Preteće pismo na Sajmu knjiga

 

Bora Babić

danas 2.11.2025. 11:08

čarobna knjiga na sajmu

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

 

Sajam deluje okrnjeno bez Klia, Arhipelaga i Geopotike // Gužva je manja nego ranijih godina // Razgovor sa Dragom Hedlom deluje na sagovornika kao melem // Vlatka je oko groba u Aleji velikana okupila najbliže Vavine prijatelje // Prepodnevna prividna gužva jer je mnogo školaraca // Glavne nagrade pripale su privilegovanim izdavačima koji dobijaju velike državne subvencije. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/pretece-pismo-na-sajmu-knjiga/

 

***

Komentar

***

 

Za naše elite od 1945., "kultura" je samo i isključivo tzv. elitna kultura (visoka moda, muzejska umetnost,., klasična muzika) tj. nešto sekundarno – otuda oni misle kultura to su "ukrasi na torti" to je nešto sporedno, ako se ima novca (za to). 

Ništa nije pogrešnije i štetije za društvo od ovakvog neznanja. Najsuplja stvar - za društvo je - nekultura, zašto? Primarni kulturni obrasci stvaraju – mem-ove koji "vuku" društvo - u određenom pravcu. 

Da li probleme rešavate u argumentovanim raspravama ili pomoću pesnica i tojaga? 

Da li sve može biti tema rasprave i presipitivanja ili postoje tabui? 

Da li je "rad" za vas vrlina ili mučenje (kazna)? 

Da li poštujete zakone ili ne? 

Da li svoja verovanja discilinujete empririjom ili ne? 

Ove meta kulturne matrice od vas naprave Švajcarsku ili Srbiju. 

Primarni elementi kulture (a ne sekundarni) instrumentalizuju se u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu orijentaciju u društvu. Od toga zavisi kako vozite auto, kako obavljate poslove,., kako se ponašate – 

a od toga zavisi da li će se u: saobraćaju, na građevinama, mestima okupljanja (porodica, škola, stadion, pozorište,..., politički skup) i tsl., - ginuti - kao na bojnom polju ili ne. 

Počnite da sabirate sve te naše pogibije (plod nekulture) sve te naše invalide, sve te stalne stresove koji proizvode brojne najteže bolesti - novac za lečenje i terapiju – puno malih sabiraka u konačnom zbiru veliki (zapanjujuće) veliki brojevi – milijarde evra; to premašuje budzet koji Srbija ima.

 

Zoran Stokić

2.11.2025.

 

Ostala nam je samo još jedna mogućnost

 

*

 

Vučić: Moje izvinjenje bilo iskreno, izaći ću u susret blokaderima tako što će izbori biti pre roka

Autor:

author

Beta

|

N1 02. nov. 2025. 11:42

|

VESTI

|

2

komentara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su, kako je naveo, "blokaderi" odgovorili negativno na njegovo izvinjenje, za teške reči koje je izgovarao o njima, jer je "takva mladost, u revolucinarom zanosu istrče pre nego promisle".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/vucic-izvinjenje-iskreno/

 

 

***

Komentar

***

 

 ////Naravno - neobjavlje komentar na N1//// 

35 godina - dosta, Srbija je pred našim očima, doživela involuciju društva (uništene su sve vrednosti, sve struke su doživele kolaps; demografska katatrofa) – ono što smo mukotrpno stvarali od Karađorđa i Miloša je radi održanja ideokratske (despotske) vlasti proćerdano; zaključak: naše elite stasale od 1945., za razliku od elita iz drugih zemalja realsocijalizma u Evropi, nisu sposobne da uvedu Srbiju iz predpolitičkog sistema (vlast je iznad Zakona) u politički sistem (niko nije iznad Zakona); ostala je samo još jedna mogućnost da DRUŠTVO U Srbiji preživi - a to je da nas EU stavi pod PROTEKTORAT - da nas tretira kao "sociološku osoba zaostala u razvoju" (kao takva opasna je za okolinu)! Taj bi protektorat trebao da stvori kostur tri grane vlast (nezavisne jedna od druge) te medije kao četvrtu, nezavisnu granu društva. Tek posle toga bi bio moguć politički život u Srbiji, stranke, izbori - dotle nema ništa - samo dalje propadanje i nestajanje Srbije.

