Šta rade moždani implanti i zašto ih Ilon Mask pravi?

 

 

SCITECH Autor: New Scientist, N1 Zagreb 31. jan 202415:15 Shutterstock

 

 

Maskova kompanija nije jedina koja radi na ovoj ideji.

 

Kompanija Ilona Maska Neuralink sprovodi svoja prva ispitivanja na ljudima, ugrađujući mali čip na površinu mozga ljudi kako bi im omogućio da direktno razgovaraju sa računarima.

 

Šta je Neuralink?

Neuralink je 2016. godine osnovao Ilon Mask (koji takođe vodi SpaceX, Tesla i X, nekadašnji Twitter), da bi napravio interfejse između mozga i računara: uređaja povezanih sa mozgom koji omogućavaju ljudima da komuniciraju sa računarima samo svojim mislima.

 

Ovi uređaji bi vam mogli omogućiti da obavljate jednostavne zadatke kao što su traženje informacija ili izvođenje složenih proračuna pomoću računara.

 

U teoriji, oni bi takođe mogli da stvore tehnološku telepatiju, da vrate vid slepim ljudima i da omoguće paralizovanim ljudima da kontrolišu protezu i kretanje. Mask je u prošlosti rekao da bi tehnologija njegove kompanije mogla omogućiti ljudima da formiraju „neku vrstu simbioze“ sa AI, piše NewScientist.

 

Šta je Neuralink postigao do sada?

Neuralink je uređaj veličine novčića i dizajniran je da se implantira ispod lobanje, sa sićušnim žicama koje sežu na malu udaljenost do mozga da bi očitale neuronske aktivnosti.

 

Kompanija je već sprovela testove na svinjama i pokazala da majmun može da igra klasičnu video igricu Pong koristeći uređaj. U maju 2023. Neuralink je objavio da je dobio odobrenje za testiranje na ljudima.

 

 

Prema Maskovom postu koji je objavio na X pre neki dan, testiranje je već počelo. Anonimni muškarac je primio implantat 28. januara i „dobro se oporavlja“, rekao je Mask.

 

Ostali detalji još nisu objavljeni, a Neuralink nije odgovorio na zahtev New Scientist-a za komentar.

 

Da li je ovo rađeno ranije?

Maskova kompanija nije jedina koja radi na ovoj ideji. Mnoge akademske grupe i komercijalni start-apovi već su sproveli ispitivanja na ljudima i uspeli da direktno protumače moždane signale u neku vrstu izlaza.

 

Tim sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji postavio je dva mala senzora odmah ispod površine mozga do vrata paralizovanog čoveka.

 

Istraživači su bili u stanju da protumače moždane signale osobe kada je mislila da piše reči olovkom na papiru i pretvore ih u čitljiv tekst na računaru.

 

Da li je tehnologija bezbedna?

To je ono što tek treba da se otkrije. Međutim, prema izveštajima, prethodni eksperimenti na životinjama Neuralinka nisu bili uspešni.

 

Godine 2022, Komitet lekara za odgovornu medicinu, organizacija za zastupanje, poslala je pismo američkom ministarstvu poljoprivrede zahtevajući istragu o, kako je rečeno, „očiglednim kršenjima Zakona o dobrobiti životinja u vezi sa lečenjem majmuna korišćenih u invazivnim eksperimentima na mozgu“.

 

Rojtersov izveštaj te iste godine citira dokumente i izvore koji ukazuju da su Neuralinkovi testovi ubili 1.500 životinja, u nekim slučajevima uzrokujući „nepotrebnu patnju i smrt“.

 

Svaki uređaj namenjen ljudskoj implantaciji moraće da otkloni brojne regulatorne prepreke kako bi obezbedio da sam uređaj, proces instalacije i njegova naknadna upotreba budu relativno bezbedni i da su svi potencijalni rizici dobro shvaćeni.

 

Kada će Neuralink biti dostupan i koliko će koštati?

Daleko smo od toga da je ovo komercijalni proizvod, a pred nama je mnogo testiranja i akreditacija, tako da je rano govoriti o tome. Ali Mask je jasno stavio do znanja da namerava da komercijalizuje tehnologiju. Prvi planirani proizvod zove se „Telepatija“ i omogućiće korisnicima da kontrolišu svoje telefone i računare.

 

Tara Spjers-Džons sa Univerziteta u Edinburgu, rekla je Naučnom medijskom centru, neprofitnoj organizaciji u Velikoj Britaniji, da Neuralink ima veliki potencijal i da brojne istraživačke grupe rade na sličnim idejama, prenosi N1 Zagreb.

 

„U nedavnim istraživačkim eksperimentima (koji nisu povezani sa Neuralinkom), naučnici su uspeli da implantiraju interfejse između mozga i kičme koji pomažu ljudima sa paralizom da hodaju, a drugi radovi pokazuju obećavajuće rezultate u kompjuterima koji tumače moždane talase i skeniraju mozak“, rekla je ona.

 

Takođe je dodala da „većina ovih interfejsa zahteva invazivnu neurohirurgiju i još uvek su u eksperimentalnim fazama, tako da će verovatno proći mnogo godina pre nego što postanu dostupni“.

