Paranormalni odnos prema patrijarhu Pavlu

(Bife Frojd)

 

Miloš Živković

"Danas" 28.09.2025. 14:01

Kao prvo, disklejmer. Ovu kolumnu čitate na sopstvenu odgovornost!

Kao drugo, ove redove piše neko ko je raskrstio sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sa crkvama uopšte. A umeo sam onomad i te kako da izgovaram očenaš, slavim slavu, odlazim u crkvu i krstim se ovom ili onom prilikom. Ipak, i onomad sam, doduše stidljivo, znao da to ne činim iz dubokih unutrašnjih pobuda, već kako bih zadovoljio raznorazne spoljašnje društvene, roditeljske i ostale uzuse.

Opet, ne bih sebe ni danas svrstao među ateiste, svakako ne među okorele ateiste. Kratko i jasno, imam nekakvu svoju privatnu eshatologiju. Da li je tako nešto dopušteno reći u Srbiji 21. veka, a da ne budeš, makar metaforički, kamenovan na društvenim mrežama i da na tebe ne budu bacane kletve i uroci?

Kad smo već kod društvenih mreža, nije zgoreg pomenuti da su ovi redovi delimice i nadahnuti galimatijasom zaumnih slavopojki o patrijarhu Pavlu na koje sam nailazio hodeći po opskurnim bespućima društvenih mreža, a zbog kojih se, strepim, blaženopočivši patrijarh okreće u grobu, a koje, ni manje ni više, zavređuju da se nađu na naslovnim stranama Trećeg oka i Velike Srbije. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/paranormalni-odnos-prema-patrijarhu-pavlu/

 

 

***

Komentar

***

 

Naš etos (običaji, ponašanje) i patos (emocije, strasti) određuju naš budući logos (rasuđivanje). Samo budala od nikoga ne uči, jer da bi preživeli morate učite od uspešnih. Od engleza smo mogli naučiti  - ali nismo - da je moguće istovremeno: poštovati etos, ali ga u hodu vremeneske evolucije i novih pojmova (koji nastaju slučajno) i potreba – valja reformisati. Engleski puritanizam i kontinentalni pijetizam stvorili su u hodu vremena novi etos i baš je taj novi etos omogućio pojavu naučne revolucije u 17/18. veku tj. novi način liberalnog građanskog života - disciplinovanje svojih verovanja pomoću empirije – a to je omogućilo bolje i uspešnije rešavanje brojnih problema koje imamo u našim privatnim životima, strukama i politici. Ovi protestantski pokreti bili su bolje opremljeni za razvoj moderne nauke, demokratije i savremenog umreženog društva od drugih verskih pokreta. 

Puritanizam je zamah dobio u doba Elizabete I – bile su to grupe nekonformističkih vernika koji su bili nezadovoljni efektima reformacije u Engleskoj. Puritanske ideje su se širile uglavnom u prezviterijanskim (crkva koju vode izabrane starešine, umesto biskupa) krugovima koje su stavljale snažan naglasak na lokalnoj autonomiji i samoupravi, kao i na protivljenje katoličkoj ikonografiji. Slično pijetizam je reagovao na krutost protestantskog ortodoksnog dogmatizma stavio je naglasak na praktičnu pobožnost, ličnu odgovornost za spasenje sebe i svojih bližnjih, hrišćanin mora svesno podrediti ceo svoj unutrašnji i spoljašnji život hrišćanskim principima. Etos rada, samoodgovornosti pred Bogom, a proučavanje (zakona) prirode imalo je za cilj da služi slavi Božijoj. Nažalost naša crkva nije imala nikakve idejne pokrete koji bi potpomagali stvaranju novog etosa preživljananja našeg društva.

 

Zoran Stokić

30.09.2025.

 

„Trampove SAD i Putinova Rusija kao Hitlerova Nemačka i Staljinov SSSR“: Analiza Tisdala za Gardijan

 

S. D.

danas 30.09.2025. 06:32

Trampove SAD i Putinova Rusija kao Hitlerova Nemačka i Staljinov SSSR": Analiza Tisdala za Gardijan

Foto: EPA/SERGEY BOBYLEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL

 

Za mnoge ljude u istočnoj Evropi, avgust 1939. možda ne deluje tako davno. To je bio trenutak kada su se Hitlerova Nemačka i Staljinov Sovjetski Savez u tajnosti dogovorili da podele Poljsku i nasilno potčine suverene baltičke republike i Finsku svojim totalitarnim „sferama uticaja“. Svet zna šta je usledilo.

 

Sada se postavlja pitanje da li se to ponovo dešava. Ovog puta, Sjedinjene Države Donalda Trampa i Rusija Vladimira Putina vode veliku geopolitičku igru moći i još jednom cela Evropa je potencijalni plen. Uprkos prošlonedeljnom sukobu oko Ukrajine, čini se da su suštinski ciljevi dva lidera usko povezani, ukazuje Sajmon Tisdal u svojoj kolumni za Gardijan.

 

Fizičko potčinjavanje evropskog kontinenta nije Trampov cilj (za razliku od, možda, Venecuele, Kanade ili Grenlanda). Ali napori SAD da dominiraju kontinentom kroz političko mešanje, ideološku subverziju, ekonomsku ucenu, neregulisano predatorstvo velikih tehnoloških kompanija i projekciju konzervativnih, hrišćansko-nacionalističkih kulturnih uverenja svode se na manje-više istu stvar.

 

Putinove metode su grublje, ali njegova agenda odražava Trampovu. On neće pustiti Ukrajinu. On intenzivira i koristi rusku vojnu pretnju, od baltičkih zemalja do Crnog mora, uključujući Moldaviju, Rumuniju i Gruziju.

 

Rusko hibridno ratovanje – sabotaže, sajber-napadi, trolovanje na mreži i dezinformacije – sada je činjenica svakodnevnog života zapadne Evrope.