 

Zoran Stokić

2.11.2025.

 

Kako su stvorene ideokratije?

 

 *

Stvaranje, stabilizacija i evolucija

 

Prema Pjekalkjeviču i Penu ("Politics of Ideocracy" Jaroslaw Piekalkiewicz, Alfred Wayne Penn State University of New York Press, 1995.), ideokratije se rađaju i nestaju na sledeće načine:

 

Stvaranje

Građanski rat: kao u SSSR-u, Kini, Kubi i Jugoslaviji. Da bi se uspostavila ideologija, potreban je harizmatični i nemilosrdni vođa: Lenjin, Mao, Kastro, Tito.

Preuzimanje vlasti: Generalno, politička stranka sa odlučnim vođom („vođa je pokret“) preuzima vlast državnim udarom, što stvara domino efekat: kao u fašističkoj Italiji i nacističkoj Nemačkoj, i u Iranu.

U izolovanoj koloniji: na primer, Bela Južna Afrika i puritanci Nove Engleske.

 

Stabilizacija

Ovaj proces se generalno odvija tokom jedne do jedne i po decenije. Vodeća figura, u početku doživljena kao proročki vodič, prolazi kroz progresivno oboženje. Ovu evoluciju pratilo je čišćenje redova početnih lojalista i kruta birokratizacija državnog i partijskog aparata. Ekonomija je u potpunosti nacionalizovana i stavljena pod potpunu rekviziciju u isključivoj službi ideološke dogme. Istovremeno, uspostavljen je sistematski proces traženja žrtvenog jarca, koji je služio za kristalizaciju nezadovoljstva, dok je institucionalni teror vršen protiv svakog naznaka neslaganja.

 

Evolucija

Samouništenje režima ili političke ideologije može proisteći iz jednog ili više sledećih uzroka. Unutrašnje neslaganje može dovesti do podele na antagonističke frakcije, što rezultira doktrinarnom fragmentacijom. Prisilno svrgavanje, poput vojnog puča, predstavlja još jedan vektor propadanja, kao što je primer puča koji je okončao peronističku vladu u Argentini. Kolaps takođe može poticati od običnih ljudi kroz narodne ustanke ili široko rasprostranjene seljačke pobune. Ekonomski, stagnacija ili kolaps proizvodnih kapaciteta usled rastuće potražnje stvara neravnotežu sa često katastrofalnim posledicama. Konačno, strah od ideološke zaraze može podstaći strane sile da preduzmu neprijateljske akcije, uključujući kaznene ekspedicije ili kampanje destabilizacije.

Fenomen mirne erozije odnosi se na proces postepenog propadanja autoritarnih režima, ne kroz nasilne ustanake, već kroz neprimetnu društvenu i kulturnu transformaciju. Pojavljuje se nova generacija, koju karakteriše mlako pridržavanje zvaničnih dogmi i rastuća sklonost ka ideološkom pluralizmu. Tehnološki napredak, olakšavanjem pristupa alternativnim izvorima informacija, kao i subverzivni oblici umetničkog izražavanja – poput dramskih dela Vaclava Havela u Čehoslovačkoj – doprinose potkopavanju temelja državne ortodoksije. Istovremeno, vladajuća klasa teži da se transformiše u karijerističku nomenklaturu, koju karakteriše opadajuća efikasnost i povlačenje u sopstveni interes.

 

Ideološka regeneracija može sprečiti ili odložiti kolaps političkog sistema. Ona se odvija ili kroz preformulisanje doktrine ili kroz zamenu potpuno novim ideološkim korpusom. Na primer, u Poljskoj je komunistička ideologija pokazala svoj očigledan neuspeh već 1980. godine; priznanje sindikata Solidarnost, koji je predvodio Leh Valensa, izazvalo je vojni puč i uspostavljanje autoritarnog režima pod vanrednim stanjem. Istovremeno, rumunski komunizam se naglo srušio u decembru 1989. godine, što je dovelo do preuzimanja vlasti od strane oružanih snaga. Vođa Nikolae Čaušesku je suđen i pogubljen.

