U moskovskom metrou otkriven spomenik sovjetskom diktatoru Staljinu

Autor:

author

Beta/ AP

30. maj. 2025. 21:37

SVET

 

Facebook

X

Mail

spomenik Staljinu, AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File 30.5.2025

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File

Spomenik Josifu Visarionoviču Staljinu otkriven je danas u Moskvi, na jednoj od najprometnijih stanica metroa, i to je najnoviji pokušaj vlasti Rusije da ožive nasleđe brutalnog sovjetskog diktatora.

 

///Pogledati sliku:

 

https://n1info.rs/svet/u-moskovskom-metrou-otkiven-spomenik-sovjetskom-diktatoru-staljinu/  ///

 

 

Skulptura prikazuje Staljina okruženog ozarenim radnicima i decom koja nose cveće. Postavljen je na stanici Taganskaja u čast 90. godišnjice moskovskog metroa, koji je poznat po razgranatosti ali i mozaicima, lusterima i drugim kitnjastim ukrasima, a izgrađen je u vreme Staljina.

 

Na mestu statue nalazio se drugi spomenik, uklonjen u deceniji nakon Staljinove smrti 1953. godine, u želji da se iskoreni njegov kult ličnosti i napravi otklon od višedecenijske represije koju su obeležila nameštena suđenja, noćna hapšenja i milioni ubijenih ili oteranih u gulage pod izgovorom da se radi o "neprijateljima naroda".

 

Mnogi putnici u metrou su fotografisali spomenik, a neki su položili cveće ispod njega.

 

thumbnail

Statua Staljina izronila iz vode i posvađala stanovnike gradića na Uralu

LIFESTYLE

|

5. jul

thumbnail

Selo gde ulice nose samo jedno ime - Staljin

LIFESTYLE

|

17. apr

Aleksej Zavacin, star 22 godine, rekao je za Asošijeted pres da je Staljin bio "veliki čovek" koji je "od siromašne zemlje napravio supersilu" i "podigao je sa kolena".

 

Druga stanovnica Moskve koja se predstavila samo kao Marina prisetila se svoje bake koja joj je rekla da je u vreme Staljina "cela zemlja živela u strahu".

 

Aktivisti Društva budućnosti, ruskog političkog pokreta koji izražava prodemokratske i nacionalističke stavove, protestovali su protiv spomenika tako što su ispod njega postavili plakate sa citatima raznih slavnih političara koji su osudili Staljina kao diktatora.

 

Na jednom posteru prikazan je i predsednik Vladimir Putin kako osuđuje Staljinove "masovne zločine protiv naroda" i ocenjuje da je modernizacija SSSR pod njegovim rukovodstvom izvršena po cenu "neprihvatljive" represije.

 

Otkrivanje je usledilo nekoliko nedelja pošto je Putin potpisao ukaz o preimenovanju aerodroma u Volgogradu u Staljingrad.

 

spomenik Staljinu, AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File 30.5.2025.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File

To je naziv toga grada iz vremena kada je sovjetska Crvena armija pobedila nacističke nemačke snage u jednoj od najkrvavijih bitaka koje su vođene u Drugom svetskom ratu.

 

Samom Volgogradu je nakratko vraćeno ime Staljingrad 8. i 9. maja u svrhu proslave Dana pobede i biće opet privremeno preimenovan još pet puta ove godine kako bi se obeležile povezane godišnjice u vezi sa Drugim svetskim ratu.

 

Putin se pozvao na bitku za Staljingrad - koja je trajala pet meseci i u kojoj je poginulo do 2 miliona vojnika i civila - u svrhu opravdanja za ratne akcije Moskve u Ukrajini.

 

Ruski politički analitičar Pjotr Miloserdov rekao je AP-u da je Kremlj iskoristio širi nagon da prihvati Staljinovo nasleđe kako bi opravdao i sukob u Ukrajini i suzbijanje neslaganja kod kuće.

 

Prema njegovim rečima, "Staljin je bio tiranin, despot" i ruske vlasti žele da ožive Staljinov imidž kako bi popularizovali ideju vladavine moćnika, a nasilje i represiju prikazali kao opravdane u vanrednim okolnostima.

 

"Ovo može da dovede do opravdavanja bilo kakvih besmislenih, nasilnih akcija. Za vreme Staljina je to bilo dozvoljeno, bio je rat... Dakle, evo naše 'specijalne vojne operacije', a sada je i ovo ovde dozvoljeno. Ovo je jednostavno pokušaj da se opravda upotreba sile nad ljudima", rekao je Miloserdov u vezi sa spomenikom.

 

***

Komentar

***

 

Novela Aleksandra Solženjicina "Jedan dan u životu Ivana Denisoviča" štampan je u revidiranom obliku 1962. (u izvornom obliku je štampana u Parizu 1973.) uz izričito odobrenje Nikite Hruščova, koji ga je branio na raspravi u Politbirou, kazao je:

 „Staljinista je u svakom od vas; postoji čak staljinista i u meni. Moramo ukloniti to zlo".  

Staljin tj. "Osmi putnik" tj. "Stari brk" je preživeo evo ga u telu Putina(!)

 

*

Godina je 1950. U udaljenom delu centralnog Sibira nalazi se kompleks dugih, drvenih baraka Gulaga. Pet je sati ujutru, dva sata pre izlaska sunca. Kasarna je okupana svetlošću reflektora na visokim karaulama na ivici logora, koji je sa svih strana okružen bodljikavom žicom. Temperatura je -20 °C, a kasarna nije grejana. Ostalo je još pola sata do prozivke. Muškarci u logoru se bude i penju iz svojih krevetića, grcajući i protestujući. Jedan od njih je Ivan Denisovič Šuhov. U ovakvom logoru je već osam godina...

