovi zakoni su omogućili izučavanje površinske temperature na Suncu na oko 6000 o, što je odgovaralo izmerenim vrednostima. Najzad je Maks Plank  zasnivajući svoju teoriju kvanta, dao i treći zakon zračenja u kome se javlja i talasna dužina zračenja. Prvu zakonitost jednobojnog zračenja otkrio je 1885. I.I.Balmer, našavši formulu po kojoj se ređaju talasne dužine vodonikovih linija. Kada su Hegins i Dreper snimke Vege i Sunčeve hromosfere u ultraljubičastom opsegu, otkrivene su vodonikove linije koje se povinuju Belmerovom obrascu, sve više se zgušnjavaju i teže granici od 3645 Asrema. Kasnije su Kajzer i Runge, a zatim Ridberg, našli formule po kjima se ređaju nizovi spektralnih linija i drugih elemenata i zapazili da njihovi položaji zavise od položaja elemenata u periodnom sitemu.

 

*

Radovi u naučnim časopisima:

 

·         mehanica i hidrodinamica 12 ,

·         akustica 7 ,

·         termodinamica sa kinetičkom teorijom gasova 25,

·         elektricitet  i magnetizam 27,

·         optica 12.

 

 

1. Opšte jednačine za oscilirajuće kretanje (Allgemeine Gleichungen fur oszilatorische Bevegung), Poggendorf, Annalen (PA) B 102, str. 365–387 (1857).

2. Komentari o apsorpciji gasa (Bemerkungen uber die Absorption der Gase), Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Vissenschaften in Vien (SAV) 27, str. 375–430 (1858).

3. O poprečnom oscilovanju savitljive šipke (Uber die Transversalschvingungen eines elastischen Stabes), SAV 32, str. 207–241 (1858).

4. O Dulong-Petitovom zakonu (Uber das Dulong-Petit'sches Gesetz), SAV 36, str. 85–118 (1858).

5. O pritisku tekuće vode upravne na smer toka (Uber den Druck, den da fliessende Vasser senkrecht zu seiner Stromrichtung ausubt), SAV 37, str. 25–42 (1859; sa C. F. V. Ludvigom).

6. O novom zakonu za kinetičku energiju u pokretnim fluidima (Uber ein neues Gesetz der lebendigen Krafte in bevegten Flußigkeiten), SAV 37, str. 420–438 (1859).

7. O fenomenima apsorpcije u gasovima (Uber der Erscheinungen der Gasabsorption), Programm der Ober-Realschule, Beč (1859).

8. Geometrijska ilustracija fizičkih problema (Geometrische Darstellung phisikalischer Probleme), Zeitschrift fur Realschulen, Beč (1859).

9. O specifičnoj toploti vode (Uber die specifische Varme des Vasserdampfes), PA 110, str. 593 (1860).

10. O kretanju tečnosti I (Uber die Bevegung flußigger Korper, 1. Mitteilung), SAV 46, II, str. 8–31 (1862).

11. O kretanju tečnosti II (Uber die Bevegung flußigger Korper, 2. Mitteilung), SAV 46, II, str. 495–520 (1862).

12. O brzini zvuka u gasovima (Uber die Fortpflanzungsgeschvindigkeit des Schales in gasformigen Korpern), PA 118, str. 494 (1863).

13. Komentari o teoriji gasova (Bemerkungen zur Theorie der Gase), SAV 47, II, str. 81–97; vidi i PA 119, str. 492 (1863).

14. O disipaciji toplote (Uber die Fortpflanzung de Varme), SAV 47, II, str. 326–345; vidi i PA 125, str. 257, 1865 (1863).

15. O rasejanju svetlosti u kvarcu pri rotaciji polarizacione ravni (Uber die Dispersion des Lichtes durch Drehung der Polarisationsebene im Kuarz), SAV 50, II, str. 88–124 (1864).

16. O fenomenu u Njutnovom vitražu (Uber eine Erscheinung am Nevtonschen Farbenglase), SAV 50, II, str. 135–137; vidi i PA 123, str. 650 (1864).

17. O fenomenima interferencije u spektru prizme i difrakcije (Uber Interferenerscheinungen im prismatischen und im Beugungsspektrum), SAV 50, II, str. 138–142; vidi i PA 123, str. 509 (1864).

18. Eksperiment o prirodi nepolarizovane svetlosti i o dvostrukom prelamanju kvarca u pravcu optičke ose (Ein versuch uber die Natur des unpolarisierten Lichtes und die Doppelbrechung des Kuarzes in der Richtung seiner optischen Achse), SAV 50, II. , str. 380–393; vidi i PA 124, str. 625, 1865 (1864).

