Slučajnost i budućnost

Kako slučajni događaji - koje nije moguće racionalno predvideti - bitno utiču na budućnost života na planeti Zemlji najbolje pokazuje primer slučajnog susreta Tiho Brahea i Johana Keplera - a iz tog susreta spojiće se "plus" (Braheov vrhunski empirizam) i "minus" (Keplerov matematički racionalizam) te će odatle poteći nova naučna "struja" koja će pomoći Njutnu da napiše prvu modernu naučnu knjigu - "Principe" (1687.) - koja je stvorila nove naučne i duštvene standarde koji su iz korena promenili način života na planeti Zemlji; bez Keplerovih elipsi nema Njutnove dinamike. Ukratko: Keplerovi zakoni  nisu mogli nastati bez Braheovih astronomskih tablica. Razarajuća klima verskih ratova u Evropi je oko 1600. naterala Brahea (iako nije bio direktno ugrožen - "iracionalni" razlog) da emigrira iz Kopenhagena u Prag (postaje carski astronom Rudolfa II), a Keplera da emigrira iz Graca u Prag (nekatolici su u Gracu dobili ultimatum: mogu za "8 dana da bezbedno napuste grad"). Braheu treba novi asistent koji će sračunavati trajektoriju Marsa. Ambiciozni Johan obeća da će tu trajektoriju sračunati za 8 dana. Proračun je pak trajao 6 godina(!)...  Slučajnost da je Kepler dobio putanju Marsa – koji je najpogodniji za otkriće eliptičnosti – je primer koji potvrđuje "pravilo slučajnosti".  Kepler se školovao oko godinu dana kod Brahea, koji je caru Rudolfu II preporučio da ga uzme u službu. Posle prerane smrti Brahea Kepler postaje carski astronom.

***

Tiho Brahe (14. decembar 1546 - 24. oktobar 1601) bio je danski plemić i astronom poznat po svojim preciznim i sveobuhvatnim opažanjima; iako je radio bez teleskopa, pravio je greške manje od 4 minuta(!); njegova zapažanja su bila pet puta tačnija od najboljih raspoloživih zapažanja u to vreme. "Uvećavao" je stare instrumente (njegov sekstant je bio od 4,2 metra), razvio mnoge nove instrumente i metode merenja! Meri tačke duž orbita: umesto 3 tačke duž orbite - što je bio standard starih - on uvodi 12 tačaka! Na nekoliko istih instrumenata više asistenata meri istu pojavu, pa se podaci obrađuju "statistički". Tek nekoliko godina posle njegove smrti holandski majstori konstruišu teleskop, časovnik sa klatnom, mikroskop, barometar, termometar.

Studirao u Kopenhagenu, Lajpcigu i Rostoku - pravo, medicinu, astronomiju... U Rostoku 29. decembra 1566. Tiho je izgubio deo nosa u dvoboju mačem sa drugim danskim plemićem (rođakom): njih dvojica su se pijani posvađali oko toga ko je bio nadmoćniji matematičar(!)

Poznat u svom životu kao astronom, astrolog i alhemičar, opisan je kao "prvi kompetentni um u modernoj astronomiji". Naslednik nekoliko glavnih plemićkih porodica u Danskoj, dobio je sveobuhvatno obrazovanje. Kao astronom, Tiho je radio sa ciljem da ono što je vidio kao geometrijske koristi Kopernikanskog sistema kombinuje sa filozofskim prednostima Ptolemejevog sistema u svoj vlastiti model univerzuma, Tihonovski sistem. Njegov sistem je ispravno video Mesec kao rotirajuće telo oko Zemlje, a planete koje kruže oko Sunca, ali je pogrešno smatrao da Sunce kruži oko Zemlje.

Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu "etar" - spoljašnje nebeske sfere su ispunjene "nepropadljivim" etrom i u njemu se kreću planete i zvezde - od antičkog perioda postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv - nebeska nepromenljivost je bio osnovni aksiom aristotelovskog pogleda na svet. Umiranje supernove koje je zapazilo "božije" Braheovo oko te je kanone dovelo u pitanje; u sazvežđu Kasiopeje Tiho Brahe je 11.11.1572. primetio zvezdu svetliju od Sirijusa i Venere merenjem "pet puta tačnijim" (od prethodnika) je ustanovio da se ne pomera u odnosu na "zvezde nekretnice" pa je zaključio da i ta sjajna zvezda pripada sferi zvezda nekretnica - to je, naravno, protivrečilo Aristotelu i Ptolomeju, po kojima svet zvezda jeste savršen i nepromenljiv. Bio je to prvi pravi empirijski udarac – falsifikacija – Aristotelove fizike i astronomije, koji je Brahe publikovao u "De nova stella" (1573). Takođe je izračunao da kometa iz 1577. zbog malih vrednosti paralakse nije sublunarna pojava nego da napušta sferu Meseca, da putanja nije kružna (kako su tvrdili aristotelovci) nego ovalna... Tako je jedan student prava - plemić (po četiri nasledne linije) – zbog jedne slučajnosti - pomračenja sunca 21. 07. 1560. - napustio dvor i počeo da se bavi astronomijom. Porodični i kraljev kapital je stavio u funkciju stvaranja nove nauke. U naučnim (astronomskim) dvorcima koje je sagradio i opremio Uraniborg-a i Stjerneborg-a je sa 100 saradnika stvorio empirijsku bazu, "astronomske tablice" koje su otvorile naučna vrata Kepleru, a Kepler Njutnu... Hokingu...

I Keplera je jedna sučajnost –  kometa iz 1577. i pomračenje Meseca iz 1580.  koje je kao dete posmatrao na majčin nagovor – odvela na put matematičke astronomije; majka Katarina kći gostioničara travarka je u muževljevoj kafani "Sunce (sic!)" gostima često prezentovala sinovljev dar za rešavanje matematičkih zagonetki; druga slučajnost: posledica preležanih velikih boginja (1575.) je bila ta da je imao prilično oslabljen vid i nesigurne ruke za empirijsku posmatračku astronomiju; treća slučajnost: vrsan matematičar i astrolog, student teologije je od crkvenih vlasti dobio dozvolu i preporuke da se bavi matematikom.

Zoran Stokić

19. 03. 2019.