 

Tramp, neuspeli vođa puča, i Putin, optuženi ratni zločinac, još uvek nisu u formalnom savezu. Nisu se dogovorili o paktu o nenapadanju u stilu Molotova-Ribentropa iz 1939. godine.

 

Ali postoji velika zajednička osnova. Obojica preziru evropsku liberalnu demokratiju, jednaka prava i multikulturalizam. Obojica su neprijateljski nastrojeni prema EU.

 

Obojica žude za prošlim imperijalnim slavama; obojica odbacuju „globalizam“ UN i međunarodno pravo. Njihov antidemokratski ultranacionalizam neguje prljave ideje o etničkoj i rasnoj supremaciji koje je većina Evropljana odavno prepustila istoriji.

 

Tramp ne krije svoju želju da normalizuje odnose SAD sa Rusijom. To bi, tvrdi on, dovelo do ogromnih, obostrano korisnih mogućnosti za zaradu.

 

Kada se prošle nedelje žalio da ga je Putin „izneverio“, nije toliko govorio o svom sramotnom neuspehu na mirovnom samitu na Aljasci, koliko o odbijanju ruskog predsednika da sklopi dogovor i profitira.

 

Trampov navodni prokijevski zaokret tipičan je za njegovu politiku „fliperske loptice“, koja se nasumično odbija od jedne lude ideje do druge.

 

To neće trajati. Njegovo upozorenje da se Rusija suočava sa „velikim ekonomskim problemima“ bio je njegov način da natera Putina da posluje, dok je Ukrajinu i evropske članice NATO-a ostavio da same upravljaju dugoročnom ruskom pretnjom.

 

Američki predsednik poziva druge da prekinu isporuku ruske nafte, ali same SAD ne čine ništa. Obećane strože sankcije su samo priča. On odbija da nastavi direktnu vojnu pomoć Kijevu ili da kazni ruske upade na teritoriju NATO-a.

 

U tom kontekstu, njegovo predviđanje da će Ukrajina nekako povratiti svu svoju izgubljenu teritoriju je okrutno podsmevanje.

 

Trampove i Putinove kampanje političkog pritiska se međusobno pojačavaju. Obe strane podržavaju evropske krajnje desničarske, populističko-nacionalističke stranke i političare.

 

U februaru, američki potpredsednik DŽej Di Vens direktno se umešao u nemačke izbore, stajući na stranu krajnje desničarske Alternative za Nemačku. Trampova podrška poljskom predsedničkom kandidatu Karolu Navrockom je možda pomogla konzervativnom nacionalisti da postigne tesnu pobedu.

 

Slične ruske kampanje uticaja, plus prljavi trikovi i navodna kupovina glasova, omele su izbore u Rumuniji i Moldaviji, gde se na birališta izlazilo ovog vikenda.

 

Hoće li Tramp i Putin napraviti zaveru da osiguraju da krajnje desničarski populista nasledi Emanuela Makrona na mestu francuskog predsednika 2027. godine? To je legitimna briga.

 

Oba lidera iskorišćavaju otvorena evropska društva, paleći političke vatre i promovišući favorite.

 

U Trampovom slučaju, jedna takva je Đorđa Meloni, italijanska desničarska premijerka. Drugi je britanski antimigrantski populista Najdžel Faraž, kvintesencijalni korisni idiot.

 

U Putinovom slučaju, to su promoskovski lideri, poput mađarskog Viktora Orbana i slovačkog Roberta Fica.

 

Najočiglednija manifestacija neprijateljskog ekonomskog pritiska SAD su Trampove jednostrane carine, koje su nagovestile smešno jednostrani letnji trgovinski sporazum između EU i SAD.

 

Investicija američkih velikih tehnoloških kompanija u Veliku Britaniju od 31 milijarde funti, najavljena tokom Trampove kvazi-kraljevske državne posete, nosi prizvuk neokolonijalizma. Kupovina britanske robe je u redu. Ali da li američki milijarderi kupuju Britaniju?

 

Putin je još manje suptilan. Neporeciv sajber napadi osakaćuju ključne evropske industrije i institucije. Podmorski komunikacioni kabl ili gasovod misteriozno pucaju. Dronovi primoravaju na zatvaranje aerodroma. Nedokumentovani migranti se usmeravaju preko granica EU. Onlajn prevare se šire. Metode se razlikuju. Pa ipak, ekonomski rat koji Moskva i Vašington vode protiv Evrope je stvaran.

 

U uznemiravajućem izveštaju Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) i Evropske kulturne fondacije tvrdi se da SAD vode široki kulturni rat protiv Evrope. Pa ipak, njegov centralni nalaz – da Tramp promoviše političke i ideološke saveznike dok istovremeno pokušava da marginališe i podeli EU – važi sa jednakom snagom i za Putinovu Rusiju.

 

Odbrana „slobode govora“, koju je Vens izneo tokom svog ozloglašenog napada na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu na navodno odustajanje Evrope od „nekih od njenih najosnovnijih vrednosti“, ključno je kulturno bojište.

 

I evo još jedne konvergencije. Za Trampa i Putina, govor je slobodan – ako se slažu sa govornikom. Ali ne i u suprotnom. (Pitajte Džimija Kimela ili pokojnog Alekseja Navaljnog.) Tramp i Putin: dva klovna koja liče na Lorel i Hardija – osim što njihovi “gegovi“ nisu šale.

 

Izveštaj Evropskog saveta za slobodna i međunarodna pitanja (ECFR) optimistično sugeriše da dvostruki napad sa istoka i zapada zbližava Evropljane. Pa ipak, kao i uvek u Evropi, ono što nedostaje jeste hitnost i snažno, ujedinjeno vođstvo. Ono što nedostaje jeste jasno razumevanje da se ova američka administracija, koja više nije pouzdan prijatelj, pretvara u otvorenog neprijatelja; i da se ruski medved, vrsta za koju se nekada smatralo da je izumrla, vratio sa osvetom.