19. Na bočnim prstenovima u Njutnovom zatamnjenom staklu (Uber Nebenringe am Nevtonschen Farbenglase), SAV 50, str. 394–396; vidi i PA 125, str. 160, 1865 (1864).

20. O interferenciji bele svetlosti pri velikim razlikama putanja (Uber Interferenz des veissen Lichtes bei grossen Gangunterschieden), SAV 50, II, str. 481–496 (1864).

21. Theorie der doppelten Brechung, SAV 50, II, str. 505–523 (1864).

22. O nekim visokonaponskim termoparovima (Uber einige Thermoelemente von grosser elektromotorischer Kraft), SAV 51, str. 260–262; vidi i PA 124, str. 632 (1865).

23. O toplotnoj provodljivosti (Uber die Fortpflanzung der Varme), PA 125, str. 257 (1865).

24. O rasejanju boja u rastvorima šećera pri rotaciji polarizacione ravni (Uber die Farbenzerstreuung durch Drehung der Polarisationsebene in Zuckerlosungen), SAV 52, II, str. 486–492 (1865).

25. O novoj metodi za merenje talasne dužine svetlosti (Uber eine neue Methode die Lange der Lichtvellen zu messen), SAV 53, II, str. 521–528 (1866).

26. O uticaju unutrašnjeg trenja u vazduhu na širenje zvuka (Uber den Einfluß der inneren Reibung in der Luft auf die Schallbevegung), SAV 53, II, str. 529–537 (1866).

27. O eksperimentima interferencije sa Soleilovim dvolomnim kvarcom (Uber Interferenzversuche mit dem Soleil'schen Doppelkuarz), SAV 53, II, str. 548–554 (1866).

28. O akustičkom eksperimentu (Uber einen akustichen Versuch), SAV 53, II, str. 697–703 (1866).

29. Dodatak diskusiji: O akustičkom eksperimentu (Nachtrag zu dem Aufsatze: Uber einen akustichen Versuch), SAV 54, II, str. 597–603 (1866).

30. O uzdužnom oscilovanju savitljivih šipki (Uber Longitudinalschvingungen elastischer Stabe), SAV 55, II, str. 597–621 (1867).

31. O uređaju za smetnje zvuka (Uber einen akustischen Interferenz-Apparat), SAV 56, II, str. 561–565 (1867).

32. O oscilovanju struna sastavljenih od nejednakih delova (Uber Schvingungen von Saiten, velche aus ungleichen Stucken bestehen), SAV 57, II, str. 517–531 (1868).

33. Upotreba oscilacija kompozitnih šipki za određivanje brzine zvuka (Primena Schvingungen zusammengesetzer Stabe zur Bestimmung der Schallgeschvindigkeit), SAV 57, II, str. 697–708 (1868).

34. O osnovnim jednačinama elektrodinamike (Uber die Grundformeln der Elektrodinamik), SAV 59, II, str. 693–769 (1869).

35. O pobuđivanju uzdužnih oscilacija u poprečnom pojasu (Uber die Erregung longitudinaler Schvingungen in der Luft durch transversale), SAV 61, II, str. 491–498 (1870).

36. O ravnoteži i kretanju, a posebno o difuziji gasnih smeša (Uber das Gleichgevicht und die Bevegung, insbesondere die Diffusion von Gasgemengen), SAV 63, II a, str. 63–124, http://edocs.ub.uni-frankfurt.de/volltekte/2007/3891/ (1871).

37. O uticaju toplote na prelamanje svetlosti u čvrstim materijama (Uber den Einfluß der Varme auf die Brechung des Lichtes in festen Korpern), SAV, 1871, 63, str. 223–245 (1871).

38, O zakonima elektrodinamičke indukcije (Uber die Gesetze de elektrodinamischen Induction), SAV 64, II, str. 193–229 (1871).

39. O dijamagnetnoj indukciji (Uber die diamagnetische Induction), SAV 64, II, str. 789–798 (1871).

40. Eksperimenti o prenosu toplote u gasovima (Untersuchungen uber die Varmeleitung in Gasen), SAV 65, II, str. 45–69 (1872).

41. O dinamičkoj teoriji difuzije gasa (Uber die dinamische Theorie der Didffusion der Gase), SAV 65, II, str. 323–363 (1872).

42. Upotreba hronoskopa za određivanje brzine zvuka u gumi (Anvendung des Chronoskops zur Bestimmung der Schallgeschvindigkeit in Kautschuk), SAV 65, II, str. 419–423 (1872).

43. O slojevima u fluktuirajućim tečnostima (Uber Schichtungen in schvingenden Flußigkeiten), SAV 65, II, str. 424–427 (1872).

