Marković: UO Filmskog centra Srbije i Trivan „staljinistički“ odbili projekte Dragojevića, Žilnika i moj

 

Danas Online danas 19:20 1 komentara Goran Marković Foto: Stanislav Milojković

Marković: UO Filmskog centra Srbije i Trivan "staljinistički" odbili projekte Dragojevića, Žilnika i moj.

Potpuno neshvatljivo rešenje Upravnog odbora Filmskog centra Srbije doneto je bez obrazloženja, po striktnim uputstvima predsednice Jelene Trivan, koja ih je očigledno dobila sa najvišeg mesta, ocenio je režiser Goran Marković nakon odluke da UO FCS ne podrži već odobrene projekte Srđana Dragojevića, Želimira Žilnika i njegov.

„Obaveštavam javnost da je Upravni odbor filmskog centra Srbije, na tipično staljinistički način, odbio da verifikuje odluku svoju veoma kompetentne komisije, sastavljene od Dekana FDU u Beogradu Miloša Pavlovića, dekana Akademije umetnosti u Novom Sadu Siniše Bokana, upravnika Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, predsednika udruženja filmskih reditelja Srbije Milana Kneževića i dramaturškinje Biljane Maksić, da na javnom konkursu za eminintne filmske projekte podrži filmove Želimira Žilnika, Srđana Dragojevića i Gorana Markovića“, naveo je Marković u otvorenom pismu u kom je predsednicu UO  Jelenu Trivan označio odgovornom.

Ovaj očigledno nezakoniti akt, vođen isključivo inkvizitorskim namerama režima da odstrani bilo koga ko nije njen sluga, uvodi nas u otvoreni teror i apsolutno uskraćivanje svih stvaralačkih sloboda, smatra Marković. „Na javnoj sceni ostaju isključivo oni koji su spremni da veličaju tiranina a kritika negativnih pojava u društvu ostaje trajno zabranjena. Imajući u vidu pod kakvom vlašću živimo ostaju nam dve opcije: da ćutimo ili da da se protiv ove napasti borimo svim raspoloživim sredstvima. Koliko shvatam, niko od vrednih umetnika u našoj zemlji nije više spreman da ćuti i ropće.“

Kako je dodao, priložena odluka Upravnog sama za sebe govori o kakvom aktu terora se u ovom slučaju radi. Ukupna vrednos projekata „Škartovi“ Sršana Dragojevića, „Doktor D“ Gorana Markovića i „Sloboda ili barbarizam“ Želimira Žilnika je 70 miliona dinara. U Odluci UO se navodi da Komisija predlaže projekte, a Upravni odbor odlučuje, te da je UO većinom glasova, izjašnjavajući se „za“ i „protov“ ova tri predloga odbio. Obrazloženja, kako navodi i Marković, nema. Prema pravnom leku, trocija režisera mogu da se žale Ministarstvu kulture i informisanja 15 dana od objavljivanja odluke, uz plaćenu taksu od 490 dinara.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kad poredite prema drugim zemljama realsocijalizma Titova (YU) je bila "komunizam sa ljudskim likom", ali kada pogledate u "delove" "tajnih knjiga" (Srbja je "zarobljenik" ne otvaranja tajnih knjiga iz komunizma – sada 2021 smo "vraćeni u 1946-1956"), kao što je to učinio reditelj Boro Drašković "Monopol na istinu" vidi se da je to bila rigidna ideologija koja je sprečavala razvoj kritičkog mišljenja i učenja na greškama. Evo kako su izgledale te "velike" slobode, na primer, u umetnosti: cenzurisano je oko 15 000 dela (570 zabranjenih knjiga, 76 filmova, 70 pozorišnih komada, 15 izložbi....). Ako je tako bilo u umetnosti možete misliti kako je bilo u društvenim naukama, filozofiji, religiji...sve to zajedno nužno je vodilo onome što je filozof Životić nazvao "bantustanima"!

 

Zoran Stokić

30.11.2021.

 

Marković: Ne može da se trpi doživotno, čak i najmirniji će da kažu – dosta više

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd29. nov. 202119:23 > 19:399 komentara

Izvor: N1

 

"Provedete vek u školi, ljudi odu i realizuju se, a kad se svi skupe i vidite koliko je tu pametnih i dobrih reditelja, onda vam je milo, pomislite - nisam promašio. Bio sam jako iznenađen i malo je falilo da počnem da grcam, ali srećom - nisam, bio je to uzbudljiv trenutak, nisam to očekivao", rekao je reditelj Goran Marković, govoreći o nagradi za životno delo koju su mu na početku Festivala autorskog filma, neočekivano, zajedno uručili svi njegovi bivši studenti koji su bili prisutni u sali.

„Moj diplomski film izazvao je salvu zvižduka u toj istoj sali, posle toga sam otišao u vojsku, mislio sam – možda sam promašio, razmišljaj o nečemu što bi mogao ljudski da radiš. I sad, 51 godinu kasnije je na istoj toj sceni bilo baš suprotno“, priča Marković za N1.

On je rekao da je uvek sumnjičav prema sebi i samokritičan, pa čak i kada je primao nagrade, trudio se da im ne pridaje veliki značaj, dok je porazima davao značaj i mnogo o njima razmišljao. Kad pravite filmove nemate na šta da se oslonite, nema kantara kojim se to meri, osluškujete nadate se da je dobro, ljudi to vole ili ne vole, i polako stičete samopouzdanje, navodi reditelj. „Radio sam dugo na fakulutetu i stalno sam bio u kontaktu sa novim generacijama i načinom mišljenja i razmišljajući o njima sam razmisljao i o sebi. Interakcija sa mladima vas drži stalno gore“, dodao je.

Marković je ispričao kako je nedavno komisija FCS odabrala da podrži njegov film koji je poslednjih godina pokušavao da uradi. „Jedna kompetentna komisija je najzad odobrila moj projekat, smatraju da to treba da se finansira, ali se ispostavio da UO u kome sede uglavnom delegirani od vlade pokušavaju da nađu način da se spreči taj film. Stalno je ista priča, borite se protiv nevidljivog neprijatelja. Kad sam počinjao u Gradskom komitetu je bila, sećam se imena, Sofija Mišić, sad nije Sofija, sad je Jelena Trivan, ona je predsednik UO FCS i ona se sad brine o tome da ja slučajno ne napravim nešto što ne bi bilo dobro. Ona je za mene neka vrsta branitelja murala Ratku Mladiću, tako je doživljavam, kao nekoga ko stoji i ne dozvoljava narodu da okreči taj zid, a moj projekat bi bio krečenje jednog takvog zida“, navodi reditelj.

„Pretpostavljam da vlast ima štab u kojem razmatra svoje neprijatelje ili one koji su za njih štetni i pokušava da ih na neki način onemogući… Moj drug Želimir Žilnik, šta je on prošao to je neverovatno, ali bio je hrabar, nogom je otvarao vrata CK i prepadao razne budže tamo… i moj nevini filmčić Majstori, majstori je bio zabranjen jedno vreme… kad duže živite prolazite kroz razne cikluse i primate udarce, branite se, zadajete udarce“, priča Marković.

Govoreći o ekološkim protestima, on je rekao da ne zna sličan primer u istoriji da je neka vlast uhvatila da rasprodaje sve što postoji u jednoj državi, uključujući šume, reke i vazduh. „Šta je to, da li razmišljaju da će jednog dana neko njih zameniti i da će za to odgovarati? Oni verovatno razmišljaju da će živeti još 15 dana, to je njihova krajnja životna vizura… to je već apsurdno“, kazao je. On smatra da taj narodni bunt, kad krene, ne može da se zaustavi. „Kad ljude uhvati želja da se nešto učini sa njihovim životom i da se promeni neizdrživa situacija, loš život i maltretiranje, ne može to da se trpi doživotno, čak i oni najmirnije će da kažu – dosta više, idite dođavola“, dodao je.

