Boris Varga: U Srbiji i vlast i opozicija rusofilski i evroskeptični 

AUTOR: "Beta" 26.10.2019. 14.45

Politički analitičar Boris Varga ocenio je da su u Srbiji i vlast i opozicija evroskeptični i rusofilski. On je ocenio...

*****

Zajedničko tim dvema Srbijama je da umesto stvaranja prvih koraka koji Srbiju treba da oslobode azijatske despotske kulturne matrice vladanja (Tito je umro 1980) doživeli smo da u Srbiji 2019. takoreći više nema zapadne građanske kulture matrice, a bez takve kulture nema civilizovanog življenja.

A kako izgleda kontinuitet građanske kulture: muzika  (a tako je sa svim strukama kao i svim segmentima jednog društva) kompozitori u Češkoj:  

Domoslav, Jan of Jenštejn (1348 – 1400), Záviš of Zápy (1350-1411), Jan Čapek, Jan Blahoslav (1523–1571), Jan Montanus (1530–1587), Simon Madelka (1530-1598), Jiří Rychnovský (1545–1616), Jan Turnovský (1550–1606), Pavel  Jistebnický (1560–1616), Bezdružic (1564–1621), Jan Vodňanský (1572–1622), Adam Otradovic (1600–1676), Alberik Mazák (1609–1661), Vejvanovský (1640–1693), Biber (1644–1704), Václav Rovenský (1644–1718), Jan Vojta (1660-1725), Zelenka (1679–1745), Černohorský (1684–1742), Jan Brentner (1689–1742), Šimon Brixi (1693–1735), František Míča (1694–1744), Jan Stamic (1717–1757), František Tůma (1704–1774), Johann Neruda (1707–1780), František Benda (1709–1786), Franz Richter (1709–1789), Gluck (maternji jezik češki) (1714–1787), Benda (1722–1795), Štěpán (1726-1797), Pokorný (1729–1794), Gassmann (1729–1774), Kočvara (1730–1791), Dušek (1731–1799), Brixi (1732–1771), Mysliveček (1737–1781), Stamic (1745–1801), Jiří Linek (1725–1791), Rosetti (1750–1792)......./// i još stotinu imena do ///... Jirásek (rođ 1955), Gemrot (rođ 1957)...!

***

Prikrivanje činjenice i dičenje time što u srednjem veku nismo stvorili univerzitet i parlament nije partiotizam. To prikrivanje, to „nečinjenje“ da se izgubljeno nadoknadi, ravno je veleizdaji! To je kulturna samokastracija, koja prirodno vodi Srbiju putem daljeg državnog i duhovnog zaostajanja. Učinci samoproklamovanih patriota koji caruju našom „politikom“ i „kulturom“, a koji su ili kopija Musolinija (koji se na spominjanje kulture hvatao za pištolj), ili kopija vladike Nikolaja Velimirovića (po kome „ako se Evropa hvali kulturom, ona se hvali ničim“!), nužno će rezultirati isključivo regresom. Kulturne sile koje je trebalo da se obračunaju s vekovima atavizma, a koje su stvorene u razdoblju od Dositeja Obradovića do Milana Kašanina i Isidore Sekulić, sada su praktično zaustavljene. Zavedeni idejama ruskih slavenofila, lažne patriote, svesno ili nesvesno (koje god da je - učinci su isti), Srbiju obrću unazad, u neprosvećenost i primitivizam. Ako se pravimo da ne vidimo ovaj atavistički zamah, mi ćemo zaista ostati na nivou neprosvećene mase i biće baš onako kako je govorio Kašanin: da „mase nisu narod, da mase bez države i bez kulture čine gomilu, te da gomile ne prave istoriju, većjoj služe“. A ako vidimo, a ne reagujemo i ne suprotstavimo se - nismo ništa drugo do saučesnici ovog užasnog regresa. A nije zgoreg podsetiti da i Rusija kao velika zemlja ima sopstvene konstantne geostrateške interese (bez obzira na to da li je na njenom čelu car, partijski komesar ili predsednik) „ekspanzije na istok, tropizmatičke težnje ka toplovodnim lukama, prodiranja na Balkan, panslovenstva“, koji ne moraju imati ničeg zajedničkog s interesima manjih zemalja ka kojima su usmereni!

Zoran Stokić

26. 10. 2019.