 

*

 

 

 

Psihološki aspekti

Unutar ideokratskih režima, pojedinci, prema analizama Pjekalkjeviča i Pena, stvaraju autoritarnu ličnost kako bi prosperirali ili jednostavno preživeli. Dugo nakon kolapsa takvog sistema, ovaj otisak opstaje, manifestujući se kao izražena nevoljnost prema demokratizaciji. Oni razvijaju mentalno zatvaranje gde lično zadovoljstvo stečeno pod ideokratijom ima prednost nad kritikom spoljašnjeg sveta koji se doživljava kao jeretički. Pojednostavljene formule se usvajaju i ponavljaju, kako kao markeri konformizma, tako i nepokolebljive lojalnosti. Oni koji su skeptični prema zvaničnoj dogmi, sa svoje strane, usvajaju ili fatalistički stav – podržavajući režim iz osećaja nemoći i rezignacije – ili makijavelistički stav, cinično ga iskorišćavajući za ličnu korist.

 

Mala manjina pojedinaca, dostignuvši naprednu fazu ličnog dostignuća i posedujući snažnu sposobnost tolerisanja dvosmislenosti, ostaje u stanju da se odupre stisku monističkih sistema mišljenja. Ovi pojedinci održavaju stalnu potragu za inovativnim idejama i složenim odgovorima.

 

 

*

 

 

Ideokratija (neologizam nastao od reči „ideologija“ i starogrčke reči krátos / krátos, što znači „moć“) je način vladavine u kome se država upravlja prema principima ekskluzivne političke doktrine. Za razliku od čisto autoritarnog režima – koji se prvenstveno karakteriše koncentracijom moći i ograničavanjem građanskih sloboda – ideokratija se oslanja na monistički sistem verovanja i propisanih normi. Takav režim može imati totalitarni oblik, gde se pridržavanje dominantne ideologije nameće prisilom i državnom propagandom, ili populistički oblik, gde ga dobrovoljno prihvata značajan deo stanovništva, često mobilisan diskursom zasnovanim na okupljanju i identitetu.

 

Svaka država proističe iz ideoloških postulata koji oblikuju njene pretpostavke i njeno političko delovanje. Režimi opisani kao ideokratija karakterišu se dubokim ukorenjenjem dominantne doktrine ne samo unutar vladinog aparata već i u većini sektora društva. Ideologija se uspostavlja kao apsolutni, univerzalni i vrhovni sistem mišljenja, ovlašćen autoritetom analognim božanskom principu unutar monoteističkog okvira.

 

Analiza

Termin „ideokratija“ prvi put su upotrebili Sidni i Beatris Veb 1936. godine, pre nego što je stekao šire prihvatanje nakon rada filozofa Nikolaja Berđajeva 1947. godine.

 

Ideologija može imati totalitarni oblik, oslanjajući se na prinudu, ili populistički oblik, koji proizilazi iz dobrovoljnog prihvatanja njenih pristalica. Totalitarni model karakteriše šest konstitutivnih stubova: ekskluzivna i sveobuhvatna doktrina; jedna stranka, kojom uvek dominira vrhovni vođa; sistematska upotreba političke policije koja pribegava teroru; apsolutna kontrola nad sredstvima komunikacije; monopol na oružane snage; i konačno, centralizovano i planirano upravljanje ekonomskim aparatom.

 

Štaviše, politikolozi Jaroslav Pjekalkjevič i Alfred Vejn Pen tvrde da dominantna ideologija, poput ideologije teokratske države ili nacističke Nemačke, sistematski potiskuje naučna istraživanja i znanje kad god su u suprotnosti sa njenim dogmama. Njihova analiza razlikuje dve antagonističke koncepcije države: organsku državu, zamišljenu kao strukturirani izraz zajednice gde su pojedinci, poput članova tela, podređeni celini i postoje samo unutar nje; i mehaničku – ili pragmatičnu – državu, veštački entitet gde pojedinci uživaju prava pred autoritetom i jednaki su u dostojanstvu. Ova dihotomija odražava zapažanje Adlaija Stivensona: „Od pamtiveka, vlade su se istakle u maltretiranju naroda. Zaista inovativna ideja modernog doba je da građani mogu, obrnuto, maltretirati vladu.“

 

