Filosofia palanke Konstantinović

Konstantinovićevi paradoksi

U vreme kada Konstantinović piše i objavljuje Filosofiju palanke, francusku (a time i evropsku) scenu preplavio je najsnažniji filozofski talas dvadesetog veka: Žil Delez piše i objavljuje Razliku i ponavljanje i Logiku smisla, Žak Derida O gramatologiji, a Reči i stvari Mišela Fukoa, objavljene tri godine ranije, žive svojim punim filozofskim životom...

"Danas" Nedelja, Piše: Ivan Milenković 31. avgusta 2019.

****

   

Učinak "Filozofije palanke" Konstantinovića bio bi daleko veći da je pokušao da prati i sociološke ideje koje je razvijao Monteskje u "Persijskim pismima" i "Duhu zakona", ili pak Andrić u "Prokletoj avliji", Karl Witfogel u "Orejnatalnoj despotiji".

Društveni sistemi mogu se grubo svrstati u dve grupe: MNOGOCENTRIČNE i JEDNOCENTRIČNE. Mnogocentričnu strukturu su imala, na primer, zapadna feudalna društva; budući da su to bili OTVORENI SISTEMI, oni su mogli da evoluiraju preko klasične republike i monarhije do današnjih savremenih demokratskih društava (u tim su društvima međusobno razdvojene zakonodavna, izvršna i sudska vlast - te je na taj način moguća smena vlasti nenasilnim putem). Budući da je još u feudalnim društvima postojalo nekoliko centara moći (dvor, plemići, crkva), koji su se stalno međusobno borili za vlast iz pragmatičnih razloga ti centri bili zainteresovani da kod svojih podanika razvijaju vrline. I dok mnogocentrični sistemi počivaju na RAZVIJANJU VRLINA, jednocentrični počivaju na RAZVIJANJU POKORNOSTI.

Gde je sistem jednocentričan imamo posla sa DESPOTIJOM, tj. ČINOVNIČKOM DRŽAVOM. U despotskim sistemima, budući da su to ZATVORENI SISTEMI, despot ne dozvoljava razvoj drugih centara moći. Kako je to primećeno još u antici, despot vlada tako što svoje potčinjene UNIŽAVA, RAZJEDINJUJE i RAZORUŽAVA. Zašto on to radi? Iz jedostavnog razloga da ne bi dozvolio razvoj novih, suparničkih centara moći. On će učiniti svoje podanike poniznim, jer - kako to objašnjavaju antički filozofi - "niske duše nisu sposobne da kuju zavere", zatim posejaće nepoverenje među podanicima, jer se despotija ne može srušiti dok god "ne postoje ljudi koji imaju poverenja jedni u druge" i razoružaće će ih te će ih tako učinti nesposobnim da deluju, "jer niko ne preduzima ono što je nemoguće". Despotija se temelji na centralnoj vlasti i slabom privatnom vlasništvu (vlasništvu koje za sobom ne povlači ozbiljnu političku moć) i ni najmanje nije bila zainteresovana da kod svojih podanika razvija vrline i kritičko mišljenje. "Filozofija palanke" - psihologija palanke je proizvod takvog sociološkog kalupa, a nije obrnuto!

Zoran Stokić

1.09. 2019.