 

Dokazi rastu. Kao i pretnja. Planirano ili ne, Tramp i Putin – istomišljenici, amoralni, autoritarni vrhovni predatori – rade zajedno, ili barem paralelno, kako bi potkopali evropsku demokratiju, bezbednost, prosperitet i progresivne vrednosti. Izgleda kao usmereni pokret klešta. Podseća na 1939.

 

 

***

 

Komentar

***

 

 

Sajmon Tisdal je ukrao moju ideju od pre 9 godina, tu sam ideju izgradio na tragu koji je postavio pre 100 godina Ortega i Gaset: "Evropa je stvorila dva DIVA, SAD i Rusiju, koji će je uništiti". Udružiju se dve despotije: Rusija klasična despotija (vizantiskog tipa) i SAD despotija kapitala. 

Moja slika uključuje i Kinu. Svet, planeta Zemlja, ima tri jahača apokalipse. Prvi - jahač na crvenom konju; crvena boja simbolizuje prolivanje krvi u ratovima, uništava mir na Zemlji u ruci drži mač kao simbol rata; metaforičko značenje - ratne strahote (vodi imperijalni rat, fan je Staljina i drži prst na prekidaču za lansiranje nuklarnih raketa).  Drugi - jahač na crnom konju koji donosi glad i bolesti (viruske infekcije); u ruci drži vagu kao znak hrane koju mereći oduzima i uništava; fan je Mao-a koji je kampanjom "četiri štetočine" (pacovi, muve, komarci i vrapci) u Kini 1958.-1962. proizveo uništenje ekosistema Zemlje stvaranog milionima godina – što je izazvalo već na desetine super-smrtonosnih virusnih epidemija - nešto mnogo gore - od nekadašnje kuge koja je takođe nastala u Kini pre 4000 godina. Treći - jahač na belom konju predstavlja antihrista i njegova je uloga da zavede ljude - tržište je sve (moral je nebitan); metaforički predstavlja ljudsku pohlepu. Na prozor će nam zato ubrzo zakucati četvrti jahač (jedini imenovani) "Smrt" kao posledica klimatskih kataklizmi, pandemija, gladi i ratova; baš kao u Bergmanovom kultnom fimu "Sedmi pečat"(!)

 

Zoran Stokić

30.09.2025.

 

U akciji BIA uhapšena grupa koja je ostavljala svinjske glave u Berlinu i Parizu

Autor:

author

N1 Beograd

|

29. sep. 2025. 15:48

|

Pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA) u zajedničkoj akciji sa Policijskom upravom u Smederevu u Velikoj Plani uhapsili su grupu koja je ostavljala svinjske glave u Berlinu i Parizu.

Kako se navodi u saopštenju MUP-a uhapšeni su F.P, N.Ć, A.S, A.B, Đ.P,S.P, N.Ž, N.D, A.M, N.S. i D.M. sa područja Velike Plane i Beograda, a zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, rasna i druga diskriminacija i špijunaža.

"Postoje osnovi sumnje da je M.G. koji se nalazi u bekstvu, postupajući po instrukcijama strane obaveštajne službe, na teritoriji Republike Srbije organizovao i obučavao grupu srpskih državljana – D.M, B.Đ, P.Đ, N.Ć, A.S, D.M, F.P, A.B, Đ.P, N.Ž, S.P, N.S, N.D. i A.M, koja je, uz pomaganje K.S, imala za cilj da na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti i etničkom poreklu, na teritoriji Francuske i Nemačke, krši osnovna ljudska prava i slobode zajemčene opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima", navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

thumbnail

Svinjske glave ispred džamija ostavili strani državljani iz vozila sa srpskim tablicama u Parizu

SVET

10. sep

Dodaju da im je cilj bio i da šire ideje koje zagovaraju i podstrekavaju mržnju, diskriminaciju i nasilje zasnovane na razlikama u navedenim ličnim svojstvima određenih grupa ljudi.

 

"Ove aktivnosti su realizovali u periodu od aprila do septembra 2025. godine, bacanjem zelene boje na muzej Holokausta, nekoliko sinagoga i jevrejski restoran, lepljenjem nalepnica sa "genocidnim" sadržajem, postavljanjem svinjskih glava kod muslimanskih verskih objekata, sve na području Pariza, kao i ispred Brandenburške kapije u Berlinu, postavljanjem betoniranih "skeleta" sa ispisanim porukama", stoji u saopštenju MUP-a.

 

Osumnjičeni će biti saslušani u zakonskom roku od 48 sati u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu.

 

 ***

 

Đukić: Vlast je morala da zna sve o paravojnim ruskim kampovima u Srbiji

Autor:

author

N1 Beograd

|

29. sep. 2025. 17:15

|

VESTI

Bivši ambasador u Belorusiji u penziji Srećko Đukić rekao je za N1 da je nametanje teme BRIKS-a i promocija ove organizacije “zaluđivanje naroda”, kako se ne bi govorilo o ozbiljnijim problemima u Srbiji. On smatra i da je vlast morala da zna sve o državljanima proruske orijentacije koji su mesecima imali obuke u Srbiji u cilju pripreme polaznika za delovanje na izborima u Moldaviji.

Podsetimo, u Skupštini Srbije se održava parlamentarna konferencija "BRIKS - Srbija među prijateljima" koju su organizovali Pokret socijalista i neformalna Parlamentarna grupa za saradnju i pridruživanje BRIKS-u, u saradnji sa Institutom za strateški društveni dijalog.

Temom BRIKS-a socijalisti se bave već godinama u Srbiji, ali kako kaže Đukić, javnosti niko do sada nije objektivno predstavio šta je ta organizacija, te da BRIKS nije i ne može biti zamena za Evropsku uniju.