Prema radu Pjekalkjeviča i Pena, ideokratije zasnivaju svoju političku legitimnost na jednom od sledećih doktrinarnih izvora: nacija, rasa, klasa ili kultura. Njihovo istraživanje takođe pretpostavlja da zagovornici ovih režima projektuju sopstvena osećanja krivice na određene grupe – kao što su Jevreji, komunisti, kapitalisti ili jeretici – koje su predstavljene kao antagonističke sile koje rade na podrivanju ideokratije. Ovi žrtveni jarci otelotvoruju impulse koje vernici moraju iskoreniti iz sebe. Odgovornost za inherentne neuspehe političke akcije se tako prebacuje na ove stigmatizovane entitete, koji potom postaju mete kolektivnih napada, državnog terorizma, insceniranih suđenja i ritualizovanih kazni. U Hitlerovoj Nemačkoj, proces istrebljenja Jevreja je na kraju, u smislu strateških prioriteta, nadmašio svaki drugi politički ili vojni cilj.

 

 

Zoran Stokić

1.11.2025.

 Otvoren najveći muzej na svetu posvećen drevnoj egipatskoj civilizaciji

Autor:

author

Beta/AP

|

N1 01. nov. 2025. 14:59

|

KULTURA

Veliki Egipatski muzej i piramida u Gizi

REUTERS/Mohamed Abd El Ghany

U Egiptu je svečano otvoren Veliki egipatski muzej, najveći muzej na svetu posvećen drevnoj egipatskoj civilizaciji.

 

Muzej se nalazi se blizu piramida u Gizi na obodu Kaira, a građen je 20 godina.

 

U njemu je izloženo više od 50.000 predmeta koji detaljno prikazuju život u drevnom Egiptu, a za javnost će biti otvoren od 4. novembra, na godišnjicu otkrića grobnice faraona Tutankamona.

 

U saopštenju, predsedništvo Egipta je svečano otvaranje, na koje su bili pozvani i brojni svetski lideri, nazvalo "izuzetnim događajem u istoriji ljudske kulture i civilizacije".

 

Predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi objavio je na društvenim mrežama da će muzej "spojiti genije drevnih Egipćana i kreativnost modernih Egipćana, unapređujući svetsku kulturu i umetnost novim orijentirnim mestom, koje će privući sve one koji cene civilizaciju i znanje".

 

Muzej je jedan od nekoliko megaprojekata koje el-Sisi podržava otkako je stupio na predsedničku dužnost 2014. godine.

 

Pripreme za svečano otvaranje bile su obavijene velom tajne.

 

Pre ceremonije otvaranja mere bezbednosti oko Kaira su pooštrena, a vlada je današnji dan proglasila za državni praznik.

 

U dvorištu muzeja podignuta je bina, da bi se odsvirala "globalna simfonija čovečanstva", navode egipatski mediji.

 

Veliki Egipatski muzej

REUTERS/Amr Abdallah Dalsh

Muzej, koji je poslednjih nekoliko godina povremeno bio otvoren za manje posete, bio je zatvoren protekle dve nedelje zbog poslednjih priprema za otvaranje.

 

Vlada Egipta je obnovila područje oko muzeja i obližnjeg platoa Giza, na kojem se nalaze piramide i Sfinga. Putevi su asfaltirani, a radi boljeg pristupa se ispred kapije muzeja gradi stanica za metro.

 

Zapadno od Kaira, na 40 minuta od muzeja, otvoren je Međunarodni aerodrom Sfinga.

 

Izgradnja muzeja, u koju je uloženo više od 800 miliona evra, počela je 2005. godine, ali je prekinuta zbog političke nestabilnosti, dok je otvaranje odlagano više puta.

 

Muzej ima visoku trougaonu staklenu fasadu, nalik obližnjom piramidama, a stalni izložbeni prostor u njemu površine je 24.000 kvadratnih metara.

 

Na ulazu u atrijum nalazi se velika granitna statua Ramzesa II (vladao od 1279. do 1213. pre nove ere), jednog od najmoćnijih faraona drevnog Egipta. Ramzes je drevni Egipat proširio sve do današnje Sirije na istoku i Sudana na jugu.

 

Iz atrijuma, do glavnih galerija i pogleda na obližnje piramide vodi veliko stepenište okruženo drevnim statuama, koje prolazi kroz šest spratova muzeja.

 

Muzej i piramide povezuje most, preko kojeg turisti mogu da pređu peške ili električnim vozilima.

