Basara versus Vladan Vukosavljenic 

(minstarstvo "istine": Basarini istorijski mitovi za kafanu)

"Danas" 11. 08. 2020 , 13. 08. 2020.

***

(komentar)

 

O mitomanima (usrećiteljima). „Danas-ovci“ zašto nema mog komenatra, nešto sam „lupio“? Da se vratimo opet u 12 vek u bifurkacionu tačku iz koje su nastala „dva putića“ u društvo: „otvoreno“ (tim putem krenuli englezi, česi,….) i „zatvoreno“ (naši Nemanjići….). Centrifuglane sile vizantijske globalizacije uvukle u svoj civilizacijski krug naše daleke pretke – Nemanjići su našu državu i crkvu ustrojili po vizantijskim kanonima. Koji su to kanoni bili? Vizantiju je najlakše razumeti ako se pozovemo na pojmovni par „poredak – ekonomija“ („taxis-oikonomia“): oni su imali vrednost univerzalnih načela i na najbolji način objašnjavaju osnove na kojima je počivala ta država i njeno društvo. Vizantijski carevi, kao i, kasnije, osmanski sultani (sociološka mustra vladanja u ta dva carstva je ista), bili su apsolutni gospodari života i svih dobara svojih podanika, a carski poredak politički nije mogao biti oboren stoga što je „odraz nebeskog poretka“ i „izvire iz same božije volje“. Najveća vrlina koja se kod podanika u carstvu očekuje (a čiji učinak treba da bude učvršćenje „nebesko-zemaljskog poretka“) nije ništa drugo do „disciplina“ (peitharchia) – „poslušnost pred vlašću“! A „izum“ birokratije – bila je neophodna karika između faraona/ cara/sultana/sektetara kumunističke partije i „ljudske mašine“! Masovni prinudan rad, vođen bičem birokratije, nije bio usmeren ka humanizaciji života ljudi, nego se sav iscrpljivao u realizaciji metafizičkih ciljeva „despotske mašine“ i njene ideologije kako da (po njihovim merilima) USREĆI podanike.

U „otvorenim“ društvima (vladavina zakona) – država je težila tome da ima samo onoliko moći koliko je potreno za očuvanje sigurnosti života, vlasništva i slobode svih građana. Ona nije polaga pravo da definiše građanima šta je cilj njihove delatnosti. Sama individa najbolje zna šta je njen pravi interes i kako ga treba sprovoditi. Zakoni u „otvorenim“ društvima su samo formulisali spoljni okvir unutar koga je pojedinac mogao ispunjavati vlastitu volju i svrhu…

 

***

O stvarima se „sudi po posledicama“. Srba i engleza je u srednjem veku bilo brojno isto oko 1.5 miliona i dokle je ko stiagao u 21 veku? Slično mogli bi porediti čehe i srbe… Dokle nas je odvela despotska (vizantisko, osmansko, komunistička ) nekritičke tradicije „zatvorenog društva“- ne učenja na greškama? A dokle je engleze i čehe odvela kritička tradicija „otvorenog društva“ – učenja na greškama? To vidi svako ko nije zarobljenik mitskih tabua poput Basare!

Da se podsetimo: karakteristika magijskog načina mišljenja primitivnog plemenskog ili „zatvorenog društva“ jeste verovanje da živi u začaranom krugu nepromenljivih tabua, zakona, i običaja, za koje vlada osećanje da su neizbežno slični rađanju Sunca, ciklusu godišnjih doba. Karakteristika „otvorenih društava“ koja su nastajala u gradovima (državama) Zapada građena je na idejama Protagore, Sokrata, Perikla da „jezik, običaji, zakoni nemaju magijski karakter tabua, tj. oni nisu naturalne već konvencialne prirode“. Baklju te „otvorne tradicije“ naučno tradicije – kritičkog stava prema mitovima, religijskim istinama i slično, stava da se o svemu može argumentovano raspravljati – tradicije stvorene u antičkim gradovima – evropski su gradovi preuzeli u XII veku i ona je od tada počinje da silazi u svakodevni život, na ulice, među građane.

 

 

***

 

 

Naši staljinisti, zarobljenici teorije zavere, toliko su mrzeli građansko društvo, da su posle Titove smrti 1980. – umesto da nas uvedu u EU – odlučili da nas ograde od Evrope. Imali su samo jedan problem: 80% javnog mnjenja videlo je budućnost Srbije (YU) u EU. Zato se oni od 1980. do danas bave uklanjanjem drugačijeg mišljenja, kritičkog mišljenja i zdravog razuma.

 

Sa jedne strane su se bavili - CENZUROM (nevidljivom) a sa druge strane su - PODSTICALI KIČ i ŠUND, podsticati kolektivističke ideologije marksizma i fašizma, koje su za svog najvećeg neprijatelja smatrale građansko društvo i individualne slobode. Svi vide taj sega-mega-pink-šund a kako izgleda ta "nevidljiva" cenzura? Evo primera, moju knjigu „Njutn versus Ajnštajn“ (nauka, istorija, filozofija nauke) iako su pozitivnu recenziju napisali naši najugledniji naučnici - akademik Zvonko Marić, prof dr Marko Leko - nijedna izdavačka kuća nije htela da štampa, a kada sam je štampao privatno, nijeda knjižara nije htela da je prodaje. O prezentaciji knjige u medima iluzorno je i govoriti! Zato sam je knjižarama ponudio da je prodaju "antikvarno", ali kako sam prošao? Šef knjižare u centru Beograda reče, knjižaru koji je pristao da knjigu prodaje „antikvarno“, “da to „smeće skloni iz izloga knjižare“ (čuo svojim ušima)!

 

 

 Zoran Stokić

14. 08. 2020.