Taj bunt je i vrlo ohrabrujuć jer je to to osnovna ljudska potreba. „Dokaz da je sve došlo već do kraja, do vode, vazduha i zemlje, osnovnih filozofskih pojmova, nema dublje i ispod toga ničega. To je jako važno, pogotovo u ovoj zemlji gde nikada ekologija nije bila neka tema. Zagađenje traje decenijama, nisu samo ovi, ali ovi su stvarno preterali, ta svest je vrlo bitna ne samo za rušenje ovog rezima nego i za budućnost, i ti koji dođu moraju da se bave time i oni će odgovarati ako ne urade ništa“, smatra Marković. Sve ovo što nam se dešava je već poznato, rekao je on i dodao da je u knjizi „Filosofija palanke“ Radomira Konstantinovića, već sve opisano.

„Palanka je način mišljenja, duh palanke ne dozvoljava da išta uđe od novina, novih ideja, taj duh forsira jedno jedino pravilo ponašanja i anatemiše sve koji se tako ne ponašaju – oni su neprijatelji. Oko te palanke je visoka ograda koji ne dozvoljava ljudima niti da prime spolja, niti da odu. To se nama dešava, ta palanka je zacementirana. Možeš da odeš i da se nikad ne vratiš – to je ideja ovog režima, da ostanu samo njihovi verni robovi, a da svi koji misle malo drugačije moraju da napuste zemlju, to je strašno“, kaže gost N1. Marković je rekao da bi njegov novi film bio žarovski i stilski jedna ultra crna komedija o jednom negativnom liku koji poveruje da može da bude nešto drugo i u trenutku kada je na ivici da uspe – uhapse ga i on ode, on živi u toj palanci i ne može da ode iz nje, čak ni iz najbolje volje.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Marković po običaju "pravo u centar". Samo bi dodao - Srbiji je potreban "luping" sličan onome koji je izveden u Osmanskom carstvu na izdisaju - Ataturkove reforme. Smisao te Ataturkove reforme bio je da se despotska kulturna paradigma zameni građanskom. I sa vrha države i sa dna društva morao bi započeti sinhroni proces "građanizacije" (građanin - radi u sadašnjosti za budućnost) ! Umesto "građanizacije", umesto da se bavimo sferom društvenog obrasca, koji nam jedino može pomoći da civilizovano preživimo, evo od Titove smrti (1980) naša se - samoprozvana "nacionalna" elite bavi - trošeći tako sve naše biološke energetske resurse - granicama, preambulama, ratnom i spoljnom politikom sveta - sukobljavanjem velikih sila), četnicima i partizanima i tsl. - znači, bave se svim onim što nam nikako ne može pomoći da iskoračimo iz društvene "proklete avlije". Zameci građanskog društva postoje u Srbiji danas - na primer na našim fakultetima i naučnim institutima - i oni mogu poslužiti kao matrica nove paradigme ponašanja i delanja. Spustimo se sa "palanačkog Olimpa" u zbiljsku arenu naučnog rešavanja problema, ne sa ciljem da se bavimo naukom, nego sa ciljem da "snimimo" sociološku mrežu (institucije, norme, etiku, procedure...) koja naučnicima omogućuje da se bave naukom (da stvaraju nova znanja). Ta nam sociološka mreža može poslužiti kao baza za razvoj građanskog društva.

 

Zoran Stokić

30.11.2021.

 

Резервација у ресторану открила мрачну страну вештачке интелигенције

 

"Politika" Понедељак, 29.11.2021. у 17:35 (Pixabay)

 

Вештачка интелигенција може да има своју мрачну страну, и то не зато што јој је то наменио човек који је осмислио, већ уграђени алгоритми могу да је створе. То је открио један Србин, ког је „Форбс“ сврстао међу најперспективније младе ИТ стручњаке, преноси Спутњик.

Лондонска компанија „ПолиАИ“ бави се вештачким гласовима који замењују оператере у кол центрима, а међу клијентима су им неке од познатих британских компанија. Идеја је да у кол центрима на позиве одговара вештачка интелигенција, уз помоћ машинског учења, па се тако, на пример, може резервисати сто у ресторану позивом на који се јавља рачунар, а не човек. Међутим, управо на том примеру откривено је како алгоритам може да доведе и до мрачне стране вештачке интелигенције.

Оснивач компаније „ПолиАИ“ Никола Мркшић, Београђанин који живи у Лондону, прича да је током тестирања софтвера за резервације у ресторану, на позив у ком је речено да би гост хтео да дође „са својим српским пријатељем“, машина изненађујуће почела грубо да се шали, рекавши како је то могуће и да „деца могу да уђу у ресторан“, сугеришући како су Срби незрели. Када је у новом тесту речено да ће гост доћи са „пољским пријатељем“, уследило је ново изненађење - машина је поново почела са грубим шалама, говорећи да је резервација могућа „али да не смеју да уносе своје пиће у ресторан“. Те грубе шале биле су изненађење за све, јер машина није програмирана да их користи.

Одмах затим, промењен је софтвер тако да машина одговара без било каквих речи осим оних који се стриктно односе на тему, односно резервацију у ресторанима. Мркшић каже како су такви одговори, засновани на увредљивим стереотипима, били изненађење и да није јасно како је машина дошла до њих, пише Блумберг. Могуће је да је разлог томе што је машина, као и многе друге у индустрији вештачке интелигенције, „тренирана“ кроз алгоритам који проучава милионе разговора на Редиту, популарном форуму, на коме је, као и на другим интернет форумима, често могуће срести се са националним и другим стереотипима и другим примерима увредљивог говора.

Откриће овог тима стручњака указало је на обеспокојавајући тренд у вештачкој интелигенцији, јер се она развија са веома мало етичког надзора. Ради се о саморегулишућој индустрији, која, са друге стране, заузима све већи простор у нашим животима, чиме расту и ризици, па и онај највећи - да вештачка интелигенција превазиђе људску, истиче „Блумберг“.

Системи вештачке интелигенције продиру у све више сфера. Тако су у 2021. популарни били аутономна возила и сајбер-безбедност, где је било највише инвестиција у сфери вештачке интелигенције. Прогнозе су да су следећа поља у која ће вештачка интелигенција ући аналитика кредитирања, открића лекова и продаја и маркетинг.

Стручњаци процењују да су трошкови увођења алгоритама за инвеститоре веома јефтини и кроз дужу употребу практично непостојећи. Међутим, питање је колики је то трошак за људско благостање. И ако дизајнери софтвера не могу јасно да одговоре како ботови за комуникацију могу да смисле увредљиве шале, како је онда могуће поверити софтверу да доноси животно важне одлуке?

Један од одговора је да се изгради етички надзор над таквим системима, као што су независне комисије које користе поједине владе или болнице. Поготово због тога што су истраживања показала како у ИТ фирмама нема довољно људи задужених за безбедност, а неке од њих развијају системе генералне вештачке интелигенције, која би могла да превазиђе људе у многим когнитивним способностима. Други одговор је да у тренутној примени, алгоритми вештачке интелигенције морају да буду пажљивије прављени и да користе јасне и потврђене информације. Неки пројекти слични томе и сада постоје, али су засновани на раду волонтера, те је неопходно да и технолошке компаније, биле оне мале или велике, уложе у то, пише „Блумберг“.

 

***

Komentar

***

Nisu im učitali Spinozine ("Etica") moralne stavove: „ne mrzi nikoga, ne preziri nikoga, ne ljuti se ni na koga i ne zavidi nikome“! Nacionalna sebičnost, ali toliko proširena da postaje njena vrlina - u školama se predaje pod nazivom „patriotizam“. Prihvaćeno je da svaka gordost, svaka sujeta, pa i najgluplje hvalisanje postaje zakonito i časno, čim se pripiše narodu u kome se čovek potrudio da se rodi. Ono što se niko ne bi usudio reći o svom egu, on ima svetu dužnost da kaže o svojoj naciji.

 

Zoran Stokić

30.11.2021.

 

Marković: Ekološka pobuna – nešto najbolje što nam se desilo poslednjih godina

 

KULTURA Autor:Danas28. nov. 202114:29 > 14:428 komentara

Izvor: Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

 

Ekološka pobuna je nešto najbolje što nam se desilo poslednjih godina, rekao je reditelj Goran Marković. On je, govoreći i o nagradi za životno delo koja mu je dodelio Festival autorskog filma, rekao i da je "ovogodišnja navala nagrada za životno delo, koju zbirno naziva „Do viđenja, prijatno“ izgleda dokaz da se nije trudio zabadava".

