Van Dajk 

u Staroj pinakoteci u Minhenu do 2. februara

Izložba najvećeg baroknog portretiste

Antonis van Dajk – u celokupnoj Evropi je proslavljan kao portretist kneževa, vojskovođa, umetnika i lepotica svoga vremena.

"Danas" Piše: Zoran Andrić11. januara 2020.

*

Oni su svi sa neuporedivom živošću i ujedno reprezentativnošću pretočeni u sliku.

Ali put do slave nije bio jednostavan – njegovi umetnički počeci su bili u znaku čuvenog Petera Paula Rubensa, koji je bio nadmoćni uzor.

Izvesni izvori svedoče o njihovom intenzivnom suprotstavljanju.

Tek je u Italiji, pod uticajem venecijanskog slikarstva Ticijana i Tintoreta, Van Dajk je pronašao svoj individualni stil.

Van Dajkove slike karakteriše istančano posmatranje ličnosti spojeno sa senzualno percipiranom materijalnošću i inscenacijom reprezentativnog dekora.

Ova izložba, otvorena u oktobru 2019. predstavlja rezultate višegodišnjeg istraživačkog projekta koji je, mimo pitanje nastanka slika, imao za cilj i ispitivanje prakse slikarskog ateljea.

Izložba je pod pokroviteljstvom predsednika Nemačke Fran-Valtera Štajnmajera i njegovog kraljevskog visočanstva, kralja Belgije.

Stara pinakoteka (Die Bayerischen Staatsgem ldesammlungen) poseduje 54 slike koje su nastale u ateljeu velikog flamanskog baroknog slikara Antonisa van Dajka (1599 – 1641).

Ova značajna zbirka je smeštena u Staroj pinakoteci i još trima galerijama.

Da bi najzad dobila reprezentativni pregled celokupne zbirke, ova institucija se odlučila da u okviru jednog istraživačkog projekta osvetli tehničko-restauratorsko stanje Van Dajkovih slika.

Rezultati tog studioznog istraživanja su sada u okviru ove izložbe, kao i u gotovo monumentalnom katalogu, predstavljeni javnosti.

Posetioci ove izložbe mogu na primerima prvorazrednih slika i grafika videti reakcije Van Dajka na velike uzore svoga vremena.

Ovde je moguće pratiti kako mladi umetnik u svom Antverpenu doživljava dramatične poteze Rubensa i tome se suprotstavlja, kako je docnije bio nadahnut u Italiji, posle produktivnog susreta sa slikama Ticijana, kako u formi kompozicije, tako i u težnji ka svetlijim bojama.

Sa kakvim suptilnim osećanjem i kakvom tehničkom delikatnošću je Van Dajk na svojim slikama modelovao lica, može se prepoznati na slavnom autoportretu. U docnijim autoportretima Van Dajku je pošlo za rukom da svoju još juvenilno nežnu i krhku figuru stilizuje u idealnu sliku jednog osećanjem oživljenog i tajnim velom kreativnog duha uzdignutim izrazom.

Van Dajk je najpoznatiji slikar portreta u baroku.

Fascinirajuća izložba dela ovog velikog flamanskog portretiste u Minhenu traje do 2. februara.

 

 ***

Komentar:

 

 

Majstor portreta dao je doprinos i na slikama sa bibliskim i mitološkim temama. Rubens je uvek govori da mu je Antonis van Dajk najbolji učenik koji je u potpunosti savladao njegovu tehniku slikanja. Kada je učenik želeo da u Italiji nastavi studije, dao mu je konja i brojne preporuke, koje su mu omogućile šetogodišnje temeljne studije velikih renesansnih slikara naročito Ticijana. Najuspešniji su oni umetnici koji su vršili KREATIVNE POPRAVKE nad delima predhodnika a često su davali i uspešne sinteze. Kao što bez Rubensa i Ticijana ne bi bilo A. van Dajka - tako - ne bi bilo ni  - Amadeusa Mocart, bez dela Gazanige, Paizjela, Dunija, Gretrija, J.C. Baha, E. Baha, Mislivečeka, Ditersdorfa... koje je Mocart varirao i popravljao. Zašto nema istinski velikih savremenih slikara i kompozitora? Zato što su žrtva MITA o ORGINALNOSTI. Umesto da "popravljaju" dela svojih predhodnika (jer je to najbolja škola!) oni svu energiju potroše ne bi li pronašli "zlatnu žicu orginalnosti" što udaljeniju od bilo kog predhodnika, savremenika.

Ps. Na brkove - A. van Dajka - sa "autoportreta sa suncokretom (1632-33)" mogao bi da mu pozavidi Salvador Dali lično!

Zoran Stokić

11. 01. 2020.