 

 

***

Komentar

***

 

Entuzijazam za tehnološki "napredak" Maska i & - baziran je na – "tehnološkom determinizmu"; koj je nastao na lošem stvatanju "nauke"; nauka shvaćena samo kao "redukcionizam" - mehanistički način objašnjenja povezan sa pozitivizmom.  Za njih je otuda tehnologije (samo): alati i mašine. Alate i mašine karakteriše njihova nemilosrdna i kruta pravilnost. Sastavljaju se od delova i mogu se analizirati ili rastaviti. Mašina poput sata, kada se jednom pokrene - je autonomna. Otuda oni misle "uzroci su eksplicitni i namerni, a posledice su predvidive". Instrumentalnim pogledom na tehnologiju nam pak kaže da se, na primer, "nož" - može koristiti za ubijanje, kuvanje ili lečenje. Tehnički razvoj nije ni - dobar, ni loš ni neutralan. Od NAS zavisi kako ćemo koristiti "nož"! Međutim iz istorije Homo sapijensa možemo uočiti TREND šta rade oni "vladari" koji imaju APSOLUTNU MOĆ. Epilog Kamijeve drame Kaligula: „Ne, Kaligula nije mrtav. On je tamo, i tamo. On je u svakom od vas. Kad bi ti MOĆ bila data“(!) Samo jednom svojom rečju "Kaligule" mogu ljude - ubiti, mučiti, ponovo ih spasiti, nagraditi ih; imaju moć Boga nad životom i smrću! Vernici "tehnološkog determinizma" nisu svesni da će njihove najbolje namere (lečenje) imati – nenameravane posledice; jer kada se "nove" Kalgule dočepaju - čipovanih ljudi - zaista će postati NADLJUDI – čovek-BOG(!)

 

Zoran Stokić

31.01.2024.

 

Netfliksove serije „Grizelda“

 

Agenciska vest: "Gledaoci nove Netfliksove serije „Grizelda“ koja prati život zastrašujuće “kokainske kume” Grizelde Blanko, mogli bi da budu poprilično iznenađeni, ali i razočarani, kada budu shvatili da priča o njoj ima još mnogo detalja koji u seriji nisu prikazani...."

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da, slično "Sopranovima"  sada Netfliksove serije „Grizelda“ koja prati život zastrašujuće “kokainske kume” Grizelde Blanko. Kada je profit/tržište sve to je to, moral, socijalizacija je nevažna; nenameravane posledice ovakve zabave čitamo u crnim hronikam! Ribarenje u vodama "čoveka mase" koji je idealan konzumet ove robe. U starija vremena elite su se trudile "da popravljaju društvo", da uvećaju empatiju, tako je nastala i "opera" pre 400 god; to nije bila samo muzička revolucija nego i sociološka. Postojao je talas izgradnje ovih - operskih zdanja - širom Evrope a ove nove zgrade su uspostavile tipove pozorišta koje poznajemo danas; služile su za socijalizaciju građana "dobri momci pobeđuju loše momke"! Svojom fuzijom muzike, poezije, baleta, slikarstva, arhitekture, rasvete i inženjeringa, opera se može posmatrati kao arhetipska barokna umetnička forma. Jedna od opera bila je i "Grisilda". Komponovalo je oko 50 kompozitora (Orlandi, Bonančini, Albinoni, A. Skarlati, Tori, Conti, Saro,..., Vivaldi, Latila), osnovi  libreta su bili varijacije Bokačove priče iz Dekamerona. Libreto: godinama pre nego što je priča počela, kralj Tesalije, oženio se siromašnom seljankom Grizeldom. Narod joj nikada nije oprostio nisko poreklo. Kada se rodila ćerka Kostanca, kralj je odlučio da javno testira – Grisildin moral - kako bi ona stekla poštovanje od naroda. Rekao je Grizeldi da mora da ubije Kostancu da bi opstali na vlasti. Epilog je kod Bokača, Vivaldija (libero Karlo Goldoni) i &.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=mC3ogQeKf1w

Bononcini: Griselda, opera in three acts | Benjamin Bayl & Wrocław Baroque Orchestra

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=d4ZdybJJyAw

Vivaldi - Griselda

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Rt5ICP_olxs

A. Scarlatti - Opera Griselda Aria 'Figlio! Tiranno! O Dio!' by Elizabeth Watts

*

https://www.youtube.com/watch?v=AFcstiMN9_Q

Alessandro Scarlatti "La Griselda" 1960

 

 

Zoran Stokić

30.01.2024.

 

 

Skica koja se pripisuje Mikelanđelu uskoro na aukciji u njujorškom Kristiju

 

Reč je o crtežu mermernog bloka koji je čuveni renesansni slikar nacrtao na malom komadu požutelog papira, a koji će zainteresovanim kolekcionarima i ljubiteljima umetnosti uskoro ponuditi britanska aukcijska kuća Kristi u svom njujorškom predstavništvu, prenosi pariski dnevnik Figaro.

 

 

IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 29.01.2024. | 11:42 -> 08:10 Foto: Shutterstock/Stokkete

 

 

U pismu kaligrafski ispisanom 3. novembra 1836. godine i upućenom jednom od svojih prijatelja, Britancu ser Džonu Buringu, budućem guverneru Hong Konga, Kozimo Buonaroti, poslednji direktni Mikelanđelov potomak tvrdi da nudi "priloženu skicu svog slavnog pretka Mikelanđela".

 

Iako je skica bez potpisa umetnika, aukcijska kuća Kristi je potvrdila da je "100 odsto reč o delu koje je nacrtao Mikelanđelo".

 

 

***

Komentar

***

 

 

Vekovima se forsirao kult o Rafelu kao "božijem geniju" – Rafaelo je izabran za ikonu jer je ujedinio antičke i hrišćanske ideale; sam taj kult je stvoren na laži o Mikelanđelu kao "neuračunljivom, ekscentričnom  geniju" tj. puštena je - laž - kako je on da bi naslikao „Raspeće Hristovo“, ubio čoveka, koji mu je poslužio kao slikarski uzor, kako bi prirodnije predstavio umirućeg  Spasitelja. Ideja o geniju i zločinu zbog umetnosti tu je stvorena.  