„Film predstavlja čin zajedničkog uživanja. I zarazan, što je najinteresantnije. Komedija počinje da funkcioniše onda kada se prvi gledalac u sali nasmeje. Suze su takođe prenosive, strah pogotovo. Drugo, u mraku bioskopske sale vi možete zaboraviti gde ste i ući u filmsku priču kao učesnik. Jedan od glavnih zadataka filmske režije je da gledaoca vodi kroz priču kao da je ovaj deo nje a ne posmatrač sa strane. Video sam na hiljade filmova. Prekjuče sam studentima na doktorskim studijama prikazao „Bele trake“ Mihaela Hanekea i nakon projekcije, i pored toga što sam već nekoliko puta gledao to delo, bio potpuno potresen. To je film o nastajanju fašizma, o tome kako su ga napravili mladi, deca loših roditelja. To nam se upravo sada događa, učinilo mi se. Zato me je to toliko uzdrmalo“, rekao je Marković u razgovoru za Danas.

Upitan o reagovanjima na njegov prvi film “Bez naziva”, koji je bio izviždan, i da li bi neki film danas nakon projekcije mogao da dobije takvu reakciju negodovanja ili smo postali društvo aplauza, Marković kaže da su danas druga vremena.

„Ljudi više ne veruju ničemu pa se ne mogu otvoreno radovati nekome koga poštuju ili negodovati protiv neke gnjide koja im upropaštava život. Izgubljena je vera u izbor. Pogotovu u ličnu ulogu u tome. Kao da život prolazi mimo nas, bez mogućnosti da u njemu učestvujemo. Otuda tolika apatija i nemogućnost pobune protiv sveta koji prosto vapi da bude srušen. Da nije tako ova nakazna vlast bi pala kao od šale. Ali njena odbrana je u tome da nas otupi, da nam oduzme veru u život. Da prestanemo da verujemo u bilo šta, kada je već milion put „dokazano“ kako je sve laž. Oni kažu: „Lažemo? Pa, šta!“ Na to razumni ljudi nemaju odgovor. Osim, naravno, govnjive motke“, dodaje on.

Marković kaže da je u vreme kada je on počinjao, kritika bila ubitačna, u pozitivnom i u negativnom smislu.

„Bilo je jako pametnih ljudi koji su bavili jedino time i radili su svoj posao bez ustručavanja i skrupula. Pomenuću samo Bogdana Tirnanića, Bogdana Kalafatoviča ili Ranka Munitića. Na drugoj strani bilo je ideoloških žandara, partijskih glavoseča koji su lovili antisocijalističke ideje i osuđivali autore kao što su Žika Pavlović, Dušan Makavejev ili Želimir Žilnik. Ali držanje ovih drugih mi je ulilo osećanje da je baviti se filmom akt hrabrosti i ljudskog dostojanstva“.

„Kada je nastao progon „crnog filma“, Žilnik je snimio kratki film koji se zvao „Crni film“ i na čijoj su premijeri, opet u Domu sindikata, s obzirom da je bio momentalno zabranjen, Žilnik i dve devojke izašli na binu i otpevali sadržaj! To su bila vremena hrabrosti i borbe za istinu. Danas smo u žabokrečini u kojoj se svi plaše svoje senke opijeni lažima.“

Reditelj je ispričao i da je trenutno „u sred jedne igre čiji rasplet očekuje ovih dana“.

„Po šesti put sam pokušao da učestvujem na konkursu Filmskog centra Srbije. Ovoga puta je raspisan konkurs za afirmisane autore, veterane. Stručna komisija je pročitala sve predloge i predložila moj film „Doktor D.“ za finansiranje. Ali tu počinje nova priča: Upravni odbor, sastavljen većinom od onih koje je delegirala vlada, pokušava da to nekako poruši. Zbog mene i mog stava prema ovoj vlasti, dakako. Videćemo. Možda neće imati hrabrosti da to učine javno, nego ispod žita. Ne znam, spreman sam na sve. Ne zbog još jednog naslova u mojoj filmografiji nego zbog suprotstavljanja teroru, što je zadatak svakog čoveka od digniteta“, objašnjava.

On je ocenio i da je ekološka pobuna nešto najbolje što nam se desilo poslednjih godina.

„Topli do je za mene mesto odakle bi mogla poći povorka, naoružana kukama i motikama, na Bastilju, a Ćuta bi mogao biti srpski Robespjer. Samo, kao što je poznato, „revolucija jede svoju decu“. 1968. studentski vođa, za kojim bi svako pošao i reskirao život, zvao se Ljubiša Ristić…“, navodi.

Marković je rekao i da se „ceo naš život poslednjih godina odigrava između dve reči: Vučić i korona“.

„Zar nismo zaslužili malo nade, nešto lepše i manje mračno? Te dve morbidne teme čak i fizički liče jedna na drugu. Kad god ugledam sliku tog virusa, setim se nekog drugog“, zaključio je on.

 

***

Komentar

***

 

Da „Bele trake“(!) Mihael Haneke dete glumaca, u doba kada nije bilo TV i kompjutera,  socijalizovao se preko šaha, stonog tenisa, mačevanja, skijanja, dramskih sekcija, sav je novac trošio na odlazak u bioskop, od Dinovog „Buntovnika bez razloga“,..., do Bergmanovih. U bioskop ga je, prvi put, povela baka – „Hamlet“ - sa Lorensom Olivijem; kako sam kaže toliko se uplašio da je „počeo glasno da plače“ napustili su projekciju. Fan pop muzike zavoleo je slučajno klasičnu muziku onoga trenutk kada je na radio čuo Hendlovog „Mesiju“. A kada je video film o Mocartu, poželeo je da postane pijanista. Večiti buntovnik zainteresovan za egzistencialne probleme nesuđeni pijanista, glumac, filozof (Paskal, Montenj, Hegel, Niče, Vitgenštajn, Adorno) postao je najmlađi dramaturg nemačke televizije! „Bela traka“ kako sam kaže: „govori o korenima zla. Bilo da se radi o verskom ili političkom terorizmu, to je ista stvar." Projekat je bio u razvoju više od 10 god.Prvobitna verzija scenarija napisana je kao televizijska mini-serija za austrijski ORF, ali kada nakon 5 god nije pronađen nijedan koproducent napravio je igrani film. Horor drama - veličanstvena arhitektura zla - oslobođena horor slika u kojoj  je Haneke opresivnu i impresivnu moralnu sliku uvezao u Gordijev čvor  u kome ni publika ni ljudi u selu (izmišljeno protestantsko selo Eichwald 1913/14) ne nalaze ventil za evakuaciju iz mreže autoriteta, hijerarhije i nasilja.

 

Zoran Stokić

29.11.2021.

 

Korona virus: Novi drastično mutirani soj dobio naziv Omikron - šta znamo do sada

Naučnici su otkrili drastično mutiranu verziju - toliko je izmenjena da ju je jedan stručnjak opisao kao zastrašujuću, dok je drugi rekao da je to najgori soj koji su do sada videli.

 

IZVOR: BBC PETAK, 26.11.2021. | 09:26 -> 19:25

Evo nas opet na poznatom terenu - raste zabrinutost zbog novog soja korona virusa.

Naučnici su otkrili drastično mutiranu verziju - toliko je izmenjena da ju je jedan stručnjak opisao kao zastrašujuću, dok mi je drugi rekao da je to najgori soj koji su do sada videli.

Još je rano i slučajevi novog soja su potvrđeni samo u jednoj oblasti u Južnoj Africi, ali postoje nagoveštaji da se već proširio.

Odmah se nameću pitanja koliko brzo se novi soj širi, da li može da probije zaštitu koju daju vakcine i šta treba da radimo.

Ima mnogo spekulacija, a vrlo malo jasnih odgovora.

Delta soj korona virusa - koji su simptomi

Koliko je efikasna treća doza vakcine protiv korona virusa

Šta znamo o novoj varijanti virusa - Delta Plus

Šta znamo do sada?