“Članstvo u BRIKS-u donosi jednu političku platformu, jedno članstvo među masom zemalja koje su sada u BRIKS-u, ali nikakve ekonomske, tehnološke, finansijske, naučne koriste od BRIKS-a nema”, objašnjava sagovornik N1.

Objašnjava da ga to profiliše i tretira kao političku platformu za diskusiju, koja nudi alternativni pogled na postojeći svet.

Smatra da je ovo samo otežavanje Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji i da joj tamo (u BRIKS-u) nije mesto.

“To je koketiranje, ne originalno srpsko, već koketiranje raznih drugih interesa koji bi da spreče Srbiju da ne postane članica Evropske unije, već BRIKS-a koji je daleko od EU i daleko od Evrope”, uveren je Đukić.

Kaže da je “zaluđivanje” naroda da im je BRIKS bliži od EU, kao da je to način odvraćanja naroda od onoga što mu je “realni život”.

“Naši građani koji odlaze iz Srbije i koji odlaze iz Srbije - niko nije otišao u članice BRIKS-a da radi. Oni su svi tu u EU. Oni su tu od Mađarske od Velike Britanije”, objašnjava sagovornik N1.

Upitan kako tumači to što na sastanku o BRIKS-u nije bilo nijednog predstavnika SNS, Đukić kaže da to vidi u kontekstu želje vladajuće strukture da igra na svakoj strani i svakom glasaču ponudi po nešto.

“To je jedno potpuno skretanje pažnje sa glavnih problema i sa glavnih interesa Srbije. Da li Srbija hoće da postane razvijena industrijska, ekonomska, naučna, tehnološka sila ili će da Srbija i dalje gubi stanovništvo, da odlazi u EU, a mi ćemo da se zabavljamo Kinom, Indijom, Bangladešom...”, kaže Đukić.

Pročitajte još:

thumbnail

Održan vanredni samit BRIKS-a

SVET

|

8. sep

Vlast je morala da zna

Smatra da je vlast znala sve o državljana proruske orijentacije koji su mesecima vršili obuke u Srbiji u cilju pripreme polaznika za delovanje na izborima u Moldaviji.

“Vlast mora da zna kada ptica preleti preko granice, a kamoli da bude 170 ljudi na obuci ovde i to u krajnjoj liniji kojoj rukovodi član Vlade, za koga se zna i koje je ušao u Vladu kao ruski čovek”, uveren je bivši ambasador.

Kako kaže sagovornik N1, ovo jeste diplomatski problem za Srbiju jer “Moldavija sada misli o nama da smo slabiji od njih” jer je ona uspela da se odbrani od ruskih napada tokom parlamentarnih izbora u kojima je pobedila evropska opcija.

Uveren je da ovo nije izolovan slučaj jer, kako kaže, naše službe znaju “ko finansira ovde obojenu revoluciju, a ne znaju da mi finansiramo i da mi obučavamo neke ljude za obojenu revoluciju u nekoj drugoj zemlji”.

“Sa ovim kredibilitet Srbije je pao jako nisko”, zaključuje Đukić.

 

***

Komentar

***

 

2016., našu je javnost, tadašnji ambasador Ukrajine u Srbiji OLEKSAND ALEKSANDROVIĆ, u autorskom tekstu "Putinov hibridni rat protiv Evrope" ("Danas"  28.04. 2016.) obavestio o tim specijalnim operacijama Kremlja. Nego kakve to veze ima sa Srbijom, zašto bi naši građani, ratovali za Putina? Samo po sebi se nemeće slika da je Srbija već 35 godina OKUPIRANA država kojom se vlada iz Moskve.

 

*

 

Putinov hibridni rat protiv Evrope

 

 

"Danas"  28.04. 2016. LIČNI STAV AUTOR: OLEKSAND ALEKSANDROVIĆ

 

Godine 1970. bivši saradnik KGB-a koji predstavlja sebe kao novinar, Jurij Bezmenov opisao je kako bi Sovjetski Savez mogao da uništi bilo koji narod u 15 do 20 godina, baš koliko je potrebno da se nauči nova generacija. On pominje četiri etape uništavanja ili - kako bismo to rekli danas - "hibridnog rata": demoralizacija (12-15 godina), destabilizacija (2-3 godine), kriza (1 godina) i normalizacija (0,5 -1 godina).

 

 Današnja Rusija (kao pravonaslednica Sovjetskog Saveza) i njene bezbednosne snage (pravonaslednici KGB-a) uspešno su završili tri od četiri etape uništavanja u Ukrajini. Oni se nalaze takođe na drugoj etapi hibridnog rata protiv Evrope, kao i na etapi prelaska od demoralizacije ka destabilizaciji na Balkanu, posebno u Srbiji.

 

Ako pričamo o tipičnim metodama hibridnog rata, tu su, na primer: mešanje istine i laži, falsifikovanje istorije, podrška korupciji na svim nivoima, političko i ekonomsko potcenjivanje, finansiranje ekstremnih levičarskih i desničarskih političkih pokreta, formiranje nepostojećih realnosti. Oblasti primene hibridnog rata uključuju istoriju i religiju, kulturu i jezik, radne odnose, medije, ekonomske aktivnosti, politički život, vojne, policijske i bezbednosne snage.

 

Ključni cilj takve destruktivne aktivnosti jeste formiranje masovnog antagonizma, haosa i polarizovanog društva nezavisno od teme ili oblasti života. Radi se uz pomoć govora mržnje i promovisanja netolerancije, širenja iracionalnog straha i osećaja nezaštićenosti, igranje na idejama patriotizma ili ideji žrtve, zbunjivanje naroda do te mere da on više ne može da se opredeli gde je tu laž a gde je istina. Bitan faktor u ovoj igri je, nažalost, kratko sećanje naroda, čime je lako manipulisati.