Od Keneta Klarka (Kenneth Clark)  smo saznali  da je početkom 1504., održan u Firenci sastanak da se vidi (odluči) gde u gradu postaviti, upravo  završenu Mikelanđelovu  skulpturu -  David. Prisutni su bili svi važni umetnici u gradu — Botičeli, Peruđino, Filipino Lipi (dete umetnika-monaha i monahinje) - ali samo se Leonardo protivio golotinji te figure i izrekao potrebu za „pristojnim ukrasom“. Mala skica koju je napravio na licu mesta prikazuje statuu sa uvredljivim udom koji je uredno sakriven onim što Isakson opisuje kao „bronzani  list“. Teško je poverovati da je čovek čije slikarske sveske sadrže odeljak „O penisu“ u kome se zalaže protiv „pokrivanja i prikrivanja nečega što zaslužuje da bude ukrašeno i svečano prikazano“ zaista bio uvređen onim što je video (na Davidu). Ipak, njegove primedbe su preovladale. Genitalije mermernog kolosa su bile prekrivene, i tako su ostale nekih četrdesetak godina.

 

Zoran Stokić

29.01.2024.

 

Kao Švaba tralala, mlatiti praznu slamu, peta kolona: Naša stvarnost ili samo obične izreke?

 

 

VESTI Autor: Gordana Vaš 28. jan 202418:14 Shutterstock/Ruud Morijn Photographer

 

 

 

Mnoge izreke koje svakodnevno koristimo, a ne znamo često njihovo poreklo, nisu samo jezički zanimljive, već su veoma aktuelne u našem društvu. I to doslovno. Ko mlati praznu slamu, a ko govori ko Švaba tralala, kome je prikačen epitet "peta kolona", a ko ima putera na glavi, živimo li u sapunskoj operi, i zašto se baš tako kaže?

 

„…Je l’ mogu ja sad da se pomerim pa da nacrtam ljudima da vide kako će to da izgleda? Može. I mogu da koristim različite flomastere? Može. …Crvenom ću da crtam autoputeve… U narednih pet godina idemo sa pet hiljada kilometara rekonstrukcije puteva u Srbiji i za to smo izdvojili 900 miliona evra našeg keša“, pričao je 2019. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući tada svoj „Maršalov plan“ za Srbiju. Nije to bio ni prvi ni poslednji takav plan i ni prvo ni poslednje predsednikovo obećavanje boljeg života.

 

Aleksandar Vučić mape planoviTanjug/AP/Darko Vojinovic

Prošlog vikenda, čini se da je predsednik otišao najdalje u obećanjima, najavivši više novca za tek rođenu decu, još veće plate i penzije, nove škole, vrtiće, puteve, pa će tako, kako je na istom događaju najavila i premijerka Ana Brnabić, 2027. Srbija biti zemlja inovacija i naprednih tehnologija, u kojoj će veštačka inteligencija zameniti 40 odsto zaposlenih, ali, „Srbija je za to spremna“.

 

Za vreme svog mandata, Vučić je predstavio bar tri „Skoka u budućnost“, obećavajući „kule i gradove“, kao i da će nam za dve-tri godine biti bolje. Samo da se malo strpimo. Nešto u stilu Del Boja iz engleske serije „Mućke“: „Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri“. Ali, nikako da dođe ta sledeća godina.

 

„U okviru tih projekata koje radi država imamo dosta visoku korupciju, deo narodnog bogatstva se odliva u privatne džepove, što dodatno siromaši državu i građane, a na kraju nemamo institucije koje bi izmerile efekte toga što je u međuvremenu urađeno“, kaže novinar Miša Brkić.

 

Da li Vučić, kao što smatra profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić, „bajkama skreće pažnju sa strašnog masovnog siromaštva, ogromnih deficita u vladavini prava i katastrofalnog položaja Srbije“.

 

Da li nam Vučić „obećava neispunjenja“, kao što peva pesnik Vladimir Skočajić.

 

Da li stvarno skačemo u budućnost ili mlatimo praznu slamu kao Švaba tralala?

 

Kao Švaba tralala

Kad neko govori dugo i isprazno, ponavljajući stalno jedno te isto, u nas se obično kaže: „Ovaj sve jedno, kao Švabo tralala“, piše istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka Milan Šipka u svom delu „Zašto se kaže?“

„Uz glavni deo izraza: kao Švabo (ili Švaba) tralala, pored sve jedno, kaže se i sve isto ili uvek isto: Ovaj sve isto (uvek isto), kao Švabo tralala. Ovde može stajati i neki glagol koji svojim značenjem upućuje na dugo trajanje (ponavljati, otegnuti, nastaviti): Ponavlja kao Švabo tralala. Otegao kao Švabo tralala. Nastavio (da priča) kao Švabo tralala. Sve te i druge varijante mogu se čuti u našem svakodnevnom razgovornom jeziku, posebno u komentarima raznih sastanaka, na kojima se obično mlati prazna slama“, navodi Šipka.

 

Ovaj frazem se u našem jeziku upotrebljava skoro već 200 godina, a još ga je Vuk Karadžić čuo u narodu i uneo u svoju zbirku Srpske narodne poslovice (1849), i dao njegovo objašnjenje.

 

Prema njemu, đavo i Švabo su se dogovorili da jedan drugog nose, dokle onaj koji se nosi ne ispeva jednu pesmu. Tako najpre zajaše đavo Švabu, započevši najdužu pesmu koju je znao, a kad je završio, onda Švabo uzjaše đavola, ali umesto pesme, počne da peva „tralala“, i tako je Švabo prevario đavola, koji ga je morao nositi čitav dan, a pesmi ni kraja ni konca.

 

Šipka navodi da je Švaba kod nas pogrdan naziv za Nemce i Austrijance.

 

„U svesti i istorijskom iskustvu našeg naroda Švabe su, pored Turaka, bile vekovni neprijatelj, pa je čudno što se baš Švabi pripisuje tolika domišljatost. Ovo može biti dokaz da je priča inspirisana frazemom, koji je postojao i ranije kao reakcija našeg puka na refrene u nemačkim pesmama, koje nije razumeo i koje je pamtio samo po stalnom ponavljanju“, kaže Šipka.

