Marković: Emigriranje odavde preraslo u stampedo, to je - spasavaj se ko može

AUTOR:

N1 Beograd 02.03.2020. 18.28

Ljudi su se danas podelili na one koji koračaju sa režimom i one koji to ne rade, rekao je u Danu uživo Goran Marković, dodavši da mu nije jasno zašto mladi ćute, a trebalo bi da budu oni koji su nosioci pobune.

Govoreći o bojkotu izbora on je rekao da neće glasati na predstojećim izborima, ali ne zato što pripada nekom "pokretu bojkot", već ne želi da "bude kolaborant". Kako je rekao, ne želi da učestvuje u farsi gde je sve već pozato.

"Nemam nameru da budem saradnik okupatora, tako ja to doživljavam", kazao je.

Protiv situacije u društvu i na političkoj sceni bori se tako što nešto objavi nešto angažovano "na strani ljudi ili civilizacije".

"Postoje ljudi koji se bore za civilizaciju. Ovo društvo je preraslo u prostačko društvo, koje liči na tribinu stadiona, ekstremno prostaštvo i primitivizam - to je odjednom zavladalo, i neki ljudi moraju da stoje na braniku elementarnih cilvilizacijskih normi", istakao je reditelj.

Marković je rekao da sebe ne vidi na ulici, kao nekoga ko će da ide u marš, ali umesto toga može nešto da napiše. "Ali zanimljivo je da su mladi izolovani od svega toga, ne žele više da se mešaju, gledaju samo da nemaju više veze sa ovom zemljom i pobegnu", kazao je.

Danas ljudi, kako je rekao, ne veruju da je moguće ovde uraditi nešto sa svojim životom i zato odlaze.

"Emigriranje odavde je preraslo u stampedo, to nije više samo odliv mozgova, to je spasavaj se ko može", kazao je.

Marković smatra da su devedesetih mladi bili radikalniji i hrabriji, dok sad vlada pasivnost na celom prostoru razorene države.

"Verovatno jer svi živimo u nekim ruševinama, svuda se mladi okreću i odlaze, ne toliko zbog plata, već neće da žive u banana republikama, odvratnima, od jutra do mraka da gledaju Vučića i rade neki bezvezni posao", rekao je.....

***

Komentar:

Poštovani gospodine Gorane Markoviću: Bantustani su bantustani a "Nacionalne države" u Evropi su stvorili građani tj. građanska svest. Gde nema kritične mase građana nema ko da brani tu "nacionalnu državu"! Jer podanici, budući da nisu subjekt politike, ne osećaju "unutrašnju potrebu savesti" da brane svoju nacioalnu državu, pakuju kofere i emigriraju...

Danas je godina 2020, a kada je u pitanju naše građansko društvo – u neuporedivo smo gorem položaju nego 1989! – Zašto?

Zato što se broj građana u periodu 1989-2020. sveo na minimum, na zanemarljiv broj. Od koga naša deca da uče elemente građanskog društva i kulture? Naša politička i kulturna elita je svojim činjenjem i nečinjenjem uništila, po mom mišljenju, onaj najvažniji društveni resurs – kritičnu masu građana koju smo nekada imali. A imali smo je samo zato što Tito nije bio neprijatelj nauke, umetnosti i tsl.

Već trideset godina vlast u Srbiji na raznorazne načine pokušava da restaurira nacionalnu državu, patriotizam i druge slične fenomene, ali su za nju svi ti pokušaji bili PERPETUUM MOBILE. Morfologija društvenih promena ukazuje nam na nužnost da ti pokušaji i ostanu perpetuum mobile sve donde dok Srbija u državnom smislu bude organizovana po modelu orijentalne despotije.

Od srednjeg veka u feudalizmu na Zapadu u italijanskim i nemačkim gradovima-državama, u Engleskoj, Češkoj, Poljskoj, Francuskoj, u Španiji — niko nije bio samo podanik svoje države, već je uvek u njoj AKTIVNO UČESTVOVAO, delao je zajedno sa njom. Za razliku od roba u orijentalnoj despotiji, zapadni srednjovekovni i renesansni čovek nikad nije mogao biti pretvoren u objekt raspolaganja. Za razliku od roba, i uopšte bilo kog podanika u orijentalnim despotijama (svakom trgovcu, svešteniku, generalu despot je mogao oduzeti svu imovinu, pa čak i život, ako mu se to samo prohte) — srednjovekovno i renesansno pravo u Evropi se uvek temeljilo na regulisanju odnosa između lica koja su se mogla nalaziti i na različitim hijerarhijskim stupnjevima. I premda ni u srednjovekovnoj i renesansnoj Evropi nijedan čovek nije bio U POTPUNOSTI SLOBODAN, on nikada nije bio ni POTPUNO NESLOBODAN. Uopšte uzev, evropsko društvo je bilo KORPORATIVNO od vrha do dna: savezi vazala, viteška udruženja i redovi; manastirska bratsva i kler; gradske komune, gilde trgovaca i zanatlijski cehovi; zaštitnička udruženja, religiozna bratstva; seoske zadruge, krvno-rođački savezi, patrijarhalne i individualne porodične grupe...

Ti SAVEZI koji se odnose na ZAJEDNIČKU BUDUĆNOST, ta povratna sprega interesa između svih staleža i socijalnih grupa u evropskim državama, uspela je da napravi FUZIJU SVEKOLIKOG STANOVNIŠTVA U NACIONALNU DRŽAVU. ORIJENTALNE DESPOTIJE NIKADA NISU MOGLE DA RAČUNAJU NA PATRIOTIZAM. Tek u zapadnim, dinamički organizovanim državama javlja se ta neobična sposobnost neograničenog spajanja, po raznim osnovama, oko ZAJEDNIČKOG PROJEKTA ZA BUDUĆNOST. Instance kao RASA, GEOGRAFSKO POREKLO, KRVNO SRODSTVO, DRUŠTVENA KLASA — u tim procesima fuzionisanja nisu od PRIMARNOG, već od SEKUNDARNOG ZNAČAJA ZA NACIONALNU SVEST.

Kao što je to odavno primetio Ortega i Gaset, "oblik, naročito pravni oblik, tog udruživanja s državom, i u državi, bio je različit u raznim vremenima. Zapadne države su uvek bile poziv jedne grupe ljudi drugoj grupi ljudi da obave neki posao. Taj posao se u krajnjoj liniji sastoji, bez obzira na modalitete, u organizovanju načina zajedničkog života. DRŽAVA JE PLAN ŽIVLJENJA, PROGRAM ZA RAD I LJUDSKO PONAŠANJE. /.../ Da je u srednjem veku postojao XIX-vekovni pojam nacionalnosti, Engleska, Francuska, Španija i Nemačka ne bi ugledale svetlost dana. Jer to tumačenje brka ono što gura napred i što čini jednu naciju sa onim što je samo učvršćuje i održava. NIJE PATRIOTIZAM STVORIO NACIJE: kažimo to jednom za svagda! /.../ Španija ima zajedničku prošlost sa narodima Srednje i Južne Amerike; ima sa njima zajedničku rasu, zajednički jezik, a, međutim, ne tvori sa njima jednu naciju. Zašto? Nedostaje SAMO JEDNA STVAR, koja je već na prvi pogled suštinska: zajednička budućnost. Španija nije umela da sačini jedan program zajedničke budućnosti koji bi privukao te biološki srodne grupe." Poput Ortege i Gaseta, i mi bismo konačno morali da shvatimo da je nacionalna država, dakle, istorijska struktura PLEBISCITARNOG KARAKTERA.

Zoran Stokić

3. 02. 2020.