Soj je dobio oznaku B.1.1.529 a u petak je na sastanku Svetske zdravstvene organizacije dobio i naziv Omikron - po 15. slovu grčkog alfabeta.

Na isti način nazvani su i prethodni sojevi - poput Alfe i Delta.

Čelnici SZO saopštili su da ovaj soj predstavlja razlog za zabrinutost.

Virus je veoma drastično mutirao.

Tulio de Oliveira, direktor južnoafričkog Centra za epidemiološke odgovore i inovacije, kaže da postoji "neobičan odnos mutacija" i da se znatno razlike od sojeva koji su do sada otkriveni.

"Ovaj soj nas je iznenadio, imao je veliki evolutivni skok i znatno više mutacija nego što smo očekivali", rekao je on.

De Oliveira je novinarima rekao da je kod novog soja zabeleženo više od 50 mutacija i 30 na proteinskom šiljku koji gađa većina vakcina i ključ je koji virus koristi da uđe u ćelije ljudskog organizma.

Ako se još detaljnije analizira - domen vezivanja receptora (deo virusa koji prvi ostvaruje kontakt sa ćelijama našeg tela) ima deset mutacija, a Delta soj koji je trenutno dominantan u svetu ima samo dve.

Ovolika količina mutacija je verovatno potekla od jednog pacijenta čiji organizam nije bio u stanju da pobedi virus.

Veliki broj mutacija ne znači automatski da je to loše.

Važno je znati šta tačno rade te mutacije.

Ali naučnici su zabrinuti da je ovaj virus radikalno drugačiji od originalnog koji se pojavio krajem 2019. u kineskom gradu Vuhanu.

To znači da vakcine, za čiju izradu je korišćen originalni soj, možda neće niti dovoljno efikasne.

Neke od mutacije su uočene i ranije kod drugih sojeva, što naučnicima daje neki uvid u to kakva im je uloga.

Na primer, deluje da N501Y olakšava korona virusu da se širi.

Postoje i drugi sojevi koji otežavaju antitelima da prepoznaju virus i smanjuju efikasnost vakcina, a ima i onih koji su potpuni novi.

Ričard Lesels, profesor Univerzitete KvalZulu-Natal u Južnoj Africi, rekao je:

"Zabrinuti smo da virus možda ima poboljšanu mogućnost prenošenja sa čoveka na čoveka, ali i da može da zaobiđe određene delove imunog sistema."

Delta soj: Dvostruko veći rizik od hospitalizacije

Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu

U Srbiji dostupna i četvrta doza vakcine protiv korona virusa - šta to znači?

Zabeleženi slučajevi u Izraelu i Belgiji, EU suspendovala letove

Prvi slučaj novog soja otkriven je 26. novembra u Izraelu, saopštilo je Ministarstvo zdravlja, prenose izraelski mediji.

Osoba zaražena novim sojem je Izraelac koji se vratio iz Malavija, a ministarstvo je saopštilo da se sumnja da je još dvoje ljudi obolelo.

Svo troje su vakcinisani, dodaje se u saopštenju.

Premijer Izraela Naftali Benet je u četvrtak izdao instrukcije da se nekoliko zemalja (Južna Afrika, Lesoto, Bocvana, Zimbabve, Mozambik, Namibija i Esvatini) u južnom delu Afrike označi crvenim i da se dolazak iz njih strogo ograniči.

U Belgiji je registrovan prvi slučaj novog, drastično mutiranog novog soja, koji se nedavno pojavio u Južnoj Africi.

Mark van Ranst, profesor virologije na Univerzitetu u Leuvenu, rekao je da se zaraženi pacijent 11. novembra vratio iz Egipta, prenosi dnevni list Le Soar.

Sjedinjene Američke Države čekaju dodatne naučne podatke o novom soju pre nego što donesu odluku o mogućem zatvaranju granica, rekao je danas savetnik Bele kuće za pandemiju.

"Donećemo odluku što pre kada imamo više podataka" o tome rekao je doktor Entoni Fauči (Anthony Fauci) za američku televizijsku mrežu CNN.

To je suprotno od onoga što su uradile Francuska, Holandija i Velika Britanija koje su već zabranile letove iz Južne Afrike i pet susednih afričkih zemalja od danas u podne, a zabranu je danas u celini uvela i Evropska unija.

Postoje brojni primeri sojeva koji su na papiru delovali zastrašujuće, ali na kraju nisu ispali takvi.

Zbog Beta soja su ljudi bili veoma zabrinuti početkom godine, jer je izgledalo da najlakše beži od našeg imunog sistema.

Ali na kraju je Delta soj, koji se brzo širi, postao dominantan u svetu.

Ravi Gupta, profesor sa Univerziteta Kembridž, rekao je:

"Beta je mogla da beži od našeg sistema, ali ništa više od toga, a Delta je zaraznija. Novi soj ima potencijal da i u jednom i drugom bude napredniji".

Naučne studije u laboratoriji će dati jasniju sliku, ali odgovori će doći brže zahvljujući praćenju virusa u stvarnom svetu.

Još je rano donositi jasne zaključke, ali već postoje znaci koji izazivaju zabrinutost.

Bilo je 77 potpuno potvrđenih slučajeva u provinciji Gauteng u Južnoj Africi, četiri slučaja u Bocvani i jedan u Hong Kongu (koji je direktno povezan sa putovanjem iz Južne Afrike).

Međutim, postoje naznake da se soj još više proširio.

Čini se da ovaj soj daje neobične rezultate (poznate kao ispadanje S-gena) u standardnim testovima i to se može koristiti za praćenje soja bez potpune genetske analize.

To sugeriše da je 90 odsto slučajeva u Gautengu možda već ovaj novi soj i da je "moguće da je već prisutan u većini provincija" u Južnoj Africi.

Ali to nam ne govori da li se širi brže od Delte, da li je teže ili u kojoj meri može da izbegne imunološku zaštitu koju pruža vakcinacija.

Takođe nam ne govori koliko će se soj proširiti u zemljama sa mnogo većim stopama vakcinacije od Južne Afrike u kojoj je 24 odsto stanovništva potpuno vakcinisano.

Dakle, za sada nam ovo ostaje kao soj koji izaziva značajnu zabrinutosti uprkos ogromnim rupama u našem znanju.

Treba pažljivo da pratimo i postavljamo pitanja o tome šta da radimo i kada.

Pouka pandemije je da ne možete uvek čekati dok ne dobijete sve odgovore.

 

***

Komentar

***

 

 

Svetom ne vladaju ni Đavo ni Bog, ni teorije zavere, nego SLUČAJNOST. Virusi postoje preko 3 milijarde god, dokazali su svoju sposobnost preživljavanja, ne smemo ih  pocenjivati. Preživljavanje vrsta je vezano za "mutacije". Vrste mogu da preživi samo ako pri rešavanju problema (preživljavanja) prolaze kroz promenu svoje genetske strukture.  Genetski aparat svih živih bića je takav da se promene ili mutacije dešavaju iznova i iznova u genetskoj strukturi, traže se - "metodom" učenja na greškama - najbolji kodovi za buduća preživljavanja.  Mi o virusima još uvek malo znamo oko 30%, 70 %  je nepoznato(!) Da bi  u najmlađoj nauci – nauci "o virusima" nastale uspešne vakcine, kao i drugi lekovi, bilo je potrebno puno naučnih otrića u morfologiji, hemiji, molekularnoj teoriji genetike čak i u fizici – bio je potreban elektronski mikroskop (otkrio ga je u Nemačkoj, Ernst Ruska, 1933.); bez njega lutalo se oko vakcine za grip 1918 - uzročnik "španske groznice" bio je virus influence A (H1N1) – bio je premali da bi se mogao videti pod mikroskopom, zato postavljena je pogrešna dijagnoza, da je uzročnik - bakterija (a ne virus A/ H1N1/) Haemophilus influenzae...Ne možemo razumeti poslednju stranicu romana ako nismo pročitali one predhodne. Korona RNA  virusi su potekli iz Kine u poslednjih 30 g: SARS (iz Guangdong  zahvatile 37 zemalje), ptičji grip,..., koji su sa sisara i  ptica prešli na ljude - vuku korene iz poremećaja eko sistema u Kini 1958.-1962. od kampanje "četiri štetočine" (pacovi, muve, komarci i vrapci).

