Misaoni eksperiment u ŠTAZI državi
***
Мисаони експерименти – калоричан оброк за мозак
Нови педагошки метод подстиче машту и критичко размишљање
ученика, а мозгање не престаје са звоном за крај часа
"Politika"
Аутор: Дарко Пејовић понедељак,
04.11.2019. у 21:00
Применљиви су у настави
свих предмета у вишим разредима осмолетки, средњих школа и гимназија. Код
ученика буде радозналост, критичко мишљење, подстичу на осмишљавање убедљиве
аргументације. Толико су интересантни да ђаци на њих могу да се „навуку” као на
електронске игрице или друштвене мреже.
Побројана чудотворна
својства приписују се – мисаоним експериментима. Семе те егзотичне биљке за
овдашње педагошке прилике прилагодили су др Машан Богдановски, предавач на
Филозофском факултету у Београду, и Иван Умељић, руководилац Сектора за
издаваштво и медијску продукцију у Центру за промоцију науке. Њих двојица су
одржали десетак семинара широм Србије, посвећених примени мисаоних
експеримената у настави. Одазвало се више од 300 наставника, вољних да код
ученика подстичу стваралачку имагинацију. Како истичу аутори семинара, прве
повратне информације с терена су охрабрујуће.
– У времену када свој ум
углавном хранимо у експрес ресторанима електронских медија и друштвених мрежа,
мисаони експерименти су здрав, калоричан оброк за мозак – оцењује др
Богдановски....
Galilejeva demonstracija da predmeti koji
padaju moraju pasti istom brzinom bez obzira na njihovu masu, jedan je od prvih
misaonih eksperimenata. Mit je da je on izvršio taj eksperiment u Pizi: on je
imao neprecizan časovnik (vodeni) greška merenja je reda veličina fenomena, nije imao ni vakum pumpu (konstrisao je Oto von Gerike 1650.). Hajgens je konstruisao najvažniji instrument merenja koji koristi Homo sapiens
– precizan časovnik (cikloidni) koji je omogućio razvoj buduće nove fizičke
nauke koja se pojavila u Njutnovim "Principima" 1687.
Zoran Stokić
7. 11. 2019.
Нема коментара:
Постави коментар