Kad vlast bira elitu

vlast 

versus 

prof Jove Bakića, prof Ognjena Radonjića, prof Danice Popović...

Kad vlast bira elitu po svojim uzusima tj. kad ne dozvoljava da postoji autonomija struka. Samo jedan primer: u SSSR Lisenko a u SAD Norman Borlaug tj. kako povećati prinos pšenice i nahraniti narod? Po modelu Lisenko ili hipotezi Borlauga? Partijski zadatak da se obračunava sa savremenim zapadnim teorijama genetike dobio je Lisenko (biolog čiji su lični prijatelji bili Staljin i Hruščov). Sve one koji nisu priznavali tačnost njegove dijalektičke teorije genetike on je slao u Sibir na prevaspitavanje. Učinak Lisenkove genetike je bio taj da je SSSR morao da uvozi živo iz Kande i &  

A kako se zaista povećava prinos pšenice pokazao je život i rad amerikanca nobelovaca Normana Borlauga (1914. – 2009.) iz Viskonsina, praunuk norveških emigranata, čoveka koji je "nahranio svet" čiji su visoki prinosi pšenice, kukuruza i pirinča čuvali ekositem. Kreirao je brojne nove sorte biljaka otporne na bolesti i prilagođene podnevlju. Sve suprotno od Lisenka u SSSR - ali kako se to dogodilo? Ukidanje autonomije univerziteta (u SSSR), dovodi do ubrzane negativne selekcije kadrova, do kontrole u izdavaštvu, sputavanja naučnih rasprava, kontrole istraživanja u laboratorijama itd. Komunizam je oblik despotskog sitema - birokratski način upravljanja gde STRUKE NISU AUTONOMNE! A u takvim okolnostima naučni napredak je nezamisliv; jedino što u takvim sredinama uspeva jesu ljudi tipa Lisenka. Gde postoji autonomija struka i slobodne empirijiski utemeljene kritičke rasprave, gde imate tržište, imate naučnike poput: Borlaug-a. I kao što je kazao premijer Indije Manmohan Singh: "Borlaugov život i postignuća svedoče o dalekosežnom doprinosu koji visoki intelekt, upornost i naučna vizija jednog čoveka mogu doprineti ljudskom napretku." Kao što su istakla njegova deca: "Želeli bismo da njegov život bude model za promenu života drugih i da dovede do napora da se okonča ljudska beda za čitavo čovečanstvo."

Zoran Stokić

24. 06. 2019.