44. O osobinama sistema oscilujućih tačaka (Uber die Eigenschaften der Schvingungen eines Sistems von Punkten), SAV 66, II, str. 159–187 (1872).

45. O eksperimentima interferencije sa Soleilovim dvolomnim kvarcom (Uber die mit dem Soleil'schen Doppelkuarz ausgefuhrten Interferenzversuche), SAV 66, II, str. 325–354 (1872).

46 .Pokušaji isparavanja (Versuche uber die Verdampfung), SAV, Philosophisch-Historische Klasse, 68, II, str. 385–423, http://edocs.ub.uni-frankfurt.de/volltekte/2009/12766/ (1873).

47. Ka teoriji magnetnih sila (Zur Theorie der magnetischen Krafte), SAV 69, II, str. 165–210 (1874).

48. Pokušaji prividnog prianjanja (Versuche uber die scheinbare Adhasion), SAV 69, II, str. 713–728; vidi i PA 154, str. 316 (1874).

49. O zakonima magnetnih i električnih sila u magnetnim i dielektričnim supstancama i o njihovom odnosu prema teoriji svetlosti (Uber die Gesetze der magnetischen und elektrischen Krafte in magnetischen und dielektrischen Medien und ihre Beziehung zur Theorie des Lichtes), SAV 70, II, str. 589–644 (1874).

50. Eksperimenti prenosa toplote u gasovima. Druga diskusija. Relativna određivanja toplotne provodljivosti kod različitih gasova (Untersuchungen uber Varmeleitung in Gasen. Zveite Abhandlung. Relative Bestimmungen des Varmeleitvermogen verschiedener Gase), SAV 72, str. 69–101 (1875).

51. O toplotnoj provodljivosti ebonita (Uber das Varmeleitvermogen des Hartgummi), SAV 74, II, str. 438–462 (1876).

52. O difuziji ugljene kiseline kroz vodu i alkohol (Uber die Diffusion der Kohlensaure durch Vasser und Alkohol), SAV 77, II, str. 371–409 (1878).

53. O difuziji tečnosti I. O metodama optičkog posmatranja (Uber die Diffusion der Flussigkeiten I. Uber die optischen Betrachtungsmethoden), SAV, Philosophisch-Historische Klasse, 77, II?, str. 957–975, http://edocs.ub.uni-frankfurt.de/volltekte/2009/12767/ (1878).

54. O difuziji tečnosti II. Izveštaj o Grahamovim pokušajima (Uber die Diffusion der Flussigkeiten II. Berechnung der Grahamschen Versuche, SAV, Philosophisch-Historische Klasse, 78, II, str. 957–975 (1879)).

55. O odnosu toplotnog zračenja i temperature (Uber die Beziehung zvischen der Varmestrahlung und der Temperatur), SAV 79, II, str. 391–428 (1879).

56. O razlikama između Amperove teorije magnetizma i teorije elektromagnetnih sila (Uber die Abveichungen der Amperschen Theorie des Magnetismus von der Theorie der elektromagnetischen Krafte), SAV 79, II, str. 659–679; vidi takođe VA 12, str. 620 (1879).

57. O nosivosti magneta (Uber die Tragkraft der Magnete), SAV 81, str. 89–116 (1880).

58. O nekim eksperimentima sa induktorom u magnetnom polju Zemlje (Uber einige Versuche mit einem erdmagnetischen Inductor), SAV 82, II, str. 1306–1313 (1880).

59. O vagi krutog fleksibilnog tela sa ujednačenom ili promenljivom temperaturom (Uber das Gleichgevicht eines festen elastischen Korpers von gleichformiger oder veranderlicher Temperatur), SAV 83, II, str. 549–575 (1881).

60. O isparavanju iz posude sa kružnom ili eliptičnom ivicom (Uber die Verdampfung aus einem kreistformig oder eliptisch begrenzten Becken), SAV 83, II, str. 943–954; takođe Viedmann, Annalen der Phisik und Chemie (VA) 17, str. 550 (1881).

61. Teorija psihrometara (prema Maksvelu i Stefanu), Zeitschrift der osterr. Gesellschaft fur Meteorologie KSVI, str. 177–182, Beč (1881).

62. O efektu magnetne zaštite gvožđa (Uber die magnetische Schirmvirkung des Eisens), SAV 85, str. 613–642 (1882).

63. O silama aksijalno simetričnog polja (Uber die Kraftlinien einses um eine Achse simmetrischen Feldes), SAV 85, str. 887–996; vidi takođe VA 17, str. 956 (1882).

64. O električnom prenosu snage, sa posebnim osvrtom na eksperimente Marsela Depreza

65. O silama aksijalno simetričnog polja (Uber die Kraftlinien einses um eine Achse simmetrischen Feldes), SAV 85, str. 887–996; vidi takođe VA 17, str. 956 (1882).

