građansko versus despotsko

Prava evropska kultura započela je sa štampanjem Homerovih dela oko 550 g. p.n.e (oko 300 godina pre tog događaja ta su dela bila u posedu rapsoda, recitatora, homerida). Jedan je tiranin, Pizistrat, sasvim slučajno, pokrenuo Atinsko društvo u smeru kulturne revolucije knjige¸ postao je prvi evropski štampar a u Atini je nastalo prvo tržište knjiga. Knjiga je postala dostupna svakom građaninu. Knjige su se pisale i prodavale. Započeo je ubrzani razvoj argumetovanog raspravljanja tj. razvoja krtitičkog mišljenja. Taj su kulturni pravac razvoja stvarale čak i izbeglice: Ksenofan, Pitagora, Anaksagora... 466. g. p. n. e. štampana je prva kniga iz prirodnih nauka Anaksagorina knjiga "O prirodi"! Bio je to smer ka "otvorenom društvu" - građanskom - gde ne postoji uzurpacija "istine" - do nje se dolazi u slobodnim argumentovanim empirijiskim raspravama. Despotsko društvo (kasnije: komunizam i fašizam) pak su smer  ka – "zatvorenom društvu". U despotskim državama caruje dogmatska svest, caruje etika zasnovana na ideji ličnog i sigurnog znanja, tj. na ideji autoriteta kao vlasnika apsolutne istine, ukazivanje na grešku je apsolutno nedopustivo. Imperativ takve stare despotske etike mora biti zataškavanje grešaka, greške se ni po koju cenu ne smeju priznati, jer bi u suprotnom, ako bi se priznale, neminovno vodile ka narušavanju autoriteta. Otuda u despotijama nisu bile moguće NIKAKVE ISTINSKE REFORME INSTITUCIJA, kao ni bilo kakve istinske reforme U SFERI ZNANJA I VEROVANJA. 

31.01.2019.