 

Rekli bismo, vrlo slikoviti prikaz naše realnosti, u koju se valja vratiti posle svih tih skokova u budućnost.

 

Mlatiti praznu slamu

Od „tralala“ nije daleko ni mlaćenje prazne slame, što u našem jeziku označava nešto bezvredno, otrcano, nešto što se odbacuje.

 

Naime, nakon vršidbe žita, kad se izdvoji korisno hlebno zrno, ostaju samo prazni klasovi i sasušene žute stabljike, koje takoreći ne služe ničemu, osim kao prostirka za stoku. Otuda prazna slama i znači nešto bezvredno ili glupo, otrcano i slično, navodi Šipka.

 

Ali, o kakvom mlaćenju je tu reč?

 

U stara vremena žito se vršilo na dva načina – pomoću konja i mlaćenjem, odnosno, oni koji nisu imali konja, svojim rukama su mlatili požnjeveno žito i tako odvajali zrnevlje od klasja. To su obično činili služeći se jednostavnom spravom, koja se zvala mlatilo.

 

Tanjug / AP Photo / Darko Vojinović

Taj posao imao je svoj puni smisao i svrhu, jer se na taj način dobijalo čisto zrno.

 

„Ali, mlatiti po praznom, već ovršenom snoplju, od kojeg je ostala samo slama bez zrnevlja, nema stvarno nikakvog smisla. To je uzaludan posao, bez svrhe. Po tome je onda i nastao ustaljeni izraz mlatiti praznu slamu, koji znači – baviti se nečim beskorisnim, uzalud se truditi, raditi jalov posao, a onda i govoriti uprazno, bez smisla i svrhe, trućati koješta“, piše Šipka.

 

On kao ilustraciju navodi i jednu šalu.

 

Jedan je pitao zašto je na sastancima zabranjeno pušenje, a odgovorili su mu: „Zato što se tu mlati prazna slama, pa se boje da se ne zapali“.

 

Sve u svemu, svedoci smo da se predsednik svakodnevno obraća sa televizija sa nacionalnom frekvencijom, i kad ima i kad nema povoda, bistri mnogobrojne teme, što bi rekli priča radi priče. U pitanju su često obećanja koja se potom ne ostvare u predviđenom roku, poput bolnice Tiršova 2 ili Beogradske autobuske stanice. Rokovi su više puta odlagani, a priča o njihovoj gradnji redovno je potezana pred izbore. Baš kao i mnogo toga drugog, što je ostalo samo prazna priča.

 

„Pratili smo pažljivo pompezno najavljenu konferenciju za novinare predsednika Srbije i posle sat vremena Vučićevog obraćanja sam zaključio da predsednik nije rekao ništa, da je mlatio praznu slamu. Jedino je između redova najavio da će biti referendum o pitanju Kosova. A ni to konkretno. Celokupno obraćanje novinarima je bio izveštaj Vlade Srbije koliko je krava i sadnica poklonjeno na Kosovu i koliko je obezbeđeno gereontoloških domaćica, a konferencija je najavljena kao vrlo važno obaveštenje građanima Srbije o rešavanju statusa Kosova i Metohije“, rekao je još 2018. lider Nove Srbije Velimir Ilić o jednom Vučićevom nastupu.

 

Peta kolona

A u našem javnom prostoru, političari se često časte izrazima poput „izdajnik“, „strani plaćenik“, „petokolonaš“.

 

Ne mali broj puta se to čulo i iz Vučićevih usta, a upućeno je bilo predstavnicima opozicije, za koje je pred poslednje izbore rekao da ne samo da rade protiv njega, već i protiv svoje države, navodeći i da postoji „plan stranih službi“ za svrgavanje SNS.

 

Lešinari, hijene, govnari, bitange, protuve, hohštapleri, barabe, lopovi… samo su deo arsenala uvreda koje su predstavnici režima, na čelu sa Vučićem, upućivali liderima opozicionih stranaka.

 

„Znate, predsednik to govori zato što on u životu nikada ništa nije radio i politika mu je bila jedino zanimanje. Ja danas u 45 godina imam 25 godina radnog staža, van politike“, kazao je predsednik Narodnog pokreta Miroslav Aleksić.

 

A odakle vodi preklo taj omiljeni frazem u srpskoj politici decenijama unazad – peta kolona?

 

Kao i trojanski konj, Pirova pobeda, preći Rubikon, i izraz peta kolona nastao je u vihorima rata.

 

Reč je o Španskom građanskom ratu (1936-1939) između pristalica demokratski izabrane republikanske vlade i pobunjenih fašističkih generala, s Franciskom Frankom na čelu.

 

Uz izdašnu materijalnu i vojnu pomoć tadašnjih fašističkih sila, Musolinijeve Italije i Hitlerovog Nemačkog rajha, pobunjenici su osvojili dobar deo zemlje i ustremili se na glavni grad Madrid, koji je pružao najžilaviji otpor.

 

Trupama koje su opkoljavale špansku prestonicu komandovao je jedan od najistaknutijih fašističkih generala – Emilio Mola (1887-1937). U jeku najžešće bitke on je preko radija braniocima Madrida uputio sledeću poruku:

 

„Četiri naše kolone marširaju na vaš grad, a u odgovarajućem trenutku peta kolona iza vaših vlastitih položaja krenuće u napad.“

 

Malo je poznato da je još za vreme Španskog građanskog rata, upravo dok je nastajao sam izraz o kome je ovde reč, napisana i drama Peta kolona. Njen autor je američki pisac Ernest Hemingvej, tada ratni reporter u Španiji.

 

U toku Drugog svetskog rata (1939-1945), koji je, u izvesnom smislu, bio nastavak građanskog rata u Španiji, „petom kolonom“ nazivani su saradnici okupatora i oni koji su, delujući iznutra, podrivali odbranu napadnutih zemalja (Norveške, Belgije, Francuske, Jugoslavije i drugih).