 

U 12 glavnih galerija muzeja, otvorenih prošle godine, nalaze se starine od praistorijskih vremena do rimskog doba, organizovane po epohama i temama.

 

Veliki Egipatski muzej

REUTERS/Amr Abdallah Dalsh

U dve sale nalazi se 5.000 predmeta iz kolekcije kralja Tutankamona, koja će u potpunosti biti izložena prvi put otkako je britanski arheolog Hauard Karter 1922. godine u Luksoru otkrio faraonovu grobnicu.

 

Najpoznatiji egipatski arheolog i bivši ministar za antikvitete Zahi Havas kaže da je Tutankamonova kolekcija remek-delo muzeja.

 

"Zašto je ovaj muzej toliko važan i zašto svi čekaju otvaranje? Zbog Tutankamona", rekao je Havas.

 

Kolekcija uključuje tri sarkofaga i šest kočija, Tutankamonov zlatni presto, njegov pozlaćeni sarkofag i pogrebnu masku od zlata, kvarca, lapis lazulija i obojenog stakla.

 

Ovaj kulturni megaprojekat za cilj ima i da oporavi turistički sektor i ekonomiju zemlje, oslabljene decenijama stagnacije i nemirima nakon talasa demonstracija tokom Arapskog proleća 2011.

 

Vlada Egipta se nada da će muzej privući više turista koji će ostati neko vreme i zemlji obezbediti priliv deviza, potrebnih za oporavak ekonomije.

 

Egipatski turizam je poslednjih godina počeo da se oporavlja, nakon pandemije koronavirusa i ruske invazije Ukrajine.

 

Ministar za turizam i starine Šerif Fathi rekao je da Egipat ove godine očekuje oko 18 miliona turista.

 

Prošle godine, Egipat je posetilo rekodnih 15,7 miliona turista. Prema zvaničnim podacima, oni su doneli osam odsto bruto društvenog proizvoda zemlje.

 

Vlasti Egipta nameravaju da do 2032. privuku 30 miliona posetilaca godišnje.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

29 godine vladavine Ramzesa III dogodio se prvi (poznati) štrajk u istoriji Homo sapijensa. Radnici koji su dugo bili bez hrane, napustili su svoja sela i počeli pljačkati hramove i grobnice faraona – vlast je bila apsolutno zbunjena! Faraon je naredio Veziru da smiri štrajk, rečeno učinjeno – pisari su radnicima iplatili zaostale plate(!) Ali ni to, kao ni Ramzesove vojne pobede nad tzv "morskim narodima" (narodi raseljni sušom i glađu – dali su se takođe u pljačku) nisu mogle da spreče kolaps despotske civilizacije. Slučajnost - erupcija islandskog vulkana Hekla, je izbacio toliko dima u atmosferu Zemlje da je to imalo razarajući efeke na useve čak i u Mediteranu (zaprao bio je to domino efekat kolapsa i samog bronzanog doba), glad je za sobom povukla epidemije zaraznih bolesti, sve je to omogućilo sociološki nezamisliv događaj - atentat na faraona - koji je organizovala jedna od Ramzesa III, žena – Tea jer njen sin Pentaver neće naslediti presto, okupia je 40 zaverenika kojii su faraonu prerezali vrat, ubistvo Cezara je takoreći minorno, prema ovom događaju – bio je to početak kraja - posle Ramzesa III, to je to - Egipat više nikada nije bio ono što je bio. Duga agonija do konačne propasti!

*

 

Istoričari nam kažu "država Hetita (Hetiti su bili indoevropski narod koji je živeo u drevnoj Maloj Aziji 2000.p.n.e. - 1100.p.n.e. – u Anadoliji su stvorili moćnu državu) propala je početkom 12. veka p.n.e u najezdi nepoznatih osvajača koje egipatski izvori nazivaju Narodi s mora" – za njih slučajnosti (na primer vulkan Hekla) ne znače ništa. Slično, aktivnost Hekle, tada je sa lica zemlje zbrisana i Mikenska (civilizacija) kultura (arheološka kultura bronzanog doba u Grčkoj 1600. p.n.e - 1100. p.n.e).