 

Zoran Stokić

27.11.2021.

 

Direr sa buvljaka – kupljen za 30 dolara, a sad vredi milione

 

Jedna londonska galerija ima u ponudi do sada nepoznato delo Albrehta Direra. Pre nekoliko godina pronađeno je na buvljaku u Bostonu i kupljeno za 30 dolara. A onda se ispostavilo da vredi milione.

 

IZVOR: DW PETAK, 26.11.2021. | 14:07

 

Ovo je priča koju bi verovatno svako želeo da doživi: čovek je crtež na požutelom listu papira za 30 dolara na buvljaku u Bostonu misleći da je reč o reprodukciji iz 20. veka, a kasnije se ispostavilo da je to originalno delo nemačkog renesansnog slikara Albrehta Direra, koje navodno vredi možda čak 50 miliona dolara.

Reč je o crtežu "Devica sa detetom" nastalom, kako se procenjuje, 1503. godine.

Albreht Direr: genije i revolucionar

Direr je jedan od najvažnijih nemačkih umetnika, njegova slika "Četiri jahača apokalipse" spada u remek-dela u istoriji umetnosti. Kao i mnoge druge.

Živeo je od 1471. do 1528, na prelazu iz kasnog srednjeg u rani novi vek. To je vreme koje je donelo velike društvene potrese: crkva i vera sve više su gubile na važnosti. Umesto toga, do izražaja dolazi pojedinac. Nova predstava o čoveku renesanse ogleda se u književnosti, arhitekturi i, naravno, slikarstvu i vajarstvu. Dela Albrehta Direra svedoče o tom velikom razvoju.

Njegov rodni grad Nirnberg bio je ekonomski i kulturni centar za Direrova života. To je pomoglo majstoru drvoreza i bakroreza da rano stekne slavu. Drugi razlog bio je to što se i tržište umetničkih dela u to vreme brzo promenilo. Direr je bio finansijski veoma uspešan, s jedne strane zbog penzije koju je dobio od cara, a s druge, zbog prodaje slika, recimo na sajmu u Frankfurtu. Brzo je postao superzvezda evropske umetničke scene – i to još za života.

Završio je zlatarski zanat i to mu je pomoglo da razvije svoje izvanredne tehničke veštine. Naučio je da radi na metalnim površinama i to znanje uspeo je da iskoristi za izradu bakroreza, po čemu se proslavio.

Već tada su njegovi drvorezi i bakrorezi štampani u velikim tiražima i dobro su se prodavali i u Nemačkoj i u čitavoj Evropi. Na svim delima nalazi se njegov monogram – pečat kvaliteta i rani izraz autorskog prava, koje tada još nije bilo ono što je danas.

Direr i njegova vremena

S vremena na vreme pronađe se nešto slučajno, kao u ovom slučaju u Bostonu. Recimo, 2016. godine na buvljoj pijaci u francuskom Sarburgu, pronađen je jedan Direrov bakrorez. Ali za razliku od ovog sada, na tom je bio pečat Državne galerije iz Štutgarta. Smatralo se da je to delo izgubljeno nakon Drugog svetskog rata i od 2003. je bilo u bazi podataka na internetu "Izgubljena umetnost", nemačkog Centra za izgubljena kulturna dobra.

Crtež "Devica sa detetom" biće izložen u londonskoj galeriji "Agnews" do sredine decembra, u sklopu izložbe "Direr i njegova vremena", kao i na Londonskoj nedelji umetnosti.

 

***

Komentra

***

 

Direrovo ime odjekuje kroz renesansu zajedno sa umetnicima kao što su Leonardo da Vinči, Mikelanđelo i Rafael.  Najbolji učitelj za temu „Direr“ je - Ervin Panofski (1892 – 1968) istoričar umetnosti, studirao na univerzitetima u Berlinu i Frajburgu - gde je i doktorirao proučavajući umetničku teoriju Albrehta Direra, na primer: „Durers ’Melancolia I’“ (1923), „Albrecht Durer“ (1943). Panofski ne samo da je bio zaintrigiran za Direrova dela, nego i za njegovu  filozofiju. Kada Direr kaže „Ali ako nemaš pravi temelj, nemoguće je da napraviš nešto ispravno i dobro iako imaš najveću praksu i slobodu ruku na svetu“, on se potpuno slaže sa Leonardom koji je napisao: „Oni koji su zaljubljeni u praksu bez nauke su poput mornara koji se ukrcavaju na brod bez kormila i kompasa, a da nikada nisu sigurni kuda idu.”  U Nirnbergu i danas postoji Direrova rodna kuća, ona je zidana 1455. i ne samo njihova, nego i od drugih zanatlija tog vremena, zidane planski i od dobrog materijala. Možete otići i na njegov grob, uprkos brojnim ratovima u Evropi, groblje iz Direrovog vremena je netaknuto. To je ta moć individualnog građanskog društva gde se znanja i vrline nagrađauju.

 

Zoran Stokić

26.11.2021.

 

Dušan Jovović: "Kroz Vreme i vaseljenu istražujem relaciju vremena i čoveka"

 

Novi Sad se prirema za Doček koji će pomeriti granice proslave Nove godine svečanim otvaranjem Evropske prestonice kulture, mnogobrojnim koncertima, predstavama i izložbama. Novi Sad početkom naredne godine očekuje velika multimedijalna izložba Vreme i vaseljena, inspirisana jednim od najvećih srpskih naučnika poreklom iz Novog Sada, Milutinom Milankovićem.

 

IZVOR: VISITNS.RS ČETVRTAK, 25.11.2021. | 18:36

 

Posredstvom inovativne 3d maping tehnologije, ali i skulptura i instalacija, ova izložba nam donosi umetničku priču o vremenu kroz vekove, kao i o međusobnom odnosu čoveka, vremena i nauke. Publika će poći na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, upoznajući se i sa delom proslavljenog naučnika. U susret ovoj izložbi, koja će biti otvorena 13. januara 2022. godine u Studiju M, razgovarali smo sa dr Dušanom Jovovićem, renomiranim multimedijalnim umetnikom, koji je jedan od autora ove zanimljive postavke, realizovane uz saradnju sa Pokrajinskom vladom Vojvodine.

Vreme i vaseljena je interaktivna multimedijalna izložba na kojoj će posetioci imati jedinstvenu priliku da pođu na putovanje kroz prostor i vreme i budu deo izložbe u kojoj će se susresti sa Milutinom Milankovićem i njegovim poimanjem vremena. Kakva iskustva, saznanja i doživljaje će posetioci moći da ponesu sa izložbe?

Izložba je samo delom inspirisana radom našeg velikog Milutina Milankovića, ali i drugim naučnim, filozofskim i umetničkim dostignućima. Postavka nije zamišljena kao dokumentarna istorijska linearna celina, već kao umetničko delo zasnovano na konceptu koji smo postavili prof. dr Aleksandar Petrović i moja malenkost. Istražujemo moguće relacije vremena i čoveka, umetničkim radom, interakcijom sa posetiocima kroz različite umetničke forme i nove tehnologije. Izložba je u pravom smislu multimedijalna jer koristim skulpturu, mapiranu 3d sliku, animacije, hologram, svetlosne efekte, mehanička tela, digitalni zvuk ali ništa kao efekat već kao suštinu. Da je priča mogla da bude ubedljiva iscrtavanjem bele linije kroz prostor, to bih i uradio, nisam vezan za tehnološki trenutak.

Ova izložba deo je programskog luka Doček, Evropske prestonice kulture, koji oslikava prelazak između dve kalendarske godine, obeležava se kroz dva računanja vremena, dva pisma i predstavlja proslavu interkulturalnosti. Kako vi vidite povezanost vaše izložbe sa Dočekom i ulaskom u novu godinu, a kako se ona uklapa u program Svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture?

