Vilijam i Karolina Heršel

Muzičar Vilijam Heršel (rođen u Hanoveru u porodici muzičara) astronom-amater je 1781. otkrio novo nebesko telo, u  prvi mah se nije znalo da li je to kometa ili planeta. Za otkriće "Urana" engleski kralj Džordž III dodelio mu je doživotnu  platu. Jedna slučajnost francuska okupacija rodnog grada naterala je Vilijem u emigraciju 1766. - postaje orguljaš u engleskoj banji Bat; sa sobom je poveo sestru Karolinu. Izvodili su Hendlova dela Mesija, Jude Makabejac, Samson. U slobodno vreme amaterski su posmatrali nebo i pravili nove teleskope, učili astronomiju i matematiku; najviše ih je  inspirisala Fergusonova "Astronomjia" – poglavlje o zvezdama. Kada je Vilijam počeo profesionalno da se bavi astronomijom Karolina mu je u svemu pomagala pa i u pravljenju astronomskih kataloga i naučnih članaka. Tako je jedna operska pevačica posle bratovljeve smrti, nastavila njegov rad iz astronomije radeći na katalogu zvezda, dopunjavala ga je sve do svoje smrti u 98 godini. Na njen 97. rodjendan posetili su je Hanoveranski princ i princeza. Inače 1828. Kraljevsko Astronomsko Društvo je dodelilo Karolini Heršel Zlatnu Medalju  za rad od ogromnog značaja za astronomiju za njena posmatranja izvan Sučevog sistema. 1838. godine Karolina je izabrana za člana Kraljevske Irske Akademije. U 96. dobija od pruskog kralja Zlatnu Medalju za nauku, koju joj je predao Aleksandar fon Humboldt, "kao priznanje za vredne doprinose Astronomiji u partnertstvu sa svojim besmrtnim bratom, Sir Vilijamom Heršelom"! Primala je i penziju iz fonda kraljevine. Tako izgleda život u državama koje su vođene idejom Fransisa Bekona: "znanje je moć"!

***

Herschel je započeo svoj profesionalni muzički život kao oboista u puku Hanoverske garde. Pored oboe, svirao je violinu i čembalo a kasnije i orgulje. Komponovao je brojna muzička dela, uključujući 24 simfonije i mnoge koncerte, kao i crkvenu muziku. Evo njegove simfonije No. 8: https://www.youtube.com/watch?v=7BehLlyqYk8

 *********

Jedna od najumnijih naših žena - mislilac - problem zla u pojedincu i društvu - Ksenija Atanasijević  (savremenica Crnjanskog) - tvorac originalnog filozofskog sistema. Prva žena koje doktorirala na BU ("Brunovo učenje o najmanjem", Beograd 1922.). Docenkinja BU kojoj su oduzeli profesuru... Iako ju je Gestapo hapsio i nove vlast je hapsi. Dušan Nedeljković, dekan Filozofskog fakulteta, akademik i predsednik Komisije za ratne zločine, traži smrtnu kaznu za Kseniju Anastasijević. Ipak, izašla je iz komunističkog zatvora samo "lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih"...Umire 1981. u 88. godini. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima.

Zoran Stokić
17. 08. 2019.