Klima na planeti Zemlji 

Ko hoće da se bavi klimom na planeti Zemlji neka prvo krene od teorije Milutina Milankovića. U nekoliko radova: "Matematička nauka o klimi i astronomska teorija varijacija klime", "Rotaciona kretanja Zemlje", "Sekularna pomeranja polova", "Astronomska sredstva za proučavanje klime u toku istorije Zemlje", Milutin Milanković je pokazao da klima na planeti Zemlji zavisi od istovremenog delovanja tri parametra: 

1) nagiba Zemljine ose prema ekliptici, čiji je period vekovne promene oko 45.000 godina, 

2) longitude perihela, čiji je vekovni period oko 21.000 godina, i 3) ekscentričnosti Zemljine putanje, čija je sekularna promena oko 100.000 godina.

Ako se pogledaju teorijske i empirijske činjenice (podaci) o klimi na Zemlji u poslednjih 4 milijardi godina vide se enormne oscilacije. O klimi na Zemlji odlučuju mnogo (neuporedivo!) veće sile (energije) nego one sile (energije) koje proivodi ljudska civilizacija. Nestanak ranijih civilizacija Sumerana, Egipćana, antičke Grčke, Maja, Inka.... sve se dogodio zbog KLIMATSKIH OSCILACIJA i nesposobnosti elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore - rešenja - kako da AMORTIZUJU te klimatske oscilacije...

Ps. Evropa je, na primer, 1230-1850 g bila izložena SERIJI MALIH LEDENIH DOBA....

************

(malo precizjija analiza - da stvari postavimo u odgovarajući kontekst)

Životinje proizvode materijalna staništa - ekološke niše – koje im  omogućavaju opstanak.  Životinje  ne mogu izraziti svoje nervno-čulno-mišićne pojmove u obliku simbola, već koriste znake (gestove), pa samim tim - ideje - ne mogu da deluju jedne na druge u njihovim nervnim sistemima niti da proizvode nove sinteze, niti se mogu preneti od jedne generacije na drugu na kumulativni  način. Jedna generacija životinja počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Za "kulturnu životinju" čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj  evoluciji.  I dok životinje  automatski  grade svoju ekološku nišu, čovek preživljava pomoću akomulacije kulturnih duhovnih proizvoda (predhodika): mitova, poezije, nauke... pa neuspele ekološke niše može da  zameni boljim ekološkim nišama. Da bi ta "zamena" bila moguća mora da je u sistemu društva ugrađen metod "učenja na greškama". Nestanak ranijih civilizacija Sumerana, Egipćana, antičke Grčke, Maja, Inka.... može da se posmatra u ključu "ne učenja na greškama"  što je za posledicu imalo njihovu nesposobnost da se odupru neminovnim klimatskim oscilacijama tj. nesposobnošću elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore - rešenja za izgradnju novih ekoloških niša – koje bi amortizovale  klimatske oscilacije i pomogle im da prežive. Građansko društvo koje je stvorilo  simboločku nauku pomoglo je evropljanima da prežive seriju malih ledenih doba (1230-1850)  pomoću novih normi i tradicija koje su bile sposobne da se uspešno bruse metodom "pokušaja i pogreške". Rezultat autoritarne kulturne matrice "ne učenja na greškama" našeg društva jeste da pojedinac uvek čeka da neka spoljna sila (bog, despot, sultan, partijski sekretar, EU, majčica Rusija) umesto njega reši njegove probleme! Autoritet ga je uvek i ugrožavao i štitio. Ta nemogućnost da se emancipuje od autoriteta vodila ga je ka snižavanju ljudskih potencijala, nesreći, bespomoćnosti, pokornosti, nedostataku ljubavi i poštovanja prema drugima, smanjenju produktivnosti, te ka neodgovornosti za postupke.

Zoran Stokić