 

*

 

Solženjicin je imao iskustvo iz prve ruke u sistemu Gulaga, jer je bio u zatvoru od 1945., do 1953., zbog pisanja pogrdnih komentara u pismima prijateljima o vođenju rata Josifa Staljina, koga je nazivao epitetima kao što su „gospodar“ i „šef“ (!)

 

*

 

Dok je Hitler bio nekrofil, Staljin je bio - „neseksualni sadista" – nepredvidivog  ponašanja“ (za razliku od, na primer, Markiza de Sada „seksualnog sadiste“ ) - život i smrt, podanika, zavise od njegovog  hira. Istoričar Medvedev je naveo  puno primera. Kada ga je posetila jermenska delegacija, Staljin je pitao za zdravelje pesnika Šarenca i rekao da „da nesme da mu  fali ni dlaka sa glave“ - ali je nekoliko meseci kasnije, po Staljinovom naređenju, Šarenc bio uhapšen i ubijen. 

Slavni istoričar I. Steklov, uznemiren brojnim hapšenjima NKVD, telefonirao je Staljinu i tražio sastanak. „Naravno, samo dođi“, rekao je Staljin, i razuverio ga kad su se sreli: „Što je tebi? Partija te poznaje i veruje ti; ništa ne brini.“ Steklov se vratio kući svojim prijateljima i porodici, a iste večeri NKVD je došao po njega. Prirodno da je prva misao njegovih prijatelja i porodice  bila da zovu Staljina za koga je izgledalo da nije u toku događaja. Bilo je mnogo lakše verovati u Staljinovo neznanje nego u njegovu suptilnu perfidnu igru mačke i miša. Rafiniran oblik sadizma bio je Staljinov običaj da hapsi žene (na pr, Molotova, Kalinjina...) i decu - funkcionera i da ih drži u logorima za prisilni rad dok su njihovi muževi morali raditi svoj posao, klanjati se i cviliti pred Staljinom, a da se većina od njih nije nikada usudila čak ni da pita za svoje najbliže!

 

Jedan drugi oblik Staljinovog  sadizma bila je nepredvidljivost njegovog ponašanja. Postoje ljudi za koje je naredio da budu uhapšeni, ali koji su nakon mučenja i strogih osuda bili oslobođeni nakon nekoliko meseci ili godina i imenovani na visoke dužnosti, često bez objašnjenja. Dobar primer je Staljinovo ponašanje prema svom starom prijatelju Sergeju Ivanoviču Kavtaradzeu, koji mu je pomogao da se sakrije od agenata u Petrogradu. Tokom dvadesetih godina Kavtaradze se pridružio trockističkoj opoziciji i napustio ju je tek kada je trockistički centar pozvao svoje pristalice  da prestanu s opozicionim aktivnostima. Posle ubistva Kirova, Kavtaradze je, kao bivši trockist prognan u Kazan, odatle je pisao Stalijnu pismo, navodeći da nije radio protiv Partije. Staljin je odmah vratio Kavtaradzea iz progonstva. Uskoro su mnoge centralne novine donele  članake o Kavtaradzeu, detaljno  iznoseći zgode  iz njegovog  ilegalnog rada  sa Staljinom. Staljinu su se članci  dopali. Pred kraj 1936. g. Kavtaradze i njegova žena iznenada su uhapšeni i, nakon mučenja, osuđeni na smrt streljanjem. On je bio optužen da je zajedno s Budu Mdivanijem planirao ubistvo  Staljina. Uskoro nakon suđenja Mdivani je bio strijeljan. Kavtaradze je, međutim, dugo vremena bio u ćeliji smrti. Jednom je iznenada odveden u Berijin  biro  gde  je  sreo svoju ženu koja je toliko propala da ju je jedva prepoznao. Oboje su izneneada bili  oslobođeni. Isprva je živeo u hotelu; zatim je dobio dve sobe u opštinskom stanu i počeo je raditi. Staljin mu je iskazivao razne znake sklonosti, pozivajući ga na večeru; jednom ga je iznenadio posetivši ga zajedno sa Berijom. Ta poseta je izazvala veliko uzbuđenje u opšinskom stanu. Jedna od Kavtaradzeovih komšinica se onesvestila kada se, prema njenim rečima, „portret druga Staljina“ pojavio na ulazu stana. Kada je večerao s Kavtaradzeom, Staljin bi mu servirao jela, zbijao šale i obnavljao uspomene. Ali za vreme jedne od tih večera Staljin je iznenada ustao pred svojim gostom i rekao: „I još si me želeo ubiti“! Staljinovo ponašanje u ovom slučaju jasno pokazuje jedan element u njegovom karakteru - želju da pokaže ljudima da ima apsolutnu moć i vlast nad njima. Samo jednom svojom rečju mogao ih je ubiti, mučiti, ponovo ih spasiti, nagraditi ih; imao je moć Boga nad životom i smrću, moć prirode da uzrokuje napredak i destrukciju, da nanosi bol i da leči. Život i smrt zavisila su od njegovog  hira. To također može objasniti zašto nije dao pogubiti neke ljude kao što su Litvinov (nakon neuspeha njegove politike sporazumevanja sa Zapadom), ili Erenburga koji je istrajavao na svemu što je Staljin mrzeo, ili Pasternaka  koji je skrenuo u suprotnom pravcu od Erenburga. Istoričar Medvedev objašnjava da je u nekim slučajevima morao neke stare boljševike ostaviti u životu kako bi stvarao privid da nastavlja Lenjinov put. Ali se to nikako ne bi moglo reći za slučaj Erenburga. Naslućujem da se i ovde radilo o motivu Staljinovog uživanja u vlasti hirom i raspoloženjem koje ne ograničava nikakav - čak ni najpakosniji — princip.

 

Zoran Stokić

1.06.2025.