 

 

Evo kako je to bilo u Ukrajini:

 

Kad je Putin došao na vlast, on je odlučio da vrati Ukrajinu u zonu uticaja Rusije, pošto su Rusiji više nego potrebni ljudski i prirodni resursi radi opstanka ove imperije. Uništavanje je išlo lako, pošto su Ukrajinci stradali od postsovjetskog sindroma. Kremlj je održavao mit o "dva slovenska bratska naroda" (istorija); podržavao je moskovski patrijarhat kao "jedinu pravu crkvu" u Ukrajini (religija); prikazivao je ukrajinski jezik kao dijalekat ruskog (jezik); napunio je ukrajinsko tržište medijima, radio i televizijskim programima na ruskom jeziku ili ruskog vlasništva (mediji i kultura); kupio je ukrajinske fabrike, banke i čitavu industriju, i promovisao korupciju u energetskoj oblasti (ekonomija); finansirao je ekstremne levičarske i desničarske političke stranke, NVO (politički život); uveo svoje agente u vojsku, bezbednosne i policijske snage zahvaljujući sistemu koji je tamo ostao još iz sovjetskih vremena (bezbednost). Zatim, sve ukrajinske vlade su od strane Moskve proglašene za korumpirane, nesposobne, prozapadne i antiruske, a samim tim i "fašističke", dok su Putinovu vladu Ukrajinci doživljavali pozitivno zbog većih plata i većih penzija, što je bilo moguće zahvaljujući ogromnim prihodima od prodaje gasa i nafte. Tako se završila etapa demoralizacije u Ukrajini.

 

Godine 2013, kada je postalo očigledno da je bivši predsednik Ukrajine V. Janukovič bio spreman da potpiše Sporazum o asocijaciji između Ukrajine i Evropske unije, Kremlj je počeo etapu destabilizacije situacije, koja je brzo prešla u krizu. Aneksija Krima i oružani sukobi na Donbasu nisu bili spontani, nego jasno pripremljeni akti agresije. Ovog puta hibridni rat je po prvi put uključio i snažnu vojnu komponentu: regularnu rusku vojsku. Na Krimu je Rusija uspela da završi pun ciklus uništavanja: "normalizacija" na poluostrvu je predstavljala polako smanjivanje etape krize i uvođenje ruskih institucija uz snažnu podršku vojnika i oružja. Na istoku Ukrajine četvrta etapa ruske politike nije uspela: imamo rat koji traje, ništa od "normalizacije". Zato što je cilj Moskve na Donbasu potpuno drugačiji: očuvanje stalnog krvoprolića na teritoriji Ukrajine kako bi bila sprečena da sprovodi reforme za ulazak u EU.

 

Kako se to dešava u Evropi?

 

Metode i oblasti primene ruskog hibridnog rata protiv Evrope umnogome su slični sa onima za Ukrajinu, samo sa naglaskom na antagonistički prelazak sa radikalnog levog i desnog ugla (nema veze u kojoj je to oblasti), zavisnost od energenata, političku i ekonomsku korupciju (na primer, Šreder, Berluskoni, Le Pen) i uticaj na medije (Raša Tudej, Sputnik, lokalne medije sa ruskim finansiranjem). Zanimljiva je metoda informacionog uništavanja, u kojoj su pomenuti ruski mediji lagali Zapadnom kontinentu o događajima u Ukrajini, Gruziji ili Siriji (lako je verovati njima pošto su te teritorije daleko i ljudi prosto ne dobijaju proverenu informaciju); ali sada, naprotiv, ovi mediji pokušavaju da šire fejk saopštenja radi diskreditiranja evropske vlade (kao što su na primer fejk priče o silovanoj ruskoj devojci u Nemačkoj ili ukrajinskim "nacistima" koji prete Holandiji). Kao novi instrument koristilo se pitanje migranata koje je usmereno na pojačanje političkih tenzija i formiranje unutrašnjih oružanih sukoba između lokalnog stanovništva i migranata. Taj instrument se koristi istovremeno sa izveštajima o tome da je navodno Zapad kriv za migrante, što je samo delimično istina. Treba da se podsetimo i da su ratovi u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji trajali dugi niz godina, ali naglo povećan broj migranata se desio samo prethodne godine, kada je Rusija počela da bombarduje Siriju, i da su većina tih migranata mladi agresivni momci.

 

I poslednji instrument koji je koristila Rusija u hibridnom ratu protiv Evrope jeste terorizam. Naravno da je teško dokazati sa stopostotnom sigurnošću da su teroristički napadi u Francuskoj i Belgiji planirani u Moskvi, posebno kad imate tu muslimanske ekstremiste kao počinioce zločina. Međutim, treba da se podsetimo na par stvari: Sovjetski Savez i njegove bezbednosne snage su finansirale i naoružavale ekstremističke grupe širom sveta, uključujući i Bliski istok, i te stare konekcije i veze i metode se nisu promenile. Neki od rukovodilaca Al kaide su trenirani na teritoriji Ruske Federacije. Postoji oko 3.500 Rusa koji sa bore na strani ISIS, a današnji Kremlj je reagovao na događaje u Briselu tako što je širio dvosmislene izjave kako će još više biti terorističkih napada ako Zapad ne bude sarađivao sa Rusijom (zvuči više kao pretnja). Glavni cilj Putina u hibridnom ratu protiv Evrope je ne da okupira njenu teritoriju (mada ne bi bilo loše), nego da formira jednu antagonističku, slabu, nestabilnu, korumpiranu Evropu, tako što će pomagati ekstremnim strankama da dođu na vlast uz legitimni izborni proces. Želi Evropu sa kojom bi bilo mnogo lakše pričati o razdvajanju zona uticaja na kontinentu. Što više haosa, to je bolje za Kremlj.