 

*

 

Uz ovaj tekst bi možda najbolja pratnja bila  - jedna od najčešće izvođenih baroknih opera - "Julije Cezar u Egiptu" (mada bi prema sadržaju opere - pravi naslov bio - Kleoparta i Julije Cezar) Hendla, premjera je bila 20.02.1724. u Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu sa slavnim pevačima u glavnim ulogama, čuvenim sopranom Frančeskom Kuzon kao Kleopatrom i kontra-tenorom Senesinom kao Julijem Cezarom. Radnja se odvija u vreme rimskog građanskog rata 49–45 pne. Kleopatra želi da svrgne svog brata Ptolomeja kako bi postala jedini vladar Egipta.

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=dUzP_liWx2g

Händel - Opera Giulio Cesare in Egitto, HWV17 | Alan Curtis Il Complesso Baroc

 

*

 

Sa našom Mirjanom Mijanović:

https://www.youtube.com/watch?v=g7OWKU1d4QU

Handel: Giulio Cesare. Mijanović, Kožená, von Otter, Hellekant, Minkowski

 

*

 

Rajdn je otkrio papirus 1862. (dešifrovan 1875.) "naučnog" sadržaja u kome kraljev pisar Ahmes 1750 p.n.e. koristi račun s razlomcima, geometrisku i aritmetičku progresiju, izračunava površine i zapremine figura, koristi se brojem „pi“=3.16, elementima trigonometrije; a ti su proračuni korišćeni pri gradnji piramida. Geometriska znanja su dalje pomogla egipćanima da posmatraju prividna kretanja Sunca i da stvore Astronomiju, pomoću koje su sastavljali kalendare života faraona (prvi 3315 p.n.e Menes) i kalendare poljoprivrednih radova. Iz tih i drugih papirusa otkrivamo da je u Egiptu započela specijalizacija (struke): Putari, pisari, glasnici, predvodnici, nadzornici, činovnici – jednom rečju "izumeli" su birokratiju – kao neophodnu kariku između faraona i radnika. Kičma carstva, bez koje u tim sušnim područjima nije bilo moguće preživeti bio je - hidraulični sistem - za navodnjavanje koji se protezao duž celog carstva i koji je "zahtevao" centralističku vlast koja je kordinirala beskonačnim radovima. Iz tih "knjiga mrtvih" ne izlaze zli duhovi, vradzbine, kletve, kako se neki naši sunarodnici plaše, već iz njih saznajemo način mišljenja, pogled na svet egipćana, uočavamo da su oni bili samo "kapi vode" u velikom "vodenom toku" sve do pojave prve "individue" Ehnatona.

 

*

 

Tomas Man (Josif i njegova braća 1933.) ili na primer Frojd (Mojsije i monoteizam 1939.) bili su zaneseni temom Tutankamona kao i njegovim ocem Ehnatonom. Frojd je pretpostavio da je Mosije bio Egipćanin – verni sledbenik Ehnaton. Ehnaton je bio prvi čovek kome se Bog (Aton) otkrio, ali vreme još nije bilo sazrelo, paganizam i idolatrija su još bili snažni, faraonov pokušaj da paganizam zameni jednim bogom bio je kratkoročan (samo za nejgova života) već sa njegovim sinom Tutankamonom dečak-faraon (preko koga vlada kasta sveštenika) paganizam je restauriran. Ono što nije uspelo Ehnaton uspelo je kasnije jevrejima. U tom moru reakcija na faraonski Egipat skoro niko nije primetio jednu - pravu - pravovremenu - reakciju na tu temu koju je izvukao Karl Vitfolgel; on je upozorio svet na razorno delovanje "birokratske države"-"depostske države". Kada se u SSSR-u i Kini suočio sa staljinizmom i maoizmom, ovaj marksista se latio pera da bi bio od koristi, tj. da bi objasnio posledice tog "birokratskog državnog ropstva" - koje je kopija onog u faraonskom Egipru; gde ništa nije autonomno, ni naši životi, čak ni struke, sve je pod budnim okom birokrata... Vitfolgel koji je na svojoj koži 1933. osetio i strahote Hitlerovih logora u nastajanju - upozorio je na nadolazeći nacizam u Nemačkoj - kao oblik despotske faraonske države (zatvorenog društva). Nažalos političko-kulturne elite u svetu su se oglušile o ova pravovremena  Vitfolgelova upozorenja.

Zoran Stokić

1.11.2025.