Veliko otvaranje je planirano za 13.januar, kada počinje računanje vremena po gregorijanskom kalendaru, kod nas poznatije kao Srpska Nova godina. Srbija i Novi Sad sa Evropskom prestonicom kulture dobijaju nešto čime retko koja zemlja može da se pohvali. Veliki broj kolega svakodnevno radi već dve godine na programima i projektima koji će unaprediti našu kulturnu scenu na umetničkom, produkcionom i tehnološkom polju. Ponosan sam što je naš autorski rad uvršten u svečanu ceremoniju otvaranja.

Šta vas je kao multimedijalnog umetnika inspirisalo da krenete na jedno ovakvo putovanje kroz vasionu i vekove? Koliko je izazovno predstaviti pojam vremena i prostora i kako je tekao i teče kreativni proces za ovaj obiman projekat?

Imali smo veliko poverenje i podršku Fondacije i tu moram posebno da se zahvalim direktoru Nemanji Milenkoviću i timu koji čine Sara Vuletić, Tamara Zelenović, Marina Savić, Ljubica Rozić, Ljubi, vajarima, programerima, tehničkim timovima… to su ljudi bez kojih ovaj projekat ne bi bilo moguće pokrenuti ni uraditi. Proces se sastojao od pisanja osnovnog koncepta, crtanja moodboard slika, hardverskih nacrta i softverskih rešenja, izrade plana za izgradnju objekta u već postojećem objektu neinvazivnim metodama.

Odlučio sam se upravo za ovakav koncept objekat u objektu da bih ispoštovao zdanje Studija M i u potpunosti ga zaštitio od bilo kakve naše intervencije. Trenutno sam u fazi postprodukcije, programiramo i kompozitujemo animacije koje je potrebno uklopiti kasnije u sam prostor. Kreativni i tehnički tim ARTBEAT koji iza sebe ima više od 500 projekata ovde i u svetu, radi 24h i navikli smo na ovakvu dinamiku. Bilo je veoma izazovno ući u tematiku vremena i vaseljene, a najveće uporište smo pronašli pored nauke i umetnosti u iskustvu filozofskih disciplina. Tako da je i naše istupanje u velikoj meri filozofsko i direktno.

Vaše stvaralaštvo temelji se na očuvanju srpske istorije, a mnogi vaši veliki projekti zasnovani su na ovakvim temama. Kako uspevate da povežete istoriju i savremenu digitalnu umetnost?

 ciju nalazim svuda i sve što mi dotakne srce nađe se posle nekog vremena u mom radu. Pustim srce da priča i ne određujem svesno šta će prevladati i pojaviti se u prostoru. Aktivno se krećem poslednjih 20 godina u polju savremene multimedijalne umetnosti zato sam i osnovao umetničku grupu ARTBEAT koja je prerasla u uspešnu kompaniju koja se bavi projektima po principu ključ u ruke. Tako jedino mogu da zadržim potpunu kontrolu u onome što stvaram i da pravim što manje kompromisa. Volim taj trenutak kada otvorim prostor za ideju i kada ona dobije oblik, boju i zvuk.

Ono što posebno daje značaj ovoj izložbi jeste što se temelji na naučnim i istorijskim činjenicama, te je saradnja sa nekim kao što je prof. Aleksandar Petrović, koji se bavi proučavanjem Milankovićevog rada i dela, veoma značajna. Kakva iskustva nosite iz saradnje sa njim?

Saradnja na zajedničkom pisanju i postavljanju koncepta sa prof. Petrovićem je bila više nego plodonosna. Izložba se sastoji od dva simetrična platoa koja su izdeljena novoizgrađenim prostorijama u koje smo smestili sve ono na čemu smo radili zajedno proteklih godinu dana. Pojam vremena živi od kada je čovek postao svesno biće i kroz zajedničku saradnju mislim da smo došli do nečeg veoma zanimljivog što će posetioci uskoro imati priliku da vide.

Ovako zahtevni projekti sigurno ne bi bili mogući bez uigranog tima, koji čine ne samo likovni umetnici, već i kompozitori, producenti, reditelji, programeri… U kojoj meri je takav rad izazovan i kako se u tom slučaju balansira između lične vizije, slobode u stvaranju i timskog rada?

Već sam pomenuo ARTBEAT tim koji dugo radi zajedno na najsloženijim projektima tako da imaju neophodno iskustvo, poverenje i razumevanje za moje kreativne turbulencije. Upravo u ovom trenutku deo tima koji se nalazi u Berlinu dizajnira digitalne šumove i komponuje muzičke celine za izložbu, a na čelu tima je moj prijatelj Vojin Ristivojević. Okružio sam se onima koji imaju interesovanja slična mojim, tako da nam je vizuelni jezik veoma precizan i jasan. Svako ima svoju ulogu u timu koja ne narušava osnovni koncept, a time se smanjuje broj slučajnosti koje mogu da vas vrlo lako zavedu i navedu na pogrešan put.

Koliko je vaša postavka zahtevna za produkciju?

Ovo je sigurno do sada u mojoj umetničkoj karijeri produkcijski najizazovniji i najsloženiji projekat. Potrebna mi je bila posebna disciplina da se moj tok misli uskladi sa vremenskim ograničenjima i tehnološkim uslovima produkcije i postprodukcije. Iskreno verujem da danas ne postoji ograničenje u samom izvođenju umetničkog dela ali da je neophodno da potpuno vladate alatima. Ono što mogu zasigurno da vam obećam da ovakvu izložbu nikada niste videli na našim prostorima.

Kako publika doživljava ovakve postavke? Jednom prilikom ste izjavili kako uvek volite da posmatrate publiku sa strane i pratite reakcije.

Nadam se da se posetiocima sviđaju moja razmišljanja, mislim da se prepoznaju u njima. To mi je drago, jer sam im možda pomogao da bolje upoznaju sebe. Reakcije su naravno kod svakog posetioca različite, bilo je trenutaka kada ih neki detalj pogodi, rasplaču se i napuste izložbu. Kada postavim delo, ono više nije moje, zato volim da pomalo voajerski uživam i učim iz tuđih emocija, reakcija i tumačenja. Neretko se dešavalo da neko od posetilaca iskrenije i intezivnije doživi ono što sam stvorio nego što ću ja ikada moći.

U svet umetnosti ste ušli još u detinjstvu, pali ste na popravni iz likovnog, na kontrolnim zadacima ste crtali portrete profesorki. Nesumnjivo ističete i ogromnu podršku svojih roditelja. Interesantno je kako su se stvari i prilike tokom vašeg detinjstva preplitale i dovele do toga da ste danas jedan od lidera svetske digitalne umetnosti. Kako je tekao vaš razvojni put?

Mislim da sam jedini koji je ikada u čuvenoj Petoj beogradskoj gimnaziji bio na popravnom iz likovnog i to zbog devojčice u koju sam bio zaljubljen. Gde ćete lepšu priču od te. Ubrzo upisujem Fakultet primenjenih umetnosti, doktorske studije i doktorat branim na Univerzitetu, posle toga dolazi moje istraživanje u pozorištu, filmu, animaciji, televiziji… Potrebu za umetničkim izražavanjem mogu najbliže da uporedim sa fiziološkom potrebom, nikada se tu nisam preterano pitao ja. Oduvek sam znao šta će mi biti poziv.

Šta za vas znači titula Evropske prestonice kulture koju će Novi Sad poneti 2022. godine, a šta za sam grad i umetničku scenu?

Siguran sam da velika većina ljudi nije svesna koliki je to značaj za kulturu, identitet i razvoj Novog Sada ali i cele Srbije. Iskreno se radujem programu i nestrpljivo čekam zvaničan početak. Pored projekata zavidnog kvaliteta, ostaje nam vrhunska tehnologija koju će kasnije dobiti institucije kulture, obnavljaju se kvartovi i još mnogo toga. Volim Novi Sad i mislim da potpuno zaslužuje ovu prestižnu titulu iz onog što sam video do sada.

Koje događaje u Novom Sadu nikada ne propuštate i šta biste uvek preporučili prijateljima koji dođu u posetu Novom Sadu?