 

 

Zoran Stokić

29.09.2025.

 

 Sveta Jelena - prvi arheolog i carica koja je podigla neke od najvažnijih crkava

Autor:

author

D. S.

N1

28. sep. 2025. 07:58

|

KULTURA

Sveta Jelena, majka rimskog cara Konstantina, bila je jedna od najpoštovanijih žena iz antičkog doba. Oko 300 godina nakon što je, prema crkvenoj tradiciji, Isus raspet i vaskrsao, ova carica je došla u Jerusalim da nadgleda iskopavanja na mestu Hristovog raspeća. Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/sveta-jelena-prvi-arheolog-i-carica-koja-je-podigla-neke-od-najvaznijih-crkava/

 

 

***

Komentar

***

 

 

U hrišćanskom predanju Jelena je prikazana kao uzorna hrišćanska carica, pobožna, skromna, ponizna, neuporedive vere i religiozne duše. U simboličnom smislu, Jelena je, zahvaljujući svojoj ulozi ktitora i sakupljača najvrednijih relikvija, smatrana podjednako važnom u osnivanju ovozemaljskog Hrišćanskog carstva kao i njen sin Konstantin. A kako je to "pobožno" carstvo izgledalo u praksi? Hipatija Aleksandriska (350 – 415 g. n. ere) prva žena naučnik - napisala: "Astronomski  Kanon" kao i  Komentare na – "Diofantovu  Aritmetiku" i  "Apolonijeve Konusne Preseke" - antički Kepler (uzgred, hrišćanska crkva je Keplerovu majku travarku proglasila vešticom!). Bavila se i filozofijom neoplatonizma, zagovarala ideje tolerancije i razuma. Njena lepota, inteligencija i mudrost učinili su da je bila obožavana u celom gradu, miljenica  prefekta Aleksandrije Oresta..."Paganka" Hipatija izavala je zavist popa Kirila koji se uplašio da će njen ugled i talenat dovesti do opasnog prestiža paganizma nad hrišćanstvom u Aleksandriji. Godine 415. godine hrišćanska gomila predvođena Kirilovom  gardom  (parabalanima) izvukla je Hipatiju iz njenih kočija, odvukla je u crkvu Kesareum, svukla golu i mučki zaklala služeći se krhotinama keramike. Ostaci tela su zatim spaljeni van grada na mestu zvanom Kinaron. Ovaj svirepi čin je dugo ostao u svesti građana Aleksandrije. Kiril je uspeo da izbegne svaku odgovornost, čak je kasnije proglašen i za sveca.

Zoran Stokić

28.09.2025.

 

Slučaj Ane Kotevske i glumice Dobrile Stojnić: Kad portiri izbacuju umetnike i novinare 2

foto Miloš Tešić/ATAImages

Rekao je: Ne možeš više da uđeš. Nemaš nikakva prava. Očekujem da dobijem zvanično pismo jer sam izbačena od portira. A onda sam sledećeg dana dobila i zvanično na kuću saopštenje da sam, od tog i tog datuma – to mislim da je bio prvi, recimo januar – otpuštena. Potpisano sa direktor Milorad Vučelić, inače, dobar poznanik i mog muža Radomira Diklića, preko sporta i novinarstva. Tako se to završilo.

Flaša benzina i pretnje

Nastavlja Ana: „Nisam apsolutno mogla ni da shvatim da će neko mene u tom trenutku obeležiti kao Makedonku sa nekim svojim jugoslovenskim opredeljenjem? E, pa, obeležili su me, jer su me u hodniku Radio Beograda, neke kolege kad me sretnu cinično pitale, a ti nisi u Skopju?!…

Ko me je presretao na hodniku, nažalost sećam se kolega, i to su bili ljudi koje sam odlično znala. Zvali su se Dobrica i drugi… ali nisu više živi. Da podsetimo. Bile su to devedesete godine, vreme jugoslovenskih ratova, vreme režima Slobodana Miloševića. Raspad Jugoslavije. Dešavaju se, kao i u celom društvu, etničke i druge čistke.

Ali sada je reč o meni. S nekom svojom buntovničkom prirodom, nisam mogla da se složim sa tim. Naravno, ime mi je Ana Kotevska i lako je bilo prepoznati moje poreklo. Imala sam dnevno na telefonu, fiksni, mobilni nisu ni postojali, svako jutro, pozive: „Ostaćeš i bez onog malumnog deteta“. Svako jutro.

U to vreme sankcija, kada benzina nije bilo u prodaji, švercovali su benzin preko Dunava iz Rumunije. Mi smo imali u kući po neku flašu benzina i „reno 4“ parkiran u dvorištu. Naš sin je išao u specijalnu školu do koje, od naše kuće, nije postojao nikakav prevoz. I da bi se on kako-tako školovao, čuvali smo taj benzin, vozili ga i vraćali njega i njegove drugare kućama. Od jednog trenutka je svako jutro zvao jedan isti glas i govorio: Stavili smo ti kašikaru ispod „renoa“. I onda je Backo svako jutro legao pod naša kola, od ponedeljka do petka, subotom i nedeljom nije bilo škole, i gledao ima li nešto sumnjivo.

Sa Vidom Ognjenović

Nastavlja Ana: „… Mislim, to je bio najteži period. I sećam se da sam jedan put, bio je neki protest studenata na platou ispred Filozofskog. Ja sam htela da vidim kako to izgleda. I došla sam greškom ranije. Pošto sam se družila sa Vidom Ognjenović, ona je još uvek bila direktorka Narodnog pozorišta, idući na plato, otišla sam kod Vide da popijem čaj i onda je ona mene pitala: Anči, šta je s tobom, gde je onaj tvoj čuveni osmeh?

