Marković vs. Kusturica – spomenik Stefanu Nemanji

 

*

 

Marković pozvao Kusturicu da se ogradi od izbora spomenika Stefanu Nemanji

 

Reditelj Goran Marković pozvao je danas kolegu Emira Kusturicu, člana žirija za izbor spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu, da kaže šta je na tom projektu dobro, lepo i značajno ili da se od njega ogradi, ako nije glasao „za” usvojeno rešenje.

 

 FoNet20. avgusta 2020.

 

U tekstu „Pismo srpskom prijatelju”, objavljenom na sajtu Peščanika, Marković, koji Kusturicu oslovljava sa „dragi Emire”, ukazuje da je prihvaćenim rešenjem „verovatno zauvek unakažen grad” u kome je rođen i u kojem živi.

 

„Kada si već, s pravom velikog umetnika, preuzeo odgovornost da sudiš šta je lepo a šta nije, važno je da objasniš zašto je jedan značajni vajar, član tvog žirija, u znak protesta otišao iz vaše družine i kako je presudu o nakaznoj skalameriji koja će zauvek ružiti Beograd doneo Nikola Selaković, čija je jedina kvalifikacija to što je Vučićev rob”, objašnjava Marković.

 

Njemu nije jasno kako se Kusturica nije „zgrozio nad tom gomilom besmisleno izlivenog gvožđa” u visini od 23 metra i zašto i sam nije pobegao iz žirija koji će tu „hrpu neukusa dovući do bivše železničke stanice”.

 

„I sam znaš da je svaka diktatura sklona takvoj vrsti pritiska na malog čoveka”, piše Marković, pozivajući se na stotine „primera megalomanske potrebe da se podizanjem spomenika zabeleži prisustvo diktatorskih pojava u vremenu koje neumitno briše njihovu beznačajnost”.

 

„Ali ovaj poslednji, na budućem Savskom trgu, ima još jednu osobinu – ta skulptura je smešna”, ocenio je Marković, koji smatra da Stefan Nemanja nije zaslužio da ga Goran Vesić „izloži podsmehu i preziru”.

 

Prema Markovićevom stavu, Vesić je na sebe uzeo ulogu, ne samo da realizuje, nego i objasni „smisao te bezvredne gomiletine železa koja će štrčati ispred jedne vredne i stilski zanimljive građevine kakva je bivša Glavna železnička stanica Beograda, naseobine koja je posle nekoliko milenijuma postojanja počela da nestaje u poplavi kiča”.

 

„Emire, prijatelju, bar se ogradi od ove katastrofe. Ja sam siguran da ti se ne sviđa ono što ste izabrali ali, ako ništa drugo, bar to reci, jasno i glasno. Inače, gde će ti duša…”, napisao je Marković.

 

„Nije potrebno urbanističkim promašajima, arhitektonskim neukusom i spomeničkim šundom služiti prostaka na vlasti, koji će ionako uskoro otići. Ne u istoriju, već u zaborav”, uveren je Marković.

 

*

 

 

Kusturica Markoviću: I sada si se okrenuo protiv mene

 

 

Tražiš da se moralno distanciram, ne samo od spomenika imenjaku Nemanji, nego i od autora koji je u Njujorku postavio spomenik Lenonu, u Moskvi ruskom caru, i da ne nabrajam sve ukrase koje je ruski umetnik i akademik Aleksandar Rukavišnjikov rasuo po svetu, navodi reditelj Emir Kusturica u odgovoru kolegi reditelju Goranu Markoviću.

 

FoNet21. avgusta 2020.

 

„Kada bih bio prisiljen da te javno prozovem da nešto menjaš, insistirao bih da se odrekneš borbe protiv ‘malignog Ruskog uticaja’”, piše Kusturica u tekstu objavljenom na portalu Iskra.co, elektronskim novinama Andrićgrada.

 

On pripisuje Markoviću da je to samo jedna u nizu akcija u kojima učestvuje od devedesetih, otkad deluje na sceni „dostavljanja i prijavljivanja svog naroda zapadnom hegemonu”.