Novi Sad za mene ima poseban značaj i vibraciju, nikada neću zaboraviti kada sam postavio Teslin vremeplov u Zmaj Jovinoj ulici i kada je počela da pada jaka kiša ali se niko nije sklonio. Svi su držali svoje telefone iznad svojih glava i snimali. To mi je sigurno najlepših aplauz koji sam doživeo do tada. Kada pozivam drage ljude koji nisu bili nikada u Novom Sadu, objašnjavam im da on iz jedne posete ne može da se shvati i da je kao jazz forma Miles Davisa kojoj kada pružiš vreme i pažnju odjednom otkriješ potpuno nove svetove bez kojih kasnije nisi potpun. Sebično čuvam plan svoje ture po Novom Sadu i delim je samo sa malim odabranim brojem ljudi. "Samo treba da verujemo, da imamo poverenja i malo vilinske prašine."

 

***

Komentar

***

 

Odlična ideja, nadajmo se da će izložba biti uspešna (!) Svako ko je pokušavao da definiše "vreme" vrlo brzo je uvideo da nije otišao dalje od PETITO-PRINCIPA – te bi definicije u sebi sadržavale sinonime tog pojma. Ne postoji svojstvo koje bi bilo sadržano u našem ličnom baznom iskustvu, a koje bi moglo biti označeno kao vreme. Naše svesne predstave o vremenu tkaju se ispod praga svesti, u "fabrici misli", na razboju koji je vođen nerazmrsivim sadejstvom psiholoških, fizioloških, kulturnih i socioloških činilaca. Ne postoji, znači, "specijalizovano" čulo za "vreme", već se ono – "vreme" – "formira" ("tka"!) u našem mozgu u složenim procesima koordinacije informacija koje pritiču iz svih čula – tu se pojavljuju dve klase našeg prirodnog osećaja za "vreme": 1) "pre-posle", 2) "trajanje". Značenja ovih termina su nam intuitivno jasna i naš se osećaj vremena izražava kroz ove dve klase! Zato što za nas kao bića vreme "ne postoji" u realitetu, mi nismo u mogućnosti da direktno  govorimo o tom baznom – apstraktnom pojmu. Jedino što možemo uraditi jeste da o njemu govorimo POSREDNIM PUTEM; kada je u pitanju "vreme", govori se o: strukturi vremena, topologiji vremena, metrici vremena, smeru vremena, toku vremena, ontološkom statusu vremena. U fizici unutar aksiomatskog jezgra vreme je tretirano kao matematički kontinuum realnih brojeva. U eksperimentalnoj praksi vreme je pak racionalni broj – to je vreme naših časovnika.

 

Zoran Stokić

25.11.2021.

 

Kamenicama razbijeno staklo na zgradi jevrejskog groblja u Beogradu

 

VESTI Autor:N1 Beograd24. nov. 202122:34 > 22:3634 komentara Izvor: Čitaoci N1

Na zgradi jevrejskog groblja u Ruzveltovoj ulici u Beogradu nepoznate osobe danas su razbile staklo kamenicama, potvrđeno je za N1.

U zgradu je ubačena i sekira, a policija je izašla na teren i obavila uviđaj.

Iz MUP-a se do sada nisu zvanično oglasili o ovom slučaju.

 *

Разбијено стакло на капели на Јеврејском гробљу у Београду

"Politika" (Фотографије Јеврејска општина)

У уторак увече непознати починиоци бацили су секиру и чекић којим су разбијена стакла капеле на Јеврејском гробљу у Београду чиме је причињена материјална штета. На срећу, нико није повређен, јер када се то десило нико није био у капели. Овај акт антисемитизма је дошао после напада на др Предрага Кона које неке десничарске групе поистовећују са злогласним доктором Менгелеом.

Јеврејска општина Београда наводи да је реч о акту вандализма и антисемитизма. Констатују да на срећу, никога у самој капели није било, јер је могло доћи до тешких телесних повреда или чак и смртног исхода јер су бачени оштри и тешки предмети пробили стакло и улетели у саму капелу.

„На жалост, ово нас подсећа на ‘Кристалну ноћ’, погром Јевреја који се десио у ноћи између 9. и 10. новембра 1938. године. Назив ‘Кристална ноћ” је настала због сломљеног стакла којим су биле испуњене улице у тадашњој Немачкој, Аустрији и делу Чехословачке, у ноћи у којој је организовано, чекићима, стакло на 267 синагога и мноштву јеврејских зграда и школа и чак 7.000 излога јеврејских радњи сломљено, а 30.000 Јевреја је ухапшено и послато у концентрационе логоре”, наводе из Јеврејске општине Београд. Подсећају да су недавно били сведоци натписа, Кон=Менгеле, на кући у којој живи познати епидемиолог др Кон, члан наше заједнице, као и срамних и узнемирујућих демонстрација испред његове куће уз коришћење жутих трака и Давидових звезда.

„Такође, почетком октобра смо на званичну фејсбук страницу Јеврејске општине Београд добијали претње новим Холокаустом, душегупкама уз сијасет нацистичких слика, као и антисемитских мејлова који су упућени на нашу званичну е-маил адресу. Треба да будемо свесни антисемитизма који је очигледно у порасту и у том смислу очекујемо да држава предузме неопходне кораке у циљу заштите чланова и имовине Јеврејске заједнице у Београду и Србији”, упозоравају у ЈОБ.

Пре неколико дана „Политика” је објавила интервју за новим председником ЈОБ-а Ароном Фуксом који је на питање о антисемитизму у Србији рекао: „Могао бих да кажем да нема институционалне опасности, већ од појединаца или мањих група. Редовно добијамо анонимне поруке антисемитске садржине, о чему обавештавамо надлежне органе. С друге стране, постоји латентна опасност од група, којима Јевреји нису директна мета. Групе, које проповедају теорије завере, често имају и антисемитске ставове. Горепоменути ексцес са др Коном је пример томе. Такође смо врло обазриви и на ситуацију других угрожених група, јер нас је искуство научило да то врло брзо можемо постати и ми”.

 

***

Komentar

***

 

Kad god u svetu arogantno “učeno neznanje” nastupa u ime - apsolutne istine - “lete glave”, tako je bilo i u Aušvicu - gde su "ljudi" bili "brojevi". Da će stvari po Jevreje krenuti loše videlo se prvi put jasno u tri rasprave Klinija (opat od 1122-1156, red koji je pokrenuo krstaške pohode) protiv jeretika: Petra iz Brisa (paroh u jednom selu u Alpima), Muhamedanaca, Jevreja. Na četvrtom lateranskom saboru 1215. hrišćanskim vladarima je naloženo da moraju Jevreje obeležavati komadom crvene okruglaste tkanine prišivene na odeću (preteča žute zvezde). Oduzeto im je pravo da poseduju zemlju, čak i da budu zemljoradnici, te da budu zanatlije većine zanata. Mogli su se baviti trgovinom, medicinm, bankarstvom. Inkvizicija, lomače, progoni, mržnja...korišćena je svaka prilika da se proglase krivim – krstaški pohodi, pojava kuge, pojava tri mala ledena doba,... Srednjovekovno hrišćansko društvo je, korak po korak, stvorilo - antijudeizam - u Evropi  koji je od Ernsta Haeckela, 1900.  prerastao u rasizam, podržavan teorijama  zavere i lažnim vestima, na pr, antisemitski pamflet "Protokol sionskih mudraca" koji opisuje jevrejsku zaveru da se zavlada svetom -  štampan 1903. u ruskom listu „Znamja“; napisao 1890. Matvej Golovinski, novinar operativac Ohrane, ruske tajne policije, kopirajući  Morisa Žolija „Razgovor između Makijavelija i Monteskjea na onome svetu“(1864) - kritika politike Napoleona III; delo nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji.

 

Zoran Stokić

25.11.2021.

 

Prodat Ajnštajnov rukopis – rad na teoriji relativiteta, za 11,6 miliona evra

SCITECH Autor:Beta/ AFP23. nov. 202123:561 komentar

Izvor: Alain JOCARD / AFP

Rukopis čuvenog fizičara Alberta Ajnštajna, u kome je pripremao svoju teoriju relativiteta, prodat je na aukciji za rekordnih 11,6 miliona evra, u utorak u Parizu.