 

Zanimljivo je da je kod nas svojevremeno, pored peta kolona, stvoren i izraz šesta kolona, kojim se označavalo delovanje „antijugoslovenske emigracije“.

 

Tiktok/Printscreen

Sapunska opera

I kad se sve zbroji, mnogi u Srbiji žive u surovoj realnosti, a neki u sapunskoj operi, koja im se svakodnevno emituje sa mnogih medija. Sentimentalne priče o boljoj budućnosti i još boljoj sadašnjosti, ako to nisu sami primetili.

 

Sapunska opera je fraza koja se javila negde tridesetih godina 20. veka.

 

Tih godina, tačnije između 1935. i 1940. bile su, posebno u Americi, veoma popularne radijske serije sentimentalnog, melodramskog sadržaja. Sponzori tih serija bili su proizvođači sapuna. Otuda, pomalo podrugljiv naziv „sapunska opera“.

 

Posle Drugog svetskog rata, u vreme kada se naglo razvija televizija, taj se naziv proširio i na slična televizijska ostvarenja.

 

Gde vi živite – da li ste na belom hlebu ili živite na visokoj nozi?

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Kao Švaba tralala" u engleskom jeziku bi bilo " Like a broken record"( "They go on like a broken record"). Bar je ranije postojao ovakav idiom; da li neko zna da li je ovaj idiom tamo zastareo, da li se još uvek koristi? U engleskom, na primer, postoje milioni idiomskih izraza, neki nestaju (zastareli su) pojavljuju se stalno novi, što strancima pravi velike probleme.

Dva izuzetka. Lingviskinja Elizabet Pijrainen (Elizabeth Piirainen), tvrdi da idiom „ići na živce“  ("to get on one's nerves") ima isto figurativno značenje u 57 evropskih jezika. Ona takođe tvrdi da je fraza „proliti krokodilske suze“,("to shed crocodile tears") što znači - izraziti neiskrenu tugu, slično rasprostranjena u evropskim jezicima, ali se takođe koristi u arapskom, svahili, perzijskom, kineskom, mongolskom i nekoliko drugih.

 

Zoran Stokić

28.01.2024.

 

Novi napad klimatskih aktivista na umetnost: Mona Lizu gađali – supom

 

 

SVET Autor: tportal 28. jan 202411:48 Izvor: Reuters/RIPOSTE ALIMENTAIRE

 

Pogledati video:

https://n1info.rs/svet/novi-napad-klimatskih-aktivista-na-umetnost-mona-lizu-gadjali-supom/

 

 

Francuski klimatski aktivisti snimljeni su kako bacaju supu na sliku Mona Liza u muzeju Luvr. Srećom, slika se nalazi iza staklene zaštite, pa nije oštećena, prenosi tportal.

 

Snimak objavljen na društvenim mrežama prikazuje dvojicu demonstranata iz grupe ‘Riposte alimentaire’, kako prskaju supu iz konzerve po staklu koje štiti najslavnije umetničko delo Leonarda da Vinčija, prenosi tportal.

 

Demonstranti su poručili da je cilj akcije promocija „prava na zdravu i održivu hranu“.

 

Mona Liza, koja je naslikana negde između 1503. i 1519. godine, dok je Leonardo živeo u Firenci, postavljena je u Luvru 1804. godine. Iza sigurnosnog stakla je od ranih 1950-ih, kada ju je oštetio posetilac koji ju je polio kiselinom.

 

Godine 2019. muzej je rekao da je postavio prozirniji oblik neprobojnog stakla kako bi je zaštitio.

 

Tri godine kasnije, jedan aktivista je gađao sliku tortom, pozivajući ljude da „misle na Zemlju“. ​

 

 

***

Komentar

***

 

Ko će da im reši probleme? Profesionalni političari? Profesinalni političari su se pretvorili u noću modu čovečanstva – u najostrašćenije demagoge - ponašaju se kao racionalni maksimizatori korisnosti. Da bi večno bili u vlasti vode politiku koja će maksimizirati glasove na sledećim izborima; pa je njihova orjentacija "ispunjenje" "kratkoročnih ciljeva" kao i podsticanje retorike emocija (brane naciju, obnavljaju stare  animističke tradicije i tsl). "Dugoročni ciljevi" su za njih "špansko selo"! Nova nauka (1687.) je omogućila industrisku revoluciju zasnovanana "naučnoj tehnici" broj sanovnistva počeo je ubrzano da raste (za 200g od 1 narasli smo na 8 milijardi) pa je već Thomas R. Malthus sve to nagovestio u "Essay on the principle of population" 1826. Bavio se problemom nesrazmere između rasta ljudske populacije i tehnologije proizvodnje hrane. Esencija eseja je "zakonitost" po kojoj stanovništvo raste geometrijskom progresijom a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom. Posledica tog zakona? Homo sapijens je osuđen na bedu i siromaštvo. Ponudio je i izlaz iz te situacije. Ograničenja porasta stanovništva. To nije bilo moguće realizovati jer je u domenu "dugoročne politike" – od koje profesionalni političari beže kao Đavo od krsta.

 

Zoran Stokić

28.01.2024.

 

 

Savindan: Verovanja i običaji koji se vezuju za ovaj praznik

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 27. jan 202408:22  Wikipedia

 

 

Savindan (ili Dan svetog Save) je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara (14. januara po starom kalendaru), kojim se obeležava uspomena na svetog Savu, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.

 

 

Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima: Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski.

 

Praznik svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije.

 

Dan svetog Save postao je i školska slava odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.

 

Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom vlasti. Posle poluvekovne zabrane u komunističkom režimu, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem svetog Save kao školskog patrona.

 

Poreklo praznika

Na ovaj dan, život svetog Save se okončao i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na život i delo svetog Save. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine, u gradu Trnovu u Bugarskoj.

 

Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je nastala poznata Himna svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje školska slava u Srbiji.