 

„I sada si se okrenuo protiv mene”, poručio je Kusturica i pozvao Markovića da, umesto toga, „izoštri smisao za stradanje hrišćana na Kosovu i Metohiji ili u Crnoj Gori”.

 

„Ne samo zbog hrišćanske kulture, nego i tvoje sekularne građanske politike, kojom se, za razliku od mene, baviš, a ne znaš da ona ne postoji bez istorije koju je upravo Stefan Nemanja, imenjak, započeo na Balkanu”, ukazuje Kusturica.

„Nije dobro, Gorane Srbine, kada bezbožnik spominje dušu”, ocenio je Kusturica, koji smatra da su Markovićeve „stvaralačke bisage presušile” i zbog toga što, kako tvrdi, godinama izbegava političku dimenziju u svojimm filmovima i veruje da je ta delatnost samo zabava.

 

„Sada je politika postala tvoja sudbina rođena u ‘užasu praznine’ tvog filmskog žanra”, ukazao je Kusturica i prebacio Markoviću što je pravio film o Bernar-Anri Leviju, „psu rata”.

 

„Đe ti se potopila duša, zemljače. Čovek koji napravi film o Bernaru Leviju gubi licencu javnog delatnika i nikome nema pravo da kroji moralne norme,, a kamoli da se interesuje za sudbinu nečije duše i brine o njenom kretanju”, smatra Kusturica.

 

„Dakle, tvoj vapaj za mojom dušom, bio je priznanje praznine u kojoj živi jedan bezdušni tip”, napisao je Kusturica na kraju odgovora Markoviću.

 

Reagovanje Kusturice je usledilo pošto ga je Marković u četvrtak na sajtu Peščanika pozvao da objasni zašto je, kao član žirija, glasao za predloženo rešenje spomenika Stefanu Nemanji ili da se ogradi od njega.

 

 

 

Komentar:

 

*

Sokrat je pokazao da emocije, čak ni ljubav, ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum te da nepovjerenje ili mržnja prema argumentu vodi u nepovjerenje i mržnju prema čoveku! G.M. veruje da je "istina" manifestna i da je svako može sagledati (ako koristi razum i empiriju) i ne priznaje tabu a N.K. veruje da je "istina" sakrivena i da je samo "izabarani" mogu dešifrovati i tu "istinu" kazati nama sirotinji raji; za nas obične smrtnike ona je tabu!

 

(Ps. Ovaj komentar prilagodio sam uzusima "Politike" poslao ga tri puta – nije objavljen)

 

*

 

Sokrat je pokazao da emocije, čak ni ljubav, ne mogu zameniti vladavinu institucija koje kontroliše razum te da nepovjerenje ili mržnja prema argumentu vodi u nepovjerenje i mržnju prema čoveku! Spor između Markovića i Kusturice možemo opisati kao spor između, na jednoj strani, čovekove vere u ljudski um i dobroti, i, na drugoj strani, nepoverenje u čoveka, njegov um i njegovu dobrotu. Spor izđeđu Gorana koj veruje da je „istina“ manifestna i da je svako može sagledati (ako koristi razum i empiriju) i Nemanje koji veruje da je „istina“ sakrivena i da je samo izabarani (obdareni emocijama, poput nega patriJote) može razlučiti – da samo patrijote mogu da je dešifruju i da je samo njihov autoritet može tumačiti i saopštiti je (tu „istinu“) nama sirotinji raji. Samo na nivou mita-emocija moguće je da postoje „osobe“: Zapad, Rusija – Đavo i Raj. U ravni razuma i empirije svi vide sa u spoljnoj politici država ne postoje emocije (ljubav/mržnja) nego postoje racionalni mnogostruki interesi država. A da u ravni društva u nekoj državi koristimo bezbroj elemenata nastalih kroz vekove sa tog Zapada i Istoka. Čak je i Rusija stekla tu moć (koju ima) pre svega zato što je vekovima koristila kulturnu matricu građanskog društva (koje je nastalo na Zapadu).

 

 

Zoran Stokić

22. 08. 2020.