Prethodni rekord za rukopis Ajnštajna bio je 2,8 miliona dolara (2,4 miliona evra) 2018. godine za jedno pismo o Bogu, i 1,56 miliona dolara (1,39 miliona evra) 2017. u Jerusalimu za pismo o tajni sreće.

Dokument prodat danas bio je procenjen na između dva i tri miliona evra. Za razliku od dva prethodno rekordno prodata rukopisa, ovaj dokument je bio naučni rad, što ga čini retkim.

Izvor : Alain JOCARD / AFP

Radi se o rukopisu od 54 strane pisanom 1913. i 1914 u Cirihu koje je pisao Ajnštajn i njegov saradnik Mikele Beso.

Aukcijska kuća Kristi, gde je održana aukcija, navela je pre prodaje da su takvi Ajnštajnovi dokumenti – iz tog perioda i uopšte iz perioda pre 1919. godine – vrlo retki.

 

 ***

Komentar

***

 

Na pitanje kako se naši političari suštinski razlikuju od Ajnštajna može se odgovoriti na sledeći način. Naši političari  izbegavaju, proveru, testiranje - potencijalno falsifikovanje - svojih političkih hipoteza. Ajnštajn je, međutim, svoje hipoteze učinio objektivnim, izložio ih je brojnim testovima (na primer: " ako merimo rastojanje između dve zvezde noću i ako ga merimo danju /kada ih možemo videti za vreme pomračenja Sunca/, ta će se dva merenja razlikovati".) sa ciljem da proveri koliko su one „istinite“ (koliko su sposobne da reše naše probleme); mi nismo Bog, Homo sapijens  nije u mogućnosti da izbegne svoje greške; provera, testiranje -  je nešto najvažnije  - ono nam pomaže da što pre pronađemo naše greške, da ih ako je to moguće što pre eliminišemo, greške mogu biti skrivene čak i u onim  teorijama koje su veoma dobro potvrđene, koje su izdržale toliko provera, kao što je Njutnova dinamika. Profesionalna naučna  etike sprečava nas da svoje greške zataškavamo. Ajnštajnova teorija je izložena mnogo većem riziku od Njutnove, upravo zato što je broj njenih potencijalnih falsifikatora veći. Do sad je Ajnštajnova Relativnost izdržala sve te testove pa je smartamo boljim približenjem istini od Nutnove dinamike; omogućuje nam sav ovaj novi način života na Zemlji. Na primer, u opštoj relatvnosti, modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom. I najvažnije dok u nauci - hipoteze (ako se pokaže da su pogrešene) "umiru" - umesto naučnika (njihovih tvoraca), bivaju zamenjene novim hipotezama -  dotle, kod nas, zbog pogrešnih  političkih  hipoteza  mi svi u Srbiji trpimo posledice tj. "izumiremo/nestajemo".

*

Proces izumevanja novih teorija jednak je činu stvaranja u umetnosti, on je neponovljiv, on se ne može naučiti, još manje se može ukrasti, plagirati i tsl. Naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć - principa i formi - koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u sivim ćelijama – u neuhvatljivom za razum - psihološkom bljesku "logike otrića". Poenkare je trodimenzionost prostora vezao za mrežnjaču (2) i kordinaciju oba oka (1) odatle je gradio. A Albert? Uvodi prvo definiciju prostornog "između“; princip bliskog dejstva – je uzdigao do osnovnog principa prostorne uređenosti: bliske ralacije u prostoru treba odabrati tako da bude zadovoljen princip bliskog dejstva; to uređuje topologiju prostora. Princip bliskog dejstva može biti zadovoljen isključivo za jedan određeni izbor broja dimenzija parametarskog prostora; onaj prostor - u kom princip važi - naziva se koordinatni ili "realan prostor". Ovom formulacijom iskazan je zahtev na kom se zasniva koordinativna definicija topološkog prostora. Sada za topologiju važi isto što važi i za metriku: bez koordinativne definicije ona je neodređena i ne možemo je smatrati apsolutnom datošću. Metrika prostora postaje empirijska činjenica tek pošto se uvede postulat o iščezavanju univerzalnih sila, te, slično tome, i topologija prostora postaje empirijska činjenica tek po uvođenju principa bliskog dejstva.

Zoran Stokić

24.11.2021.

 

Jedan od 13 primeraka prvog izdanja američkog Ustava prodat za 43 miliona dolara

LIFESTYLE Autor:FoNet19. nov. 202123:59 > 20. nov. 2021 00:261 komentar Izvor: Yuki IWAMURA / AFP

Jedan od retkih primeraka prvog štampanog izdanja Ustava SAD prodat je u petak u aukcijskoj kući Sotbi u Njujorku za 43,2 miliona dolara, što je najveća suma ostvarena na aukcionim prodajama za jedan dokument ili knjigu.

Kupac je osnivač i izvršni direktor multinacionalnog hedž fonda „Citadel“ Kener Grifin, koji je saopštio da će taj dokument pozajmiti muzeju u Bentonvilu, u Arkanzasu, gde će biti izložen neko vreme.

U aukcijskom nadmetanju Grifin je uspeo da pobedi grupu od 17.000 entuzijasta kriptovaluta, koji su širom sveta uspeli da sakupe novac kako bi pokušali da kupe Ustav.

„Ustav je sveti dokument koji obezbeđuje prava svim Amerikancima i svima koji imaju aspiraciju da to budu. Zbog toga mi je bio cilj da osiguram da ovaj primerak bude dostupan svim Amerikancima u našim muzejima i drugim javnim mestima“, rekao je Grifin, preneo je

Portprol muzeja u Bentonvilu Olivija Volton je kazala da su počastvovani što su dobili priliku da izlože jedan od najvažnijih dokumenata u američkoj istoriji.

Muzej je 2011. godine osnovala Alis Volton, ćeka osnivača „Volmarta“ Sema Voltona.

Dokument koji je kupio Grifin jedan je od 13 poznatih primerka prvog izdanja američkog Ustava i jedan od dva koji su u privatnom vlasništvu.

Poslednji put je prodat 1988, kada ga je kolekcionar Hauard Goldman kupio za 165.000 dolara.

Dosadašnji rekord za knjigu ili rukopis bio je iz 1994. godine, kada je Bil Gejts kupio „Kodeks Lester“ Leonarda da Vinčija za 30,8 miliona dolara.

 

 

***

Komentar

***

 

Taj su liberalni ustav kao predložak koristile i mnoge države u Evropi (mnogi su pokušavali i u carskoj Rusiji, ali nisu uspeli). Više vekovna primena u praksi tog ustava stvorila je uspešnu privedui društvo. Iza tog uspeha se krije nešto od ovoga što je u drugom kontekstu izrekao Polanji (Michael Polanyi) na Univerzitetu u Mančesteru, Polani je protivrečio svom kolegi i prijatelju Alanu Turingu, čije su ideje pripremile put za prvi savremeni računar, odbacivši Turingov stav da se umovi mogu svesti na zbirke pravila. I pošto je to tako, tvrdio je Polanji, razmišljanje pojedinaca mora biti ugrađeno u moralni etos, kako bi se izbeglo spuštanje u nihilizam, samo znanje zasnovano na logici i razumu nije dovoljno. U savremenom svetu "svo saznanje je lično" čak i ako se klasifikuje kao objektivno znanje, uvek je povezano sa ličnim sudovima. Pošto većina znanja nije eksplicitna već implicitna, kada znanje stičemo od drugih, ovo znanje nije nužno „eksplicitno objektivno“ već i lično; stoga, polažemo svoje poverenje u njihove sposobnosti, iskustva, uvide, kreativnost i rasuđivanje – i u našu sopstvenu sposobnost da im budemo sudija. Sve u svemu razvoj i napredak nije moguć bez - sloboda, tržište kao okvir i prilika za otvoreno otkriće (bez toga nema prirodnih nauka), prećutno znanje (skriveni svet znanja), lično znanje, samopouzdanja, postkritičko znanje.

 

 

Zoran Stokić

22.11.2021.