 

Narodni običaji i simbolika

Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom.

 

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se stoka nije smela puštati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno.

 

Ovih dana ništa nije smelo da se radi. Britve nisu otvarane da bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa da boje u crveno da vukovi ne bi klali stoku.

 

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.

 

Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U Srbiji naročito od 1990-2024 su sve "institucije" formalne ili "neformalne"  pretvorene u svoju SUPROTNOST, od onoga što piše i u našem SEKULARNOM Ustavu. Sve je u funkciji rata koju vlast od 1989., vodi protiv Zapadne civilizacije. Tako je za ,na primer, dan "nauke" u Srbiji uzet dan rođena Nikole Tesle; premda on nije bio naučnik već "inovator", bio je bez fakultetskog obrazovanja. Izabran je samo zato što je bio čovek koji se nije uklopio u SAD društvo; ostao je "vuk samotnjak". A Pupin, najobrazovaniji srbin IKADA, doktor fizičkih nauka, koji je taj doktorat stekao kod najznačajnijih naučnika tog vremena u svetu, ugledni profeor, koji je između ostalog radio i u laboratoriji iz koje je stasalo sedam Nobelovaca; samo zato što se dobro uklopio u Zapadnu civilizaciju je kod ove vlasti postao "osoba nongrata". Slično je sa izborom Svetog Save za školsku slavu. Budući da nas je uveo u Vizantiski despotski krug; znači  pošto nas je uveo u Vizantiski teokratski politički model koji je sušta suprotnost od Zapadne civilizacije postao je idealna izbor ove vlasti za središte školske slave.

 

 

U sekularnoj državi školska slava bi morala biti vezana za nekoga ko je - ranga Kamenskog koji je – školu iz ruku crkve dao u ruke državi. Engleska,Švedska, Holandija pozvale su čeha Jana Komenskog (1592—1670) da im reformiše školski sistem. On je osmislio sistem koji se koristi i danas: školska god, školska nedelja, radni dan, nastavni čas, raspust i odmor, razred, ocenjivanje na kraju god, disciplinu i tsl. Osnov nastave čini – "zlatno  pravilo"= princip očiglednosti, nastava počinje od posmatranja stvari, a ne od upoznavanja pomoću razuma, gde čula dobijaju veliku ulogu u saznavanju i učenju. Zatim: postupnost (od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom, od bliskog ka daljem, od poznatog ka nepoznatom), sistematičnost, učenje mora biti usklađeno sa uzrastom đaka, interesantnost, zanimljivost i prijatnost rada (treba da vlada radost pri učenju, a ne prisila). Učenje mora biti "aktivno" s razumevanjem. Da bi ti rezultati bili trajni neophodno je ponavljanje i uvežbavanje gradiva; vežbe za duh, govor i ruke. Postavlja 2 savremena zahteva školi: neophodnost povezivanja teorijskih i praktičnih znanja i, drugi, povezivanje učenja u školi sa realnim životom. Ne učiti za školu, već za život.

 

*

 

Sekularna - verski i ideološki neutralna - države - ne može biti u institucijama države vezana ni verskim uverenjima ni ateizmom;  pa čak i onda kada jedno ili drugo može biti preovlađujuće u društvu. Država treba da primenjuje - ideološku neutralnost - na unutrašnjem i spoljašnjem planu; odnosno - neutralnom prirodom same javne vlasti - i neutralnom orijentacijom javne vlasti prema drugim subjektima (institucijama, udruženjima, građanima itd.). Unutrašnja neutralnost se shvata kao zabrana direktnog povezivanja javne vlasti sa religijom. Ne sme da dođe do prodora religije u sferu javne vlasti. Sekularna etika i sekularni moral opisuju sisteme - ispravnog i lošeg - koji ne zavise od religioznih ili natprirodnih koncepata (kao što je duša i tsl). Ljudske aktivnosti i odluke, posebno političke, treba da budu zasnovane pre svega na - empirijskim dokazima o činjenicama - koje su nepristrasne i odvojene od religijskog učenja; religiozne propozicije su epistemološki nelegitimne!

 

Naravno da i u sekularnim državama postoji  društveni ili kulturno-istorijski kontekst, međutim  prisustvo "verskih simbola" u tim kontekstima - ne sme da ukazuje na pripadnost organa javne vlasti određenoj religiji; da bi se održala neutralnost vlasti, potrebno  je da se takvi sadržaji (verski simbol) ne prihvataju kao verski, već kao kulturni fenomen.

***

@"Артилјерац", jel vi to meni pretite, vi bi kao Staljin ukinuli slobodu štampe? Kada vidite da je komentar napisao - građanin Z.S., zašto vi to čitate? AGITPROP? Sve u svemu "Артилјерац", mi smo i dalje žrtva fiktivnih i netačnih predstava koje su - o svetu stvorile određene političke snage – one koje su u orbitu izbacile S.M., one koje nisu bile u stanju da sagledaju objektivnu sliku političke stvarnosti u svetu, one koje su nas zbog te svoje nesposobnosti 1989., – umesto u EU i NATO – uvele u seriju ratova. Umesto popravljanja grešaka vlast i dalje forsira istu ratničku imperijalnu politiku "rata sa Zapadnom civilizacijom", ponašaju se kao da su ONI ranga SAD, Rusije, Kine. Zbog te - iluzije "MOĆI" (vlasti i njenih botova) - Srbija je dovedena do izumiranja u svakom smislu.

 

Zoran Stokić

27.01.2024.

 

Preminula pevačica Melani Safka, poznata po nastupu na Vudstoku

 

SHOWBIZ Autor: Beta 25. jan 202421:35 Tanjug/AP Photo/Ken Bizzigotti

 

Melani Safka (Melanie), američka pevačica poznata samo kao Melani, koja je imala hit "Brand New Key" i slavna po nastupu na čuvenom muzičkom festivalu Vudstok, umrla je u 77. godini, preneo je danas britanski list Gardijan na svom sajtu.

