Betelgez, svemir i nauka: Zašto se „gasi“ jedna od najsjajnijih zvezda

BBC News na srpskom30. juna 2020. 11.15

Astronomi kažu da su velike ohlađene površine na površini gigantske zvezde Betelgez, koja se nalazi blizu Zemlje, razlog što se prošle godine utulila.

Gigantske crvene zvezde kao što je Betelgez često pokazuju promene u intenzitetu sjaja, ali pad od 40 odsto, zabeležen između oktobra 2019. i aprila 2020. iznenadio je naučnike.

Naučnici kažu da je razlog za to sličan kao kod Sunca, koje ima pege.

Rusi poslali Ladu u svemir

Pogled na svemir koji oduzima dah

„Korak smo bliže“ rešenju najveće misterije kosmosa

Pretpostavljalo se da bi Begeltez uskoro mogla da pređe u supernovu.

Međutim, zvezda je počela da se oporavlja u maju 2020. i povratila je nekadašnji intenzitet sijanja.

Betelgez, koja je od Zemlje udaljena oko 500 svetlosnih godina, prilično je stara za jednu zvezdu. Ne zna se kada će tačno eksplodirati – to bi moglo da traje hiljadama stotina godina, možda čak i milion.

Kada gigantske zvezde ostanu bez goriva, one prvo kreću da se urušavaju, a onda spektakularno eksplodiraju.

Zemlja nije u riziku da bude pogođena tom eksplozijom, a očekuje se da će isijavanje u tom slučaju trajati između nekoliko nedelja i nekoliko meseci.

Spejs Iks Ilona Maska poslao je dva astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu.

The British Broadcasting Corporation

Kada zvezda eksplodira, svetlost će verovatno biti vidljiva i po danu, dok će noću biti sjajna kao Mesec. S obzirom na to da je potrebno oko 500 godina da svetlost stigne do nas, svedočili bismo događaju od pre nekoliko vekova.

Kako bi objasnili zašto se zvezda utulila, naučnici su razmotrili različite mogućnosti.

Jedna od teorija bila je da je prašina razlog smanjenog intenziteta sijanja.

Gigantske crvene zvezde pulsiraju, što je posledica promena temperature na površini zvezde. Pulsacija može da izazove „perutanje“ površinskog sloja zvezde.

Kada se gasovi ispušteni u tom procesu ohlade, nastaje „prašina“.

Beteltez pre i posle zatamnjenja

ESO / M. Montargès et al.

Ovako Beteltez sija pre i posle zatamnjenja. Zbog očigledne asimetrije, naučnici pretpostavljaju da se radi o velikim mrljama

Kako bi proverili tezu o prašini, astronomi su koristili dva savremena teleskopa – the Atacama Pathfinder Experiment (APEX) u Čileu i The James Clerk Maxwell Telescope (JCMT) na Havajima.

Ovi teleskopi mere elektromagnetnu radijaciju, čija je talasna dužina hiljadu puta veća nego kod vidljive svetlosti.

Ovaj deo elektromagnetnog spektra posebno je pogodan za posmatranje kosmičke prašine.

„Iznenadilo nas je što je Betelgez bila 20 manje sjajna, čak i kada smo posmatrali vrlo fine talase“, kaže koautor istraživanja Stiv Mars iz Istočnoazijske opservatorije na Tajvanu, koja upravlja teleskopom na Havajima.

Rezultati se ne poklapaju sa prisustvom prašine, kažu astronomi. Oni dodaju da promene temperature u fotosferi – svetlećem sloju zvezde – predstavljaju najverovatniji uzrok smanjenog sijanja.

„Fotografije Betelgez u visokoj rezoluciji, iz decembra 2019, pokazuju razlike u količini sijanja“, kaže jedan od autora istraživanja Petet Skikluna iz Južnoevropske observatorije(Eso).

„Kada se ukrste sa našim rezultatima, predstavljaju jasnu indikaciju da je između 50 i 70 odsto površine zvezde prekriveno površinama nalik na pege, čija je temperatura niža nego temperatura u stratosferi“, dodaje Skikluna.

Poređenja radi, prosečna sunčana pega je veličine planete Zemlje. Betelgez je oko 1.000 puta veća od Sunca. Smanjivanje sjaja ne znači da će Betelgez postati supernova.

„Jednostavno, radi se o tome da je gigantska zvezda dobila gigantsku pegu“, kaže jedan od autora studije, profesor Albert Džistra sa Univerziteta u Mančesteru, Velika Britanija.

U poređenju sa Suncem, Betelgez je oko 20 puta teža i oko 1.000 puta veća. Ako bi se našla u središtu Sunčevog sistema, ispunila bi prostor sve do Jupitera.

Ovi nalazi objavljeni su u naučnom časopisu The Astrophysical Journal Letters.

***

Komentar

Krajnje zanimljiva vest, ali koga to zanima danas? Nauka je u XXI veku svedena na „drugo mišljenje“! Na Zemlji ljudi žive vođeni sistemima zaključivanja i vrednostima koje je nauka odavno obesmislila. Ostali smo zarobljeni u mitu, religiji, astrologiji, vradžbini, teoriji zavere, zabavi, sportu, egoizmu; prosečan stanovnik Zemlje nema svest o tome da čovečanstvo mora – da bi preživelo – da izgradi nove ekološke niše koje će „amortizovati“ sve kimatske, biološke i kosmološke zakonitosti! Žrtve koje su podneli Bruno (spaljen u Rimu 1600. jer se drznu da pomeri Zemlju iz središta univerzuma, te ukaže na beskonačno zvezdanio nebo); ili Galilej – koga je inkvizicija 1633. naterala da se odrekne svoga mišljenja. Suđenje Galileju 1633. je zapravo paradigma svakog „političkog suđenja“ (koje radi u „korist sopstvene štete“!); to je sukob pricipa I ličnosti! Za inkvizitore – svetom treba da vlada – “vera” – za Galleja – svetom treba da vlada -“empirijiska istina”. Bila je to Pirova pobeda inkvizicije nad Galelejem, jer na duže staze, strah je učinio da “naučna tradicija” bude ugašena na sredozemlju, ona se preseljena u liberalne severne delove Evrope i Englesku. Galijej je svoju poslednju knjigu štampao u Holandiji, Dekart se iz Francuske preselio u Švedsku… Pandemija virusa je pokazala da današnji „inkvizitori“ (profita, država-nacija, partija) vladaju planetom „apsolutnim istinama“ (bez kontrole) – tako – što su naučne istine sveli na „drugo mišljenje“!

Zoran Stokić

1. 07. 2020.