66. O električnom prenosu snage, sa posebnim osvrtom na eksperimente Marsela Depreza (Uber elektrische Kraftubertragung mit besonderer Hinsicht auf die Versuche von Marcel Deprez), Zeitschrift des Elektrotechnischen Vereines I, str. 3 (1883).

68. O proračunu koeficijenata indukcije žičanih namotaja (Uber die Berechnung der Inductionscoeffizienten von Drahtrollen), SAV 88, II, str. 1201–1211 (1883).

69. O odnosu između teorije kapilarnosti i isparavanja (Uber die Beziehung zvischen den Theorien der Capillaritat und der Verdampfung), SAV, Philosophisch-Historische Klasse, 94, II, str. 4–14; vidi takođe VA 29, str. 655, http://edocs.ub.uni-frankfurt.de/volltekte/2009/12765/ (1886).

70. Zapažanja strujnih oscilacija u dinamima (Beobachtungen uber die Vibrationen des Stromes in einer Dinamomaschine), Izveštaj o merenjima Naučne komisije za dinamo i električna svetla (Izveštaj o znanju Naučne komisije Dinamomaschinen i električno podesivih lampi). 195 (1886).

71. O upotrebi elektrodinamometra za merenje rada (Uber die Anvendung des Elektrodinamometers zur Arbeitsmessung), Izveštaj ~, str. 203 (1886).

72. Vatmetar ser Vilijam Simens (Das Vattmeter von Sir Villiam Siemens), Izveštaj ~, str. 208 (1886).

73. O konverziji eksperimenata na jednofaznoj mašini kompanije Ganz & Co. (Uber die Berechnung der Versuche an der Vechselstrommaschine von Ganz & Co.), Izveštaj ~, str. 211 (1886).

74. O eksperimentima na Klimenkovoj mašini za naizmeničnu struju (Uber die Versuche mit der Vechselstrommaschine von Klimenko), Izveštaj ~, str. 213 (1886).

75. O karakteristikama mašine za naizmeničnu struju (Uber die Charakteristik einer Vechelstrommaschine), Izveštaj ~, str. 218 (1886).

76. O naizmeničnim električnim strujama u debelim provodnicima (Uber veranderliche elektrische Strome in dicken Leitungsdrahten), SAV 95, II, str. 917–934 (1887).

77. O termomagnetnim motorima (Uber thermomagnetische Motoren), SAV 97, II a, str. 70–81; vidi takođe V 38, str. 440 (1888).

78. O postizanju jakih magnetnih polja (Uber die Herstellung intensiver magnetischer Felder), SAV 97, II a, str. 176–183 (1888).

79. O nekim problemima teorije prenosa toplote (Uber einige Probleme der Theorie der Varmeleitung), SAV, 98, II a, str. 473–484 (1889).

80. O međusobnoj difuziji kiselina i baza (Uber die Diffusion von Sauren ind Basen gegen einander), SAV 98, II a, str. 616–634 (1889).

81. O teoriji nastanka leda, posebno o formiranju leda u polarnom moru (Uber die Theorie der Eisbildung, insbesondere uber die Eisbildung im Eismeere), SAV 98, II a, str. 965–983; takođe Monatshefte der Mathematik und Phisik, tom 1, str. 1–5, 1890; i VA 42, str. 625, 1891 (1889).

82. O isparavanju i topljenju kao pojavama difuzije (Uber die Verdampfung und die Auflosung als Vorgange der Diffusion), SAV, Philosophisch-Historische Klasse, 98, II a, str. 1418–1442; vidi takođe VA 41, str. 725, 1890, http://edocs.ub.uni-frankfurt.de/volltekte/2009/12768/ (1889).

83. O električnim oscilacijama u ravnim provodnicima (Uber die elektrische Schvingungen in geraden Leitern), SAV 99, II a, str. 319–339; vidi takođe VA 41, str. 400, 1890 (1890).

84. O teoriji oscilacija pražnjenja (Uber die Theorie der oscilatorischen Entladung), SAV 99, II a, str. 534–548; vidi takođe VA 41, str. 725, 1890 (1890).

85. O Vitstonovom određivanju brzine elektriciteta (Uber Vheatston's Bestimmung der Geschvindigkeit der Elektrizitat), Akademischer Anzeiger, str. 106 (1891).

86. O bilansu električne energije na ploči i na elipsoidu. (Uber das Gleichgevicht der Elektrizitat auf einer Scheibe und einem Ellipsoid), SAV O11, II a, str. 1583–1588 (1892, posthumno).

 

Zoran Stokić

23.02.2022.