Njena deca su objavila njenu smrt na društvenim mrežama, opisujući je kao „jednu od najtalentovanijih, najsnažnijih i najstrastvenijih žena svog doba“.

Uzrok smrti nije naveden.

Rođena i odrasla u Kvinsu u Njujorku, Melani se probila u kasnim 1960-im posle nastupa u folk klubovima. Poznata po hrapavom glasu, koji se dopadao obožavaocima popa, Melani je izdala debi album „Born to Be“ 1968. godine.

Prvi put je naišla na uspeh u Evropi, a njen prvi album je ušao u top 10 najpopularnijih albuma u Francuskoj i Holandiji.

Zajedno sa Dženis Džoplin (Janis Jopin) i Džoan Baez (Joan), bila je jedna od samo tri solo pevačica na festivalu Vudstok 1969. godine.

„Nikad se nisam osećala kao hipi, nije mi ni dopadao taj izraz. Ako ništa drugo, bila sam predstavnik bit generacije (beat)“, rekla je ona.

Na Vudstoka je pokazala svoje vokalne sposobnosti izvodeći gospel pesmu „Lay Down“ (Candels in the Rain). Ta pesma je kasnije postala hit u Evropi, Kanadi i Australiji.

Poznata je i po verziji pesme „Ruby Tuesday“ britanskog rok benda „Roling stonsa“ (The Rolling Stones).

Poslednji album „Ever Since You Never Heard of Me“ snimila je 2010. godine.

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=lKcpodt0YCU

Melanie - Brand New Key (Audio)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=r44Ach4mXE4

MELANIE Look What They've Done To My Song, Ma ('71)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=IZ52lk9wjZI

LAY DOWN Melanie & The Edwin Hawkins Singers LIVE '70 (Candles In The Rain)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=RanxIzBac0k

Ruby Tuesday MELANIE (writer Keith Richards) '75

 

 

*

 

 

"Rekuiescat in pace et in amore“ Melanija."Beat" su bili fokusirani na nastupu uživo – svirali su "kul"! Da, kao što kaže Melani postojala je i principske kao i stilske razlike između "Beat" i "hipija" - mračne boje, tamne sunčane naočare i kozje bradice ustupile su mesto šarenoj psihodeličnoj odeći i dugoj kosi. The Beats su bili poznati po tome što su "svirali kul". "Beat" (generacija) pokret - socijalni i književni pokret koji je počeo 1950-ih u umetničkim krugovima San Francisca i Greenwich Village u New Yorku – nešto kasnije i u muzici. Centralni elementi "Bit" kulture su odbacivanje standardnih narativnih vrednosti, duhovna potraga, istraživanje američkih i istočnih religija, odbacivanje ekonomskog materijalizma, eksplicitni prikazi ljudskog stanja, eksperimentisanje sa psihodeličnim drogama i seksualno oslobađanje, slobodna ljubav i istraživanje što je odstupilo od hrišćanskih ideala američke kulture u to vreme.

 

RIP epitaf "Rest in peace" ("počivaj u miru") postao je sveprisutan na nadgrobnim spomenicima u 18. veku, kod  katolika, luterana i anglikanaca - a danas se široko koristi kada se pominje nečija smrt. Fraza RIP - budući epitaf  - potiče iz biblijskog psalma 4:9 „in pace dormiam et rekuiescam“ („u miru ću leći i spavati“) - prvi put se pojavio na spomenicima u V veku. Konkurentni epitaf je tada bio "Rekuiescat in pace et in amore“ ("Neka on/ona - počiva u miru i ljubavi“).

 

Zoran Stokić

26.01.2024.

 

 

Književni salon u srcu Beograda: „Mislili su da nećemo opstati, demantovali smo ih sve“

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 25. jan 202414:36 N1

 

 

U srcu Beograda, u stanu na Vračaru, ušuškan je jedan književni salon. Ovaj jedinstveni prostor sa sobom nosi priču o neodustajanju od potrebe za kulturom i umetnošću, a građanima omogućava ne samo susret sa knjigama, nego i sa renomiranim autorima i ljudima iz sfere kulture.

 

Dragana Poljak vlasnica je književnog salona Kirka, a kako bi ga pokrenula – napustila je advokaturu.

 

„To je dugogodišnja zamisao i lična zelja i nisam se nadala da će imati ovakav uzlet. Postojimo već godinu i po dana. Književnost je moja lična ljubav i kao bivši novinar koji je pratio kulturu, imala sam želju da uradim ovo“, objašnjava ona.

 

U Kirki su okupiljeni mnogi izdavači, a u salonu čitaoci mogu da pročitaju, prelistaju knjigu, slobodan je ulaz. „Do sada smo imali publiku koja po preporuci sazna za nas. Održavamo promocije, književne večeri, i publika može da učestvuje u razgovoru i da vidi svoje književne idole u manjem prostoru“, kaže Poljak.

 

Do sada su neki od gostiju večeri u književnom salonu Kirka bili književnici poput Filipa Davida, Svetislava Basare, Mihajla Pantića, Ljubice Arsić, tu je bio i reditelj Lordan Zafranović.