Ja sam onda pukla i počela da plačem i rekla: Jao, Vido, prete mi. To je vreme kad ja još radim na radiju, 1992. Ona kaže: Šta ti prete, bre! Otvorila je fioku prepunu pretećih pisama. Izvadila je dva, tri, da vidim sadržaj. I kaže: Gde ti je muzičko uho? Slušaj! Taj glas je neko koga poznaješ i koga viđaš svaki dan na radiju.

Onda sam uzela svoj mali reporterski kasetofon koji sam imala kod kuće i sledećeg jutra prislonila mikrofon na telefon čim je zazvonio i snimila taj glas koji sam odnela tada direktoru radija Draganu Nikitoviću. Uletela sam i sekretarica mi kaže: Ne može, ima sastanak. Ne interesuje me, bukvalno sam nogom gurnula vrata i uletela unutra. On je bio, naravno, sam – nikakav sastanak – i onda sam mu rekla sve onako iznervirana.

On je svakoga zvao Lale: Šta je bilo, Lale? Kako si, baš mi je drago da te vidim. Šta ima novo? Ja kažem: Ima novo, Nikita, to što mi neko svakodnevno preti, to je čovek sa radija. I sad ću da ti ostavim snimak tog glasa. I ako se nešto desi mojoj deci, za mene apsolutno više nije bitno – ti ćeš da odgovaraš. Ao, Lale, ma šta kažeš? Jesi sigurna? Sigurna sam. Pa, dobro, evo, preslušaću pa da vidimo. Nikad mi ništa nije odgovorio, vrlo je brzo otišao i došao je drugi direktor…“

Kad istorija hoće da ispliva iz fioke

To su počeci Miloševićeve vlade i tek će se videti šta će se dešavati sa svima nama u Jugoslaviji i posebno u Srbiji, posle one zabrane ulaska urednice Kotevske u Radio Beograd 1994. Lični život porodice Diklić u tim vremenima, kad se na to osvrnemo sada, otvara pitanja: kakvi smo to ljudi koji se iživljavaju nad nemoćnima – onda i sada!?

Pod naletom nacionalizama svih boja, režim Slobodana Miloševića i njegovih „saboraca“ iz drugih republika učinio je da zajednička država svih Jugoslovena bude razorena. Stari Slovenac ing. Leon Kavčnik rekao mi je u jednom razgovoru krajem osamdesetih, citat: I najgora Jugoslavija bolja je nego nikakva Jugoslavija. Ako se Jugoslavija sada raspadne, mi se više nikada nećemo vratiti na 1918. godinu.“

Anino pismo kao istrgnuto iz dnevnika

Inserte iz razgovora sa Kotevskom koje sam citirao snimio sam početkom 2025. godine u njihovom stanu – u stvari odlomak za moju knjigu u pripremi „Dva veka slikana mikrofonom“. Dopisujem se sa Anom ovog septembra. Pitam da li je pročitala vest o gospođi Dobrili Stojnić, ponašanju portira Narodnog pozorišta kao i ponašanju direktora pozorišta prema glumici. Ana odgovara: „Jeste, i ja sam odmah uočila deža vi posle skoro trideset godina.

Ta surovost potiče iz slično formatizovanih glava. Zar nisu u međuvremenu smislili malo rafiniranije metode? Baš volim tu glumicu! Nadam se da će mnogi umetnici i kulturnjaci stati iza nje i osuditi to bezumlje. Vidim da je dramski ansambl Narodnog pozorišta digao glas. Čekamo druge…“

 

Autor je urednik sajta Arhiv Simić

 

***

Komentar

***

 

Majmuni ne mogu izraziti svoje nervno-čulno-mišićne pojmove u obliku simbola, već koriste znake (gestove), pa samim tim - ideje - ne mogu da deluju jedne na druge u njihovim nervnim sistemima niti da proizvode nove sinteze, niti se mogu preneti od jedne generacije na drugu na kumulativni  način. Pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! 

Slično je i kod male dece i "ljudi dece" (koje proizvodi despotska kulturna matrica) - malo dete ne razlikuje sebe od svojih želja i postupaka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi simbolima, dete roda Homo sapiens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za "kulturnu životinju" čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj  evoluciji. Najbolji primer koji na to ukazuje je slučaj  Helene Keler koja je zbog bolesti oslepela i ogluvela u ranom detinjstvu pa je kao dete rasla bez simboličkog dodira sa bilo kim. Bila je "tvrdoglava, nedisciplinovana i neobuzdana mala životinja" sve dok je terapeutkinja Saliven nije specijalnim metodama naučila da razlikuje, na primer, pojam: "krčag" od "vode" jer tek sa tim simboločkim dodirom započinje razvoj artikulisanih ideja. 

"Naši" "ljudi deca" nažalost nisu imali svoje terapeutkinje Saliven pa u Srbiji nema napreka - bila i ostala vizantisko /osmanska/ komunstička "Prokleta /despotska/avlija"!

Zoran Stokić

28.09.2025.

 Minja Bogavac: Od kulture nam je preostala samo kultura građanskog otpora

Autor:

author

N1 Beograd

|

26. sep. 2025. 11:32

|

VESTI

Za razliku od prethodnih izdanja koji su bili održavani u ovo doba godine, o ovogodišnjem BITEF-u, osim da je odložen za novembar, ne zna se gotovo ništa. Slična situacija je i sa održavanjem FEST-a koji se odlaže od februara. O situaciji u kojoj se manifestacije i ustanove ostavljaju bez finansiranja i kako se kroji nova kulturna scena za Novi Dan na N1 govorili su novinar Radara Dragan Jovićević i dramaturškinja Minja Bogavac.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/bogavac-od-kulture-nam-je-preostala-samo-kultura-gradjanskog-otpora/

 

 

***

Komentar

***

 

Bez kontinuiteta, prenošenja impulsa (kulturno/sosciološkog) sa generaciju na sledeću generaciju (kao i unutar postojeće generacije) nije moguće postojanje uspešnog društva. Društvo, kao i saobraćaj, ne trpi nagle poteze, diskontinum – jer to prouzrokuje sudare i lomove – haos, koji se vremenom nužno uvećavati – kao u despotskim sistemima. 

Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Ako vlast, kao u despotijama, u svojim rukama drži i političku i ekonomsku vlast ona ne samo da upravlja koje će institucije postojati, nego i preko kadriranja određuje koji će ljudi u njima biti - otuda direktno proizvodi despotsku – "diskontinum socijalizaciju" (sve je nepovezano i iskrzano, svi uvek počinju od početka). 

Koliko je važna "kontinum socijalizacija" najasnije se vidi u stvaralaštvu, na primer u muzici – "prenošenje impulsa komponovanja" sa generacije na sledeće generacije, kao i uticaji unutar postojeće generacije), na primer J.S.Bahu (mogli smo uzeti bilo koju muzičku ikonu, važi  isto i za: Hendla, Ramoa,..., Mocarta,Verdija, Vagnera). J.S.Bah je bio moguć, samo zato što su postojali i komponovali: Johann Christoph Bach, J. Pahelbel, J. Kuhnau, J. Schelle, J. Walther, J. Pisendel, S. L. Weiss, J. Fasch , J. Reincken, D. Buktehude, N. Bruhns, G. Bohm, N. Strungk, J. Froberger, J. von Kerl, J. Fischer, J. Fuchs,  H. Štuc, Ž.B. Lili, M. Marais, G. Freskobaldi, A. Corelli, G. Le Grenzi, G. Bassani, G. Torelli, A. Marcello, A. Albinoni, Vivaldi, B. Marcello, N. Porpora, P. Locatelli, F. Durante, G. Ristori, G. Pergolesi, A. Caldara , A. Raison, F. Dieupart, F. Couperin, L. Marchand, N. de Grigni, Persl, J. D. Zelenka, J. Matheson, Telemann, G. H. Stölzel, J. T. Römhild, Kaiser,..., Handl - bez njih nema ni J.S.Baha.

 

Zroan Stokić

26.09.2025.

 

Đilas: Posle 25 godina vladaju isti - politika mržnje, sukoba i nasilja

Autor:

author

FoNet

|

24. sep. 2025. 08:45

|

VESTI

|

58

komentara

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Ðilas ocenio je danas da je pre tačno 25 godina na izborima pobeđena "zločinačka vlast socijalista, julovaca i radikala", ali da i 25 godina kasnije Srbijom vladaju isti oni koji su "tuđu decu slali u ratove, razorili srpsku privredu i povukli državu Srbiju sa teritotorije Kosova".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/djilas-posle-25-godina-vladaju-isti-politika-mrznje-sukoba-i-nasilja/

 

 

***

Komentar

***

 

24. septembra 2000. je S.M., "izgubio" izbore i došlo je navodno do promene vlasti. Današnji život u Srbiji pokazuje da pre 25 gondina nije demontiran despotski sistem. I ne samo da nije demontiran, nego ste nas koji smo se borili 1990-2000., i dalje smatarali državnim neprijateljima. Za nas su sva vrata u Srbiji 2000-2025 takođe bila zatvorena. Dozvoli ste da naš impuls znanja, struka, građanskog morala - ISČEZNE - ne učestvuje u socijalizaciji dece u školama i fakultetima to je to i sada imamo potpunu involuciju (duhovnu, moralnu, materijalnu)!

 

* 

Bez kontinuiteta, prenošenja impulsa (kulturno/sosciološkog) sa generaciju na sledeću generaciju (kao i unutar postojeće generacije) nije moguće postojanje uspešnog društva. Društvo, kao i saobraćaj, ne trpi nagle poteze, diskontinum – jer to prouzrokuje sudare i lomove – haos, koji se vremenom nužno uvećavati – kao u despotskim sistemima. Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Ako vlast, kao u despotijama, u svojim rukama drži i političku i ekonomsku vlast ona ne samo da upravlja koje će institucije postojati, nego i preko kadriranja određuje koji će ljudi u njima biti. Svi tokovi života i formalni i neformalni su u rukama vlasti – otuda direktno proizvode despotsku – "diskontinum socijalizaciju". Ovo o čemu govorim (soscijalizacija unutar društva) najasnije se vidi u stvaralaštvu, na primer u muzici – "prenošenje impulsa komponovanja" sa generacije na sledeće generacije, kao i na uticaje unutar postojeće generacije), na primer J.S.Bahu (mogli smo uzeti bilo koju muzičku ikonu, važi  isto; Hendla, Ramoa,..., Mocarta,Verdija, Vagnera). J.S.Bah je bio moguć, samo zato što su postojali i komponovali (bez njih nema ni J.S.Baha): Johann Christoph Bach, J. Pahelbel, J. Kuhnau, J. Schelle, J. Walther, J. Pisendel, S. L. Weiss, J. Fasch , J. Reincken, D. Buktehude, N. Bruhns, G. Bohm, N. Strungk, J. Froberger, J. von Kerl, J. Fischer, J. Fuchs,  H. Štuc, Ž.B. Lili, M. Marais, G. Freskobaldi, A. Corelli, G. Le Grenzi, G. Bassani, G. Torelli, A. Marcello, A. Albinoni, Vivaldi, B. Marcello, N. Porpora, P. Locatelli, F. Durante, G. Ristori, G. Pergolesi, A. Caldara , A. Raison, F. Dieupart, F. Couperin, L. Marchand, N. de Grigni, Persl, J. D. Zelenka, J. Matheson, Telemann, G. H. Stölzel, J. T. Römhild, Kaiser,..., Handl.

Zoran Stokić

24.09.2025.