drzoranstokić

недеља, 27. септембар 2026.

Kventin Tarantino celu karijeru pozajmljuje tuđe ideje, ali jednu ne sme da kopira

Autor:

faroutmagazine.co.uk

index.hr

27. sep. 2026. 14:32

SHOWBIZ

Kventin Tarantino, shutterstock_1435710158

Shutterstock/Andrea Raffin

Kventin Tarantino izgradio je reputaciju na pozajmljivanju i reinterpretaciji elemenata iz drugih filmova, što je istovremeno izvor divljenja i kritika.

Kventin Tarantino izgradio je reputaciju na pozajmljivanju i reinterpretaciji elemenata iz drugih filmova, što je istovremeno izvor divljenja i kritika. Njegov pristup, u kojem otvoreno preuzima kadrove, muziku i dijaloge, izaziva stalnu debatu o granici između omaža i plagijata, piše Far Out Magazine.

Tarantino nikada nije skrivao svoje izvore inspiracije i otvoreno govori o filmovima iz prošlosti koje koristi u svojim radovima. Ne pretvara se da su sve ideje originalno njegove. S druge strane, kritičari ga sve češće opisuju kao holivudsku „svraku“ i tvrde da je njegov prepoznatljiv stil zapravo kolaž sastavljen od dela autora kojima se divi, prenosi Index.hr.

Jedna ideja koju ne sme da kopira

Ipak, postoji jedna filmska tehnika koju Tarantino, uprkos svojoj reputaciji, nikada nije pokušao da ponovi. Reč je o detalju iz filma „The Long Goodbye“ Roberta Altmana iz 1973. godine. Iako Tarantino i Altman nisu bili u dobrim odnosima, taj element ga je toliko impresionirao da je zaključio da nema smisla oponašati nešto što je tako savršeno izvedeno.

Tarantino je objasnio o čemu je reč: „Svaki deo muzike u tom filmu samo je varijacija glavne teme. Čuje se na klaviru u baru, u pozadini supermarketa, svuda. On je to prvi uradio kako treba.“

Iako je za muziku bio zadužen kompozitor Džon Vilijams, ideja je potekla od Altmana. Osim naslovne pesme, u filmu se pojavljuje i kompozicija „Hooray for Hollywood“, ali Altmanova zamisao bila je da se glavna tema aranžmanski prilagođava svakoj sceni. Takav ambiciozan eksperiment ne bi bio uspešan bez kompozitora Vilijamsovog kalibra.

Susret dvojice reditelja

Kada su se Tarantino i Altman sreli, Tarantino mu je prišao uprkos njihovim nesuglasicama.

„Napravili ste nešto genijalno u filmu 'The Long Goodbye', načinom na koji ste koristili tu temu kroz ceo film“, rekao je Altmanu.

Zatim je dodao:

„I danas mislim da je to jedna od najbriljantnijih ideja koje sam ikada video. Uvek sam želeo to da uradim, ali jednostavno ne mogu jer ste vi to već uradili.“

Za Tarantina, koji je karijeru izgradio na reinterpretaciji tuđih ideja, takvo priznanje bilo je neuobičajeno. Altman, međutim, nije samo prihvatio kompliment već ga je i ohrabrio. Istakao je da u svetu filma postoji veoma malo toga što neko već nije uradio.

Prema Altmanovim rečima: „Sve što sam ikada napravio, uzeo sam od nekog drugog. Bitno je samo da to uradiš kako treba.“

Altman je tu ideju u svom filmu izveo toliko dobro da se Tarantino do danas nije usudio da pokuša nešto slično.

***

Komentar

***

Stvaranje je "kolektivni" proces u kome učestvuju brojne zanatlije, svi oni stvore - "talas genijanosti" - a mi kasnije zaboravimo sve te "druge" i sve pripišemo samo "jednom" čoveku. Jedan primer.

U pismu ocu od 7.02.1778., A. Mocart s ponosom navodi: "Kao što znate, mogu da usvojim ili oponašam bilo koju vrstu i stil kompozicije".

Mocart je napisao "Čarobnu frulu"(1791.) tako što je napravio - kolaž - koristio je muzički i tekstuelni idiom magije, egzotike, iracionalng, fantastike koji su stvorili Soler "Dijana"(1787.), P.Vranicki "Oberon kralj vilenjaka" (1789.) i "Der Stein der Veisen, oder die Zauberinsel" (1790.) singšpil u II čina (5 kompozitora); Johann Baptist Henneberg, Benedikt Schack, Franz Xaver Gerl, Emanuel Schikaneder i A.Mocart (20 minuta u II činu); u uvertiri koristi uvodnu temu iz Klementeove Sonate u B-duru, op. 24 br. 2. (1781.).

Mocart komponuje tako što - koristi muzičke ideje - predhodnika i savremenika (bez tih ideja nema ni Mocarta) - zvezde Pariza (Ševalije de Sen-Žorž, Gluk, Gretri, Gosek, Sakini), zvezda Londona (Johan Bah), Manhajma (Stamic, Anton Fils), Drezdena (Joseph Schuster), Štoholm (švedski Mocarta- Joseph Martin Kraus), Praga (Misliveček, Dušek), Beča (Gasman, Ditersdorf, Salijeri, Leopold Koželuh, Paul Wranicki, Vanhal, Mihael Hajdn, Jozef Hajdn,...) Italijana (Samartini, Leo, Traetta, Paisiello , Anfossi , Gacaniga, Pichini, Andrea Luchesi...).

https://www.youtube.com/watch?v=Zng1SSIXnn0

Wranitzky Oberon, Koenig der Elfen – 1980 (1789.)