 

„Mnogi su mislili da smo utopisti, da ovo neće opstati. Ali zadovoljni smo, demantovali smo sve! Izdržavamo se od prodaje knjiga, radionica, književnih večeri..“, zaključila je Poljak.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Bravo! Nemački romantičar E. T. A. Hofman koji je imao značajan uticaj na brojne druge pisce (i kompozitore): Gogolja, Dostojevskog, Igoa, Bodlera, Mopasana, Balzaka, Borela, Nervala, Gautiera,..., Edgar Alana Poa i Žorž Sandovu, Bodlera, Kafku – bio je prvobitno advokat, kompozitor, vođa benda, muzički kritičar, ilustrator, karikaturista i pisac. Hofmanovi talenti nikada nisu bili oštro razdvojeni u svojim raznovrsnim izrazima. Pravo, muzika, pisanje i crtanje - često su se spajali jedno u drugo. Hofman je i sam ilustrovao mnoge svoje priče, a čak postoji i karikatura na koricama sudskog dosijea koji je Hofman uradio i koja prikazuje dva zvaničnika suda jedan jaše mačku a drugi psa i vode međusobni okršaj u tom jahanju. Hofmanova svestranost, njegov talenat za crtanje i profesionalna praksa advokata učinili su ga oštrim posmatračem. On je vešto karikirao - bezidejnost, sitničavost, uskogrudost kroz crteže, a na kraju i u vidu društvene satire, na primer, "Mali Zahs zvani Cinober" -  priča o patuljku Zahsu, koji, zahvaljujući magičnoj čaroliji vile, uspeva da se uzdigne u elitu – te da omađija nerod, jednog nemačkog kraljevstva, koji zbog toga nije u stanju da prepozna - nehumanu stvarnost; zanimljivost: 2000. ruska televizijska satira „Kukli“(„lutke“) parodirala je Putina kao Malog Zaha u lutkarskoj predstavi zasnovanoj na ovoj satiričnoj bajci – lutkarski crtani film je vrlo brzo zabranjen.

 

Ps. Jedna slučajnost je učinila da Hofman napusti posao pravnika – 1806 Francuska je okupirala Varšavu (u kojoj je Hofman godinama poslovao) – od stanovništva Varšave pa i pruskih zvaničnika se tražilo da polože zakletvu da poštuju Napoleona ili da napuste grad; Hofman je napustio grad ali je odlučio i da - napusti posao pravnika - te postane profesionalni umetnik.

 

Zoran Stokić

26.01.2024.

 

Direktorka kupila bubanj đacima da naprave – rok bend, stižu i drugi instrumenti

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 24. jan 202415:32 Printscreen

 

Direktorka OŠ "Vožd karađorđe" iz Aleksinca, Maja Radoman Cvetićanin, kupila je nedavno bubnjeve za svoje đake, kako bi mogli da naprave rok bend u školi.

„Pravimo rok bend u školi, ovo što danas deca slušaju to je maltretiranje mozga i ušiju. Zajednički se borimo protiv šunda i kiča“, rekla je ona, kako piše Aleksinac.net.

Ona je rekla da možda zvuči poražavajuće, ali ima dece koja nisu nikada bila ni na jednom rok koncertu.

„Jedna učenica mi je nedavno rekla da je bila prvi put u životu na rok koncetru rok na obeležavanju Dana opštine. To je poražavajuće, prirodno je da mladi ljudi slušaju rok i imaju želju da menjaju stvari, da razmišljaju svojom glavom… ovo što deca danas slušaju je maltretiranje mozga, ne osećate se dobro uz te zvuke, ta muzika koju generacije mladih slušaju nije nesto što opušta, ali oni nemaju izbor za razliku od nas koji smo to imali“, rekla je direktorka.

„Srce mi je puno“, dodala je pozivajući i aleksinačke rok muzičare da postanu saradnici te škole.

„Želimo da okupimo sve koji vole muziku, i neke bubnjare u gradu da budu naši saradnici i mentori, i velikom broju dece koja su iskazala interesovanja da uče da sviraju bubnjeve“, dodala je.

Ona je navela da je rok muzika kulturna osnova za drugačije razmišljanje.

„Rokenrol smatram protivtežom u odnosu na turbo folk i sav šund kojim smo zatrpani sa svih strana“, istakla je Radoman Cvetićanin. „Ako ponudimo deci samo turbo folk samo smo im ograničili mogućnosti.“

Škola ima klavijature i razglas, a fali još bas gitara. „Suština je da okupimo decu oko dobre ideje“, poručila je Radoman Cvetićanin.

A na fejsbuk stranici škole juče je objavljeno i da su posle vesti o nabavci bubnjeva, stigle i prve donacije: jedan klarinet i harmonika.

 

***

Komentar

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=fZpBoyh9mds

Fame (1980) Trailer #1 | Movieclips Classic Trailers

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=i4mkRwkQRoQ

IRENE CARA - OUT HERE ON MY OWN (from FAME)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=dF4P4Gcwcps

Fame　1980　Fame Irene Cara　HD 1080P

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=tG-wl2qqD7Y

I Sing The Body Electric- Fame

 

 

Preporuka, pogledati film: "Fame" ("Slava" SAD, 1980.) film - o mladim ljudima na Visokoj muzičkoj i umetničkoj školi na Menhetnu, školi za izvođačke umetnosti; Alan Parker - engleski reditelj. Parkerov film je podeljen u pet činova. Počinje prijemnim ispitom u školu (Njujorška „High School of Performing Arts” prima studente na tri odseka: muzički, plesni i dramski), a zatim prikazuje iskustva nekih od primljenih učenika u prvoj, drugoj, trećoj i završnoj godini škole. Mjuzikl sa blistavom muzikom i plesnim scenama, koji je u stanju da uhvati deo odnosa mladih prema životu bez suočavanja sa bilo kakvim društvenim problemima. Savršena režija. Po prvi put u istoriji Oskara, dve pesme iz jednog filma nominovane su za Oskara: pesme Michael Gores Lieder Fame i Out Here On Mi Ovn. "Fame" je dobio Oskara, a prethodno je dobila nagradu Zlatni globus 

 

*

 

Sir Alan William Parker (1944 – 2020) se kretao između filmskih žanrova i vizuelnih stilova u režijskoj karijeri koja se protezala od sredine 1970-ih. Svestrani britanski filmski reditelj čije je žanrovsko stvaralaštvo uključivalo i mučnu tursku zatvorsku dramu "Ponoćni ekspres"(1978.)  i živahnu rok komediju "The Commitments"(1991.).

Zoran Stokić

25.01.2924.